Тадқиқот мақсади: болалар ортопедик операцияларида опиоидсақловчи анестезия усулини қўллаб оғриқсизлантириш сифатини яхшилаш. Материал ва услублар 3 ѐшдан 14 ѐшгача бўлган 48 та беморда ортопедик операцияларда анестезиянинг кечиши ўрганилди. Анестезия усулига кўра 1чи гуруҳга(асосий) 25 та бемор киритилиб, уларга кичик дозада фентанил ва севофлуран, пропофол қўлланилди, 2чи гуруҳда (назорат) 23 та беморга фентанил ва пропофол билан умумий анестезия ўтказилди. Гемодинамик кўрсаткичларни аниқлаш учун Эхокардиография усули қўлланилди. Қонда кортизол ва суткалик пешобда катехоламинлар (адреналин, норадреналин, дофамин) даражасини ўзгариши ўрганилди.1чи гуруҳдаги болаларда анестезияга кириш даврида ЮИ нинг пасайиши, ЮҚС ва НПҚ нинг ортиши кузатилди. ЗИ, ЎАБ, ЮИ кўрсаткичлари тадқиқотнинг аввалги босқичига нисбатан ўзгариши кузатилди. 2 чи гуруҳдаги беморларда травматик босқичда ЮИ, ЮҚС, ЗИ кўрсаткичлари ортди. Жарроҳлик муолажасининг энг травматик босқичида 1 чи гуруҳда кортизолни ошишига мойиллик кузатилди, 2 чи гуруҳда эса кортизол миқдорининг ортиши қайд этилди.
Тадқиқот мақсади. Болалар торакопластика операцияларида кам опиоидли анестезия усулини қўллаб оғриқсизлантиришни оптималлаштириш.
Материал ва услублар. 3 ёшдан 14 ёшгача бўлган 48 та беморда ортопедик операцияларда анестезиянинг кечиши ўрганилди.
Анестезия усулига кўра 1 чи гуруҳга(асосий) 25 та бемор киритилиб, уларга кичик дозада фентанил ва севофлуран, пропофол қўлланилди, 2 чи гуруҳда (назорат) 23 та беморга фентанил ва пропофол билан умумий анестезия ўтказилди. Гемодинамик кўрсаткичларни аниқлаш учун Эхокардиография усули қўлланилди. Қонда кортизол ва катехоламинлар (адреналин, норадреналин, дофамин) даражасини ўзгариши ўрганилди.
Натижалар. 1 чи гуруҳдаги болаларда анестезияга кириш даврида ЮИ нинг пасайиши, ЮҚС ва НПҚ нинг ортиши кузатилди. ЗИ,ЎАБ, ЮИ кўрсаткичлари тадқиқотнинг аввалги босқичига нисбатан ўзгариши кузатилди. 2 чи гуруҳдаги беморларда травматик босқичда ЮИ,ЮҚС,ЗИ кўрсаткичлари ортди.
Жарроҳлик муолажасининг энг травматик босқичида 1 чи гуруҳда кортизолни ошишига мойиллик кузатилди, 2 чи гуруҳда эса кортизол миқдорининг ортиши қайд этилди.
Тадқиқотнинг мақсади болаларда интраокуляр операцияларда БИС-индексни текшириш орқали турли хил анестезия турларининг даражаси ва чуқурлигини баҳолаш.
БИС-индексининг динамикасини текшириш ва шунга мос равишда седатацияннинг чуқурлигини аниклаш севофлуран ва изофлоран билан кулланилган анестезия вариантларининг самарадорлигини кўрсатди. Интраокуляр операцияларда 46 нафар бемор болаларда анестезиологик ҳимояни таъминлаш учун қуйидаги комбинатциялар ишлатилган: севофлуран билан фентанил (1 гуруҳ), изофлоран билан фентанил (2 гуруҳ). Биринчи гуруҳ беморларда асосий наркоз босқичиларида BIS-индекс курсаткичи 45,8 - 57,4 оралиғини, иккинчи гуруҳдаги беморларда BIS-индекс 37,61 - 53,6 оралиғини ташкил этди. Интраокуляр операцияларда тавсия этилган барча анестезия вариантлари амалга оширишда беморларнинг етарли даражада седация даражасини таъминлади ва амалда қўлланилиши мумкинлигидан далолат беради. Шундай қилиб, БИС мониторинги назоратида анестезия чукурлигини бошкариш анестезияда ишлатиладиган дориларнинг дозасини камайтиради, жуда чуқур ва юзаки седатация миқдорини камайтиради ва операция тугагандан сўнг хушни тиклаш вақтини камайтиради
Тадқиқотнинг мақсади болаларда интраокуляр операцияларда БИС-индексни текшириш орқали турли хил анестезия турларининг даражаси ва чуқурлигини баҳолаш. БИС-индексининг динамикасини текшириш ва шунга мос равишда седатацияннинг чуқурлигини аниклаш севофлуран ва изофлоран билан кулланилган анестезия вариантларининг самарадорлигини кўрсатди. Интраокуляр операцияларда 46 нафар бемор болаларда анестезиологик ҳимояни таъминлаш учун қуйидаги комбинатциялар ишлатилган: севофлуран билан фентанил (1 гуруҳ), изофлоран билан фентанил (2 гуруҳ). Биринчи гуруҳ беморларда асосий наркоз босқичиларида BIS-индекс курсаткичи 45,8 - 57,4 оралиғини, иккинчи гуруҳдаги беморларда BIS-индекс 37,61 - 53,6 оралиғини ташкил этди. Интраокуляр операцияларда тавсия этилган барча анестезия вариантлари амалга оширишда беморларнинг етарли даражада седация даражасини таъминлади ва амалда қўлланилиши мумкинлигидан далолат беради. Шундай қилиб, БИС мониторинги назоратида анестезия чукурлигини бошкариш анестезияда ишлатиладиган дориларнинг дозасини камайтиради, жуда чуқур ва юзаки седатация миқдорини камайтиради ва операция тугагандан сўнг хушни тиклаш вақтини камайтиради.
Ko'z ichi bosimining ko'tarilishining oldini olish va bartaraf etish oftalmik operatsiyalar paytida anesteziologning eng muhim vazifalaridan biridir, shuning uchun optimal anesteziya sxemalarini izlash zamonaviy anesteziologiyaning dolzarb muammosidir. Ishning maqsadi gemodinamik parametrlarni tahlil qilish orqali bolalarda ko'z ichi jarrohligida anesteziyaning kombinatsiyalangan usullarining samaradorligini baholash edi. Oftalmologik operatsiyaga muhtoj 46 nafar bolani ko‘rikdan o‘tkazdik. Quyidagi behushlik sxemalari qo'llanilgan: sevofluran + fentanil (1-guruh), propofol + fentanil (2-guruh). Anesteziya samaradorligi asosiy gemodinamik va nafas olish ko'rsatkichlari monitoringi bilan klinik ma'lumotlar asosida baholandi. Natijalar shuni ko'rsatdiki, qo'llaniladigan behushlik rejimlari asosiy gemodinamik ko'rsatkichlarning barqarorligini saqlab, silliq klinik kurs bilan tavsiflanadi.
Юқори коморбидлик индекси ASA III ва IV бўлган жисмоний ҳолат билан кекса ва қари ёшдаги беморларни эндопротезлаш амалиётида нейроаксиал анестезияни самарадорлигини ва хавфсизлигини баҳолаш.
Материал ва услублар: ТМА кўп тармоқли клиникасида коморбид индекси юқори бўлган 40 гериатрик беморларга унилатерал орқа мия-эпидурал анестезияси шароитида операция қилинган ва тадқиқодлар ўтказилган. 29 та беморда тоз бўғимини эндопротезлаш, 11та беморда тизза бўғимини эндопротезлаш ўтказилган. Татқиқод учун танланган беморлар: кекса (65 ёшдан 75 ёшгача), қариялар (76-90 yosh), 90 ёшдан ошган – узоқ умр кўрадиганлар, оғриқ синдромини бир йилдан ортиқ ва анестезияга қарши кўрсатмалари бўлмаган беморлар. Беморнинг ҳаётий функцияларини доимий равишда кузатишда "Реанимация ва жаррохлик" UM 300 ("UTAS Company" Ukraina) мониторидан фойдаланганлар.
Ҳулоса: Коморбид фон юқори бўлган кекса ва қари беморларда кичик дозаларда интратекал локал орқа мия бир тамонлама ва эпидурал анестезия усули (5 мг 0,5% гипербарик еритма бупивакаин 20 мкг фентанил билан) ва эпидурал бошлиқга 7,5 мг бупивакаиннинг кичик қўшимча қўлланишини артропластика амлиёти учун зарурдир.
Тадқиқод мақсади. Анъанавий ингаляцион усули ва VIMA (Volatile Induction and Maintenance Anesthesia) анестезиясини қўллаш усули ва янги VIMA техникасини севофлуранли икки болюсли индукцияда қўллаш билан болаларда қўзғалиш, брадикардия ва ажитация ривожланишининг частотасига таъсирини солиштириш.
Материал ва услублар. Тошкент педиатрия тиббиёт институти клиникасида тадқиқотлар олиб борилди. Тадқиқотлар ретроспектив ва истиқболли ҳисобланади. Турли урологик, хирургик ва офтальмохирургик патологияли неврологик симптоматикаси бўлган болаларда севофлуран (анъанавий VIMA техникаси) билан 245 анестезиологик амалиётнинг клиник таҳлили ўтказилди.
Натижалар. VIMA усули севофлураннинг анестезияга индукцияни икки марта болюс қилиш техникаси прекондицирланган натижани таъминлайди ва брадикардия ривожланиш частотасини, шунингдек болалардаги қўзғалувчанликни ва ажитацияни минималлаштиради. Бизнинг фикримизча, ингаляцион анестезиянинг ушбу усулини қўллаш истиқболлидир, унинг тадқиқотларини давом эттириш зарур.
Tezkor jarrohlik (FTS) yoki tez tiklanish jarrohligi jarrohlik uchun mutlaqo yangi yondashuvdir. FTS Kehlet F.I tomonidan ishlab chiqilgan. (1993) va stress reaktsiyalarini minimallashtirish va bemorlarning tiklanish davrini sezilarli darajada qisqartirish uchun quyidagi jihatlarni o'z zimmasiga oldi: mintaqaviy behushlik, minimal invaziv operatsiyalar, operatsiyadan keyingi agressiv reabilitatsiya (bemorlarning erta enteral ovqatlanishi va faollashishi). Wind J. (2006) FTSni quyidagicha ko'rsatdi: bemorni xabardor qilish, ichakni tayyorlash va premedikatsiyadan qochish, probiyotiklarni qo'llash, operatsiyadan oldin quruq ochlikdan qochish, og'iz orqali glyukoza (5%, operatsiyadan 2 soat oldin 150 ml), mintaqaviy behushlik yoki qisqa muddatli anestezika. , adekvat perioperatif infuzion, jarrohlik mini-invazivlik, giposermiyaning oldini olish, opioid bo'lmagan analjeziya, muntazam nazogastral naychalar va drenajlardan qochish, siydik kateterini erta olib tashlash, prokinetika, erta enteral ovqatlanish va bemorni faollashtirish.
Bolalarda qorin bo'shlig'i operatsiyalarining multimodal behushligi sharoitida anestezikani boshqarishning samaradorligi va xavfsizligini baholash va operatsiyadan keyingi behushlikni optimallashtirish. Tadqiqotda qorin bo'shlig'i a'zolarida (qorin bo'shlig'i a'zolarining nuqsonlari, kasalliklari va shikastlanishlari) operatsiya qilingan 1 yoshdan 14 yoshgacha bo'lgan 61 nafar bola ishtirok etdi. Anestetik himoyani ta'minlash uchun bemorlarga propofol va fentanil (induksiya) bilan birgalikda umumiy behushlik o'tkazildi, bupivakain bilan epidural blokada bilan birgalikda sevofluran + tomir ichiga propofol (parvarish) bilan inhalatsiya qilindi. Jarrohlik aralashuviga ko'ra, perioperativ analjezik himoyani o'rnatish bemorlarning gemodinamik holatini qulay tuzatishni, inhalatsiyali anestezikani kamaytirishni ta'minladi, operatsiyadan keyingi davrning silliq o'tishiga, uzoq og'riqsiz davrga, ajoyib psixo-emotsional fonga yordam berdi. , va operatsiyadan keyingi tez davr.
Ishning maqsadi bolalarda qorin bo'shlig'i operatsiyalari paytida multimodal behushlik va og'riqsizlantirish sharoitida anestezikani boshqarishning samaradorligi va xavfsizligini baholash va operatsiyadan keyingi analjeziyani optimallashtirishdir.
Materiallar va usullar. 1 yoshdan 17 yoshgacha bo'lgan 58 nafar bola qorin bo'shlig'i operatsiyalari (qorin bo'shlig'i organlarining nuqsonlari, kasalliklari va shikastlanishlari) davomida tekshirildi. Anestetik himoya qilish uchun propofol va fentanil (induksiya) bilan birgalikda umumiy behushlik, sevofluran va propofolni inhalatsiyalash (vena ichiga infuziya) amalga oshirildi - bupivakain bilan epidural blokada bilan birgalikda parvarishlash.
Natijalar. Jarrohlik shikastlanishining xususiyatlarini hisobga olgan holda perioperativ analjezik himoyani ta'minlash bemorlarning gemodinamik holatini ijobiy tuzatish, inhalatsiyali anestezikaning dozasini kamaytirish bilan birga bo'ldi, operatsiyadan keyingi davrning silliq o'tishiga yordam berdi. og'riqsiz davr, yaxshi psixo-emotsional fon va operatsiyadan keyingi tez tiklanish bilan birga edi.
Тадқиқод мақсади. Анъанавий ингаляцион усули ва VIMA (Volatile Induction and Maintenance Anesthesia)
анестезиясини қўллаш усули ва янги VIMA техникасини севофлуранли икки болюсли индукцияда қўллаш билан
болаларда қўзғалиш, брадикардия ва ажитация ривожланишининг частотасига таъсирини солиштириш.
Материал ва услублар. Тошкент педиатрия тиббиёт институти клиникасида тадқиқотлар олиб борилди. Тадқиқотлар ретроспектив ва истиқболли ҳисобланади. Турли урологик, хирургик ва офтальмохирургик патологияли неврологик симптоматикаси бўлган болаларда севофлуран (анъанавий VIMA техникаси) билан 245 анестезиологик амалиётнинг клиник таҳлили ўтказилди.
Натижалар. VIMA усули севофлураннинг анестезияга индукцияни икки марта болюс қилиш техникаси
прекондицирланган натижани таъминлайди ва брадикардия ривожланиш частотасини, шунингдек болалардаги қўзғалувчанликни ва ажитацияни минималлаштиради. Бизнинг фикримизча, ингаляцион анестезиянинг ушбу усулини қўллаш истиқболлидир, унинг тадқиқотларини давом эттириш зарур.
Nafas olish anesteziyasining oldingi yo'nalishlaridan biri past oqimli anesteziyadir (LFA 1,0 l / min), bu yuqori gaz oqimiga ega an'anaviy behushlikdan bir qator afzalliklarga ega. Ish 3 yoshdan 18 yoshgacha bo'lgan (o'rtacha yoshi 7,5+2,2 yosh) r47 bolalarga Jf enflurana asosida qatorli oqim bilan estrodiol umumiy behushlik qilishda ko'rsatilgan folga asoslangan. Sevoflurana bilan anesteziyada gemodinamikaning o'rganilgan ko'rsatkichi tadqiqotning dastlabki bosqichlarida kichik o'zgarishlar bilan tavsiflanadi: induksiya davridagi HRR operatsiyadan oldingi miqdorga nisbatan 8,2 yil ga oshdi.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Замонавий физикавий кимё ва юкори молекуляр бирикмалар кимёсининг долзарб муаммоларидан бири, ионалмаш увчи ва комплекс ҳосил килувчи хоссаларига эта функционал полимерлар синтезининг фундаментал асосларини ишлаб чикиш хисобланади.
Толасимон материаллар асосидаги анион алмашинувчи ва комплекс хосил килувчи бирикмалар катта солишгирма сиртга эта бўлиб, юкори тезликда сорбция ва десорбция жараёнларини ўтказиш имкониятини таъминлайди. Улар, айниқса, хаво ва сув муҳитидаги заҳарли моддаларни нихоятда кичик микдорда бўлганда ҳам ажратиб олишда юкори самарадорликка эта. Узбекисгондаги Навоийазот ОАЖ да ишлаб чикариладиган полиакрилонитрил (нитрон) толаси алохида кизикиш уйғотади.
Узбекистон Республикаси фанлар акадсмияси, Тошкент тўкимачилик ва енгил саноат институтида “нитрон” толаси асосида толасимон ион алмашувчи материаллар олиш бўйича тадкикотлар ўтказилган бўлсада, улар мантикий ниҳоясигача стказилмаган. Шу билан бир каторда бу материалларнинг физик-кимёвий хоссаларини ўрганишга старли эътибор берилмаган.
Ион алмашувчи материаллар олишнинг фундаментал асосларини яратишда ушбу юкори молекуляр бирикмаларнинг синтези ва хоссаларининг физик-кимёвий жихатларини тадкик килишга катта ахамият бсрилади. Бу тадқиқотларни амалга оширишнинг асоси шундан иборатки, улар синтез жараёнларини бошкаришда кулайликлар тутдиради, ва демак, ксракли таркиб ва комплекс хоссали полимерлар олиш имконини бсради.
Юкорида кўрсатиб ўтилганидек, шу вақтгача анионитлар ва комплексионитлар олишнинг физик-кимёвий асосларини ўрганишга ксракли эътибор берилмаган. Шу муносабаг билан ‘"нитрон” толаси асосидаги анионитлар ва поликомплексонлар хосил бўлиши ва хоссаларининг физик-кимёвий асосларини ўрганиш ҳам назарий, ҳам амалий нуқтаи назардан долзарб хисобланади.
Диссертациянинг бажарилишита бўлган зарурият шунинг билан ифодаланадики, жахонда рангли ва кимматбахо металларни ажратиб олиш бўйича замонавий технологиялар ион алмашувчи материалларсиз амалга ошмайди. Бу техноло! ияларда асосан донадор сорбентлар қўлланилади, айни вактда толали сорбентлар қўлланилаётган ион алмашувчи полимерларнинг тахминан уч фоизини ташкил килади. Ион алмаштирувчи материаллар ишлатиладиган технология бўйича сув ўтлари ва нефть хамда газ конларидаги табиий тузли эритмалардан 90 фоизгача йод ва бром ажратиб олинади. Иод тутувчи сорбентлар ичимлик сувларини микроорганизмлардан зарарсизлантириш, окава сувлар ва газ-хаво чикиндиларидан симобни ажратиб олишда фойдаланилади. Уларни технологик эритмаларни ва бошка биологик фаол моддаларни концентрлашда, металл нанозаррачалари билан каталитик системалар олишда ишлатиш мумкин. Шуни таъкидлаш керакки, бундай полимерлар саноатда кенг кўлланишига карамасдан Узбекистонда донадор ва толасимон сорбентларни саноаг миқёсида ишлаб чикариш ҳозирги вақтгача йўлга қўйилмаган.
Тадкикотнинг максади полиакрилонитрил толасини модификациялаш орқали анионит ва поликомплексонлар синтези ҳамда хоссаларини физик кимёвий жихатларини ўртаниш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
илк бор сувли ва органик муҳитларда азот тутган асослар билан полиакрилонитрил толаси ўзаро таъсир кинетикасининг ўзига хос жихатлари намоён этилган;
модификацияланган толалар юкори солиштирма сиртга зга бўлганли учун модификация рсакциясининг тезлиги каттик фазада жойлашган полимернинг нитрил гурухдари концентрациясига боғлиқлиги кузатилган;
илгари аникланган кам микдордаги гидроксиламиннинг азот тутган асослар билан “нитрон” толасини модификациялаш жараёнига каталитик таъсир мсханизми исботланган;
полиакрилонитрил толасини этилендиамин ва дихлорэтан билан кстма-кст ишлов бсриш йўли оркали тармоқланган тузилишли анионитлар олиш усули ишлаб чикилган;
этилендиамин ва гексаметилендиамин билан ПАН толаларининг ўзаро таъсири натижасида таркибида кучсиз ва кучли асос хоссага эга функционал гурухдар тутган анион алмашувчи толасимон материаллар ҳосил бўлиши аникланган;
илк бор гексаметилендиамин билан модификацияланган “нитрон” толасини амин гурухлари билан малеин ангидрид таъсирланиши оркали ёки колдик нитрил гурухларни гидролиз килиш оркали янги полиамфолит табиатига эга бўлган ноликомплексонлар олинган;
Cr(VI), Cu(II), галоген, арсеназо (III) ионларининг анионит ва ноликомплексонлар томонидан мувозанатли адсорбцияланиш константаларининг термодинамик киймати жараён термодинамик функциялар узгариши ютилаётган ионларга нисбатан ушбу ионалмашувчи материалларнинг юкори сорбциялаш кобилиятига эга эканлиги исботланган.
ХОТИМА
1. Импорталмаштирувчи махсулот олиш ва ишлаб чикаришни локаллаштииш максадида “Навоиазот” ОАЖда ишлаб чикарилаётган “нитрон” толасини азоттутган асослар билан модификациялаб анионалмаштирувчи материаллар олинди.Активланиш энсргиясининг киймати реакциянинг нитрил ва азот тутган асослар буйича тартиби гетсроген шароит булишига карамасдан гомоген рсакцияларда кузатиладиган конуниятларга бўйсуниши кўрсатилди. Кузатилаётган эффект модификация килинаётган толанинг солиштирма сирти катталиги учун полимер нитрил гурухларига реагентлар бориши осон ксчиши билан тушунтирилади. (Физик кимё, Юкори молекуляр бирикмалар).
2. Полиакрилонитрил толасини диамин (гексаметилен- ва этилендиамин) лар билан таъсирланиш кинстикаси тадкики натижасида олинган анионитларнинг мустахкамлигини, кимёвий баркарорлигини ва сорбцион хоссаларини модификациялаш жараёнини физик-кимёвий параметрларни ўзгартириш оркали бошкариш мумкинлиги кўрсатилди. Шу билан бирга “нитрон”ни бундай модификацияси, айникса, органик мухитларда юкори сорбцион кобилиятга эга бўлган кучли асосли анионитлар олиш мумкинлиги аникланди. Пайванд қилинган полиэтиленполиамин занжиридан иборат юкори сорбцион кобилиятга эга бўлган кучли асосли анионитларни олиш “нитрон” толасини этилендиамин билан дихлорэтан иштирокида модификациялаш оркали олиш кўрсатилди. (Юқори молекуляр бирикмалар, физик кимё).
3. ИҚ- спекторскопик ва аналитик усуллар оркали азот тутган асослар билан нолиакрилонирил толасини кимёвий модификациялаш жараёнига гидроксиламиннинг каталитик таъсир этишининг илгари таклиф қилинган механизми исботланди. Алмашиниш реакциясидан сўнг эркин гидроксиламин ва полимер занжирида оралик амидоксим гуруҳлар ҳосил бўлишини кўрсатди. (Физик кимё).
4. Ноликомплексонлар олиш имконияти ва шароитлари гексаметилендиамин билан модификацияланган полиакрилонитрил толасини малеин ангидриди билан таъсирланиши оркали, ҳамда гексаметилен- ва этилендиамин билан модификацияланган “нитрон” толасини колдик нитрил гуруҳлари гидролизи оркали ишлаб чикилди. (Юкрри молекуляр бирикмалар, Физик кимё).
5. Полиакрилонитрил толасининг диаминлар билан таъсирланиши натижасида кучли асосли ионитлар хосил бўлиши ва улар циклик амидинли гурухлар тутиши кўрсатилган. Маълум бўлган мунчоқсимон ионитларга Караганда олинган толасимон сорбентларнинг солиштирма сирти икки даража юкорилиги ва улардаги тўрсимон тузилишларнинг чокланиши битта макромолекула таркибида 100 та тугун борлигини кўрсатилди. (Физик кимё).
6. Турли хил органик ва ноорганик ионларнинг сорбцияланиш жараёни кинстикаси ва тсрмодинамикасини ўрганиш оркали Cr(VI), арссназо (III) ионлари факат кучли асосли анионитлар билан ютилиши, мис (II) ионларининг ноликомплексонлар билан ютилиши эса нафакат ионалмашиш хисобига эмас, балки хелатланиш хисобига хам боришини кўрсатилди. (Физик кимё).
7. Полимерларнинг бромидли комплексларини олиш шароитлари ва галогенларни синтез қилинган анионалмашувчи материаллар билан сорбцияланиш кинстикаси ва гсрмодинамикаси ўрганилди. Молекуляр бром молекуляр йодга нисбатан камрок ютилиши, молекуляр хлор эса умуман ютилмаслиги кўрсатилди. [Вт, ]’иони [J3]'ионита Караганда бскарорлиги ва молекуляр хлорни бундай ионни умуман ҳосил кила олмаслиги ушбу кузатилаётган ходисанинг сабаби килиб кўрсалди. (Физик кимё).
8. Хитозан ва йод тутган анионалмашувчи полиакрилонитрил толаси асосида комбинацион материаллар ишлаб чикилди. Иод тутган материаллар таркибига хитозанни киритиш уларни сув ютиш кобилияти оргишига олиб кслиши аникланди. Олинган комбинацион бактерицид боғловчи материаллар яллиғланишга ва бактсрияларга карши гаъсирга эга бўлиб. ю.мшок тўкималар йирингли-некрогик касалликларини даволашда самара кўрсатди. (Юкори молекуляр бирикмалар, Физик кимё).
Тадқиқод мақсади. Анъанавий ингаляцион усули ва VIMA (Volatile Induction and Maintenance Anesthesia) анестезиясини қўллаш усули ва янги VIMA техникасини севофлуранли икки болюсли индукцияда қўллаш билан болаларда қўзғалиш, брадикардия ва ажитация ривожланишининг частотасига таъсирини солиштириш.
Материал ва услублар. Тошкент педиатрия тиббиёт институти клиникасида тадқиқотлар олиб борилди. Тадқиқотлар ретроспектив ва истиқболли ҳисобланади. Турли урологик, хирургик ва офтальмохирургик патологияли неврологик симптоматикаси бўлган болаларда севофлуран (анъанавий VIMA техникаси) билан 245 анестезиологик амалиётнинг клиник таҳлили ўтказилди.
Натижалар. VIMA усули севофлураннинг анестезияга индукцияни икки марта болюс қилиш техникаси прекондицирланган натижани таъминлайди ва брадикардия ривожланиш частотасини, шунингдек болалардаги қўзғалувчанликни ва ажитацияни минималлаштиради. Бизнинг фикримизча, ингаляцион анестезиянинг ушбу усулини қўллаш истиқболлидир, унинг тадқиқотларини давом эттириш зарур.
Anesteziologiya yangi mutaxassislik sifatida 160 yildan sal ko'proq vaqtni egallaydi, agar uning paydo bo'lishini efir behushligi birinchi marta qo'llanilgan paytdan boshlab (1846) deb hisoblasak, ammo bu 160 yil jarrohlik va boshqa ko'plab sohalarning rivojlanishida inqilobiy inqilob bo'ldi. tibbiyot. Endotraxeal behushlik tufayli ko'krak bo'shlig'iga kirish mumkin bo'ldi va o'pka va yurakdagi operatsiyalar kundalik amaliyotga aylandi. Jarrohlik mukammalligining cho'qqisi yurak va boshqa organlarni transplantatsiya qilish edi. Bularning barchasi anesteziologiya oldiga operatsiya qilingan organizmning hayotiy funktsiyalarini nazorat qilishning yangi usullari va vositalarini ishlab chiqish vazifasini qo'ydi. Vaqt o‘tishi bilan behushlik texnikasi ko‘lami sezilarli darajada kengaydi, zamonaviy anesteziya va nafas olish apparatlari, intraoperativ nazorat uchun monitorlar, bir martalik sarflanadigan materiallar va boshqalar paydo bo‘ldi, bu esa mahalliy anesteziologiya va intensiv terapiyaning rivojlanishiga asos bo‘ldi.