CURRENT PROBLEMS ASSOCIATED WITH ENSURING THE PROFITABILITY OF THE COUNTRY'S COMMERCIAL BANK ASSETS

HAC
Google Scholar
f
373-377
0
0
To share
Sheraliyev, A. (2024). CURRENT PROBLEMS ASSOCIATED WITH ENSURING THE PROFITABILITY OF THE COUNTRY’S COMMERCIAL BANK ASSETS. Modern Science and Research, 3(2), 373–377. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/30129
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

Ensuring profitability of commercial banks' assets is one of the necessary conditions for ensuring their financial stability. Ensuring a stable level of return on assets plays an important role in ensuring a stable level of net profit. The article identifies current problems related to ensuring the profitability of commercial bank assets of the Republic of Uzbekistan and develops scientific proposals aimed at solving them. Keywords: commercial banking, asset, profitability


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 3 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

373

МАМЛАКАТ ТИЖОРАТ БАНКЛАРИ АКТИВЛАРИНИНГ РЕНТАБЕЛЛЕГИНИ

ТАМИНЛАШ БИЛАН БОГЛИК БУЛГАН ДОЛЗАРБ МУАММОЛАР

Шералиев Аббос Холмуминович

Сурхондарё вилоят Денов Тадбиркорлик ва Педагогика Институти

Молия ва Банк иши кафедраси ўқитувчиси

https://doi.org/10.5281/zenodo.10819250

Аннотация.

Тижорат банклари активларининг даромадлилигини таъминлаш

уларнинг молиявий барқарорлигини таъминлашнинг зарурий шартларидан бири
ҳисобланади. Активлар даромадлилигининг барқарор даражасини таъминлаш соф
фойданинг барқарор даражасини таъминлашда муҳим роль ўйнайди. Мақола Ўзбекистон
Республикаси тижорат банклари активларининг даромадлилигини таъминлаш билан
боғлиқ бўлган долзарб муаммолар аниқланган ва уларни ҳал қилишга қаратилган илмий
таклифлар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар:

тижорат банки, актив, даромадлилик, соф фойда, кредит,

инвестиция, захира, фоиз ставкаси.

CURRENT PROBLEMS ASSOCIATED WITH ENSURING THE

PROFITABILITY OF THE COUNTRY'S COMMERCIAL BANK ASSETS

Abstract.

Ensuring profitability of commercial banks' assets is one of the necessary

conditions for ensuring their financial stability. Ensuring a stable level of return on assets plays
an important role in ensuring a stable level of net profit. The article identifies current problems
related to ensuring the profitability of commercial bank assets of the Republic of Uzbekistan and
develops scientific proposals aimed at solving them.

Keywords:

commercial banking, asset, profitability, net profit, loan, investment, reserve,

interest rate.

ТЕКУЩИЕ ПРОБЛЕМЫ, СВЯЗАННЫЕ С ОБЕСПЕЧЕНИЕМ

ДОХОДНОСТИ АКТИВОВ КОММЕРЧЕСКИХ БАНКОВ СТРАНЫ

Аннотация.

Обеспечение доходности активов коммерческих банков является

одним из необходимых условий обеспечения их финансовой устойчивости. Обеспечение
стабильного уровня фондоотдачи играет важную роль в обеспечении стабильного уровня
чистой прибыли. В статье обозначены актуальные проблемы, связанные с обеспечением
доходности активов коммерческих банков Республики Узбекистан, и разработаны
научные предложения, направленные на их решение.

Ключевые слова:

коммерческий банкинг, актив, рентабельность, чистая прибыль,

кредит, инвестиции, резерв, процентная ставка.


Тижорат банклари активларининг рентабеллиги куўрсаткичи уларнинг молиявий

барқарорлигини тавсифлоқчи муҳим кўрсаткичлардан бири ҳисобланади.

Халқаро банк амалиѐтида тижорат банклари акивларининг рентабеллигини аниқлаш

учун умумқабул қилинган ягона методика амвжуд бўлиб, унга кўроа, банк активларининг
рентабеллиги соф фойдани жэами активлар суммасига бўлиш ва олинган натижани 100
фоизга кўпайтириш йўли билан аниқланади.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 3 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

374

Тижорат банклари активларининг рентабеллигини ошириш республикамиз банк

амалиѐти учун муҳим аҳамият куасб этади. Бунинг сабаби шундаки, 2017-2021 йилларда
Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича
Ҳаракатлар стратегиясида тижорат банкларининг моляивий барқраорлигини таъминлаш
мамлакат банк тизимини ривожлантиришнинг устувор йўналишларидан бири сифатида
эътироф этилган.

Республикамиз тижорат банкларида активлар рентабеллигининг паст даражада

эканлиги, фикримизча, қуйидаги сабаблар билан изоҳланади:

– соф фойда миқдорининг нисбатан кичик эканлиги (активлар сифатининг паст

эканлиги бунинг асосий сабаби ҳисобланади);

–тижорат банкларининг қимматли қоғозлар билан амалга ошириладиган

инвестицион операцияларининг ривожланмаганлиги;

– республикамизнинг йирик тижорат банкларида активларнинг ўсиш суръатини соф

фойданинг ўсиш суръатидан юқори эканлиги.

Республикамиз тижорат банклари активларининг сифатини паст эканлиги, биринчи

навбатда, берилган кредитлар бўйича муддати ўтган қарздорлик миқдорининг катта
эканлиги билан изоҳланади.

Ж.Синкининг фикрига кўра, тижорат банклари активларининг даромадлилигини

тавсифловчи муҳим кўрсаткичлардан бири бўлиб, соф фоизли маржа кўрсаткичи
ҳисобланади. Соф фоизли маржа банк активлари миқдорига тескари пропорционал бўлиб,
кредитлар ва депозитлар бозоридаги юқори даражадаги рақобат унинг даражасига кучли
таъсир кўрсатади.

Д.Макнотоннинг хулосасига кўра, тижорат банкларининг молиявий барқарорлигини

таъминлашда фоизли даромадларнинг ўрни катта бўлиб, улар ялпи даромадининг умумий
ҳажмида фоизли даромадларнинг салмоғи камида 70 фоиз бўлиши керак.

И.Лещукованинг фикрига кўра, тижорат банкларининг фойдасини барқарор

даражасини таъминлаш учун банк фаолиятининг самарадорлигини таъминлаш
стратегиясини ишлаб чиқиш керак ва мазкур стратегия банк ресурсларидан оқилона
фойдаланишга қаратилган мақсадлар, ҳаракатлар мажмуидан иборат бўлиши керак.

О.Волошинанинг фикрича, тижорат банклари фоиздли даромадларининг

даражасини тавсифловчи асосий кўрсаткичлар бўлиб, қуйидагилар ҳисобланади:

- фоизли даромадларнинг ссуда ҳисобрақамларининг ўртача қолдиғига нисбати;
-қисқа

муддатли ссудалардан олинган даромадларнинг қисқа муддатли

ссудаларнинг ўртача қолдиғига нисбати;

-алоҳида кредит гуруҳлари бўйича олинган даромадларнинг ушбу гуруҳ

кредитларининг ўртача суммасига нисбати;

-узоқ муддатли ссудалардан олинган фоизли даромадларнинг узоқ муддатли

ссудаларнинг ўртача қолдиғига нисбати.

С.Кумокнинг хулосасига кўра, ҳозирги даврда тижорат банклари капиталга тўғри

келадиган фойда меъѐрини капиталнинг етарлилигини пасайтириш ҳисобига ошириш
имконига эга эмас. Чунки, банклараро рақобатнинг кучли эканлиги ва кредит
ресурсларининг қимматлашаѐтганлиги капиталнинг активларга нисбатан оптимал


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 3 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

375

даражасини таъминлашга тўсқинлик қилади. Шунинг учун умумий капиталга тўғри
келадиган фойда меъѐрини оширишнинг бош захираси бўлиб, активлар қайтимининг
даражасини ошириш ҳисобланади.

Б.Бердияров томонидан амалга оширилган тадқиқот натижалари Ўзбекистон

Республикаси тижорат банкларининг молиявий барқарорлигига салбий таъсир
кўрсатаѐтган омилларнинг мавжудлигини кўрсатди. Хусусан, банклар активлари ва
капитали рентабеллиги кўрсаткичларининг нисбатан паст эканлиги, тижорат банклари
томонидан соф барқарор молиялаштириш меъѐри коэффициенти бўйича меъѐрий
талабларни бажарилмаѐтганлиги ана шундай омиллардан саналади.

Ж. Исаков томонидан амалга оширилган эконометрик таҳлилларнинг натижаси

кўрсатдики, тижорат банклари томонидан хизматлар соҳасига ажратилаѐтган
кредитларнинг ўртача йиллик фоиз ставкасининг ўртача бир фоизга ошиши берилган
кредитлар даромадлилиини 0,8 фоизга ошишига, берилаѐтган кредитлар ҳажмини бир
фоизга ошиши кредитлар даромадлилик даражасини 1,8 фоизга камайишига олиб келади.

Тадқиқот методологияси Мазкур тадқиқотда статистик жадвал ва аналитик

таққослаш, мантиқий ва таққослама таҳлил, гуруҳлаш усуллари ҳамда мавзуга оид хорижий
ва маҳаллий олимларнинг тадқиқот ишларидан кенг фойдаланилди. Таҳлил ва натижалар
Тижорат банклари активларининг даромадлилигини тавсифловчи бир қатор кўрсаткичлар
мавджуд бўлиб, улар орасида соф фоизли маржа ва 1 сўмлик активларга тўғри келадиган
даромад даражаси кўрсаткичлари банк активларининг молиявий таҳлилида кенг
қўлланилади.

Республикамиз банк амалиѐтида тижорат банкларининг кредитлардан кўриладиган

зарарларни қоплашга мўлжалланган захира ажратмалари суммаси тўлиқ банкнинг
харажатига олиб борилади. Шу сабабли, захира ажратмалари миқдорининг ошиши тижорат
банкининг соф фойдаси миқдорининг камайишига олиб келади. Бу эса, тижорат банкининг
ликвидлилиги ва тўлов қобилиятига нисбатан салбий таъсирни юзага келтиради.

Чунки, соф фойда тижорат банклари фаолиятининг барқарор ривожланишини

белгиловчи асосий омиллардан бири ҳисобланади. Таъкидлаш жоизки, тижорат банклари
активларининг даромадлилик даражасининг ўзгаришига таъсир қилувчи асосий
омиллардан бири активларнинг рискка тортилган суммасининг ўзгариши ҳисобланади.
Чунки, активларнинг даромадлилиги ва риск даражалари ўртасидаги тўғри мутаносиблик
мавжуд: активнинг риск даражаси қанчалик юқори бўлса, унинг даромадлилик даражаси
ҳам шунча юқори бўлади. Шу сабабли, тижорат банкларида рискка тортилган активлар
суммаси билан соф фойда ўртасида ҳам тўғридан-тўғри боғлиқлик мавжуд.

Фикримизча, республикамиз тижорат банклари активларининг даромадлилигини

ошириш учун қуйидаги тадбирларни амалга ошириш лозим:

1. Тижорат банкларида соф фоизли маржа кўрсаткичининг меъѐрий даражасига

эришиш учун, биринчидан, фоизли даромадларнинг ялпи даромад ҳажмидаги салмоғининг
юқори ва барқарор даражасини таъминлаш керак; иккинчидан, соф фоизли маржанинг
даражасига таъсир қилувчи асосий кўрсаткичларнинг (соф фоизли спрэд, кредитлар бўйича
эҳтимолий йўқотишлар захираси, харажатлар/даромадлар коэффициенти, фоизли


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 3 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

376

даромадларнинг ўсиш суръати билан фоизли харажатларнинг ўсиш суръати ўртасидаги
мутаносиблик) меъѐрий даражасини таъминлаш лоим.

2. Тижорат банклари ялпи даромадининг брутто активларга нисбатан даражасини

ошириш учун, биринчидан, фоизли даромадларнинг фоизли харажатларга нисбатан
барқарор нисбатини шакллантиришга эришиш зарур; иккинчидан, харажатлар/даромадлар
коэффициентининг меъѐрий даражасини (0,45) таъминлаш керак; учинчидан, қимматли
қоғозларга қилинган инвестициялардан олинадиган фоизли даромадларнинг миқдорини ва
фоизли даромадлар ҳажмидаги салмоғини ошириш лозим. Республикамиз тижорат
банкларининг қимматли қоғозларга қилинган инвестицияларининг брутто активлар
ҳажмидаги салмоғи жуда паст бўлганлииг сабабли, қимматли қоғозларга қилинган
инвестициялардан олинган фоизли даромадларнинг жами фоизли даромадлардаги улуши
жуда паст.

Фикримизча, республикамиз тижорат банклари активларининг рентабеллик

даражасини ошириш учун, биринчидан, муддати ўтган кредитларнинг жами кредитлардаги
улушини 3 фоиздан ошмаслигини таъминлашга қаратилган чора-тадбирлар мажмуи ишлаб
чиқилиши лозим;

иккинчидан, банкларнинг қимматли қоғозларга қилинган инвестициялари ҳажмини

ошириш орқали соф фойда миқдорини кўпайтириш керак;

учинчидан, даромад келтирмайдиган активлар миқдорининг ўсиш суръатини

даромад келтирадиган активлар миқдорининг ўсиш суръатидан юқори бўлишига йўл
қўймаслик зарур.


REFERENCES

1.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 майдаги ПФ5992-сонли
“Ўзбекистон Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш стратегияси”ги
фармони//Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 13.05.2020 й.,
06/20/5992/0581-сон.

2.

Синки Дж. Финансовый менеджмент в коммерческом банке и в индустрии
финансовых услуг. Пер. с англ. – М.: Альпина Паблишер, 2017. – С.338.

3.

Макнотон Д. Банковские учреждения в развивающихся стран. Пер. с англ. –
Вашингтон: ИЭР, 1994. – С.71.

4.

Лещукова И. В. Прибыль коммерческого банка и ее источники//Инновационная наука.
– Москва, 2017. - № 5. - С. 114 – 116.

5.

Волошина О.Б. Доходность банка как один из основных показателей его
экономического положения//Известия высших учебных заведений. - Поволжский
регион, 2014. - 1. – С. 168-172.

6.

Кумок С.И. Анализ деятельности коммерческих банков. – М. : Вече, 1996. – С. 53.

7.

Бердияров Б.Т. Ўзбекистон Республикаси тижорат банкларининг ликвидлилиги ва
тўлов қобилиятини таъминлаш масалалари. И.ф.д. дисс. автореф. – Тошкент, 2020. –
Б. 29.

8.

Исаков Ж.Я. Хизмат кўрсатиш соҳасини ривожлантиришда кредит самарадорлигини
ошириш. И.ф.д. илм. дар. ол.уч. тақд. эт. дисс. автореф. – Тошкент, 2016. – Б. 28.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 3 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

377

9.

ТИФ Миллий банки. Тижорат банкининг баланс ҳисоботи; Фойда ва зарарлар
тўғрисидаги ҳисобот. 2017, 2018, 2019, 2020, 2021.

www.nbu.uz

.

10.

ТИФ Миллий банки. Тижорат банкининг баланс ҳисоботи; Актвиларни риск
даражасига кўра таснифи. 2017, 2018, 2019, 2020, 2021. www.nbu.uz.

References

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 майдаги ПФ5992-сонли “Ўзбекистон Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш стратегияси”ги фармони//Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 13.05.2020 й., 06/20/5992/0581-сон.

Синки Дж. Финансовый менеджмент в коммерческом банке и в индустрии финансовых услуг. Пер. с англ. – М.: Альпина Паблишер, 2017. – С.338.

Макнотон Д. Банковские учреждения в развивающихся стран. Пер. с англ. – Вашингтон: ИЭР, 1994. – С.71.

Лещукова И. В. Прибыль коммерческого банка и ее источники//Инновационная наука. – Москва, 2017. - № 5. - С. 114 – 116.

Волошина О.Б. Доходность банка как один из основных показателей его экономического положения//Известия высших учебных заведений. - Поволжский регион, 2014. - 1. – С. 168-172.

Кумок С.И. Анализ деятельности коммерческих банков. – М. : Вече, 1996. – С. 53.

Бердияров Б.Т. Ўзбекистон Республикаси тижорат банкларининг ликвидлилиги ва тўлов қобилиятини таъминлаш масалалари. И.ф.д. дисс. автореф. – Тошкент, 2020. – Б. 29.

Исаков Ж.Я. Хизмат кўрсатиш соҳасини ривожлантиришда кредит самарадорлигини ошириш. И.ф.д. илм. дар. ол.уч. тақд. эт. дисс. автореф. – Тошкент, 2016. – Б. 28.

ТИФ Миллий банки. Тижорат банкининг баланс ҳисоботи; Фойда ва зарарлар тўғрисидаги ҳисобот. 2017, 2018, 2019, 2020, 2021. www.nbu.uz.

ТИФ Миллий банки. Тижорат банкининг баланс ҳисоботи; Актвиларни риск даражасига кўра таснифи. 2017, 2018, 2019, 2020, 2021. www.nbu.uz.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов