13 yoshli 132 o'quvchida kalsidiol (25 (OH) D), kaltsiy va vazokonstriktor omil endotelin-1-21 ning qon zardobi darajasini baholash asosida muhim arterial gipertenziya (EAH) shakllanishining D vitaminiga bog'liq xavf omillarini o'rganish. 16 yoshgacha (o'rtacha yoshi 14,64 ± 0,19 yil) normal, yuqori normal qon bosimi va muhim arterial gipertenziya (EAH) labil arterial gipertenziyasi bo'lgan bolalar guruhida D vitamini bilan ta'minlashning diastolik qon bosimi darajasiga ustuvor ta'sirini aniqladi. sistolik qon bosimi parametrlari bo'yicha barqaror bo'lgan bolalar guruhida. Bolalarda EAH shakllanishi mexanizmida D vitamini etishmovchiligi va endotelin -1-21 darajasi bo'yicha endotelial disfunktsiyaning og'irligi o'rtasidagi o'zaro bog'liqlik aniqlandi. Diagnostik samaradorlik bilan quyidagi vitamin D aniqlandi - bolalarda EAH shakllanishiga bog'liq xavf omillari ahamiyatini pasaytirish: endotein-1-21> 0,41fmol / ml; D vitamini <20ng / ml; Ca <2,22 mmol / L.
52 patients with rickets and 10 healthy children were examined. Among patients with rickets, 35 children were born in women with a complicated course of pregnancy (threat of termination, toxicosis of the first and second half). In 12 children, mothers had chronic liver and kidney diseases before giving birth.
The level of 25(OH) vitamin D (25-oxycalciferol) and 24.25 (OH)2 vitamin D (24.25-dioxycalciferol) was determined. The content of calcium-regulating hormones in the blood serum was determined by radioimmunological analysis. To assess the severity of the rickets process, the activity of alkaline phosphatase in the blood serum was determined using a standard kit.
The aim of our study was to determine the effect of specific prevention on the metabolism and course of the clinical form of rickets in young children.
Доля населения, страдающего хроническими воспалительными заболеваниями пародонта, составляет 70-98% [1]. Эта группа заболеваний считается одной из самых частых причин потери зубов у людей старше 40 лет. На сегодняшний день известно более 50 соматических патологий, которые со 100% вероятностью осложняются поражением тканей пародонта [2]. Наблюдается тенденция «омоложения» воспалительных заболеваний пародонта, что приводит к увеличению их распространенности в возрастной группе 18-24 лет [3]. Другая тенденция заключается в том, что значительно возрастает агрессивность и тяжесть диагностируемых патологий [4]. Статистически значимое преобладание витамина D (21-29 нг/мл или 52,5-72,5 нмоль/л) и дефицита (11-20 нг/мл или 27,5-50 нмоль/л) [5], лабораторные данные в целом ряде исследований позволяют утверждать о существенной обратной зависимости интенсивности воспалительных заболеваний пародонта от уровня витамина D.
Estrogen etishmovchiligi sharoitida osteoporoz tufayli og'iz bo'shlig'idagi o'zgarishlarni va kaltsiy va D vitamini preparatlari bilan gormonlarni almashtirish terapiyasining ta'sirini baholash.
Мақолада витамин D танқислиги бўлган чақалоқларнинг постнатал мослашувини ўрганиш бўйича ўткзилган тадқиқот натижалари келтирилган. Витамин D танқислиги бўлган чақалоқларнинг эрта постнатал мослашув даври турли ўзгаришлар билан ўтиши аниқланди: физиологик сариқликнинг патологик кечиши, кардиоваскуляр тизимда дисфункционал холатлар, бирламчи тана вазнининг анча кўп йўқотилиши ва узқ муддат тикланиши
Maqolada D vitaminining yurak-qon tomir tizimining turli kasalliklarining rivojlanishi va kechishidagi roli bo'yicha adabiyotlarni ko'rib chiqish keltirilgan. Adabiyotlarni tahlil qilish shuni ko'rsatdiki, o'tkazilgan tadqiqotlar ko'pincha eksperimental xarakterga ega va klinik tadqiqotlar ma'lumotlari kam va qarama-qarshidir. Bolalarda D vitaminining yurak-qon tomir kasalliklarining paydo bo'lishi va rivojlanishidagi o'rni to'g'risidagi ma'lumotlar juda kam, bu ushbu yo'nalishda keyingi ilmiy tadqiqotlar zarurligini ko'rsatadi.
Ҳозирги кунда Соғликни Саклаш Вазирлигининг асосий вазифаларидан бири ахоли саломатлигини асраш ва касалликлар олдини олишдир. Ҳозирги кунда рахитни даволашда витамин Д таркибли дори воситаларининг энг самаралисини танлаш жудаям муҳимдир. Рахит гўдак ешидаги болаларда энг кўп учрайдиган касалликлар гуруҳига киради. Рахит бола организмининг умумий касаллиги бўлиб, у биринчи навбатда кальций ва фосфор моддаларининг алмашинувининг бузилишига боғлик жараен, бемор болада касалликка қарши курашиш холатлари пасайган бўлади. Эрта рахит белгиларини кеч даволаш еки даволамаслик оқибатида бемор бола организми ривожланишдан орқада қолишга сабаб бўлади.
Тадкиқот объектлари: болалар, оила ва мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рационлари, биологик фаол овқат қўшимчалари, тажриба остидаги ҳайвонлар.
Ишнинг мақсади: Мактабгача болалар муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллаш йўли билан болаларнинг овқат рационларини мутаносиблашнинг самарали услубларини ишлаб чиқиш.
Тадқиқот усуллари: гигиеник, токсикологик, биокимёвий, кимёвий ва статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: болалар кундалик овқат рационларининг озуқавий ва биологик қийматлари оиладаги овқатланиш ва мактабгача тарбия муассасаларидаги овқатланиш билан боғлиқлиги ва микронутриентларга бўлган эҳтиёжни озиқ-овқат маҳсулотларини истеъмол қилиш микдорини ошириш йўли билаи қондириб бўлмаслиги аниқланган.
Биологик фаол овқат кўшимчаларини гигиеник ва токсикологик тскшириш натижасида мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рационларида танқис бўлган С, А, В6, В12 витаминлари, фолат кислотаси, кальций, магний, алмаштириб бўлмайдиган аминокислоталарга бой бўлган маҳаллий «Биовит» биологик фаол қўшимчаси танлаб олииди ва қўлланилди. Натижада, болалар овқатларининг биологик қиймати ошишига, азот баланси, оқсил сўрилиши, сийдикдаги азот моддалари, С витамини алмашинувининг биокимёвий кўрсаткичлари мсъёрий ҳолатга келишига эришилди.
Мактабгача тарбия муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллашни гигиеник асослаш ва уларнинг самарадорлигини баҳолаш бўйича янги услубий ёндашув ишлаб чиқилди.
Амалий ахамияти: изланишлар натижасида соғликни саклаш амалиёти учун Ўзбскистон Рсспубликаси СанҚМ, 2 та услубий қўлланма, 1 та овқатланиш ҳолатини баҳолаш услуби ишлаб чиқилган ва тасдиқланган.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олинган натижалар Республика миқёсида тадбиқ этилган ва аҳоли саломатлигини сақлашда муҳим роль ўйнаб, халқ хўжалигида, умумпрофилактик, ижтимоий, экологик-гигисник ахамиятга эга.
Қўллаииш (фойдаланиш) соҳаси: профилактик тиббиётда ва гигиена амалиётида, ўқув жараёнида.
Jigar kasalliklari ko'payish tendentsiyasining kuchayishi jigar patogenezini o'rganishni va gepatotsitlardagi patobiokimyoviy o'zgarishlarni bartaraf etadigan samarali gepatoprotektorlarni izlashni talab qiladi: antioksidant mudofa faolligining pasayish fonida lipid peroksidatsiyasining kuchayishi fermentlar va membranalarning lipid tarkibining buzilishiga olib keladi. Jigar patalogiyasi lipid metabolizmining buzilishiga olib keladi, chunki u ushbu metabolizmda yetakchi rol o'ynaydi. Safro sintezi buziladi, gidrolitik fermentlar faollashadi, fosfolipidlar sintezi pasayadi, oshqozon-ichak traktida lipidlarning hazm bo'lishi va yog'ning parchalanadigan mahsulotlarini, shuningdek antioksidant E vitaminini o'z ichiga olgan yog'da eriydigan vitaminlar so’rilishi buziladi.