Maqsad: 0‘zbekiston Respublikasi Andijon viloyati aholisining yallig‘lanishli periodontal kasalllklaming tarqalishi va periodontal yordam ko‘rsatish darajasini o‘rganish.
Material va uslublar: Andijon viloyatining turli tumanlarida yashovchi 15 yoshdan 74 yoshgacha bo‘lgan 177 nafar fuqarolar stomatologiktekshiruvdan o*tkazildi. Barcha so’ralganlar 4 yosh guruhiga bo’lingan: 15 yoshdan 34 yoshgacha; 35 yoshdan 44 yoshgacha; 45 yoshdan 64 yoshgacha; 64-74 yosh.
Natijalar: Andijon viloyatida yallig‘lanishli periodontal kasalliklaming tarqalishi yuqori darajada, respublika aholisining 50% dan ortig‘i profilaktika tadbirlariga muhtoj; va 20% nafaqat periodontolog, balki boshqa mutaxassislar: stomatolog jarroh va ortoped ishtirokida malakali periodontal yordamni talab qiladi.
Xulosa: periodontal bemoriarga yordam ko’rsatishni tashkil etishning yangi tizimi haqida o’ylash kerak, bu stomatologiya xizmatining real sharoitida harakatlarimizning murakkabligi va izchilligini ta’minlaydi.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Дунё ахолиси орасида бронхиал астма (БА) кенг таркалган оғир касалликлардан бири бўлиб, у билан болалик ёшидаги жаҳон аҳолисининг 3 фоизидан 12 фоизигача хасталанган. Бу касаллик билан хасталанган болаларнинг учдан бир кисми ўсмирларга тўғри келади. БА ўсмирлар орасида кенг таркалганлиги, ўсмирларда эндокрин ва иммун тизимининг ёшга боглик фаолияти сабабли касалликнинг ўзига хос кечиши каби холатлар ташхис қўйиш жараёнида маълум қийинчиликларни келтириб чикаради, бу эса, биринчи навбатда, касалликка ташхис қўйиш ва уни даволашда янги ёндашувларни излаб топишни тақозо этади.
Маълумки, БАнинг патогенезида иммун механизмлар ахамияти асосий омиллардан бири ҳисобланади. Ҳозирги вақтга келиб, аллергик касалликлар, хусусан БА патогенезида IL-4 ва IL-13 лар билан бир қаторда бир қанча бошқа (IL-6, IL-8, IL-10, IL-5, INF-a, ва INF-y) иммунорегулятор цитокинларининг иштирок этиши тадкикотчиларнинг эътиборини тобора кўпроқ жалб этмокда.
Аллергик касалликларнинг ривожланишида ирсий мойиллик муҳим аҳамиятга эга. Ҳозирда бронхиал астма ва шу касаллик белгилари билан боглик 150та ген полиморфизми хакида маълумот олинган. БА касаллигига мойиллиги жихатидан энг асосий ген бу - IgE юкори аффин рецептори (3-занжирини кодловчи ген хисобланади. Аллергик астма патогенезида антиген-специфик IgEHHHr FceRip билан юқори даражадаги ўзаро таъсири марказий ўринни эгаллайди. БА касаллиги ген-номзодлари қаторида алоҳида қизиқиш уйготувчи биотрансформация ферментлари генларидан бири - GSTnl, глутатион S-трансфераза л1 ни кодловчи гени хисобланади ва у, хусусан, ўпка тўкимасида экспрессияланади. Бу ген 11 q 13 локусда жойлашган бўлиб, унинг атопия билан боғлиқлиги бир неча бор кўрсатиб берилган. Тўпланган маълумотлар шуни кўрсатадики, FceRI, GSTnl генлари полиморфизми турли аллергик патологиялар билан богликдир.
Шу нуқтаи назардан мазкур касалликни ўсмирлик даври шаклланиши асосларига ёндашиб ташхислаш, рационал даволаш-профилактика чора-тадбирларини ишлаб чиқиш учун иммунологик ва генетик тизимни ўрганиш диссертация мавзусининг долзарблиги белгилайди.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда соғлиқни сақлаш тизимини ислоҳ қилиш юзасидан дастурий чора-тадбирлар амалга оширилиб, ижобий натижалар олинди. Амалга оширилган чора-тадбирлар таркибида БАни ташхислаш, профилактика ва даволаш ишларини самарали ташкил килиш юзасидан максадли тиббий-ташкилий ва илмий-тадқиқот ишлари амалга оширилди. Натижада мамлакатимизда мазкур касаллик билан хасталанган ўсмирларни даволаш юзасидан муайян ижобий кўрсаткичларга эришилди. Шу билан бир каторда бугунги кунда ўсмирларда БА касаллигини эрта ташхислаш ва даволаш-профилактик чоралари режасини ишлаб чиқиш муҳим вазифалардан бири ҳисобланади. Ушбу тадқиқот иши Ўзбекистон
Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2002 йил 25 январдаги «Аёллар ва ўсиб келаёгган авлод соғлиғини мустаҳкамлашга дойр қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги 32-сонли қарорида белгиланган вазифаларни амалга оширишга хизмат қилади. Шу жихатдан БА жараёнида ўсмирлар иммунитети ҳужайравий ва гуморал буғинлари ҳолати, иммуногенетик текширувлар ва уларнинг патогенетик информативлигини аниқлаш юзасидан амалга ошириладиган тадқиқотларни янада чукурлаштириш диссертация мавзусининг заруратини изохдовчи мухим омиллардан бири хисобланади.
Тадқиқотнинг мақсади ўсмирларда бронхиал астма патогенези имммунологик ва генетик механизмларини ўрганиш ва шу асосда рационал ташхислаш ва даволаш-профилактика чораларининг режасини ишлаб чикишдан иборат.
Максадга эришиш учун ишда куйидаги тадқиқот вазифалари қўйилди:
Самарканд вилоятида яшовчи ўсмирлар орасида ўпка-бронх тизимида патологик жараённинг эрта босқичида БА клиник кечиши хусусиятларини аниклаш;
БА жараёнида ўсмирлар иммунитета ҳужайравий ва гуморал буғинлари ҳолати хусусиятлари ҳамда фаоллаштирувчи маркерли лимфоцитлар периферик қондаги иммунофенотипини аниқлаш;
иммунорегулятор цитокинлар интерлейкин-6 ва интерферон-у маҳсули даражасини ўрганиш ва ўсмирлар БАсида уларнинг патогенетик информа-тивлигини аниқлаш;
БА билан касалланган ўзбек миллатига мансуб шахсларда, соғломларига нисбатан FceRip ва GSTnl генлари полиморф вариантлари аллеллари ва генотиплари тақсимланиш частотасининг ўзига хос хусусиятларини аниклаш;
ўсмирлик даврида БА билан касалланганларда полиоксидоний ва циклоферон дори воситаларидан фойдаланилганда иммуномодулловчи даво самарасининг клиник-иммунологик жиҳатларини аниқлаш;
ўтказилган тадқиқотлар асосида БА шаклланишининг кўп омилли моделини ҳамда мазкур патологик ҳолатда ўсмирларда ташхис, даволаш ва такомиллашган профилактика алгоритмини ишлаб чиқиш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
БА билан касалланган ўсмирларда касаллик клиник кечишининг ўзига хос хусусиятлари аниқланган;
илк маротаба БА билан касалланган ва соғлом ўсмирларда иммун тизим микдорий кўрсаткичларининг ўзгариши тавсифланган ва амалий тиббиёт учун меъёрий хамда тавсиявий хужжатлар ишлаб чикилган;
илк маротаба БА билан касалланган ўсмирларда кон зардобининг цитокин профили комплекс баҳоланган. Иммунорегулятор IL-6 ва INF-y цитокинлари маҳсулининг ўзига хослиги ва уларнинг патогенетик хамда бошқарувчилиги тўғрисидаги маълумотлар аникланган;
илк бор БАнинг турли патогенетик вариантлари билан касалланганлар ва соглом индивидларда FccRip, GSTnl генларининг полиморф варианта аллелари ва генотипларининг тақсимланиш частотасига оид таҳлиллар асосида юқори ҳавф маркерлари аникланган, шунингдек, ўсмирларда БА ривожланишига резистентлиги аниқланган;
касаллик патогенезининг энг мухим жараёнлари очилиши асосида БАнинг тасдикланган модели хамда касалликни ўсмирларда босқичли ташхислаш, даволаш ва профилактика чора-тадбирлари алгоритми ишлаб чикилган.
Хулоса
1. Арид зонада истикомат қилувчи ўсмир ёшдаги шахсларда «бронхиал астма» касаллиги структураси ва учраш частотаси белгиланди. Кайд этилган патология 9,6% текширилган ўсмирларда руйхатга олинди ва касаллик киз болаларда ўғил болаларга нисбатан кўпроқ учради. Касаллик структурасида интермитирловчи ва ен1 ил персистирловчи шакллари кўпрок учради
2. Арид зонада яшовчи ўсмирлар орасида БА клиник кечишининг ўзига хослиги аникланди, бунда ўпка бронхиал дарахтининг зарарланиши бошка орган ва тўқималарнинг аллергик жараёнлари билан биргаликда учраш частотаси юқорилиги кўрсатилмоқда, жумладан, 73,9% АР билан, 53,7% АК билан, 16,6% АгД билан ва 14% Квинке шиши/эшак еми билан биргаликда учради.
3. Усмир ёшдаги БА касаллар популяцияси текширилганда, уларда иммун тизимнинг сезиларли даражада намоён бўладиган ҳужайра (CD3 ,CD4 , CD8 , CD16 ), гуморал (CD19 IgA, IgG, IgM) иммунитет ва активацион маркерлар (CD23 , CD95 ) кўрсаткичининг дефицита аникланди. Усмир ёшдаги БА касалларда иммун макомининг ўзига хос томонлари бўлиб, иммунореактивлик бузилиш чукурлиги кичик ёшдаги гуруҳда яккол намоён бўлди.
4. Усмир ёшдаги БА касалларда иммун сисгсмада хужайралараро ўзаро таъсирда яккол ўзгаришлар: ТЬ2-ҳужайралар томонидан сскрстирланадиган ва иммуноглобулинлар ишлаб чикиши хамда ангитслогснсз жараёнини регуляцияловчи IL-6 маҳсулининг ишончли равишда ортиши ва бунинг акси - Th 1-хужайралар рсгулятори INF-y цитокини камайиши содир бўлади.
5. Псрифсрик қондаги IL-6 ва INF-y цитокинлар мивдори касалликнинг патогенетик варианта билан ўзаро боғлиқлиги аникланди. Усмир ёшдаги БА аллергик клиник-патогенетик вариантида кон зардобида INF-y ишлаб чикиш даражаси камлигини кўрсатди. БА инфскцион формаси билан хасталанган ўсмирлар псрифсрик конида IL-6 ишлаб чикиши ортди.
6. Узбек этносига тсгишли ўсмирларда БА аллергик шаклининг ривожланиши юкори хавф маркерлари аллел FcsRIp-109T ва генотип FceRip-109Т/Т, паст хавф маркерлари FcsRip-109C ва Fcr.Rip-109C/C хисобланади. Узбек нонуляциясида БА наслий мойиллик бўлганда FceRip-109T/T генотип ва Fcr.Rip-109T аллелнинг юкори богланиш даражаси аникланди.
7. Узбек миллатига мансуб кизларда БА ривожланиш хавфи GSTnl тени полиморф локусининг Не-105 аллел ва Пс-105/Пс-105 генотини билан ассоциацияси аникланди. Не-105 аллел ва Пс-105/Пс-105 генотип ўзбск нонуляциясида БА аллергик формаси ривожланишига олиб кслади.
8. БА билан касалланган ўсмирлар комплекс давосига циклоферон ва полиоксидонийнинг киритилиши иммункоррегирловчи таъсир курсатиб, базис терапия самарадорлигининг ортишига олиб келди. Иммунмодулятор-ларнинг профилактик самарадорлиги тскширилганда, иолиоксидоний олган беморлар гуруҳида ижобий кўрсаткичларга эришилди, бу эса ўсмирлар БА комплекс даво ва профилактикаси схемасига полиоксидонийни киритиш аҳамиятлилигини тасдиклади.
Zamonaviy jamiyatda og'iz bo'shlig'i kasalliklari gumanitar, ijtimoiy-iqtisodiy ahamiyatga ega. Bugungi kunda tishlarning parchalanishi va periodontal kasallik nafaqat kattalar orasida, balki dunyodagi yosh populyatsiyalar orasida eng keng tarqalgan tish kasalligi bo'lib qolmoqda. So'nggi paytlarda sog'lom bolalarga nisbatan o'tkazilgan epidemiologik tadqiqotlar natijalariga ko'ra tish patologiyasi bilan kasallanish darajasi yuqori va 12-15 yoshdagi sog'lom yosh guruhlari orasida karies tarqalishi 63,3-83 yosh, 4% va 81,7 88,7%, intensivligi 3,02 -3,75 va 4.6-5.73 va sog'lom 12 yoshli bolalar guruhida periodontal to'qima kasalliklarining tarqalishi 37,8% dan 50% gacha, 15 yoshli bolalar guruhida 57,7% dan 84,7% gacha. Kariesning tarqalishi maktabgacha va maktab yoshidagi aqliy zaiflashgan bolalarda ham yuqori, kariyes intensivligi esa 13-18 yoshdagi engil aqliy sustkashlik (MAD) bo'lgan bolalarda yuqori. Ushbu ko'rsatkichlar yoshga qarab oshadi va asosiy kasallikning og'irligiga bog'liq. Biz nogiron bolalardagi tish kasalliklarining oldini olish bo'yicha dasturni amalga oshirdik, ammo ularning aksariyati aqliy zaiflik va mo''tadil zaifligi bo'lgan bolalarga qaratilgan bo'lib, ularda nafaqat aqliy zaiflik darajasi, balki ularni og'zaki o'qitish ham hisobga olingan parvarish qilish qobiliyatlari, ijtimoiylashuv darajasi va bolaning ovqatlanishi.
Замонавий стоматологик адабиётда (дарслик ва кулланмаларда) периодонтит илдиз чуккиси атрофидаги пародонт туқималарини яллиғланиши. Периодонт тиш катакчасида периодонтал ораликдаги туқима-уни яллиғланиши периодонтит деб номланиши табий. Лекин яллиғланиш жараёни тиш катакчасидан алвеоляр суякка кучса уни остит деб номлашни таклиф килганлар. Юқорида келтирилган хулосалар асосида муаллифлар периапикал туқималар яллиғланиш касалликларини янги клиник-анатомик таснифини таклиф килганлар.
Асосий тиш касалликларининг юқори тарқалиши ривожланишнинг патогенетик механизмларини ҳисобга олган ҳолда оптимал воситаларни, олдини олиш ва даволаш усулларини топиш зарурлигини тақозо етади. Тишларнинг патологияси ва тананинг умумий касалликлари билан шиллиқ қавати ўртасида яқин алоқа мавжуд бўлиб, улар орасида овқат ҳазм қилиш ва қон айланиш тизимлари, нафас олиш ва қон органлари, эндокрин ва репродуктив тизимлар касалликлари алоҳида ўрин тутади, бу патогенезнинг асосий алоқаларининг умумийлиги билан боғлиқ. Турли патоген микроорганизмлардан келиб чиқадиган яллиғланиш ва деструктив пародонт касалликлар тўқима ва органларда реакцияларни келтириб чиқариши аниқланди. Бироқ, оғиз бўшлиғининг ҳолати ички органларнинг турли касалликлари билан ҳам ўзгаради. Гастроэнтеролог ва стоматологларнинг биргаликдаги тиббий фаолияти бўйича тавсиялар берилган. Шундай қилиб, стоматолог ҳар бир муайян ҳолатда пародонт касалликларни даволаш стратегияси ва тактикасини ишлаб чиқишда зарур бўлган соматик патологиянинг мавжудлиги ва оғирлигини, ушбу касалликларни компенсацияси ҳақида маълумотга эга бўлиши керак
Ota- onalar uchun har qanday yoshdagi bola himoyasiz ko’rinadi, shuning uchun kattalar ularni
barcha qiyinchiliklardan himoya qilishni xohlashadi. Afsuski, inson qudratli emas va ba’zi kasalliklar
bolalarning hayoti juda ham xavfli. Ba’zi patologiyalar tez o’tib ketib, keyingi hayotga ta’sir
qilmasa, boshqalari esa bolaning keyingi hayotiga sezilarli darajada o`z ta`sirini ko`rsatadi. Bunday
patologiyalarning bolaning tanasiga ta’sirini kamaytirish uchun siz kasallikni erta bosqichlarda
aniqlab, darhol davolanishni boshlashingiz kerak. Mana shunday kasalliklar sirasiga oftalmologik
kasalliklarni kiritmasdan ilojimiz yo`q. Agar bolada erta davrdan ko’rish muammolari bo’lsa, bu
kelajakda bolaning rivojlanishining kechikishiga olib kelishi mumkin. Oftalmologik kasalliklarni
asosiy qismini: ko`z jarohatlari, g`ilaylik , katarakta, glaukoma, retinopatiyalar, miopiyalar , qovoq
kasaliklari va boshqalar tashlik qiladi. Oftalmologik amaliyotda kasalliklarning 20% dan ortig`i
shikastlanishga bog’liq bo`lib, jarohatlar orbitaga va ko’z olmasiga zarar yetkazadi. Ko’z jarohatidan
keyin 13% hollarda ko’zning subatrofiyasi rivojlansa, 25% - anoftalmga olib kelishi mumkin. Bolalar
travmatizmining xususiyatlariga keladigan bo`lsak, ko’ruv a`zosining shikastlanishi 10% bolalarda
ko’zning turli patologiyalariga olib kelsa, 30-60 % holatlarda bir yoki ikki tomonlama ko’rlikka
olib kelishi mumkin. Bolalarda eng muhim jarohat omillari : pichoqlar, o’qlar, tosh-tayoqlar, xokkey
tayoqchalari, nayzalar, mixlar, simlar va boshqalardir. Bunday kasaliklar sirasiga glaukoma
kasaligi ham alohida e`tibor talab qiladi. Sababi shundaki : bolalarda glaukomaning tarqalishi
1:10000-1:12000 holatda uchraydi. Ko’z patologiyalari tarkibida uning o’ziga xos ulushi 0,1% ga
yetadi. Glaukoma kasalliklarining 75% dan ko’pi ikki tomonlama. Shu bilan birga, glaukoma bo’lgan
bolalar, ko’r va ko’r bo’lmagan maktab o’quvchilari orasida 5dan 15% gacha. Bolalardagi ko’rlik
tarkibida ushbu patologiyaning ulushi 2 dan 15% gacha o’zgarib turadi. Rossiya Federatsiyasida
bolalar ko’zi ojizligi tarkibida tug’ma glaukoma 10,1%, ni tashkil etadi.