Мақолада япон ва хитой адабий алоқаларининг муштараклиги ҳақида фикр юритилади. Хитой адабиёти япония адабиётига жанрлари, адабий турлари, адабий асарлардаги композиция, сюжети ва мотивлари орқали ўзининг улкан таъсирини кўрсатганлиги таҳлил қилинган. Машҳур хитой шоирлари Ли Бай, Ду Фу, Ван Вэйлар ижодидаги меҳр-мухаббат, гўзаллик ва нафосат, табиат тасвири япон шоирлари шеърларида ҳам кузатилиши, япон адабиётидаги Вака назмий жанри ва бу жанр орқали айнан япон адабиётидаги илк мамлакат шеъриятининг пайдо бўлиш даври мақолада қайд этилади. Шу билан бирга япон адабиётидаги айрим ижодкорлар, жумладан Ясунари Кавабата, Санэасу Мусянокодзиларнинг япон адабиёти ривожига қўшган ҳиссаси, Японияда “Хэйан” даври ва мазкур давр ижодкорлари ҳақида сўз боради. Хитой адабиёти япон адабиётидан анча илгари пайдо бўлишига қарамай, япон мумтоз адабиётини дунёга машҳур қилган “Кодзики” ва муаллифлик, ҳамда халқ шеъриятининг машҳур намунаси ҳисобланмиш “Манъёсю” каби япон адабиёти дурдоналарини япон ва хитой адабиёти тадқиқотчиларининг илмий ишларида ёритилганлиги солиштириб ўрганилган. Шарқ цивилизациясида Япония ва Хитойнинг алоҳида ўринга ва мавқега эгалиги, аввало бу икки мамлакатнинг буюк ва қадимий тарихга эга эканлигидан, ҳамда мамлакатлар адабиётининг шарқ адабиётига қўшган улкан ҳиссаси ва машҳурлигидан. Россиялик академик Н. И. Конрад айнан япон ва хитой адабиётларини ўрганган машҳур олим сифатида япон ва хитой адабиётини ўрганишдаги алоҳида ўрни эътироф этилади Бу икки халқ одатлари, анъаналари, маданияти, тарихи, тили, адабиёти ва кўплаб бошқа соҳаларида муштараклик борлиги аниқланган. Мақола сўнгида япон ва хитой халқларига хос яна бир фазилат бўлган меҳнатсеварликнинг ҳар икки халқнинг мақолларида кузатамиз. Бадиий адабиётнинг бош ғояларидан бири ҳам айнан ана шу ҳақиқатга кўпроқ эътибор қаратганлигидадир.Мазкур мақолларнинг ёш авлодни меҳнатга ўргатишда тарбиявий аҳамияти катта. Хулосаларда япон ва хитой халқларининг адабиёт, маданият соҳаларидаги муштараклик жиҳатлари эътироф этилади.
In Uzbek poetry of the independence period, which is a legitimate part of world literature, special attention is paid to the generalization of scientific theoretical views on the creative worldview and creative philosophy of the socio historical period, the artistic perception of reality in poetry and the study of artistic realization. The intensification of the desire for the deep artistic development of the human spiritual world in the poetry of the independence period is associated with the renewal of the period, the historical environment and the artistic thinking of the creators themselves. The harmony of poetry and literary-aesthetic views is a direct result of the synthesis of the principles of creative phenomenon, personality, perception of the world, which is reflected in the author's "I". Image poetics plays an important role in revealing the creative concept and uniting it into a common denominator. The perfection of the product of artistic thinking as a synthesized system is determined by the level of creative thinking and talent. The work of Amir Khudoiberdi is one of such events in the history of national artistic thought, and in the works of the poet created in different genres, he expresses the life, dreams and will of the people in different socio-historical periods. The poet's tendency to create a holistic artistic history of the Uzbek people in the twentieth century is explained by the vast opportunities provided by independence, the end of ideological monopoly, the restoration of national values, the renewal of literary and aesthetic views, the translation of world literature into Uzbek. The transition from the depiction of things to the depiction of ideas has changed the content of artistic creation, while enriching the formal, semantic scale of artistic research.
Close acquaintance with world poetry has long served as one of the important factors in the renewal of our national literature, separated from its spiritual sources- religious and mystical literature, classical and modern literature. The content of the themes of emotional literature is characterized by a focus on the person, not directly on reality. The synthesis of world literary traditions can be seen in the works of Fakhriyor, Ulugbek Hamdam, Bahrom Ruzimuhammad, Farida Afroz, Nodira Afokova, Zebo Mirzaeva, Khosiyat Rustamova, Gozal Begim. Amir Khudoiberdi is also one of the poets of this literary generation who has his own creative credo and works in various genres. Any national literature manifests itself as a systematic, evolving stable phenomenon only in the harmony of different ideologies, styles, views, approaches, ideas, and even contradictions. Only then can it be a true metaphorical representation of being. Amir Khudoiberdi is one of the new generation of artists who lived in a complex and controversial period and saw and understood the subjective approaches to the literature of the Soviet era. A comprehensive scientific study of the creative style, individuality and mastery in the poetry of the independence period on the example of the work of a poet, the generalization of scientific and theoretical views on the poetry of this period gives important conclusions, this scientific research is the product of such a necessary need. In Uzbek literature, the works of Amir Khudoiberdi have not yet been comprehensively studied. The study of the poet’s work is also important in determining the influence, position, and place of local artists in literature. Also, the issue of art and literature, which is one of the means of spiritual and educational environment, education and their formation in our country, has always been in the forefront. Therefore, as the President of Uzbekistan Sh.M.Mirziyoev said: “...attention to literature and art, culture is first of all attention to our people, attention to our future, as our great poet Cholpon said, we have no right to forget that literature, culture and nation can live ”. This fact also determines the relevance of the topic.
Accordingly, this study is based on the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 7, 2017 No. PF-4947 "On the Strategy for further development of the Republic of Uzbekistan", dated September 13, 2017 No. PQ- 3271 "Development of the system of publishing and distribution of books. to a certain extent in the implementation of the tasks set out in the Resolution "On a comprehensive program of measures to improve and promote the culture of reading and reading" and other regulations related to this activity.
Мазкур мақолада адабиётшуносликда долзарб бўлган баҳсли масалалардан бири – бадиий психологизм тушунчаси ҳамда ушбу масаланинг тарихи борасида фикр юритилган. Бадиий психологизмнинг адабиётшунослик илмига кириб келиши, бу соҳада амалга оширилган илк тадқиқотлар, рус ва ўзбек адабиётшунос олимларининг назарий қарашларига алоҳида тўхтаб ўтилган ҳамда бадиий психологизм ва психологик таҳлил терминларига муносабат билдирилган. Шунингдек, бадиий психологизмнинг аналитик, динамик ва типологик принсиплари ва уларнинг адабий турлар ҳамда жанрлар кесимидаги ўрни, хусусан замонавий араб ва ўзбек адабиётида психологик ҳикоя жанрининг хусусиятлари ва ривожи таҳлил этилган. Ҳар бир миллат адабиёти ўзининг тараққиёт босқичига эга. Шунингдек, ҳар бир мамлакат адабиётини тараққиёти босқичларини ўрганар эканмиз, унда бошқа қардош ва нисбатан узоқ мамлакатлар адабиёти таъсирини ҳар бир босқичларда муайян даражада кузатишимиз мумкин. Ўзбек адабиётининг араб адабиёти билан алоқалари, ўзаро таъсири узоқ ўтмишга бориб тақалади ва бу адабий алоқалар бугунги кунга қадар давом этиб келмоқда. Араб адабиётининг дунёга машҳур “Минг бир кеча” асари билан аждодлармиз қадим замонлардан таниш бўлса, илк ўрта асрлар ва ўрта асрларда яшаб, илмий ва адабий ижодининг асосий қисмини араб тилида насрий ва назмий жанрларда ёзган буюк ўзбек мутафаккирлари ва қомусий олимларнинг ижод маҳсуллари араб адабиётининг ва адабий жанрларинг ривожига ўзининг салмоқли ҳиссасини қўшган. Шунингдек, иккала миллат адабиётига ўз таъсирини ўтказган Ислом маданияти, диний урф-одатлар, Шарқ фалсафаси, ҳаёт тарзи ва анъаналари, Европа модернистларининг асарлари ва ғоялари – адабий асарлар муштараклигида намоён бўлади. Мазкур муштаракликлар икки миллат адабиётининг ўхшаш жиҳатлари, адабий жанрлар тадрижини, мавзу ва ғояда умумийликлар уларни қиёсий тадқиқ этишда муҳим аҳамиятга эга. Замонавий араб ва ўзбек адабиётидаги муштарак мавзулар, ўхшаш сюжет ва образлар, адабий услубдаги яқинлик, Шарқ адабиёти анъаналари ва адабий жараёнларни қиёсий-типологик ҳамда қиёсий-тарихий ўрганишни тақозо қилади. ХХ аср охири XXI аср бошида араб ва ўзбек ҳикоянавислигида бадиий психологизм ва психологик ҳикоя ўз ривожланиш жараёнида бошқа жанрларга нисбатан етакчилик қилди. Авваламбор, бундай психологик ҳикояларда бугунги кун жамиятининг муаммолари ва унда инсон тақдирининг мураккаб кўринишларини ўта таъсирчан тарзда тасвирланган бўлса, иккинчидан, мазкур ҳикоялар орқали ҳозирги кундаги жамиятимиз муаммолари, иллатлари инсон руҳиятига, руҳияти орқали эса унинг тақдирига қандай салбий таъсир кўрсатаётганлиги психологик тасвир воситалари ҳамда психологик таҳлил орқали очиб берилганлиги таҳлил этилган.
Мақолада ХХ аср иккинчи ярмидан кейин Сурия адабиёти тараққиётининг асосий тенденциялари, Сурия романнавислигининг ривожланиши муаммолари очиб берилади, ХХ аср араб адабиётидаги эволюциянинг айрим жиҳатлари айтиб ўтилади. Мақолада араб дунёсидаги адабий жараён ривожланишнинг типологиясини ёритиб беришга ҳаракат қилинади. Сурия адабиётида реалистик йўналишнинг шаклланиши, ижтимоий адабиёт, реалистик адабиётга қизиқиш тобора ортиб борган давр белгиланади. Суриянинг энг йирик ёзувчиси Ханна Минанинг ижодида умуман араб дунёсига хос адабий жараённинг муҳим типологик хусусиятлари чуқур ва ёрқин жиҳатлари билан намоён бўлганлигини кўрсатишга ҳаракат қилинади. Сурия адабиётидаги романларнинг бадиий ва таркибий таҳлили ҳамда таниқли суриялик романнавис Ханна Минанинг адабий ва илмий мероси ёритилади. Шунингдек, Ханна Минанинг Сурия адабиёти, хусусан, Сурия романнавислиги тараққиётидаги муҳим ўрни ва ролини очиб бериш орқали Сурия романнавислигининг ривожланиш хусусиятлари кўрсатилади. Замонавий араб адабиётидаги янги тенденциялар кўрсатилади, жумладан, ХХ аср иккинчи ярмида Суриядаги адабий муҳит очиб берилади, суриялик адабиётшунослар ва адабий танқидчиларнинг миллий араб адабиётида роман жанрини ривожлантиришга бағишланган илмий ишлари шарҳланади. Сурия адабиётида янги эстетик қарашлар ҳамда янги адабий йўналишлар шаклланиши жараёни очиб берилади.
В статье обобщаются наблюдения автора относительно употребления залоговых форм английского и караклпакского глаголов; дается краткий обзор мнений, касающихся категории залога в английском языке. Залог является точкой пересечения различных уровней языка: морфологии, синтаксиса и лексики. Кроме того,сложность категории залога определяется его тесной связью с категориями вида и переходности, а также разной степенью грамматикализации смежных способов выражения аналогичных значений. Английская пассивная форма в некоторых отношениях отличается от каракалпакского страдательного залога, употребляющегося значительно реже и уступающего место иным выразительным средствам языка. Это обстоятельство создает некоторую трудность для переводчика и требует тщательного сопоставительного анализа залогов английского языка и аналогичных ему оборотов русского языка. В настоящей статье мы сделали попытку выявить основные способы передачи английских пассивных конструкций при переводе англоязычных художественных произведений на каркалпакский язык.
This study is an analysis of the educational
curriculum of teaching English language in
medical high schools. In the beginning of 21st
century, English has become as integral part
of educational curriculum in the medical high
schools in the Republic of Uzbekistan. Generally
speaking, the process of teaching and learning
English as a foreign language in the Republic of
Uzbekistan has get high levels. But there are still
some problems and different local specificities that
involved in this process. The researcher in the aim
makes a contrastive view of the possibly existing
problems of teaching English in the medical
institutes to elicit possible factors and to suggests
that learning problems provided to students are
influenced by a teacher’s short-term pedagogical
experience, his or her evolving more theoretical
than practical approach, routinized behaviors.