Maqolada boshlang‘ich ta'limda ijodiy o‘quv muhitini shakllantirish shartlari ko‘rsatilgan. Unda kichik yoshdagi maktab o‘quvchilarini atrof-muhit bilan tanishtirish jarayonida ijodiy fikrlashni shakllantirish xususiyatlari ko‘rib chiqiladi. Ijodiy topshiriqlarni bajarishda guruhlarning o‘zaro ta'siridan foydalanish o‘quvchilarning ijodiy fikrlash darajasini oshirishga yordam beradi. Shuningdek, o‘qituvchining ijodiy xulq-atvori kichik maktab o‘quvchilarining tabiiy fanlarini o‘qitishda ijodiy g‘oyalarni rivojlantirishga yordam beradi. Tadqiqotda o‘quvchilarning ijodiy faoliyati bilan bog‘liqligiga ta'sir etuvchi omillar o‘rganildi.
In Uzbek poetry of the independence period, which is a legitimate part of world literature, special attention is paid to the generalization of scientific theoretical views on the creative worldview and creative philosophy of the socio historical period, the artistic perception of reality in poetry and the study of artistic realization. The intensification of the desire for the deep artistic development of the human spiritual world in the poetry of the independence period is associated with the renewal of the period, the historical environment and the artistic thinking of the creators themselves. The harmony of poetry and literary-aesthetic views is a direct result of the synthesis of the principles of creative phenomenon, personality, perception of the world, which is reflected in the author's "I". Image poetics plays an important role in revealing the creative concept and uniting it into a common denominator. The perfection of the product of artistic thinking as a synthesized system is determined by the level of creative thinking and talent. The work of Amir Khudoiberdi is one of such events in the history of national artistic thought, and in the works of the poet created in different genres, he expresses the life, dreams and will of the people in different socio-historical periods. The poet's tendency to create a holistic artistic history of the Uzbek people in the twentieth century is explained by the vast opportunities provided by independence, the end of ideological monopoly, the restoration of national values, the renewal of literary and aesthetic views, the translation of world literature into Uzbek. The transition from the depiction of things to the depiction of ideas has changed the content of artistic creation, while enriching the formal, semantic scale of artistic research.
Close acquaintance with world poetry has long served as one of the important factors in the renewal of our national literature, separated from its spiritual sources- religious and mystical literature, classical and modern literature. The content of the themes of emotional literature is characterized by a focus on the person, not directly on reality. The synthesis of world literary traditions can be seen in the works of Fakhriyor, Ulugbek Hamdam, Bahrom Ruzimuhammad, Farida Afroz, Nodira Afokova, Zebo Mirzaeva, Khosiyat Rustamova, Gozal Begim. Amir Khudoiberdi is also one of the poets of this literary generation who has his own creative credo and works in various genres. Any national literature manifests itself as a systematic, evolving stable phenomenon only in the harmony of different ideologies, styles, views, approaches, ideas, and even contradictions. Only then can it be a true metaphorical representation of being. Amir Khudoiberdi is one of the new generation of artists who lived in a complex and controversial period and saw and understood the subjective approaches to the literature of the Soviet era. A comprehensive scientific study of the creative style, individuality and mastery in the poetry of the independence period on the example of the work of a poet, the generalization of scientific and theoretical views on the poetry of this period gives important conclusions, this scientific research is the product of such a necessary need. In Uzbek literature, the works of Amir Khudoiberdi have not yet been comprehensively studied. The study of the poet’s work is also important in determining the influence, position, and place of local artists in literature. Also, the issue of art and literature, which is one of the means of spiritual and educational environment, education and their formation in our country, has always been in the forefront. Therefore, as the President of Uzbekistan Sh.M.Mirziyoev said: “...attention to literature and art, culture is first of all attention to our people, attention to our future, as our great poet Cholpon said, we have no right to forget that literature, culture and nation can live ”. This fact also determines the relevance of the topic.
Accordingly, this study is based on the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 7, 2017 No. PF-4947 "On the Strategy for further development of the Republic of Uzbekistan", dated September 13, 2017 No. PQ- 3271 "Development of the system of publishing and distribution of books. to a certain extent in the implementation of the tasks set out in the Resolution "On a comprehensive program of measures to improve and promote the culture of reading and reading" and other regulations related to this activity.
Ушбу мақола қадимги ҳинд фольклор мероси намуналари, хусусанг. Махабхарата ва Рамаяна эпосларининг кейинги давр миллий адабиётлари ривожига таъсири масаласига бағишланганди. Ушбу масала шуниси билан қизиқарлики, ушбу икки эпос илк ўрта асрларда шакллана бошлаган янги ҳинд тилларидаги ёзма адабиёт ривожига асос бўлиб хизмат қилган. Мақолада эпосларнинг ёзма адабиётга таъсири адабиётнинг ривожланиш босқичлари кесимида ўрганилган. Ёзма адабиётга илк таъсир қадимги ҳинд драматургиясида кузатилади. Бу масала Махабхарата эпоси таъсирида ижод қилган таниқли драматурглар Бхаса ва Калидасаларнинг асарлари мисолида тадқиқ этилган. Эпосларнинг кейинги таъсир доираси эртак жанрида кузатилади. Маълумки, эртак жанри ўзининг фантастик дунёқараши, ҳайвонларнинг тилга кириши, уларнинг инсонлар тилида сўзлашиши, улар билан мулоқотда бўлиши, найзаларнинг самоларда учиши каби унсурларнинг илк бор Рамаяна эпоси мазмунида шакланганлиги ҳақида сўз юритилади. Бундан келиб чиққан ҳолда ҳинд адабиётшунослари ҳам эртак жанрининг элементлари Рамаяна эпоси таркибида шаклланган, деган фикрларни баён этганлар. Ўрта аср давридаги бҳакти адабий мероси эса деярли қадимий икки эпоснинг халқ тилларида яратилган янги нусхаси, дейиш мумкин. Шунингдек, эпосдаги тур-ли мотивларни, персонажларни, сюжет линияларини замонавий ҳинд адабиёти саҳифаларида ҳам кўп учратамиз. Бундан ташқари, санскрит тилидаги эпослар таъсирида деярли ҳар бир ҳинд миллий адабиётларида ўз миллий қаҳрамонлари киритилган эпослар яратилган. Бир сўз билан айтганда, қадимги Ҳиндистоннинг икки эпоси «Махабхарата» ва «Рамаяна»лар янги ҳинд тилларидаги ёзма адабиётнинг шаклланишига жуда катта асос бўлиб хизмат қилган.
Мазкур мақолада XIII аср иккинчи ярмида Хоразм, қипчоқ, туркман қабилаларидан чиққан мамлук амирлари Миср ҳокимияти тепасига келганда мамлакат ҳаётида туркий омилнинг кучайиши кузатилган. Бу туркий омил сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётда ўзини намоён қилди. Туркий амирлар бошчилигида мисрликлар диёрига босиб кирган салбчиларни 1250 йили Мансура шаҳри ёнида тўхтатиб тор-мор қилишди. Бу 7-салбчиларнинг юриши эди ва унинг мағлубиятга учраши бутунлай насронийларнинг салб тажовузкор юришларига хотима ясади. Мамлук султони Қутуз эса, 1260 йилда Айн Жалут деган жойда босиб келаётган мўғулларга қарши жанг қилиб, уларнинг устидан катта ғалаба қозонгани бутун ислом дунёсини қувонтирди, чунки мисрликлар мўғулларнинг араб оламидаги зафарона юришини тўхтатиб, уларга қаттиқ зарба бериб, орқага улоқтириб ташлаган эди. Бу икки ёрқин ғалаба натижасида Миср биринчи мамлук султонлар даврида душманларга қарши тура оладиган, ташқи савдоси, суғориш тизими ва деҳқончилиги яхши ривожланган кучли давлатга айланди. Шунингдек, мақолада XIII–XIV асрда Мисрда аббосий халифат емирилгандан сўнг мусулмон маданияти марказига айлангани кўриб чиқилган. Мисрда бутун мусулмон оламидан олимлар йиғилди, янги мадраслар қурилди, биринчи мусулмон энциклопедиялари яратилди. Улар илми-фаннинг турли соҳалари – жуғрофия, тарих, филология, фалакшунослик, аниқ фанлар бўйича ўзида етиб келган ва ислом тамаддунида пайдо бўлган билим-маълумотларни қамраб олган. Мадрасаларда араб устозлари билан бир қаторда Хоразм, Олтин Ўрда, Озарбайжон каби туркийзабон минтақалардан келган олимлар ҳадис, мантиқ, нотиқлик санъати, фиқҳ ва бошқа диний илмлардан дарс берарди. Мамлуклар даврида Мисрда турк тилига, айниқса, қипчоқ ва Хоразм шеваларига қизиқиш катта бўлди. Олимлар шу тилларнинг лексикаси ва грамматикаси бўйича махсус илмий ишлар яратиб, араб-туркий луғатлар туздилар. Мисрда шу даврда бизгача етиб келган туркийзабон бадиий адабиёт шаклланди. Унинг бошида Сирдарё қуйиларида туғилган ва тақдир тақозоси билан Мисрга келиб қолган таниқли Сайфи Саройи турар эди. У чиғатой (эски ўзбек) тилида асарлар ёзган, ўзбек адабиётига асос солган адиблардан ҳисобланади. Сайфи Саройидан бошқа Мисрда ижод қилган яна 8 нафар шоирларнинг номи маълум бўлиб, кўпчилигининг нисбаси “Хоразмий”дир. Мамлуклар даврида соф араб адабиётида ҳам катта ўзгаришлар рўй берди. Мўғуллар зарбасидан кейин араб оламида анъанавий сарой шеърияти инқирозга учрайди, Миср адабиёти эса халқ оғзаки ижодига яқинлашиб, шеъриятида “мавал”, “зажал”, “мувашшах” каби янги жанрлар пайдо бўлди, шунингдек, “адаб” жанри равнақ топди. Бу жанр солиҳ мусулмоннинг тарбиясига йўналти-рилган бўлиб, илмий маълумотларни оммабоп тарзда, турли ибратли ҳикоят ва шеърий парчаларни тақдим этарди. “Адаб” жанри асарлари ўзида бой бадиий ва дидактик материалларни мужассамлаштириб, ўша давр адабиёти тўғрисида тасаввурни кенгайтиради. Афсуски, мамлуклар даври Миср маданияти, жумладан, адабиёти яхши ўрганилмаган. Айниқса, туркий омилни Мисрнинг сиёсий-ижтимоий ва маданий ҳаётга кўрсатган таъсири ҳанузгача чуқур тадқиқ этилмаган. Ваҳоланки, туркий элатларининг таъсири ҳарбий ва кундалик маиший ҳаёт лексикасида, янги қадриятлар, одат ва удумлар кириб келишида, ҳатто кийим кийишида, таомда яққол сезилди. Туркий қабилалардан чиққан, ҳаёт тақозоси билан оқ қуллар – мамлукларга айланиб, сўнг машҳур тарихий шахс мавқеига кўтарилган малика Шажарат ад-Дурр, мамлук султонлари Қутуз ва Бейбарслар Миср халқининг миллий қаҳрамонлари сифатида танилган, улар тўғрисида ривоятлар, халқ романлари – сиралар тўқилган. Ҳозирги кунда ҳам улар Миср халқининг тарихий хотирасидан ўчгани йўқ. Машҳур араб ёзувчилари улар тўғрисида тарихий романлар ёздилар, уларнинг номлари кўчаларга қўйилиб, ҳайкаллар ясалган. Ҳанузгача телесериаллар олиниб, телеспекталлар намойиш қилинмоқда. Ушбу мақолада мамлуклар даври Миср маданий ҳаётида биринчи бор туркий унсурлар кўриб чиқилиб, Миср ва Марказий Осиё ўртасидаги алоқаларнинг маълум бўлмаган баъзи саҳифалари ёритиб берилган.