Data advances have influenced each part of human movement and play a possible part to play in the field of schooling and preparing, uniquely, in distance training to change it into an inventive type of involvement. The need of new advances in showing learning measure develops further and quicker. The data age turns into a period of information giving sound and unequaled attainability to disclosure, trade of data, correspondence and investigation to fortify the showing learning measure. Data innovations help in advancing chances of information sharing all through the world. These can help the instructors and understudies having forward-thinking data and information. Exact and right data is vital for compelling educating and learning; and data advances are "set of instruments that can assist with giving the perfect individuals the ideal data at the ideal time." Understudies are free and they can settle on most ideal choices about their examinations, learning time, spot and assets. Understudies can work in collective and intelligent learning conditions adequately imparting, sharing data and trading thoughts and learning encounters with all in the climate.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Ахборотлаш-тириш жахон тажрибасида электрон ҳужжат айланиш тизимлари (ЭҲТ), кейинги йилларда нафакат бошкарув жараёнларини автоматлаштирувчи тизимлари, балки ягона ахборот майдонини яратиш учуй тўлақонли платформаси сифатида хам каралмокда ва жорий этилмоқца, бу эса, сўзсиз, улардан фойдаланиш сохаларини кенгайтиришга ва илмий хамжамиягда унта бўлган қизикишнинг ортишига сабаб бўлди. Ахборот-коммуникация тсхно-логиялари сохасининг етакчи олимлари тадкиқотларида ЭҲТ тезкорлиги ва унумдорлигини оширадиган самарали тсхнологияларини яратиш учуй иш юритиш хужжатларини шакллангиришда ахборотни ишончли йиғиш, узатиш, тахлил, кодлаш масалаларининг ечимига бўлган эҳтиёж алохида ажратиб кўрсатилмокда.
Узбекистан Республикаси хукумати томонидан амалга оширилаётган худудий автоматлаштирилган бошкарув тизимларини ривожлантириш хамда ягона ахборот майдонини яратиш бўйича чора-тадбирлар ахборот тизимлари, ЭҲТ, маълумотлар базаларини (МБ) замонавий ахборот-коммуникация технологиялари асосида кенг жорий этишга каратилган. Шу сабабли, электрон ҳужжат айланиш тизимлари тузилмасида минимал даражадаги моддий харажаглар ва вакт сарфи билан хаголарни самарали аниклаш ва тузатиш имконини берадиган, ахборот узатиш сифатини ошириш учун фойдаланадиган ахборот рссурсларига гафаккурли ишлов бсриш усулларини ишлаб чикиш халк хўжалигида жиддий аҳамият касб этиб, хозирга кадар тўлиқ ечимини топмаган назарий ва амалий муаммолар қаторига киради.
Ахборот ресурслари ва маълумотларни узатиш оқимларига қўйиладиган талаблар ЭҲТ самарадорлиги ва ишлаш сифатинининг мухим омили сифатида маълумотлар баркарорлиги, яхлитлиги, бутунлиги ва ишончлилигини таъминлашда уз ифодасини топтан. Бундам омиллар орасида маълумотлар ишончлилиги мсзони, узатиладиган маълумотларда техник воситаларнинг турли узилиш холатлари ва носозликлари, алока каналларига бўладиган ташки таъсирлар, оператор хатолари ва скансрловчи хамда танувчи тизимлар ноаникликлари сабабли хатоликлар пайдо бўлиши туфайли жиддий эътиборга молик.
Шунинтдек, корхона ва ташкилотларда автоматлаштирилган бошкарув ва электрон хужжат айланиш шароитларига хос, маълумотларга ишлов бсришнинг устувор технологияси сифатида ахборотларни узатиш ва уларга ишлов беришнинг ишончлилигини назорат килувчи самарали тизимларини куриш бошкача илмий кизикиш уйғотади.
Мавжуд усуллар маълумотларни узатиш ишончлилигини юкори даражада таъминлашига карамасдан, ўзига хос счилмаган масалалар мавжуд. Асосийлари сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин: электрон хужжат айланиш гсхнологияларини ишлаб чикишда маъумотларни узатиш пакстларида капа хажмдаги моддий манбалар сарлавхаларни узатишга сарфланади, шу билан бирга сарлавха маълумотларнинг кўп кисми кадрни узатиш оқими мобайнида иакетдан-пакетгача ўзгармас бўлади (бу жараснда найдо бўладиган информацией ортикчалик ва узатиш ишонлилигини таъминловчи мсханизмлар. асосан, хос хабарларни ва пакетларни кайта узатишга асосланади, бу эса, ўз навбатида, хатоларни аниклаш ва тузатиш учун қўшимча вақт сарфланишига ва моддий ҳаражатларнинг ортишига олиб кслади); маълумотлар ишончлилигини ошириш учун кодлаш ва аппаратурали усуллар, асосан, пакетнинг бошкарув майдонида содир бўладиган бир ва икки каррали хатоларни тузатади, аммо маълумотларни узатишда ахборот майдонлар хам хатоликларга учрайди ва улар кўп каррали (уч-, гурт-, к-каррали) матнли маълумотлардаги хатолар кўринишида бўлади.
Шу туфайли, ахборотларни узатиш ишончлилигини ошириш масаласи счимини икки соҳада кўриш мақсадга мувофикдир.
Биринчи турдаги масалалар счими маълумотларни киритувчи оператор, скансрлаш ва бошка ускуналар хатоликларини хисобга олади. Шуни алохида таъкидлаш ксрак-ки, бу турдаги хатолар нотўғри кабул килинган матн маълумотларининг капа ҳажмини гашкил этади ва OSI (Open System Interconnection reference model) моделининг Амалий ва Такдимот босқичларида содир бўлади.
Ахборот ишончлилиги назоратига багишланган иккинчи турдаги масалалар OSI моделининг Транспорт, Тармоқ, Физик ва Канал босқичларида иайдо бўладиган хатоликлар эҳтимолларини ҳисобга олади.
Дисссртацияни бажарилишига бўлган зарурият шунинг билан ифодаланадики, электрон хужжат айланиши IP-технологиясининг кснг доирада жорий этилиши хужжатларни тайёрланиш ва расмийлаштириш жараёнида хатоликларни аниклаш ва бартараф этишга жиддий эътибор қаратишни талаб этмокда.
Мазкур тадкикот «Ахборотлаштириш», «Электрон рақамли имзо», «Электрон хужжат айланиш», «Электрон тижорат», «Электрон тўловлар» тўғрисидаги Узбекистан Республикасининг конунлари хамда Узбекистан Рсспубликаси Вазирлар Махкамасининг 2011 йил 4 майдаги «Вазирлар Маҳкамасининг ижро этувчи аппаратида, давлат ва хўжалик бошкаруви, махаллий давлат хокимияти органларида ягона химояланган электрон почтани ва электрон хужжат айланиш тизимини жорий этиш хамда улардан фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги 126-сонли карорини ижросини таъминлашга хизмат килади.
Шу жиҳатдан юкорида санаб ўтилган масалалар счими маълумотларни узатувчи пакетлар таркибида маълумотлар ишончлилигини информацион ортикчаликдан фойдаланишга асосланган назорат килувчи усул ва алгоритмларни, шаклланиб бўлган узатиш мухитида хам ишлайдиган ва мавжуд камчиликларни бартараф этишга каратилган махсус тадкикотни бажариш ва ишланмаларни яратишни талаб килади. Мазкур холат ишлов бсриладиган объект хусусиятига кўра аниқланадиган янги турдаги PR-ортикчалик асосида ахборот ишончлилигини таъминловчи махсус алгоритмлар синфини ажратиб олиш заруриятини асослайди.
Тадкикотнинг максади PR-оргикчаликдан фойдаланишга асосланиб, маълумотларни узатишда ахборот ишончлилигини назорат қилувчи конструктив усул, модел, алгоритм ва тизимларини яратиш, уларни электрон хужжат айланиш тсхнологияларини ишлаб чикишда дастурий-алгоритмик мажмуаларни жорий этишдан иборат.
Диссертация тадкикотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат: электрон хужжат айланиш тизимларида маълумотлар ишончлигини таъминлаш усул, модел ва алгоритмларни яратишнинг концепция, услубияти ва дастурий-алгоритмик асослари ишлаб чикилган, PR-ортиқчаликка эта бўлган объектлар синфлари ЭҲТда ахборот рссурслари аниклиги, яхлитлиги, тезкорлиги, ихчамлиги, мурожаатини таъминлаш учун ажратиб карал!ан;
суньий ортикчаликдан фойдаланувчи чизикли, модулли ва тскислик бўйича йигиндиларни хосил килиш хамда кодланган тўпламларга тегишлиликни аникдаш механизмларига асосланган маълумотлар ишончлилигини назорат килувчи усул ва алгоритмлар таклиф килинган;
матн элементларини статистик, арифметик, иарсингли кодлаш, таркиб-лаштирувчи n-граммалар бўйича тавсифлаш, статистик танит ва хешлаш алгоритмлари асосида табиий ортикчаликдан фойдаланувчи маълумотларни назорат килиш усул ва дастурий мажмуалари ишлаб чикилган;
кўп боскичли морфологик тахлил ва n-граммалар грамматикасининг тавсифи моделлари асосида ўзбск тилида бсриладиган матнлардаги орфографик хатоларни назорат ва тахрир килувчи усул ва алгоритмлари таклиф килинган;
ички ўрнатиладиган эксперт тизимлардаги таркиблашган мантикий мезонлар, маълумотлар ва билимлар базалари асосида таркибий-тсхнологик PR-ортиқчаликдан фойдаланувчи ахборот ишончлилигини назорат килиш модел ва алгоритмлари ишлаб чиқилган;
электрон хужжат айланиш tcxhojioi ияларини ишлаб чикишда хатоларни назорат ва тахрир килувчи интерфаол тизимлар таркибида матнли маълумотлар ишончлилигини назорат килиш алгоритмларини синтсзи усуллари ишлаб чикилган.
Хулоса.
1. дисссртацияда тизимли тахлил, бошкарув ва маълумотларга ишлов бсриш концспцияси асосида pr-ортиқчаликни қўллаш тамойиллари бўйича ишлаб чикилган ахборот ишончлилигини гаъминловчи конструктив усул, модел ва дастурий-алгоритмик мажумалари электрон хужжат айланиши тизимлари самарадорлиги ва унумдорлигини оширишни таъминлайди.
2. ахборот ишончлилигини назорат қилишда кодли, аниара турали ва дастурий усуллари назария ва амалиётининг хозирги ҳолатини бахолаш натижалари эҳт сифагли фаолиятини таъминлаш учун мавжуд оргикчалик турларидан фойдаланиш старли эмаслигини курсатиб бсрди. Ахборотни узатиш ишончлилигини гаъминловчи амалий усул ва дастурий-алгоритмик мажмуаларини ишлаб чикишда электрон хужжаглардаги pr-ортикчаликдан фойдаланиш тамойиллари қўлланаётган технологияларни ривожлан гириш воситаларини лойихалаш имконини ярагади.
3. чизиқли, текислик ва модуллар бўйича йиғинди ҳосил килувчи, хаффман, лемпел-зив-велч, барроуз-вилер қоидалари бўйича ва арифметик кодлаш, статистик таниш, ман гикий назорат усуллари электрон хужжатлари матнларини тузиш, узатиш ва уларга ишлов бсришда маълумотлар ишончлилигини таъминлашнинг алгоритм ва дастурий мажмуалари имкониятларини ошириш учун pr-ортикчаликдан фойдаланишнинг услубий асосларини ташкил килади.
4. ишлаб чикилган алгоритмлар самарадорлиги намойиши бўйича улар 92% хатоларни аниклайди ва бир, икки каррали ва кўшма гранспозицияли хатоларни тузатишга кодир; бундан гашкари, мавжуд услубларга нисбатан назорат мураккаблиги ва жорий этиш харажатларини р ≈ 4 ⋅10-шароитида 2-3 маротаба камайтиради; маълумотлар ишончлилигини эса, уч бароваригача оширади. Ишда самарадорлик бахолари ва маълумот ишончлилигини назорат килиш масалаларининг аналитик ечимларини хаю аниқланмаслиги эҳтимоли мсзони бўйича олишга эришилади.
5. морфологик ва п-граммли таркиблашган моделлар асосида матнли ахборотни узатишда имло хаголарини назорат ва тахрир килувчи усул, алгоритм ва тизимлар ишлаб чикилган. Хатоликларнинг эҳтимолли кўрсаткичлари сгатистикаси асосида ишлаб чикилган пчраммаларнинг частотали таснифларни олиш услубияти хсш-кодларни иарсингли кодлаш учун тизимлаш гиришда кўлланилади.
6. статистик танишда мантикий ва арифметик функцияларни курувчи интерполяция ва экстраполяция усуллари матн элементлари тасвирларини назорат килиш алгоритмларини ишлаб чикишда кўлланилган. Автоматик таниш ва тасвир сигналларни назорат килиш кисмларидан ташкил топган маълумотларга нейротармоқли ишлов бсрувчи тизимида матн элемента тасвирларининг сигнал таснифлари ишончлилигини назорат килиш усуллари таклиф этилган. Усул ва алгоритмлар нотиник семантик гипертармок бўйича эҳт метаматн объектларини синфлаштириш ва таснифлар тегишлилигини аниклаш асосида билан ахборот ишончлилигини назорат килиш тизими таркибида жорий этилади.
7. лугат, статистик ва хеш-кодлаш усулларига асослаган маълумотлар ишончлилигини назорат килиш модел ва алгоритмлари ишлаб чикилган ва улар параллел хисоблаш nvidia дастурий-аппарат муҳитида сонли тахлил стандарт кутубхоналари хамда cpu ва gpu орасида мақбул маълумотлар алмашувини бсрувчи воситаларни кўллаш самарадорлигини таъминлайди.
8. фреймворк сфинкс-4 мухитида п-граммли грамматика тавсифини бсрувчи дарахгеимон модел бўйича имлони назорат килиш тизим кобигининг тавсифланиши идентификацияланган ва архитектураси ишлаб чикилган хамда pr-ортиқчаликдан фойдаланадиган турли тил моделлари учун тизим дастурий модуллари жорий этилган. Тизимнинг яратилган варианги морфологик тахлилга асосланган имлони назорат килувчи тизимга нисбаган аникланмаган хатолар сонини, жорий этиш харажатларини хамда назорат мураккаблигини икки маротаба камайгиришга эришилади.
9. ишлаб чикилган моделлаштирувчи алгоритмлар, дастурий воситалар мажмуалари ва маълумотлар ишончлилигини pr-ортиқчалик асосида назорат килувчи тизимлар оу юнинг автоматлаштирилган ўкув жараёнида, ахборот-коммуникация тармоқларида маълумотларни адаптив узатиш, ишлов бсриш ва тахлил килишда, шунингдек корхоналар эҳт амалиётида кўлланилади.
10. ишлаб чикилган электрон хужжат айланиш тузилмасида маълумотлар ишончлилигини назорат килиши дастурий мажмуалари хамда ахборот-коммуникация тармокларида маълумотларни узатиш, кайга ишлаш ва тахлил килиш тизимлари алока, ахборо глаш гириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитасининг «уз тслском» самарканд филилали ва «лаззат-мева» қўшма корхонасида гатбик этилган, диссертация натижалари бўйича олинган далолатномалар иқтисодий самарадорликни тасдиқлайди.
In this paper, importance of preprocessing and techniques in this field such as data cleaning, dimensionality reduction, smoothing, normalization are illustrated. During the research we mentioned some details of techniques above. However, our research includes only theoretical aspect of data preprocessing. The data preprocessing phase while arduous and time-intensive stands as the cornerstone of data science, possessing paramount significance. Neglecting the meticulous cleansing and structuring of data has the potential to undermine the integrity and efficacy of subsequent modeling endeavors.
Мақолада коррупсияга қарши курашишда рақамли технологиялардан фойдаланиш бўйича хорижий мамлакатларнинг тажрибаси таҳлил қилинади. Ўрганишла кўрсатганидек бир қатор хорижий мамлакатларда қўлланиладиган технологиялар билан бир қаторда (електрон ҳукумат, ахборот ва краудорсинг платформалари) замонавий ахборот технологиялари фаол равишда жорий этилаётгани аниқланди, масалан: катта ҳажмдаги маълумотларни қайта ишлаш технологиялари (Big Data), тарқатилган китоб (DLT), блокчейн, маълумотлар қазиб олиш (Data Mining), давлат харидларида коррупсияга қарши кураш соҳасидаги интеллектуал таҳлил, аудиторлар учун аналитик воситалар (суд-тиббиёт воситалари), давлат хизматчиларининг даромадлари, харажатлари, активлари ва манфаатлари тўғрисидаги декларацияларни электрон текшириш тизимлари, сайлов жараёнини амалга оширишда коррупсияга қарши электрон технологиялар ва бошқалар.
Рақамлаштиришнинг афзалликлари фақат тегишли инфратузилмалар, қоидалар, молиявий ресурслар ва АКТ бўйича ўқитилган ходимлар ёрдамида амалга оширилиши мумкинлиги аниқланди.
Ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари фаолиятини рақамлаштириш жараёнлари коррупсияга қарши сиёсат самарадорлигини оширишга, унинг самарадорлигини, объективлигини таъминлашга, қонунийлик ва тартибни сақлаш харажатларини камайтиришга, инсон омили таъсирининг ушбу соҳадаги таъсирини минималлаштиришга ёрдам беради, деб исботланди.
Таъкидланишича, нейрон тармоқлари ва марказлашмаган, синхронлаштирилган маълумотлар базаларига асосланган технологиялар давлат бошқарувининг моҳиятини тубдан ўзгартиради ва келажакда коррупсияга оид ҳуқуқбузарликлар хавфини сезиларли даражада камайтириши мумкин
This research is on the onomatopoeia or onomatopoeic expressions or words and meaning of onomatopoeias found in the children’s literature “Paddington” by Michael Bond, data analysis was classified into four classifications, the classification of the types of onomatopoeia based on Bredin (1996), the classification by the sound it describes, onomatopoeia meaning based on dictionary and Contextual meaning. This study was descriptive qualitative research. The result of this research showed that there were 103 onomatopoeia or onomatopoeic words that could be found in the comic. From the 103 expressions, 66 onomatopoeia expressions are similar to 38 onomatopoeic expressions found by the researcher. Based on the types, 23 of the data belong to direct onomatopoeia, 9 belong to Associative onomatopoeia and 6 belong to Exemplary on omatopoeia. Based on the classification of onomatopoeia by the sound it describes the researcher found 17 Human sound data, 21 other sound data, 2 animal sound data, and 1 instrument sound data. Most of the data were direct onomatopoeia because most of the onomatopoeic expressions in the children’s book entitled “Paddington” were words, which represent the sound of action.
Статья рассматривает влияние технологических инноваций на обработку данных в международном коммерческом арбитраже. Основное внимание уделяется двум аспектам: возможностям, которые технологии предоставляют для улучшения эффективности и качества арбитражных процедур, и угрозам, связанным с кибербезопасностью и конфиденциальностью данных. Авторы анализируют, как современные технологии могут облегчить сбор, анализ и обмен информацией в ходе разбирательства, но также подчеркивают риски, связанные с хранением и передачей конфиденциальной информации в цифровой форме. Статья призывает к более тщательному регулированию и соблюдению законов о конфиденциальности и защите данных в контексте международного арбитража.
Тадкикот объектлари: ишлатиш шароитларида МУТ элементларини диагностика килиш, МУТни ўрнатилган назорат килиш услублари ва сигнатурали тахлил асосидаги ракамли қурилмаларни диагностика қилиш.
Ишнинг мақсади: МУТ элементларини назорат ва диагностика килишнинг самарали услубларини ишлаб чикиш ва та дкик килиш.
Тадкикот мстодлари: аналитик ва дастурли тадкикот усуллари, олинган натижаларни тахлил килишнинг ишлаб чикилган моделлари ва услублари. Эхтимоллар назарияси, графлар назарияси, ишончлилик назарияси, мантикий алгебра назарияси, компьютерда моделлаштириш услублари.
Олинган натижалар ва уларнннг янгилиги: дискрет канал хатоликлари манбаининг каскадли модели, диагностика стратегияси ва МУТ элементларини иш кобилиятларини кайта тиклаш. Уз-узини назорат қиладиган ва назоратсиз МУТ элементларини ички назорат воситаларининг математик модели, уларнинг самарадор хажмлари кийматларини бахолаш. Назорат килиш аниқлилигини бахолаш ва эталон сигнатураларни хисоблаш услублари. Қидириш вақтини камайтирадиган сигнатурали тахлилни қўллаганда, носозликни излаш алгоритмлари. Компакт тестлаш ва эталон сигнатураларни шакллантириш услублари аниклилигини бахолаш учун имитацион модел.
Амалий ахамияти: ишлаб чиқилган услублар, алгоритмлар ва дастурлар МУТ элементларини ишлатиш боскичида назорат-диагностика таъминотини ишлаб чикиш учун амалий фойдаланишга тавсия килинди.
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: диссертация ишининг натижалари “Узбектелеком” АК да жорий этилмокда. Ишнинг назарий ва амалий натижалари ТАТУ “Телекоммуникация” йўналишида ва 5А5222205-“Алока тармоклари ва бошкарув тизимлари” мутахассислиги бўйича ўқув жараёнида кўлланилмокда.
Қўлланиш (фойдаланиш) coxaeи: таклиф этилган услублар, алгоритмлар ва дастурлар МУТни ишлатилишида рақамли телекоммуникация қурилмалари ва тизимларнинг назорат - диагностика таъминотини ишлаб чикишда кенг қўлланилиши мумкин.
In world practice, it is important to develop targeted strategies aimed at further improving the business environment, implementing active business projects to en sure sustainable economic development, pursuing economic policies that have a positive effect on business development, conducting research aimed at using blockchain technology as well as ensuring interest in business development by state and society. The issues of doing business after the global crisis caused by the pandemic, statistical observation, and forecasting issues, statistical assessment of the impact of the pandemic on business entities, and improving methods of statistical analysis of business development processes during and after the pandemic became important as never before. As a result of the conducted research, the authors have reached assessing quantitative and qualitative indicators of factors affecting business development processes has been developed, and software has been created that makes the accurate analyzes on the basis of blockchain of the data, a comprehensive analytical approach was developed based on statistical indicators characterizing business development trends in the country, in the SNA sectors, in the context of key industries and regions, multifactor empirical models were developed and forecast options for 2021-2026 were proposed using the scenario method. The theoretical approaches and the initial data used are taken from offcial sources, based on the data of business entities operating in Uzbekistan, proposals, and recommendations implemented in practice, statistical data of the State Committee on Statistics of the Republic of Uzbekistan, as well as primary data obtained during the study. The proposed blockchain stages in the busine process accurately evaluate the results that meet the requirements of digital economy.
The remarkable development of accessible data sources has enormously impacted the admittance to useable wellbeing data. As an outcome, restoratively one-sided data has become hard to use for navigation. In this paper, we consider these outcomes and present an improved technique for getting to wellbeing data continuously. The methodology includes the utilization of the vapnik Backing Vector Machine process for text grouping. The proposed technique was frameworked on php/mysql for web client. Trial arrangement shows that the strategy outflanks the pattern in the Accuracy, Review and F1 measures. An expansion utilizing the Gaussian portion is suggested in the paper.
Тармоқ ҳужумларини аниқлаш ва бартараф этиш (IDS,IDPS) тизимлари тармоқлардаги зарарли ҳужумларга қарши жорий қилинган асосий ечимлардан биридир. IDS ва IDPS тизимларини жорий қилиш жуда қийин, чунки тажовузкорлар доимо фойдаланадиган воситалар ва усулларни ўзгартирадилар. Мақолада ҳужумларни бартараф этишда Data mining технологияларин фойдаланишнинг муаммо ва афзалликлари келтирилган. Data Mining усуллари асосида сиқилиб киришларни аниқлаш тизимини шакллантириш сигнатураларни қидириш ва аномалияларни аниқлаш тизимларининг баъзи маълум камчиликлардан қутилишга имконини берувчи, реал режимида таҳлиллаш, самарали реакция кўрсатиш усул ва воситалари ишлаб чиқилган