127
// Otolaryngol. Clin. North Amer. – 1992, –
Vol. 25. – P. 1199-1210.
14. Zurlo J.J., Feuerstein I.M.,
Lebovicsh R., Lane H.C. Sinusitis in HIV-1
infection // Amer. J. Med. – 1992. – Vol. 93,
№2. – P. 157-162.
Резюме
Удельный
вес
риносинуситов
составляет более чем 40%, ежегодно
увеличиваясь на 1,5-2%. У ВИЧ-
инфицированных пациентов синуситы
встречаются в 20-68%. На фоне СПИДа
25% синуситов протекают асимптомно.
Описан случай течения синусита у
пациента с ВИЧ.
Summary
The share of rhinosinusitis is more
than 40% annually increases by 1.5-2%. In
HIV-infected patients sinusitis encountered
in 20-68%. 25% on the background of
sinusitis are asymptomatic for AIDS.The
article describes a case of sinusitis in
patients with HIV.
УДК: 616.216-002-616.211-08
БУРУН ВА БУРУН ЁНДОШ БЎШЛИҚЛАРИ КАСАЛЛИКЛАРИДА
ЯЛЛИҒЛАНИШГА ҚАРШИ ДАВОНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ
У.С. Хасанов, У.Н. Вохидов
Тошкент тиббиёт академияси, Тошкент, Ўзбекистон
Бурун ёндош бўшлиқлари (БЁБ)
яллиғланиш касалликлари организм ва
хусусан нафас йўлларининг энг кенг
тарқалган касалликлар қаторига киради.
Охирги йилларда сурункали риносинусит
(СР) барча сурункали касалликлар
орасида биринчи ўринни эгаллади [1,5].
СР
билан
беморларни
даволашга
сарфланадиган ҳаражатлар ҳам асосий
эътиборга молик ҳисобланади [5].
Ҳозирги
замон
фармакологиясининг ҳолати шундайки,
амалиётда
қўлланилаётган
дори
воситалари барча нафас йўллари ва нафас
олиш
аъзоларининг
алоҳида
қисмларидаги яллиғланиш жараёнларига
патогенетик таъсир кўрсата олади.
Эйкозаноидлар – простогландин ва
лейкотриенлар синтези ва миқдорига
таъсир қилувчи воситалар бу гуруҳда
алоҳида ўринга эга бўлиб, бу дори
воситаларининг яллиғланишга қарши
таъсири
бўйича
энг
самарали
медиаторлардан ҳисобланади. Нормал
ҳолатда бу моддалар организмда умуман
учрамайди, чунки улар зудлик билан
чиқарилади. Лекин патологик жараён
ривожланганда
улар
фаол
ҳолатда
синтезланади ва биологик фаол моддалар
миқдори кескин ортади [2,3].
Эйкозаноидлар бронхоконстрикция
ва
томирлар
ўтказувчанлигини
30
мартадан кўпроқ оширади, тромбоцитлар
активацияси
ва
аггрерациясини,
шунингдек нейтрофиллар аггрегациясини
кучайтиради.
Бу
жараёнлар
микроциркуляциянинг бузилишига олиб
келади. Бундан ташқари, эйкозаноидлар
шиллиқ секрециясини оширувчи омиллар
ҳисобланади
ва
улар
мукоцилиар
транспорт ҳолатига салбий таъсир қилади
[3,4].
Нафас
йўлларининг
турли
касалликлари
патогенезида
эйкозаноидлар
ролини
ўрганиш,
арахидон кислота ҳосилалари миқдорини
камайтирувчи
препаратлардан
фойдаланиш зарурлигини кўрсатади.
Шунинг учун, Эреспал препарати катта
қизиқиш
уйғотди.
Унинг
биринчи
препаратларидан бири бўлиб Фенспирид
ҳисобланади.
Бу
препарат
простогландинлар
ва
лейкотриенлар
синтезини
тўсади.
Эреспалнинг
яллиғланишга қарши фаоллиги маълум
даражада гормонал воситалар таъсири
билан тенглашади. Препарат стероид ва
НЯҚДВ га ўхшаш ножўя таъсирлар
чақирмайди [6].
Эреспал яллиғланиш реакциясини
камайтириши фақатгина экозаноидларга
128
таъсир қилмайди. У Н
1
рецепторларини
тўсиши орқали тиатоминга нисбатан
антагонезни намоён қилади, шунингдек
α1
адренергик
рецепторларни
ингибирлайди ва цитокинлар, хусусан,
ўсма некроз омили (α ЎНО) синтези ва
секрециясига секинлаштирувчи таъсир
кўрсатади [7,8]. Натижада, спазмолитик
таъсир,
қийин
ажралувчи
шиллиқ
ажралма секрецияси камайиши, шиш ва
тўқималар
парчаланиши
камайиши
кузатилади
[8].
Юқоридагиларни
инобатга олиб, Эреспал (Фенсперид)
дори воситасининг сурункали синуситни
даволашда
қўллаш
самарадорлигини
ўрганиш учун тадқиқот ўтказилди.
Тадқиқотнинг мақсади:
бурун ва
бурун ёндош бўшлиқлари яллиғланиши
бор беморларни даволашда Эреспал дори
воситасининг самарадорлигини аниқлаш.
Тадқиқот усуллари:
Биз 2014 йил
давомида
сурункали
риносинусит
ташхиси
билан
Тошкент
тиббиёт
академиясида даволанган 60 беморда
текшириш ўтказдик. Барча беморлардан
шикоятлар ва анамнез йиғилди, ЛОР
кўрик
ва
компьютер
томография
текшируви ўтказилди. Беморлар икки
гуруҳга бўлинди. I гуруҳдаги беморларга
традицион даво мақсадида бурун ёндош
бўшлиқларини
ювиш
амалиёти
бажарилди. II гуруҳдаги беморларга
қўшимча равишда стандарт схема бўйича
(30мг х 3маротаба) 1 ой давомида
Эреспал дори воситаси тавсия қилинди.
Назорат
гуруҳини
20
та
соғлом
ҳоҳловчилар
ташкил
қилди.
Барча
кўрсаткичлар Microsoft Excel 2010
ёрдамида ҳисобланди.
Тадқиқот натижалари:
Сурункали
риносинуситли беморлар бурундан нафас
олиш қийинлигига
(92,7%), бурундан
ажралма
келишига
(84,1%),
бош
оғришига (80,2%), ҳолсизликка (52,7%)
шикоят қилдилар.
Даволаш натижалари қуйидагича
бўлди: даво курси тугагандан кейин II
гуруҳ беморларининг 55,5% да бурун
орқали
нафас
олиш
сезиларли
яхшиланган, I гуруҳда эса 37,5% га тенг
бўлди. Бош оғриғи асосий гуруҳ
беморларида ўтиб кетган ёки 73,9% да
сезиларли камайган ва I гуруҳда 52,3% да
камайган. II гуруҳ беморларининг 73,7%
да, I гуруҳда 54,2% да бурундан ажралма
келиши
сезиларли
камайган.
Шиллиқнинг
бурунхалқумга
оқиб
туриши 57,1% ва 54,1% да камайган, ҳид
сезиш 25% ва 11% да яхшиланган.
Эндоскопик баҳолаш натижасида
даволашдан сўнг, II гуруҳ беморларининг
кўпчилигида (54,5%) бурун шиллиқ
қаватининг шиши сезиларли камайган. I
гуруҳда бу кўрсаткич 20% бўлган. II
гуруҳ беморларининг 68,4% да, I
гуруҳнинг 41,6% да бурундан келаётган
ажралмалар йиринг ёки шиллиқ-йиринг
ҳолатидан тиниқ рангга кирган. II гуруҳ
беморларининг 38,4% да I гуруҳнинг
14,8%
да
олдинги
фаол
риноманометрияда бурун орқали нафас
олишни
объектив
яхшиланишини
кўрсатди. Бурун ёндош бўшлиқлари КТси
натижалари эреспал билан даволаш
самарадорлигини тасдиқлади. Даволаш
бошлангунча II гуруҳ ва I гуруҳда у ёки
бу даражада синуслар пневматизацияси
бузилгани аниқланган эди. Даволаш
курси тугагандан кейин, II гуруҳнинг
40% да ғалвирсимон лабиринтнинг
шиллиқ
қавати
турли
қисмларида
қалинлиги
камайиши
кўринишида
яллиғланишнинг регресси кузатилган.
Эреспал
билан
даволаш
давомида
беморларда СР
симптомлари қўзиши
кузатилмаган.
Даволаш фонида БЁБ табиий
тешикларининг ўтказувчанлиги тикланди
ва
натижада,
оғриқ
синдроми,
секрециянинг камайиши, бўшлиқдаги
ажралманинг оқиб чиқиши яхшиланиши
кузатилди. II гуруҳ I гуруҳ билан
солиштирганда мукоцилиар транспорт
тезлиги 30% тезлашганлиги қайд этилди.
Рентгенологик текширув натижалари
сурункали
риносинуситли
беморлар
аҳволи яхшиланганлигини тасдиқлади.
Даволашдан
олдинги
ва
кейинги
натижалар
солиштирилганда
БЁБ
тиниқлиги ошганлиги, шиллиқ қават
қалинлиги камайганлиги, бўшлиқдаги
экссудат сатҳи йўқолганлиги аниқланди.
129
Препарат билан 1 ой даволангандан сўнг
20%, I гуруҳ билан солиштирилганда
64,3%
беморларда
яхшиланиш
кузатилган.
Шундай қилиб, Эреспал дори
воситасининг
яллиғланишга
қарши
таъсири унинг бурун ва бурун ёндош
бўшлиқларидаги
яллиғланиш
жараёнининг камайиши, барча клиник
симптомларнинг тез регрессияси, бемор
аҳволининг яхшиланиши ва бурун
шиллиқ қават ҳолатининг меъёрланишига
олиб келди. Бу эса, ўз навбатида, СР
билан оғриган беморларни комплекс
даволаш
самарадорлигининг
ошганлигини кўрсатади.
Адабиётлар:
1.
Зенгер В.Г., Наседкин А.Н.
Современные технологии в лечении
заболеваний
уха,
горла
и
носа.
Руководство для врачей. – М. – 2008 г. –
356 с.
2.
Капустина
Т.А.
Эпидемиология
хронических
заболеваний уха, горла и носа у коренных
жителей / Т.А. Капустина // Бюллетень
СО РАМН. - 2010. - Т. 30, №3. - С. 45-51.
3.
Косяков С.Я., Пискунов
Г.З., Атанесян А.Г. Современная
диагностика и лечение отитов и
риносинуситов согласно международным
стандартам: учебное пособие для врачей.
М 2007.- 67 с.
4.
Cervin A. Is it time to
abandon chronic rhinosinusitis? (Or at least
to introduce the term unexplained chronic
rhinosinusitis). Rhinology 2010; 48: 1: 123-
124.
5.
EPOS
2012:
European
position paper on rhinosinusitis and nasal
polyps
2012.
A
summary
for
otorhinolaryngologists. //Fokkens W.J. [et
al.]// Rhinology. 2012 Mar; Vol.50 (1).
6.
Harvey
R.J.,
Lund
V.J. Biofilms and chronic rhinosinusitis:
systematic review of evidence, current
concepts and directions for research.
Rhinology 2007; 45: 1: 3-13.
7.
Lim M., Lew-Gor S., Darby
Y.,
Brookes
N.,
Scadding
G. The
relationship between subjective assessment
instruments
in
chronic
rhinosinusitis.
Rhinology 2008; 45: 2: 144-147.
8.
Tomassen P., Newson R.B.,
Hoffmans R. Reliability of EP3OS symptom
criteria and nasal endoscopy in the
assessment of chronic rhinosinusitis - a
GA(2) LEN study. / Р. Tomassen // J.
Allergy. - 2010. - Vol. 17. -P. 22-26.
РЕЗЮМЕСИ
Бурун ва бурун ёндош бўшлиқлари
касалликлари замонавий ринологияда
долзарб муаммолардан бўлиб келмоқда.
Ушбу
мақолада
келтирилган
текширишлар
шуни
кўрсатадики,
Эреспал дори воситасини сурункали
риносинусит билан оғриган беморларни
даволашда қўллаш комплекс даволаш
чораларининг юқори самарадорликка
олиб келади.
РЕЗЮМЕ
Заболевания носа и околоносовых
пазух являются актуальными проблемами
современной ринологии. Представленные
в статье исследования показывают, что
применение Эреспала в лечении больных
с хроническим риносинуситом повышает
эффективность комплексного лечения.
SUMMERY
Diseases of the nose and paranasal
sinuses are actual problem of modern
rhinology. Presented in the article study
show that the use of Erespal in the treatment
of chronic rhinosinusitis increases the
efficiency of complex treatment.
УДК: 616-002.3.28-07-08
НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ ХИРУРГИЧЕСКОГО ЛЕЧЕНИЯ ПРИ ДЕФОРМАЦИЯХ
НАРУЖНОГО НОСА
Ж.А. Хатамов, О.Ш. Мухаммадиев, Н.О. Хатамова
Клиника «SAM SO’ZANI PLUS», Самарканд