Объективные признаки подготовки к преступлению

CC BY f
50-53
4
3
Поделиться
Камалова, Д. (2015). Объективные признаки подготовки к преступлению. Обзор законодательства Узбекистана, (2), 50–53. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/13659
Д Камалова, Ташкентский государственный юридический университет

преподаватель кафедры уголовного права и криминологии

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье анализируется вопрос о соотношении ст.ст. 16 и 25 Уголовного кодекса Республики Узбекистан на примерах объективных признаков приготовления к преступлению. На основании этого даются соответствующие предложения по усовершенствованию уголовного законодательства.

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2015

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

50

Д

.

Камалова

ТДЮУ

Жиноят

ҳуқуқи

ва

криминология

кафедраси

ўқитувчиси

ЖИНОЯТГА

ТАЙЁРГАРЛИК

КЎРИШНИНГ

ОБЪЕКТИВ

БЕЛГИЛАРИ

Аннотация

:

ушбу

мақолада

Жиноят

кодексининг

16

ва

25-

моддаларининг

ўзаро

мувофиқлиги

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

белгилари

мисолида

таҳлил

қилинган

.

Шу

асосда

жиноят

қонунчилигини

янада

такомиллаштириш

бўйича

тегишли

таклифлар

баён

этилган

.

Калит

сўзлар

:

тайёргарлик

,

жиноят

таркиб

,

объект

,

предмет

,

объектив

томон

.

Аннотация

:

в

данной

статье

анализируется

вопрос

о

соотношении

ст

.

ст

. 16

и

25

Уголовного

кодекса

Республики

Узбекистан

на

примерах

объективных

признаков

приготовления

к

преступлению

.

На

основании

этого

даются

соответствующие

предложения

по

усовершенствованию

уголовного

законодательства

.

Ключевые

слова

:

приготовление

,

состав

преступления

,

объект

,

предмет

,

объективная

сторона

.


Annotation:

in this article analysis the question of the

relationship between articles 16 and 25 Criminal Code of
the Republic of Uzbekistan of the examples of objective
signs

of preparation for crime. Moreover, give some offers

for improvement criminal legislation

Key words:

preparation, corpus delicti, object, subject,

objectively side


Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

жиноят

таркиби

қатор

хусусиятлар

билан

тавсифланади

:

жумладан

,

тамом

бўлган

жиноят

таркибига

қараганда

ўзига

хос

бўлиб

,

бунда

шахснинг

қасди

қаратилган

жиноят

объектига

бевосита

тажовуз

амалга

оширилмаган

бўлади

,

ЖК

Махсус

қисм

диспозициясида

ифодаланган

қилмиш

содир

этилмайди

,

шунингдек

,

тайёргарликнинг

ҳар

қандай

ҳаракати

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томонини

ташкил

этади

.

Шунинг

учун

тайёргарликнинг

объектив

белгилари

батафсил

таҳлил

этилиши

мақсадга

мувофиқ

.

Жиноятнинг

ижтимоий

ва

юридик

моҳияти

,

юз

берадиган

ижтимоий

хавфли

оқибатлар

,

жиноят

ҳуқуқий

норманинг

амал

қилиш

доираси

,

квалификация

ва

ўхшаш

таркибли

жиноятлардан

фарқлаш

масалаларини

ҳал

этиш

учун

жиноят

объекти

тўғри

аниқланиши

зарур

” [1, 22-

бет

.].

Шунинг

учун

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

объекти

масаласи

алоҳида

аҳамиятга

эга

ҳисобланади

.

Бу

хусусида

С

.

В

.

Чернокозинская

тўғри

таъкидлаган

,

яъни

жиноят

объекти

жиноий

жавобгарлик

юзага

келишининг

зарурий

белгиси

ҳисобланар

экан

,

шахсни

жиноий

жавобгарликка

тортиш

учун

шароит

яратиш

қайси

объектга

йўналтирилганлиги

,

жиноят

охиригача

етказилган

ҳолларда

,

қайси

объектларга

зарар

етказилиши

мумкинлиги

ва

айнан

ким

учун

зарар

етказиш

хавфи

юзага

келганлиги

аниқланиши

лозим

[2, 81-82-

бет

].

Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объекти

жиноят

қонуни

билан

қўриқланадиган

ижтимоий

муҳим

қимматликлар

бўлиб

,

шахс

уларга

тайёргарлик

кўриш

ҳаракат

(

ҳаракатсизлиги

)

орқали

зарар

етказишнинг

реал

хавфини

юзага

келтиради

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатлари

жиноят

объектига

кўра

фарқланади

.

Л

.

З

.

Тадевосян

таъкидлашича

, “

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объекти

жиноятига

суиқасд

қилиш

ва

тамом

бўлган

жиноят

таркиби

билан

мувофиқ

келади

” [3, 49-

бет

].

Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

асосий

хусусияти

шундаки

,

тамом

бўлган

жиноятни

бевосита

содир

этилиши

учун

шароит

яратилади

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришда

шахс

онгли

равишда

ҳаракат

қилади

ва

жиноят

содир

этиш

учун

шароит

яратади

.

Субъект

фақатгина

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатлари

билан

чекланмайди

,

аксинча

,

шахс

жиноятни

охиригача

етказиш

ва

ўзининг

жиноий

мақсадини

амалга

оширишни

истайди

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатлари

ўзининг

ижтимоий

хавфлилик

хусусияти

,

жиноий

тажовуз

йўналтирилган

объектдан

вақт

ва

макон

жиҳатдан

узоқда

бўлганлиги

билан

тавсифланади

.

Аксарият

ҳолларда

,

жиноят

объекти

айбдор

учун

ҳали

аниқ

бўлмайди

.

Ижтимоий

хавфли

оқибатларнинг

юз

бериши

ҳам

ноаниқ

ҳисобланади

” [4,

49-50-

бет

].

Дарҳақиқат

,

К

.

Т

.

Тедеев

тўғри

таъкидлаган

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришда

айнан

тамом

бўлган

жиноятни

содир

этиш

учун

шароит

яратилади

,

аммо

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатлари

жиноят

қонуни

билан

қўриқланадиган

аниқ

объектга

қаратилган

бўлиши

лозим

.

Айнан

шу

жиҳат

ҳам

уни

жиноий

қасднинг

намоён

бўлиши

босқичидан

фарқлайди

,

шунинг

учун

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноят

объекти

конкрет

бўлиши

талаб

этилади

.

Жиноят

қонунчилиги

таҳлили

шуни

кўрсатмоқдаки

,

қасддан

содир

этиладиган

ижтимоий

хавфли

тажовуз

ишлаб

чиқариш

фаолиятига

,

муайян

манфаатларга

,

қимматликларга

,

ёки

бевосита

инсонларга

зарар

етказишга

қаратилган

бўлади

.

Шунинг

учун

жиноят

объектининг

факультатив

белгиларини

ажратиш

зарур

бўлиб

,

улар

объектив

ҳаётда

моддий

ёки

жисмоний

шаклда

ифодаланиб

,

жиноят

содир

этган

шахс

томонидан

бевосита

таъсир

этишида

намоён

бўлади

[1, 48-

бет

].

Жумладан

,

жиноят

предмети

жиноят

таркибининг

факультатив

белгиси

бўлиб

,

объектни

ифодалайди

. “

Тамом

бўлган

жиноятнинг

предмети

шахс

тажовузи

натижасида

қонун

билан

қўриқланадиган

ижтимоий

муносабатларга

зарар

етказилиши

мумкин

бўлган

адиган

моддий

қимматликлар

ёки

интеллектуал

мулк

ашёлари

тушунилади

.

Масалан

,

ўғрилик

жиноятининг

объекти

мулк

ҳуқуқи

билан

боғлиқ

ижтимоий

муносабатлар

бўлиб

,

предмети

ўзганинг

мулки

ҳисобланади

.

Ўғрилик

жиноятига

тайёргарлик

ўзганинг

мулкини

талон

-

торож

қилишга

шароит

яратишда

ифодаланади

.

Тамом

бўлган

жиноят

ва

тайёргарлик

кўришнинг

объекти

бир

-

бирига

мувофиқ

бўлиб

,

мулкий

ҳуқуқ

ҳисобланади

.

Ўғрилик

жиноятининг

предмети

ўзганинг

мулки

ҳисобланади

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

предмети

ҳам

ўзганинг

мулки

ҳисобланади

.

Демак

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

предмети

аниқ

содир

этилган

қилмишга

нисбатан

баҳоланиши

лозим

ва

аксарият

ҳолларда

у

тамом

бўлган

жиноят

предмети

билан

мувофиқ

бўлади

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноят

предметини

аниқлаш

муҳим

бўлиб

,

жиноятларни

квалификация

қилишга

бевосита

таъсир

кўрсатади

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноятни

содир

этиш

учун

зарур

шароит

яратилади

,

бироқ

ҳали

жиноий

қилмиш

бошланмаган

бўлади

.

Айрим

ҳолларда

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноий

тажовуз

қаратилган

предмет

ноаниқ

бўлиши

мумкин

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2015

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

51

Масалан

,

уй

-

жойга

кириб

ўғирлик

қилишга

тайёргарлик

кўраётган

шахс

айнан

қайси

ашё

,

предмет

ёки

пулларни

талон

-

торож

қилишини

билмаслиги

мумкин

.

Шунга

мувофиқ

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноят

предметини

аниқлаш

ҳуқуқий

аҳамият

касб

этмайди

,

лекин

шахс

тўғри

қасддан

жиноят

содир

этишга

тайёргарлик

кўрар

экан

,

унинг

ҳаракатлари

натижасида

реал

зарар

етказиш

хавфи

юзага

келадиган

жиноят

объекти

конкрет

бўлади

.

Демак

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объекти

жиноят

қонуни

билан

қўриқланадиган

муайян

ижтимоий

муносабатлар

ҳисобланди

.

Ҳар

қандай

жиноятларга

ҳам

тайёргарлик

кўриш

мумкин

эмаслигини

инобатга

олган

ҳолда

,

муайян

ижтимоий

муносабатлар

дейиш

мақсадга

мувофиқ

.

Жиноят

таркибининг

навбатдаги

зарурий

элементи

жиноят

объектив

томони

бўлиб

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томонини

таҳлил

этиш

жараёнида

қатор

муаммоли

ҳолатларни

кузатиш

мумкин

:

Биринчидан

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

жиноятни

содир

этиш

ёки

яширишга

шароит

яратишга

қаратилган

қилмиш

бўлиб

,

унинг

объектив

томони

шарт

-

шароит

яратишда

ифодаланади

ҳамда

ЖК

Махсус

қисмида

назарда

тутилган

қилмиш

содир

этилмаганлиги

билан

тавсифланади

.

Иккинчидан

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

тушунчасини

таърифлашда

қонун

чиқарувчи

томонидан

содир

этилиши

бошлангунга

қадар

охиригача

етказилмаган

ибораси

қўлланилган

бўлиб

,

бунда

жиноятнинг

объектив

томон

бошланмаганлиги

назарда

тутилган

,

бироқ

шу

ўринда

мазкур

атамаси

остида

қайси

объектив

томон

(

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томони

ёки

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

объектив

томони

)

назарда

тутилганлиги

масаласи

юзасидан

ойдинлик

киритилиши

зарур

.

Учинчидан

,

агар

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

объектив

томон

мавжуд

эмас

,

деган

хулосага

келсак

,

жиноий

жавобгарлик

асоси

тўғрисида

фикр

юритиш

мумкин

эмас

.

Чунки

жиноий

жавобгарликнинг

ягона

асоси

жиноят

таркиби

элементларининг

мавжудлиги

бўлса

,

жиноят

таркибининг

устқурмасини

объектив

томон

ташкил

этади

.

Тўртинчидан

,

айнан

объектив

томонни

аниқлаш

орқали

бошқа

элементлар

ойдинлашади

,

қилмиш

(

ҳаракат

ёки

ҳаракатсизлик

)

қайси

ижтимоий

муносабатга

тажовуз

қилганлиги

,

шахснинг

қилмишига

бўлган

руҳий

муносабати

ва

ҳ

.

к

.

Шундай

экан

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томонини

аниқлаш

орқали

тамом

бўлмаган

жиноятлар

учун

жавобгарлик

асоси

ва

жазо

тайинлашнинг

ўзига

хос

хусусиятлари

намоён

бўлади

.

Жиноят

ҳуқуқи

доктринасида

мазкур

масала

юзасидан

ягона

тўхтамга

келинмаганлиги

туфайли

олимлар

томонидан

турлича

ёндашилади

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришда

объектив

томон

мавжуд

бўлмайди

ёки

тайёргарликнинг

объектив

томони

ўзига

хос

ёхуд

тайёргарликда

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томони

бошланмаган

бўлади

,

деган

фикрлар

билдирилган

.

Уларнинг

фарқли

ва

ўхшаш

жиҳатларини

умумлаштирган

ҳолда

,

тўртта

гуруҳга

ажратиб

ўрганишни

мақсадга

мувофиқ

деб

ҳисобладик

.

Биринчи

гуруҳдаги

(

А

.

А

.

Герцензон

,

Л

.

З

.

Тадевосян

)

олимлар

фикрича

, “

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

жиноий

ният

амалга

оширилишининг

бошланиши

ҳисобланади

,

жиноят

содир

этишнинг

бошланиши

эмас

” [1, 48-

бет

.]

Фикримизча

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

жиноят

содир

этишнинг

дастлабки

босқичи

бўлиб

,

нафақат

жиноят

содир

этишни

ният

қилиш

,

балки

уни

содир

этиш

учун

шароит

яратиш

ва

зарур

бўлган

конкрет

ишларни

бажариш

билан

тавсифланади

.

Иккинчи

гуруҳ

(

О

.

А

.

Юсупджанов

[5, 107-

бет

.],

К

.

Т

.

Тедеев

[4, 49-50-

бет

.],

Ф

.

Т

.

Тохиров

[6, 85-

бет

.],

М

.

Усмоналиев

[7,

255-256-

бет

.]

ва

бошқалар

)

ҳуқуқшуносларнинг

фикрига

кўра

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

босқичида

жиноят

таркиби

объектив

томони

умуман

мавжуд

бўлмайди

,

бу

ерда

тайёргарлик

кўришнинг

ижтимоий

хавфини

белгиловчи

ва

келгусида

объектив

томонини

ташкил

этувчи

ҳаракатларни

содир

этиш

учун

шароитлар

яратилади

[6, 85-

б

.].

Дарҳақетиқат

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноят

содир

этиш

учун

шарт

-

шароит

яратилади

.

Бироқ

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

жиноят

объектив

томони

умуман

мавжуд

эмаслиги

тўғрисидаги

фикрга

қўшилиш

мунозарали

.

Жиноят

кодексида

назарда

тутилган

жиноят

таркибининг

барча

аломатлари

мавжуд

бўлган

қилмишни

содир

этиш

жиноий

жавобгарликка

тортиш

учун

асос

бўлади

.

Жиноят

кодексининг

16-

моддаси

ифодаланган

мазкур

норма

ягона

асосий

қоида

бўлиб

,

қилмиш

охирига

етказилган

ёки

охирига

етказилмаганлигидан

қатъи

назар

,

барча

ҳуқуқ

институтларига

бир

хил

татбиқ

этилиши

зарур

ва

шарт

.

Шунинг

учун

юқорида

фикрлари

баён

этилган

олимларнинг

нуқтаи

назарларини

қўллаб

-

қувватламаймиз

.

Учинчи

гуруҳ

(

В

.

Д

.

Иванов

)

фикрича

, “

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

конкрет

жиноятни

бевосита

содир

этиш

учун

шароит

яратишга

қаратилган

шахс

хулқ

-

атворининг

ташқи

ифодаси

бўлиб

,

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томони

ривожланишининг

бошланиши

бўлиб

ҳисобланади

” [8, 88-

б

.]

Биз

мазкур

фикрга

қўшилишни

лозим

деб

топмадик

.

Сабаби

,

тайёргарлик

кўриш

қасдни

амалга

ошириш

учун

шароит

яратишда

ифодаланади

,

бунда

жиноят

содир

этиш

бошланмаган

,

жиноий

тажовуз

амалга

оширилмаган

бўлади

.

Жиноят

содир

этишнинг

бевосита

бошланмаганлиги

белгиси

жиноят

содир

этишнинг

дастлабки

босқичини

қолган

босқичлардан

фарқлайди

.

Тўртинчи

гуруҳ

(

А

.

С

.

Якубов

[9, 277-278-

бет

.],

М

.

П

.

Редин

[10, 159-168-

бет

.]

А

.

В

.

Наумов

[11, 424-

бет

.]

А

.

И

.

Ситникова

[12, 117-

бет

.])

вакиллари

,

жумладан

,

М

.

П

.

Редин

фикрича

, “

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томони

ўзига

хос

мустақил

бўлиб

,

тамом

бўлган

жиноят

таркиби

объектив

томонидан

фарқ

қилади

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўриш

жиноят

объектив

томони

ривожланишининг

бошланиши

ҳисобланмайди

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

ва

тамом

бўлган

жиноят

бир

-

бири

билан

қўшилмайди

,

чунки

биринчи

ҳолатда

қасд

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатларига

қаратилган

бўлади

ва

тамом

бўлган

жиноятдан

фарқ

қилиб

,

бошқача

объектив

томонда

намоён

бўлади

.

Шу

билан

бирга

,

тайёргарлик

ҳаракатлари

тамом

бўлган

жиноят

таркибини

содир

этишдан

аввал

амалга

оширилади

ва

қатор

мустақил

ҳаракатлардан

ташкил

топади

.

Масалан

,

одам

ўлдириш

мақсадида

қонунга

хилоф

тарзда

қуролга

эга

бўлиш

турли

ҳаракатлар

билан

бирга

содир

этилиши

мумкин

,

хусусан

,

жиноят

иштирокчилари

билан

тил

бириктириш

,

тахминий

жабрланувчини

ҳаракатланиш

йўналишини

ўрганиш

ва

ҳ

.

к

.

Тайёргарлик

ҳаракатлари

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томонини

ташкил

этади

,

бироқ

,

мазкур

ҳаракатлар

тайёрланаётган

жиноятнинг

объектив

томони

таркибига

кирмайди

.

Масалан

,

шахс


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2015

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

52

одам

ўлдириш

жиноятига

тайёргарлик

кўради

ва

шу

мақсадда

пичоқ

сотиб

олади

.

Одам

ўлдириш

жиноятининг

объектив

томони

ўзга

шахсни

қасддан

ҳаётдан

маҳрум

этиш

бўлса

,

пичоқни

сотиб

олиш

одам

ўлдиришга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томонини

ташкил

этади

.

Бироқ

,

пичоқни

сотиб

олиш

ҳаракатининг

ўзи

одам

ўлдириш

жинояти

объектив

томонини

ташкил

этмайди

.

Шунга

мувофиқ

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

таркиби

ўзига

хос

(

мустақил

)

объектив

томонга

эга

.

Шунинг

учун

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

жиноий

қасдни

амалга

ошириш

учун

шароит

яратишга

қаратилган

жиноий

фаолият

ҳисобланади

.

Тамом

бўлган

жиноят

эса

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

босқичидан

фарқ

қилган

ҳолда

,

жиноятни

содир

этиш

билан

ифодаланади

.

Шунга

мувофиқ

,

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатлари

тамом

бўлган

жиноят

таркибига

кирмайди

ва

унинг

объектив

томони

ривожланишининг

бошланиши

ҳисобланмайди

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўриш

ҳаракат

(

ҳаракатсизлик

)

жиноий

қасд

амалга

оширилишиниинг

бошланиши

бўлиб

,

жиноятни

содир

этишнинг

бошланиши

ҳисобланмайди

” [10, 159-168-

бет

.].

Юқоридаги

фикрнинг

эътиборли

жиҳати

шундаки

,

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томон

белгилари

ва

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томони

белгилари

ўзаро

фарқланиши

лозимлиги

қайд

этилган

.

Шу

ўринда

шуни

таъкилаш

керакки

,

амалга

ошириладиган

тайёргарлик

кўриш

ҳаракатлари

тамом

бўлган

жиноятни

содир

этишга

қаратилган

бўлади

.

Шахс

айнан

қасд

қилган

жиноятини

содир

этиш

учун

тайёргарликни

амалга

оширади

.

Тайёргарлик

кўришни

тамом

бўлган

жиноятлардан

айри

ҳолда

кўриш

нотўғри

.

Улар

ўзаро

боғлиқ

ва

бири

иккинчиси

билан

қопланади

.

Қонун

чиқарувчи

томонидан

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

ижтимоий

хавфлилик

даражаси

тамом

бўлган

жиноятга

қараганда

камроқ

бўлганлиги

сабабли

енгилроқ

жавобгарлик

назарда

тутилган

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томони

хусусияти

шундаки

,

айбдор

томонидан

содир

этиладиган

ҳаракат

(

ҳаракатсизлик

)

бевосита

жиноий

тажовуз

амалга

оширилиши

учун

зарур

шароит

яратилади

,

шунга

мувофиқ

,

мазкур

ҳаракатлар

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томони

ривожланишининг

бошланиши

ҳисобланмайди

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришда

ЖК

Махсус

қисм

диспозициясида

ифодаланган

қилмиш

содир

этилмайди

,

бироқ

мазкур

қилмишларни

содир

этиш

учун

зарур

шароит

яратилади

.

Демак

,

жиноят

содир

этишнинг

дастлабки

босқичи

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томонининг

бошланиши

ҳисобланмайди

,

ЖК

Махсус

қисм

диспозициясида

ифодаланган

қилмиш

амалга

оширилмайди

.

Шунга

мувофиқ

,

кодексда

ифодаланган

содир

этилиши

бошлангунга

қадар

атамаси

остида

тамом

бўлган

жиноят

объектив

томонининг

бошланмаганлиги

назарда

тутилиши

лозим

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томони

таҳлил

этишдаги

муаммоли

масалалардан

яна

бири

ЖК

16

ва

25-

моддалари

ўртасидаги

номувофиқликдир

.

Жумладан

, 16-

моддага

мувофиқ

,

содир

этилган

ижтимоий

хавфли

қилмишда

жиноят

таркиби

элементларининг

тўлиқ

мавжудлиги

жиноий

жавобгарликнинг

ягона

асоси

ҳисобланади

,

деган

қоида

белигланган

.

ЖК

25-

моддасига

кўра

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

нафақат

жиноий

қилмиш

охирига

етказилмаган

,

балки

ЖК

Махсус

қисм

диспозицияси

ифодаланган

қилмиш

содир

этилмаган

бўлади

.

Демак

,

бир

томондан

16-

моддада

жиноят

таркибининг

барча

элементлари

тўлиқ

мавжуд

бўлиши

шартлиги

белгилаб

қўйилган

бўлса

,

иккинчи

томондан

,

эса

жиноятга

тайёргарлик

кўришда

эса

жиноят

таркибининг

белгилари

тўлиқ

мавжуд

эмаслигини

кўриш

мумкин

.

Шунинг

учун

жиноят

таркиби

ва

тайёргарлик

кўришнинг

таркиби

тушунчаларини

ўзаро

фарқлаш

лозим

.

Жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

таркиби

тамом

бўлган

жиноят

таркибидан

фарқ

қилиб

,

муайян

хусусиятлар

билан

ифодаланади

:

биринчидан

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объекти

бу

жиноят

кодекси

билан

муҳофаза

қилинадиган

ва

жиноятга

шарт

-

шароит

кўриш

натижасида

зарар

етказиш

хавфи

мавжуд

бўлган

ижтимоий

муносабатлар

ҳисобланади

;

иккинчидан

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

предмети

бу

жиноятга

шароит

яратиш

натижасида

зарар

етказилиши

хавфи

мавжуд

бўлган

моддий

дунё

неъматлари

ҳисобланади

;

учинчидан

,

жиноятга

тайёргарлик

кўришнинг

объектив

томони

бу

ЖК

Махсус

қисм

диспозициясида

ифодаланган

жиноятни

содир

этиш

учун

шароит

яратишга

қаратилган

айбли

,

ижтимоий

хавфли

,

ҳуқуққа

хилоф

,

онгли

ҳаракат

ҳисобланади

.

Шунинг

учун

жиноят

таркиби

ва

жиноятига

тайёргарлик

кўришнинг

таркиби

тушунчалари

ўзаро

ажратиш

ва

фарқлаш

лозим

.

Демак

,

ЖКнинг

16

ва

25-

моддалари

ўртасидаги

мувофиқликни

таъминлаш

,

бир

хиллаштириш

мақсадида

Жиноят

кодексининг

16-

моддасини

қуйидаги

таҳрирдаги

3-

қисм

билан

тўлдириш

мақсадга

мувофиқ

.

Тамом

бўлмаган

жиноятлар

учун

жавобгарлик

асоси

содир

этилган

ижтимоий

хавфли

қилмишда

жиноятга

тайёргарлик

кўриш

ва

жиноятга

суиқасд

қилиш

таркибларининг

мавжудлиги

бўлиб

ҳисобланади

”.

Адабиётлар

рўйхати

:

1.

Агаев

И

.

Б

.

Состав

преступления

:

понятие

,

элементы

,

значение

:

учеб

.

пособие

. –

М

.:

Юристъ

,

2008. –

С

.22.

2.

Чернокозинская

С

.

В

.

Приготовление

к

преступлению

:

понятие

,

основания

и

принципы

криминализации

,

влияние

на

квалификацию

преступления

и

наказание

.

Дисс

. ...

канд

.

юрид

.

наук

.

Саратов

, 2005. –

С

.81-82.

3.

Неоконченное

преступление

:

монография

/

Л

.

З

.

Тадевосян

М

.:

Юнити

-

Дана

:

Закон

и

право

,

2008. –

С

.49.

4.

Тедеев

К

.

Т

.

Стадии

совершения

преступления

и

конструкции

составов

.

Дис

.

...

канд

.

юрид

.

наук

.

канд

.

юрид

.

наук

. –

Москва

, 2005. –

С

.49-50.

5.

Юсупджанов

О

.

А

.

Мураккаб

айбли

жиноятларни

квалификация

қилиш

муаммолари

.

Дис

.

...

юрид

.

фан

.

номзод

. –

Т

., 2010. –

Б

. 107.

6.

Тахиров

Ф

.

Ўзбекистон

Республикаси

қонуни

бўйича

жинсий

жиноятлар

учун

жавобгарлик

муаммолари

.

Юрид

.

фанлари

доктори

...

Дисс

. –

Т

.:

ТДЮИ

. 2007. –

Б

. 85.

7.

Усмоналиев

М

.,

Бакунов

П

.

Жиноят

ҳуқуқи

(

умумий

қисм

). –

Т

.:

Насаф

, 2010. –

Б

.255-256.

8.

Иванов

В

.

Д

.

Понятие

и

виды

стадий

преступной

деятельности

//

Правоведение

. 1992. –

6. –

С

.88.

9.

Уголовное

право

.

Общая

часть

:

Учебник

/

А

.

С

.

Якубов

,

Р

.

Кабулов

и

др

. -

Т

.:

Академия

МВД

Республики

Узбекистан

, 2005. –

С

.277-278.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2015

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

53

10.

Редин

М

.

П

.

Осуществление

преступного

намерения

и

неоконченное

преступление

//

Правоведение

. 1999,

1. -

С

. 159-168.

11.

Российское

уголовное

право

.

Курс

лекций

в

3

т

.

Т

.

Общая

часть

. /

А

.

В

.

Наумов

. 4-

е

изд

.,

перераб

.

и

доп

.

М

.:

Волтерс

Клувер

, 2010. –

С

.424.

12.

Ситникова

А

.

И

.

Неоконченное

преступление

и

его

виды

.

Дис

. …

канд

.

юрид

.

наук

.

Москва

., 2001. –

С

.117.

Ф

.

Маликов

ТДЮУ

Жиноят

процессуал

ҳуқуқи

кафедраси

ўқитувчиси

БИРИНЧИ

ИНСТАНЦИЯ

СУД

МАЖЛИСИДА

ҲУКМ

ЧИҚАРИШ

БОСҚИЧИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Аннотация

:

ушбу

илмий

мақолада

суд

қарорларини

қабул

қилиш

ва

эълон

қилишнинг

назарий

ва

амалий

масалалари

,

ушбу

босқич

биринчи

инстанция

суд

мажлисининг

якуний

хулоса

қилинадиган

босқичи

эканлиги

,

бу

босқични

такомиллаштириш

юзасидан

таклиф

ва

мулоҳазалар

,

хорижий

мамлакатлар

қонунчилиги

таҳлили

баён

этилган

.

Калит

сўзлар

:

биринчи

инстанция

,

суд

мажлиси

,

суд

таркиби

,

суд

ҳукмини

чиқариш

,

ҳукм

,

ажрим

,

суд

ҳукмини

эълон

қилиш

,

судланувчининг

охирги

сўзи

,

суд

мажлиси

баённомаси

.

Аннотация

:

в

этой

научной

статье

оснащены

тео

-

ретические

и

практические

задачи

принятии

и

объяв

-

ления

судебных

решений

,

которые

считаются

заклю

-

чительным

этапом

судебного

разбирательства

рас

-

смотрения

уголовных

дел

в

первой

инстанции

суда

,

также

изложены

предложения

и

рассуждения

по

со

-

вершенствованию

данного

этапа

и

сделан

сравни

-

тельный

анализ

с

законодательствами

зарубежных

стран

.

Ключевые

слова

:

первая

инстанция

,

судебное

заседание

,

состав

суда

,

постоновление

приговора

,

приговор

,

принятии

и

объявления

судебных

решений

,

провозглашение

приговора

,

последнее

слово

подсудимого

,

протокол

в

судебного

заседания

.


Annotation:

In this scientific article theoretical and

practical tasks acceptance and announcements of
judgments which are considered as the final stage of
judicial proceedings of consideration of criminal cases in
the first instance of court are equipped, offers and
reasonings on improvement of this stage are also stated
and the comparative analysis with legislations of foreign
countries is made.

Key words:

first instance, court hearing, composition

of the court, making court decisions, decision, ruling, an-
nouncing court decisions, defendant’s last word, protocol
of court hearing.


Биринчи

инстанция

суд

мажлисида

суд

қарорларини

қабул

қилиш

ва

эълон

қилиш

жараёнининг

ҳуқуқий

тартибга

солиниши

суд

ҳужжатларининг

қонунийлигини

таъминлашда

муҳим

процессуал

аҳамиятга

эга

ҳисобланади

.

Бу

авваламбор

,

суд

томонидан

қабул

қилинадиган

қарорлар

тегишли

тартибда

муайян

процессуал

қоидаларга

риоя

қилган

ҳолда

амалга

оширилиши

лозимлиги

билан

изоҳланади

.

Шу

маънода

,

дастлаб

қисқача

,

суд

қарорлари

ва

уларнинг

ижтимоий

вазифасини

ёритиб

,

сўнгра

уларни

қабул

қилиш

ва

эълон

қилиш

тартибига

тўхталиб

ўтиш

лозим

.

Чунки

,

ҳукм

ва

бошқа

барча

суд

ҳужжатлари

жиноят

процесси

вазифаларини

бажаришга

кўмаклашади

ва

шу

тариқа

муайян

ижтимоий

аҳамият

касб

этади

.

А

.

Ю

.

Таджибаева

таъкидлаганидек

,

Жиноят

процессида

суд

ҳужжатлари

қонунда

белгиланган

процессуал

шаклда

ифодаланган

,

суд

(

судья

)

нинг

ўз

Библиографические ссылки

Агаев И.Б. Состав преступления: понятие, элементы, значение: учеб.пособие. - М.: Юристъ, 2008. - С.22.

Чернокозинская С.В. Приготовление к преступлению: понятие, основания и принципы криминализации, влияние на квалификацию преступления и наказание. Дисс. ...канд.юрид.наук. Саратов, 2005. - С.81-82.

Неоконченное преступление: монография / Л.З.Тадевосян - М.: Юнити-Дана: Закон и право, 2008. - С.49.

Тедеев К.Т. Стадии совершения преступления и конструкции составов. Дис. ...канд.юрид.наук. канд.юрид.наук. - Москва, 2005. - С.49-50.

Юсупджанов О.А. Мураккаб айбли жиноятларни квалификация цилиш муаммолари. Дис. ...юрид.фан.номзод. -Т., 2010. - Б. 107.

Тахиров Ф. Узбекистон Республикаси конуни буйича жинсий жиноятлар учун жавобгарлик муаммолари. Юрид. фанлари доктори... Дисс. -Т.: ТДЮИ. 2007. - Б. 85.

Усмоналиев М., Бакунов П. Жиноят хукуки (умумий кием). -Т.: Насаф, 2010. -Б.255-256.

Иванов В.Д. Понятие и виды стадий преступной деятельности // Правоведение. 1992. -№6. - С.88.

Уголовное право. Общая часть: Учебник / А.С.Якубов, Р.Кабулов и др. -Т.: Академия МВД Республики Узбекистан, 2005. - С.277-278.

Редин М.П. Осуществление преступного намерения и неоконченное преступление // Правоведение. 1999, №1. - С. 159-168.

Российское уголовное право. Курс лекций в 3 т. Т. Общая часть. /А.В.Наумов. 4-е изд., перераб. и доп. - М.: Волтере Клувер, 2010. - С.424.

Ситникова А.И. Неоконченное преступление и его виды. Дис. ...канд.юрид.наук. Москва., 2001. -С.117.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов