Ушбу мақола неолиберализм назариясининг пайдо бўлишига бағишланган. Неолиберализм - бу либерализм назариясининг тенденциясининг нисбатан янги оқими. Либерализмнинг асосий ғояларига фуқароларнинг ҳуқуқлари ва эркинликлари ҳолатини ҳимоя қилиш, жамоат институтлари орқали жамият ҳаётининг асосий соҳаларида шахсларнинг ролини ошириш киради. Шунга қарамай, халқаро муносабатлар тизимида давом этаётган ўзгаришлар туфайли ушбу назария ҳам баъзи ўзгаришларга дуч келди. Жаҳон саҳнасида ноанъанавий акторлар сонининг кўпайиши, муносабатларни тартибга солиш, минтақавий ва глобал даражадаги масалалар ва муаммоларни халқаро институтлар орқали ҳал қилиш янги тенденция - неолиберализмнинг ривожланишига ҳисса қўшди. Мақолада неолиберал назариянинг пайдо бўлиши масалалари ва сабаблари муҳокама қилинади. Халқаро муносабатлар тизимида неолиберал ва неореалистик назарияларни ишлаб чиқиш ва қўллашнинг қиёсий усули амалга оширилди. Иккала назария вакилларининг асосий ғоялари кўриб чиқилади. Глобаллашув неолиберализм назарияси билан бевосита боғлиқдир. Совуқ уруш тугагандан сўнг бошланган глобаллашув жараёни трансмиллий муносабатларни ва нодавлат акторларнинг ташқи сиёсатга таъсирини ўрганишга бўлган қизиқишни кучайтирди. Бироқ, барча назариялар ва жараёнларда бўлгани каби, глобаллашув ҳам ўз тарафдорлари ва мухолифларига эга. Мақолада ҳам-корликнинг минтақавий ва глобал шакллари самарадорлиги тўғрисида ўз позициясини билдирадиган экспертларнинг фикрлари кўриб чиқилган. Институтлаштириш жараёни, шунингдек, неолиберал ва неореалистик назариялар вакиллари ўртасида тортишувларга сабаб бўлади. Шунга қарамай, жараён бошланди. Неолиберал назария вакиллари нуқтаи назаридан муносабатларнинг институционал ривожланиш самарадорлиги ҳамкорликнинг талаб қилинадиган шакли ҳисобланади. Шу билан бирга, сўнгги пайтларда институционал бирлашмаларнинг муайян чақириқлар ва таҳдидларга таъсир кўрсатишда етарлича самарадорлигини кўрсатмаган халқаро муносабатлар тизимидаги ўзгаришларни кузатишимиз мумкин. Неолиберал назария субъектларининг мувофиқлаштирилган ва ўйланган ҳаракатлари ушбу назарияга бўлган кейинги талабга фойдали таъсир кўрсатиши мумкин.
Мaқoлaдa бoшқapув нaзapиялapи aтpoфличa тaҳлил қилиниб, менежмент нaзapиялapининг тaълим менежментигa тaъсиpи вa унинг pивoжлaниб бopиш тенденциялapи бaтaфсил ўpгaнилгaн. Бу бopaдaги хopижий тaжpибaлap тaҳлил қилиниб, Ўзбекистон таълим тизимига қўллаш мумкин бўлган ёналишлари ўрганилган ва тегишли хулoсaгa келингaн.
The Victorian era was one of Britain’s most fascinating periods. From hardships to triumphs, mass movements to individual accomplishments, the age was characterized by rapid change and developments in nearly every area – social, industrial, technological, medical, scientific, and cultural.
Victorian Literature is the literature produced during the reign of Queen Victoria (1837-1901) A.D. During this time, England was undergoing a tremendous cultural upheaval; the accepted forms of literature, art and music had undergone a radical change
This article aims to show the development of translation studies through three concepts of descriptive translation studies; product-based, processbased, and functional-based translation studies. The readers are introduced to some famous translation scholars including their view of translation studies. At the further discussions, this study lets the readers acknowledge the main issues on translation studies, focusing on the debate of equivalence versus variations in intertextual texts analysis. Some tendencies of variations, such as different grammar and sentence structure, diglossia leakage, and pragmatic consideration are also presented to present to what extent variations occur during investigation processes. Therefore, regarding those tendencies, this study is closed by the description of Matthiessen's proposals about points of consideration to construct a parameter to measure meaning variations. This study may help those who are interested to conduct translation researches and help them by giving options of which theories is beneficial to their analysis. It is undoubtedly right that translation is important to disseminate information. In line with this premise, the number of translation professionals are getting higher. However, the development of translation studies through researches remains stagnant. In fact, the result of translation researches tends to help human daily life in term of evaluation, designing translator machines, and cultural studies.