ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2015
№
3
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
44
скую
помощь
,
предлагается
уже
в
повестке
предупре
-
ждать
свидетеля
о
его
праве
на
адвоката
,
закрепить
в
законе
обязанность
следователя
подробно
разъяснять
в
повестке
права
и
обязанности
лица
,
вызываемого
на
допрос
,
в
зависимости
в
качестве
кого
он
вызывается
,
а
также
предусмотреть
право
свидетеля
на
бесплат
-
ную
юридическую
помощь
.
Кроме
того
,
принимая
во
внимание
,
что
зачастую
лица
,
подозреваемые
в
преступлении
,
допрашиваются
в
качестве
свидетеля
,
а
также
имея
в
виду
такой
прин
-
цип
адвокатской
деятельности
,
как
соблюдение
адво
-
катской
тайны
,
адвоката
свидетеля
следует
включить
в
категорию
лиц
,
которые
могут
быть
допрошены
в
качестве
свидетелей
(
или
потерпевших
)
только
с
со
-
гласия
доверителя
.
Список
литературы
:
1.
Собрание
законодательства
Республики
Узбеки
-
стан
. 2008
г
., N 18, -
С
.144;
Ведомости
палат
Олий
Мажлиса
Республики
Узбекистан
. 2008
г
., N 5, –
С
..252
2.
Собрание
законодательства
Республики
Узбекистан
. 2008
г
., N 52, -
С
.514;
Ведомости
палат
Олий
Мажлиса
Республики
Узбекистан
. 2008, N 12, –
С
.
641.
3.
Скоба
Е
.
В
.
Обеспечение
квалифицированной
юридической
помощи
свидетелю
//
Ж
.
Адвокатская
практика
. 2009. –
№
3. –
С
. 27.
4.
Скоба
Е
.
В
.
Обеспечение
квалифицированной
юридической
помощи
свидетелю
//
Ж
.
Адвокатская
практика
. 2009. –
№
3. –
С
. 28.
5.
Попов
Е
.
А
.
Адвокат
как
участник
уголовного
про
-
цесса
в
досудебных
стадиях
:
Дис
. …
канд
.
юрид
.
наук
.
–
Краснодар
, 2004. –
С
. 97.
6.
Попов
Е
.
А
.
Адвокат
как
участник
уголовного
про
-
цесса
в
досудебных
стадиях
:
Дис
. …
канд
.
юрид
.
наук
.
–
Краснодар
, 2004. –
С
. 102.
7.
Тон
Л
.
Г
.
Некоторые
аспекты
участия
адвоката
свидетеля
в
уголовном
судопроизводстве
//
Некоторые
направления
реформирования
института
адвокатуры
:
Сборник
материалов
круглого
стола
, 2009. –
Т
.:
Изда
-
тельство
ТГЮИ
, 2009. –
С
.32.
8.
Досымбеков
Р
.
Ш
.
Отдельные
вопросы
конститу
-
ционного
права
граждан
на
юридическую
помощь
и
защиту
//
Обеспечение
конституционных
прав
граждан
в
досудебных
стадиях
уголовного
процесса
:
материа
-
лы
международной
научно
-
практической
конференции
,
г
.
Астана
, 26-27
августа
2005
года
. –
Алматы
:
ДП
«
Эдельвейс
», 2006. –
С
. 277.
9.
Латыпов
С
.
И
.
Адвокатская
тайна
и
отдельные
проблемы
обеспечения
её
сохранности
//
Некоторые
направления
реформирования
института
адвокатуры
:
Сборник
материалов
круглого
стола
, 2009. –
Т
.:
Изда
-
тельство
ТГЮИ
, 2009. –
С
.109.
И
.
Астанов
,
Ҳ
.
Сулаймонова
номидаги
Республика
суд
экспертиза
маркази
иш
-
ўрганувчи
эксперти
,
юридик
фанлар
номзоди
ЖИНОЯТ
ИШЛАРИ
БЎЙИЧА
МАХСУС
БИЛИМЛАРДАН
ФОЙДАЛАНИШНИНГ
ЮРИДИК
ТАВСИФИ
:
ТАҲЛИЛ
ВА
МУЛОҲАЗАЛАР
Аннотация
:
мазкур
мақолада
жиноят
процессуал
қонунчилигида
қўлланиладиган
,
эксперт
,
мутахассис
фаолияти
,
экспертиза
тергов
ҳаракатини
асосини
ташкил
қилувчи
махсус
билим
тушунчаси
ва
унга
тегишли
тушунчалар
ёритилган
ва
ушбу
ҳолатдан
келиб
чиқиб
қонунчиликка
таклифлар
берилган
.
Калит
сўзлар
:
махсус
билим
,
эксперт
,
мутахассис
,
экспертиза
тергов
ҳаракати
,
эксперт
хулосаси
.
Аннотация
:
в
данной
статье
приводится
понятие
использования
специальных
познаний
и
понятия
,
связанные
с
ним
,
а
также
даны
предложения
по
усовершенствованию
законадателства
.
Ключевые
слова
:
специальные
познания
,
эксперт
,
специалист
,
экспертиза
,
заключение
эксперта
.
Annotation:
this article contains the concept of special
knowledge using and another concepts which are con-
nected to this word. Moreover author gives suggestions on
improving of criminal procedural law.
Key words:
special knowledge, expert, specialist, ex-
pertise, conclusion of expert.
Бугунги
кунда
ижтимоий
муносабатлар
сони
кўпайиб
бораётган
ва
унинг
янги
турлари
пайдо
бўлаётган
бир
даврда
,
мазкур
муносабатларни
фан
-
техника
тараққиёти
ютуқларидан
фойдаланган
ҳолда
тартибга
солиш
ва
ривожлантириш
долзарб
масалага
айланиб
улгурди
.
Айниқса
,
ушбу
фан
-
техника
ютуқларидан
фойдаланишда
махсус
билим
эгаларининг
фаолияти
ва
билимидан
фойдаланиш
,
ушбу
йўналишдаги
самарадорликнинг
кафолати
бўлмоқда
.
Мазкур
фаолиятдан
суд
–
ҳуқуқ
тизими
эҳтиёжлари
учун
ҳам
самарали
фойдаланилаётганлигини
кўриш
мумкин
.
Айниқса
,
Ўзбекистон
Республикаси
қонунчилигида
махсус
билимлардан
фойдаланишни
тартибга
солувчи
бир
қатор
қонунлар
мавжуд
бўлиб
,
ушбу
қонунлар
жиноят
ишлари
бўйича
махсус
билимлардан
фойдаланиш
жараёнини
тартибга
солиб
,
унинг
шаклларини
,
ушбу
билимлардан
фойдаланиш
ўрни
ва
унинг
баҳоланиш
тартибини
акс
эттиради
.
Мазкур
қонунлар
жумласига
,
Ўзбекистон
Республикаси
Жиноят
-
процессуал
кодекси
ва
Суд
экспертизаси
тўғрисидаги
қонунларни
киритиш
мумкин
.
Махсус
билимлардан
фойдаланиш
тушунчаси
ЖПКнинг
67-
моддасида
эксперт
тушунчасини
изоҳлашда
“
Хулоса
бериш
учун
зарур
фан
,
техника
,
санъат
ёки
ҳунар
соҳасида
махсус
билимларга
эга
бўлган
ҳар
қандай
жисмоний
шахс
эксперт
сифатида
чақирилиши
мумкин
”
ва
“
Суд
экспертизаси
тўғрисида
”
ги
Қонуннинг
3-
моддасида
суд
экспертини
“
суд
эксперти
-
хулоса
бериш
учун
фан
,
техника
,
санъат
ёки
ҳунар
соҳасида
махсус
билимларга
эга
бўлган
,
белгиланган
тартибда
суд
эксперти
сифатида
тайинланган
жисмоний
шахс
”,
бундан
ташқари
суд
экспертизаси
тушунчасини
“
суд
экспертизаси
-
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2015
№
3
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
45
фуқаролик
,
хўжалик
,
жиноят
ва
маъмурий
суд
ишларини
юритишда
иш
ҳолатларини
аниқлашга
қаратилган
ҳамда
суд
эксперти
томонидан
фан
,
техника
,
санъат
ёки
ҳунар
соҳасидаги
махсус
билимлар
асосида
суд
-
эксперт
текширишларини
ўтказиш
ва
хулоса
беришдан
иборат
бўлган
процессуал
ҳаракат
”
изоҳлашда
фойдаланилган
.
Демак
,
махсус
билимлардан
фойдаланиш
тегишли
ҳуқуқий
нормаларда
мавжуд
экан
,
ушбу
тушунча
қандай
маънони
англатишини
изоҳлаш
муҳим
жараён
ҳисобланади
.
Миллий
адабиётлар
ва
энциклопедияларда
махсус
билимлардан
фойдаланиш
,
махсус
билим
тушунчалари
жуда
ҳам
кам
ёритилган
аммо
изоҳланмаган
бўлиб
,
ушбу
ҳолат
амалиёт
вакиллари
учун
махсус
билим
тушунчасини
англашда
,
унинг
чегарасини
аниқлашда
айрим
қийинчиликларни
келтириб
чиқариши
мумкин
.
Чунки
эксперт
ва
экспертиза
тушунчаларининг
асосини
махсус
билим
тушунчаси
ташкил
этади
,
аммо
шу
билан
бир
қаторда
ушбу
тушунчанинг
қонунчилик
доирасида
ҳам
маълум
луғатлар
тарзида
ҳам
шарҳи
баёни
берилмаганлиги
аянчлидир
.
Махсус
билим
тушунчаси
ҳозирги
кунда
маълум
бир
соҳани
чуқур
тушунишни
ва
ушбу
йўналишда
фаолият
юритиш
имкониятини
берадиган
билим
ҳисобланади
.
Махсус
билим
умумий
билимдан
фарқланиб
,
маълум
бир
йўналишда
фақатгина
чекланган
инсонлар
эга
бўлган
билим
доираси
ҳисобланади
.
Махсус
билимлар
кўлами
,
тузилиши
,
характери
экспертиза
турларини
белгилашда
ва
уларнинг
имкониятларини
яхши
билишни
,
экспертларнинг
фаолияти
чегараларини
аниқлаш
имкониятини
бергани
боис
,
ушбу
тушунчани
тўлиқроқ
,
кенгроқ
баён
этиш
лозим
ҳисобланади
.
Махсус
билим
эксперт
,
унинг
фаолияти
ва
экспертиза
тергов
ҳаракати
,
мутахасиснинг
фикри
каби
тушунчаларнинг
умумлашмасини
ташкил
қилади
.
Ушбу
тушунча
аввало
жиноят
процессуал
ҳуқуқи
ва
қонуни
доирасида
кенг
қўлланилиб
,
сўнгра
бошқа
процессуал
соҳаларда
ҳам
татбиқ
этила
бошланган
.
Ушбу
ҳолатни
Жиноят
процессуал
кодексидаги
экспертиза
далилларни
тўплаш
усулига
бағишланган
моддаларнинг
кўплиги
ва
сифати
билан
ҳам
қиёсласак
бўлади
.
Чунки
давлат
фан
-
техника
ютуқлари
яъни
экспертизанинг
барча
имкониятларидан
аввало
инсон
ҳуқуқ
ва
эркинликларининг
ҳимояси
шакли
ва
кафолати
сифатида
жиноятларни
очишда
фойдаланади
.
Шу
сабабдан
жиноят
процессуал
ҳуқуқи
олимлари
орасида
биринчилардан
бўлиб
махсус
билим
тушунчасини
изоҳлашга
урунишлар
бўлганлиги
боис
,
ушбу
фикр
-
мулоҳазаларга
тўхталиб
ўтсак
.
Махсус
билим
тушунчасига
биринчилардан
бўлиб
таъриф
берган
шахслардан
бири
А
.
А
.
Эйсман
бўлиб
[1, 91-
бет
],
у
“
махсус
билим
–
умумий
муомалада
бўлмаган
,
оммавий
тарзда
қўлланилмайдиган
,
фақатгина
чекланган
доирадаги
шахслар
фойдаланадиган
билимдир
”,
дейди
.
Е
.
П
.
Ишенко
эса
,
махсус
билим
–
далилларни
топиш
,
олиш
,
ишга
қўшиб
қўйишга
хизмат
қилувчи
ҳар
қандай
профессионал
билимдир
,
дейди
[2, 8-
бет
].
Б
.
М
.
Бишмановнинг
фикрича
эса
,
назарияда
махсус
билимлар
тушунчаси
мавжуд
эмас
,
улар
фақат
махсус
ҳуқуқий
соҳалар
учун
хосдир
[3, 17-
бет
].
Айрим
олимларнинг
фикрича
,
махсус
билимлар
аввало
умумижтимоий
тушунча
ҳам
,
иккинчидан
,
ҳуқуқий
тушунча
ҳам
эмас
[4, 5-6-
бет
].
Яъни
ҳуқуқий
соҳадаги
билимлар
юзасидан
экспертиза
тайинланмайди
.
Демакки
,
махсус
билим
оммавий
шаклда
қўлланилмайдиган
,
тор
доирадаги
шахслар
билим
доираси
ҳисобланади
ва
уларни
ҳуқуқий
соҳада
(
суд
-
тергов
органлари
мақсадлари
учун
)
фойдаланиш
тақиқланади
,
яъни
судья
,
терговчи
ҳуқуқий
саволларни
(
квалификация
билан
боғлиқ
саволларни
)
бериши
мумкин
эмас
.
Ушбу
ҳолат
бир
қатор
МДҲ
давлатлари
қонунчилигида
мавжуд
бўлиб
,
бизнинг
Жиноят
-
процессуал
кодексимизга
ҳам
ушбу
элементни
киритиш
мақсадга
мувофиқ
ҳисобланади
.
В
.
Д
.
Арсеньев
ва
В
.
Т
.
Заболоцкийлар
фикрича
,
“
махсус
билим
деганда
,
илмий
ва
амалий
фаолият
натижаси
бўлган
маълумотлар
тизими
тушунилади
”
[5, 4-
бет
].
Ю
.
К
.
Орлов
“
махсус
билим
–
жамият
ёки
унинг
бир
қисми
эга
бўлган
маълумотдир
” [6, 12-13-
бет
],
деб
эътироф
этса
,
Т
.
В
.
Сахнова
“
эксперт
махсус
билимларга
таянган
ҳолда
янги
маълумотларни
қўлга
киритишдир
” [7, 10-
бет
],
деб
ёзади
.
А
.
М
.
Зинин
,
Г
.
Г
.
Омельянюк
,
А
.
В
.
Пахомов
томонидан
“
махсус
билимлар
умумтаълим
тайёргарлигидан
ташқарида
бўлиб
,
оддий
ҳаёт
фаолиятида
эришилмайдиган
ҳамда
профессионал
фаолият
давомида
эга
бўлинадиган
билимлардир
” [8, 60-
бет
.]
деган
фикр
билдирилган
.
В
.
Н
.
Махов
эса
,
махсус
билимларнинг
ўзига
хос
белгиси
сифатида
унинг
маълум
бир
меҳнат
фаолиятига
боғлиқлигини
ҳамда
мазкур
билим
унинг
ушбу
фаолият
билан
шуғулланиш
давомида
олинган
билимлар
жамланмасини
ташкил
этишини
кўрсатади
[9,
46-
бет
].
З
.
М
.
Соколовский
[10,
202-
бет
.]
ва
Е
.
Р
.
Россинскаялар
[11, 34-
бет
]
ҳам
шундай
фикрни
қўллаб
-
қувватлаганлар
.
И
.
С
.
Андреев
,
Г
.
И
.
Грамович
,
Н
.
И
.
Порубовлар
махсус
билим
деганда
,
аниқ
бир
тергов
ва
суд
муҳокамаси
олдида
турган
масалаларни
ҳал
қилиш
қўлланиладиган
фан
,
техника
,
санъат
ва
касб
ҳунар
соҳасидаги
профессионал
билимлардир
дейишади
[12, 165-
бет
].
И
.
Н
.
Сорокотягиннинг
фикрича
,
махсус
билим
–
профессонал
тажриба
ва
махсус
тайёргарлик
натижасида
шаклланган
экспертиза
ўтказиш
,
тезкор
қидирув
ҳаракатларини
амалга
ошириш
ва
жиноятни
тергов
қилиш
жараёнини
мақсадлари
учун
хизмат
қилувчи
фан
,
техника
,
санъат
ва
касб
ҳунар
соҳасида
замонавий
билимлардир
[13, 42-
бет
].
С
.
Ф
.
Бычкова
махсус
билимга
таъриф
бериб
,
“
жиноят
процессуал
тартибга
оид
билимлар
учун
хос
бўлмаган
,
маълум
бир
мутахассислик
бўйича
фаолият
юритиш
ёки
касбий
тайёргарлик
натижасида
эгалланган
ва
одил
судлов
мақсадлари
учун
хизмат
қилувчи
билимдир
” [14, 97-
бет
]
дейди
.
Махсус
билимларни
тушунишда
унинг
ички
тузилиши
масаласини
алоҳида
ўрганиш
талаб
қилинади
.
Тузилиш
бу
тизимни
ташкил
қилишнинг
ички
шакли
ва
элементлар
бир
бири
билан
боғловчи
тизимдир
.
Махсус
билимларни
тузилиши
эса
ўзаро
қарама
-
қаршиликлар
эмас
балки
ўзаро
боғлиқ
элементларни
ягона
тизим
комплекс
сифатида
ишлатишни
назарда
тутади
.
Ушбу
тузилишнинг
асосий
элементларидан
бири
билимдир
.
Дастлаб
инсон
билими
оламни
оддий
тушуниш
шаклида
пайдо
бўлса
,
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2015
№
3
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
46
унинг
ҳаёт
фаолияти
мураккаблашиб
турли
соҳаларни
ўрганиб
боргани
сари
билим
доираси
ҳам
кенгайиб
боради
.
Унинг
асосий
фаолияти
амалий
фаолиятни
ташкил
қилиш
ва
бошқаришни
ташкил
этади
.
Билим
ва
фаолият
ўзаро
боғлиқ
тушунчалар
ҳисобланади
.
Инсон
фаолиятининг
мураккаблиги
унинг
билими
чуқурлигига
асосланади
.
Билим
ва
маълумот
турли
тушунчалар
ҳисобланади
.
Маълумот
ҳали
таҳлилдан
ўтмаган
текширилмаган
информациялардан
ташкил
топган
бўлса
,
билим
,
нафақат
текширилган
балки
таҳлилдан
синовдан
ўтган
маълумотлар
ҳисобланади
.
Махсус
деганда
–
фақатгина
маълум
бир
йўналиш
,
тор
соҳа
доирасидаги
,
чуқур
билим
ва
узоқ
йиллик
тажриба
,
тор
мутахассисликдаги
маълумотни
кенг
англаш
тушунилади
.
Яъни
махсус
билим
эгаси
оламни
ўзининг
махсус
мутахассислик
йўналиши
,
билими
ва
тажрибаси
орқали
фильтрдан
ўтказади
.
Яъни
,
умумийликдан
махсусга
эмас
балки
махсусдан
умумийга
қараб
тадқиқот
ўтказади
.
Эксперт
шу
аснода
жиноят
содир
этилган
жойдаги
айрим
элементлар
,
излар
орқали
ҳодисани
,
жиноят
ҳолати
ҳақида
тўлиқ
тасаввурга
,
маълумотга
эга
бўлади
.
Махсус
билимларнинг
ушбу
имкониятларини
англаган
олимлар
ушбу
йўналишда
ўз
фикр
-
мулоҳазаларини
турлича
билдиришади
.
Т
.
В
.
Аверянова
ушбу
икки
элемент
яъни
назария
ва
амалиётнинг
махсус
билимларини
шакллантиришда
ўрни
бир
хилдир
,
дейди
[15, 182-
бет
].
Ҳақиқатдан
экспертнинг
ёки
мутахассиснинг
махсус
билимларини
шакллантиришда
ва
кучайтиришда
,
кенгайтиришда
таълим
жараёнида
ва
иш
жараёнида
,
малака
оширганда
олинган
назарий
билимлар
ва
амалиётда
ишлаганлик
натижасида
шаклланган
амалий
кўникмаларнинг
ўрни
беқиёсдир
.
Уларнинг
бирини
иккинчисисиз
тасаввур
этиб
бўлмайди
.
Ҳар
бир
элемент
ўзига
хос
билимлар
тизимини
шакллантириб
бир
-
бирини
тўлдириб
боради
.
З
.
М
.
Соколовский
фикрига
кўра
,
билим
ва
кўникма
бир
инсонда
бўлиши
мумкин
бўлсада
,
махсус
билим
ва
махсус
кўникма
(
малака
)
бир
инсонда
бўлиши
мумкин
эмас
,
деб
ҳисоблайди
[16, 200-
бет
].
Аммо
фикримизча
,
ушбу
фикрга
қўшилиб
бўлмайди
.
Чунки
махсус
билим
эгаси
ўз
фаолияти
давомида
махсус
кўникмага
эга
бўлади
.
Агарда
махсус
билим
ва
кўникма
бир
инсон
фаолиятида
мужассамлансагина
,
шундагина
ҳақиқий
тажрибали
эксперт
ёки
мутахассис
ҳисобланади
.
Чунки
билим
таълим
олиш
натижасида
,
кўникма
эса
йиллар
давомида
иш
фаолияти
билан
шуғулланиш
натижасида
шаклланади
.
Фикримизча
,
юқоридагилардан
келиб
чиқиб
“
Суд
экспертизаси
тўғрисида
”
ги
Қонун
экспертиза
институтига
оид
асосий
тушунчалар
мазмунини
ёритишга
бағишланган
3-
моддага
эга
бўлганлиги
боис
,
мазкур
моддага
“
Махсус
билим
-
бу
жиноят
ишини
қўзғатиш
,
дастлабки
тергов
ва
суд
муҳокамаси
мақсадлари
учун
қўлланиладиган
ва
жиноятга
алоқадор
далилларни
замонавий
тадқиқот
усуллари
орқали
топиш
,
тўплаш
,
баҳолашни
амалга
оширишда
фойдаланиладиган
фан
,
техника
,
касб
-
ҳунар
соҳасидаги
профессионал
билимдир
”
тарзида
қўшимча
киритиш
лозим
деб
ҳисоблаймиз
,
чунки
бу
ҳолат
орқали
махсус
билим
тушунчасига
оид
барча
институтларни
моҳияти
очиб
берилади
ва
ушбу
тизимни
ягона
тушуниш
таъминланади
.
Адабиётлар
рўйхати
:
1.
Эйсман
А
.
А
.
Заключение
эксперта
(
структура
и
научная
обоснование
). –
М
., 1967. –
С
. 91.
2.
Ишенко
Е
.
П
.
Специалист
в
следственных
действиях
(
уголовно
-
процессуальные
и
криминалистические
аспекты
).
М
., 1990. –
С
. 8.
3.
Бишманов
Б
.
М
.
Эксперт
и
специалист
в
уголовпом
судопроизводстве
. –
М
.:
Моск
.
психолого
-
социальный
институт
, 2003. –
С
. 17.
4.
Орлов
Ю
.
К
.
Производство
экспертизы
в
уголовном
процессе
.
Учебное
пособие
. –
М
.:
ВЮЗИ
,
1982. –
С
.5-6.
5.
Арсеньев
В
.
Д
.,
Заболоцкий
В
.
Т
.
Использования
специальных
знаний
при
установлении
фактических
обстоятельства
уголовного
дела
. –
Крас
-
ноярск
:
Изд
-
во
Красноярского
университета
, 1986. –
С
.4.
6.
Орлов
Ю
.
К
.
Судебная
экспертиза
как
средство
доказывания
в
уголовном
судопроизводстве
. –
М
:
Ин
-
ститут
повышения
квалификации
российского
Феде
-
рального
центра
судебной
экспертизы
, 2005. –
С
. 12-
13.
7.
Сахнова
Т
.
В
.
Судебная
экспертиза
. –
М
.:
Го
-
родец
, 2000. –
С
. 10.
8.
Зинин
А
.
М
.,
Омельянюк
Г
.
Г
.,
Пахомов
А
.
В
.
Введение
в
судебную
экспертизу
. –
М
.:
МПСИ
, 2002. –
С
. 60.
9.
Махов
В
.
Н
.
Использование
знаний
сведущих
лиц
при
расследовании
преступлений
. –
М
.:
Изд
-
во
Рос
.
Ун
-
та
Дружбы
народов
, 2000. –
С
. 46.
10.
Соколовский
З
.
М
.
Понятие
специальных
зна
-
ний
//
Криминалистика
и
судебная
экспертиза
. –
Киев
,
1969. –
№
6. –
С
. 202.
11.
Россинская
Е
.
Р
.
Специальные
познания
и
со
-
временные
проблемы
их
использования
в
судопроиз
-
водстве
//
Журнал
российского
права
. – 2001. –
№
5. –
С
. 34.
12.
Андреев
И
.
С
.,
Грамович
Г
.
И
.,
Порубов
Н
.
И
.
Криминалистика
:
учебное
пособие
. –
Минск
, 1997. –
С
.
165.
13.
Сорокотягин
И
.
Н
.
Криминалистические
проблемы
использования
специальных
познаный
в
расследовании
преступлений
:
дис
. ...
док
.
юрид
.
наук
.
Екатеренбург
, 1992. –
С
. 42.
14.
Бычкова
С
.
Ф
.
Теория
и
практика
судебной
экспертизы
:
учеб
.
пособые
. –
Алматы
, 1999.
Т
. 1. –
С
.
97.
15.
Аверянова
Т
.
В
.
Судебная
экспертиза
.
Курс
общей
теории
. –
М
., 2006. –
С
. 182.
16.
Соколовский
З
.
М
.
Понятие
специальных
зна
-
ний
:
К
вопросу
об
основаниях
назначения
экспертизы
//
Криминалистика
и
судебная
экспертиза
. –
Киев
, 1969.
Вып
. 6. –
С
. 200.