Ushbu maqolada O‘zbekiston va Birlashgan Millatlar Tashkiloti hamkorligining muhim yo‘nalishi bo‘lgan ta’lim sohasi o‘zgarishlar, maktabgacha ta’limga qamrab olishdagi ishlar va uning taraqqiyoti, BMT bilan hamkorlikdagi Butunjahon 2- konferensiyasi amaliy haqida so‘z yuritiladi
1945 yilda ittifoqchi davlatlar tashkil etish to'g'risida eng muhim qarorni qabul qildilar universal xalqaro tashkilot - Birlashgan Millatlar Tashkiloti, uning vazifasi qutqarish edi
kelajak avlodlar urush balosidan. ning eng muhim huquqiy natijasi G'alaba Birlashgan Millatlar Tashkilotining (keyingi o'rinlarda - BMT) Ustavi - universal edi SSSR, Buyuk Britaniya va AQSh tashabbusi bilan tuzilgan xalqaro shartnoma (keyinchalik shuningdek, Xitoy Xalq Respublikasi va Fransiya tomonidan), kelajak avlodlarni qutqarishga qaratilgan saqlab qolish uchun BMT mexanizmlarini yaratish orqali yangi jahon urushi ofatlaridan xalqaro tinchlik va umumiy xavfsizlik. Ushbu vazifani amalga oshirish uchun doimiy organ Birlashgan Millatlar Tashkilotining Xavfsizlik Kengashi yaratildi, unga asosiy vazifa yuklandi xalqaro tinchlik va xavfsizlikni saqlash uchun javobgarlik. Biroq, butun faoliyati davomida BMT Xavfsizlik Kengashi bo'lgan tez-tez falaj bo'lib, dunyodagi vaziyatga sezilarli ta'sir ko'rsata olmadi. Bu edi "sovuq urush" va SSSR va SSSR o'rtasidagi bloklararo qarama-qarshilik tufayli yuzaga kelgan Amerika Qo'shma Shtatlari, bir qator davlatlar yoki davlatlar guruhlarining bir tomonlama harakatlari amaliyoti Birlashgan Millatlar Tashkiloti Nizomi tomonidan xavfsizlikning mutlaq vakolatiga kiritilgan masalalar Kengash. Maqolada tananing faoliyatini yaxshilashning mumkin bo'lgan modellari muhokama qilinadi, ya'ni uning a'zolarini kengaytirish, ish uslublari muammolari, shu jumladan veto huquqidan foydalanish, shuningdek, a'zo davlatlarning pozitsiyalarini tahlil qiladi
BMT Xavfsizlik kengashini isloh qilish bo'yicha tashkilot. Xulosa qilib aytganda, zarurat davlatlar tinchligi va hamkorligini ta'minlash uchun Xavfsizlik Kengashi tizimidagi islohotlar jahon hamjamiyatining ahamiyati alohida ta’kidlanadi
Мақолада Америка Қўшма Штатлар (АҚШ)да замонавий неоконсерватизм сиёсий мафкурасининг шаклланиши ва ғоявий асослари илмий адабиётлар таҳлили асосида ёритилиб берилган. XX аср охири ва XXI аср бошларига келиб неоконсерватизм мафкурасининг АҚШ сиёсий ҳаётида ўзига хос ўринга эга бўлди. Муайян даврларда давлат бошқаруви ва сиёсий қарорлар қабул қилишга сезиларли таъсир кўрсатиб келди. Хусусан, АҚШда Республикачилар партияси ҳукумати бошқаруви даврларида неоконсерватизм ички ва ташқи сиёсий концепциялар шаклланишида устуворликка эга бўлиб келмоқда. АҚШ неоконсерватизм мафкураси глобал мафкуравий жараёнлар тизимида дунёда демократияни тарғиб қилиш, турли минтақалардаги сиёсий жараёнларга аралашиш, ҳарбий воситалардан кенг фойдаланиш каби хусусиятлари билан ажралиб туради. Хусусан, охирги ўн йилликларда АҚШнинг турли минтақалардаги ташқи сиёсати кўпроқ неоконсерватив мазмунга эга бўлди. Терроризмга қарши кураш ва авторитар режимга эга давлатларда демократик қадриятларни қарор топтиришга қаратилган ташқи сиёсий ёндашувлар шаклланишига неоконсерватизм мафкурачиларининг таъсири кучли бўлиб, Яқин Шарқ минтақасидаги мафкуравий-сиёсий жараёнлар, геомафкуравий кураш дискурсида ҳам неокон-серватизм ўз таъсирига эга эканлигини намоён қилди. Неоконсерватизм борасидаги тадқиқотлар асосан хорижий тадқиқот марказлари, илмий муассасалар ҳамда “ақлий марказлар” томонидан амалга оширилиб келинмоқда. Асосий эътибор неоконсерватизмнинг ташқи сиёсий мафкураси ривожи эволюциясига қаратилади. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкурасининг шаклланиши эволюцияси, сиёсий мафкура сифатида ички ва ташқи сиёсий жараёнларга таъсири, неоконсерватизм асосчилари қарашларининг ривожланиш тенденциялари, неоконсерватив тузилмаларнинг шаклланиши ҳамда институтционаллашуви ривожи масалалари хорижий тадқиқотлар, илмий адабиётлар, интернет манбалари асосида таҳлил қилинган. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкураси ғоявий-назарий асослари шаклланишининг интегратив хусусиятлари ҳам ёритилади.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2020 йил 29 декабрида ўзининг Олий Мажлисга Мурожаатномасида бугунги мураккаб геосиёсий жараёнлар, коронавирус пандемияси ва глобал иқтисодий инқироз шароитида Ўзбекистон очиқ ва прагматик ташқи сиёсатни фаол олиб бораётганлиги, халқаро майдондаги қатъий саъй-ҳаракатларимиз натижасида юртимизнинг нуфузи ва обрў-эътибори тобора юксалаётганлигини ифода эта олгани, шунингдек 2021 йилда мамлакат ташқи сиёсатини амалга оширишдаги аҳамият бериладиган устувор вазифаларга алоҳида тўхталиб ўтди. Ўзбекистон етакчиси томонидан санаб ўтилган 2021 йилда мамлакатимиз ташқи сиёсатини амалга оширишда алоҳида эътибор бериладиган вазифалар қаторидан Ўзбекистон ташқи сиёсати ва дипломатиясининг муҳим йўналишларидан бўлган халқ дипломатияси ва маданий дипломатиянинг тараққиётига қаратилган таклиф ва ташаббуслар, яъни дунёнинг кўплаб мамлакатларидаги ватандошларимизни қўллаб-қувватлаш ва улар билан алоқаларни янада мустаҳкамлаш мақсадида “Ватандошлар” жамғармасини тузиш ғояси, Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблея-сининг резолюцияси билан ҳар йили 30 июль – Халқаро дўстлик куни сифатида кенг нишонланишини инобатга олиб, ушбу санани Ўзбекистонда “Халқлар дўстлиги куни” деб белгилаш (БМТ Бош Ассамблеяси 2011 йилда қабул қилган резолюцияда халқлар, давлатлар, маданиятлар ва инсонлар ўртасидаги дўстлик, тинчликни таъминлаш билан боғлиқ ҳаракатларга илҳомлантириш ҳамда маданий хилма-хилликни ҳурмат қиладиган жамиятлар ўртасида кўприклар ўрнатиш мақсадида 30 июль – Халқаро дўстлик куни ( International Day of Friendship) сифатида белгиланган) ҳамда Ўзбекис-тоннинг жаҳондаги обрў-эътиборини, нуфузини, имиджини юксалтириш мақсадида 2021 йилда Хива шаҳрида ЮНЕСКО билан ҳамкорликда “Марказий Осиё жаҳон цивилизациялари чорраҳасида” халқаро анжуманини ўтказиш (Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг ушбу тарихий ташаббуси илк бор 2020 йилнинг 23 сентябрида Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-сессиясида илгари сурилган эди) таклифлари ҳам ўрин олди.
Мақолада Япониянинг жаҳон ҳамжамияти давлатлари орасида тараққиёт моделининг афзалликлари намоён қилинади. Аҳолисининг турмуш фаровонлиги даражаси ниҳоятда юксалди. Бинобарин, Япония ҳозирги кунда нафақат минтақада, балки бутун дунёда автомобилсозлик, янги ишлаб чиқариш технологиялари, илмий-техникавий тадқиқотлар, электрон - ҳисоблаш машиналари, компьютерлар, электр жиҳозлари ишлаб чиқариш бўйича етакчилик қилмоқда. Бугунги кунда Япония ташқи сиёсатида АҚШ таъсиридан чиқиб, нисбатан эркин сиёсат юритиш имкониятига эга бўлди. Ўтган асрнинг 80-йилларида Япония ташқи сиёсатининг бир мунча жонланиш даври бошланди. ХХР билан иқтисодий алоқаларнинг ўсиши, “совуқ уруш” якунининг яқинлашаётганлиги, Япония раҳбариятининг иқтисодий куч билан сиёсий йўлни мувофиқлаштиришга интилиши янги интилишларнинг асосий сабаби бўлди. Япония БМТ раҳбарлигидаги тинчликпарвар ҳаракатларда иштирок эта бошлади, хусусан, 1992 йил октябрда тинчлик сақлаш бўйича БМТ ҳарбий ҳаракатлари доирасида Камбоджага илк маротаба ўз мамлакатининг муҳандислик батальонини юбориб, Камбоджадаги можарони ҳал қилишда қатор сиёсий ташаббуслар билан чиқди. Япония ташқи сиёсатининг “уч устуни” а) бутун дунёда барқарорлик ва тинчликни таъминлашга; б) ривожланаётган давлатларни ривожлантиришга; в) глобал жамиятнинг ҳар бир фуқароси фаровонлигига ёрдам бериш керак. Япония иқтисодий қудратига таянган ҳолда ва БМТ доирасида фаол қатнашаётганидан фойдаланиб, ўзининг БМТ Хавфсизлик Кенгашининг доимий аъзолигига киритилиши тўғрисидаги масалани кун тартибига қўйиши эҳтимоли мавжуд. Япониянинг БМТ Хавфсизлик Кенгашига аъзо бўлишга интилишининг яна бир сабаби, агарда имконият берилса, ўзининг милитаристик ўтмишига алоқадор масалани ижобий ҳал қилишдан иборатдир.