Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
42
1-noyabr 2024-yil.
ЎЎТ 619:636.576.895.
ИКСОДИДОЗЛАРНИНГ ЗАРАРИ ҲАМДА МАВСУМИЙЛИГИ
Раҳимов
М.Ю. -
PhD доктори, катта илмий ходим
Ветеринария илмий тадқиқот институти
Аннотация.
Размножение исодовых клещей среди рогатого скота
наносит большой вред экономике дехканских, частных и собственных
предприятий. Поэтому, очень важно бороться с ними, изучать динамику их
сезоннолго распространения во втричных биоценозах (антропогенных
биоценозах).
Resume.
Increasing of (Ixodidae) ticks among kettles makes a great damage
into the economy of farm, private and own enterprises. Thast
,
s why, it is very
important to struggle against them, to study seasonal dynamics of their spreading in
secondary biocenoses (anthropogenic biocenoses).
Кириш:
Республикамизда чорва молларини кўпайтириш ва уларнинг
маҳсулдорлигини ошириш, қолайверса аҳолини санитария-эпидемиологик
осойишталигини ва чорвани эпизоотик ҳолатини барқарорлаштириш ҳамда
аҳолини озиқ-овқат ҳавфсизлигини таъминлашга катта аҳамият берилмоқда,
янгидан-янги ислоҳотлар ўтказилмоқда, деҳқон (фермер) хўжаликлари,
микрофермалар ташкил қилинмоқда.
Бугунги кунда дунёнинг кўпчилик давлатларида паразитар ҳамда
трансмиссив касалликлар кенг тарқалган бўлиб, улар чорвачиликка катта
иқтисодий зарар етказиб келмоқда. Ҳозирда ушбу касалликларга ва бошқа
касалликларнинг махсус
(Vector)
тарқатувчилари бўлган қон сўрувчи каналарга
қарши курашиш муҳим илмий-амалий аҳамиятга эга. «Қон сўрувчи каналар қон
сўриш билан бирга ҳайвоннинг терисини жароҳатлаб, 85% тери хомашёсини
ишлаб чиқаришга яроқсиз ҳолатга келтиради, бундан ташқари ёппасига
ҳайвонларга ташланганида ҳар бир бош соғин сигирнинг сут маҳсулдорлиги 18-
20%, тана вазни 12 фоизгача камаяди»
1
. Қорамоллар иксодидозларини аниқлаш,
каналарни тарқалишини ўрганиш ва уларга қарши курашиш тадбирларини
такомиллаштириш муҳим вазифалардан биридир.
Шунинг учун республикамизда кенг тарқалган паразитар ҳамда хавфли
трансмиссив (ўлат, кана энцефалити, туляремия, ўзбекистон геморрагик
иситмаси, қайталовчи ва тошмали тиф, безгак, трипаносомоз, лейшманиоз,
бруцеллёз ва бошқа кўплаб) касалликларининг Veсtor тарқатувчилари бўлган
иксод каналарига қарши курашнинг янги, экологияга, одамлар ва ҳайвонлар
соғлигига, фойдали фауна ва флорага хавфсиз бўлган усул ва воситаларини
тадқиқ ва жорий қилиш кун тартибига қўйилмоқда. Айни пайтда
чорвачиликнинг микроферма, хусусий ва шахсий хўжаликлар тизимида олиб
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
43
1-noyabr 2024-yil.
борилиши зообиоценозларда (биоценозларда) эктопаразитлар фаунаси ва
экологиясини, миграциясини ўрганиш зарурияти туғилмоқда.
Тадқиқот мақсади:
Патоген иксод каналарининг фаунасини, мавсумий
ҳаракатини ҳамда динамикасини ўрганиш.
Тадқиқот услуби:
Терилган эктопаразитлар тури арахноэнтомология
лабораториясида қўлланма ва аниқлагич жадваллар ҳамда «Определитель
пухоедов Mallophaga домашних животных», «Атлас исодоидных клещей»,
«Определитель членистоногих, вредящих здоровью человека» ҳамда бошқа
махсус адабиётлар ёрдамида аниқланди.
Тадқиқотлар натижалари;
Чорвачилик хўжаликларида асосан патоген
иксод каналари Ixodes, Boophilus, Hyalomma, Rhipicephalus, Haemophуsalis ва
Dermacentor авлодлари вакиллари учрайди. Улар доимий текинхўрлик қилиб
яшайдиган эктопаразитлар бўлиб, ўз хўжайинларига мослашган. Бироқ қон
сўраётган кана бегона ҳайвон танасига ўтмайди, аммо оч қолган кана ҳар
қандай ҳайвонга ҳаттоки инсонларга ҳам ҳужум қилади ва иксодидоз
касаллигига сабаб бўлади. Иксодидоз касаллигига чалинган ҳар қандай ҳайвон
қон паразитар касалликларига чалинади, агар уша ҳайвон танасига ёпишган
каналарнинг танасида қон паразитар касалликларнинг қўзғатувчилари бўлса.
Уларнинг фаунистик таркиби ҳар хил экостацияларда маълум даражада
фарқ қилади. Иксод каналарида тухум, личинка, нимфа стадиялари бўлиб
сўнгра имагога айланади. Boophilus calcaratus каналарининг личинка, нимфа ва
имаго стадиялари ҳайвон танасида, Hyalomma anatolicum, Hyalomma detritum
турларининг нимфаси кемирувчи, майда ҳайвонлар танасида (қуён, тулки
юмронқозиқ ва бош.) қон сўриб тўллаб (линка) оч имагога айланади, кейин
қорамол қўй ва бошқа ҳайвонлар танасига ўтади.
Кана қон сўриш учун сўрғичини (хобаток) ишга туширишдан олдин, тери
юзасига секрет ажратади ва ҳайвон териси юмшагандан сўнг сўрғичини қадаб
қон сўра бошлайди. Битта урғочи кана ўлжасидан 2-4 мл гача қон сўриши
мумкин. Канада ҳид билиш рецепторлари жуда яхши ривожланган бўлиб, улар
ўлжасини бир неча метр масофадан аниқлайди ва уша томонга қараб
ҳаракатланади. Каналар кўроқ ориқ молларга ҳужум қилади.
Каналар қуёш нурларига чидамсиз ҳисобланиб, улар куннинг иссиқ
вақтларида ернинг ёриқларига, тупроқдаги кесак тагларига, деворларнинг
ковакларига ва бошқа пана жойларда жойлашади. Каналарнинг ҳаракати
эрталаб соат 8
-
9 дан 11гача, куннинг иккинчи ярмида эса 17-19 гача давом
этади. Мамлакатимизда иксод каналари ҳаракати апрел ойидан бошланиб июл
ойларида жадаллашади ва август ойларида нисбатан секинлашади. Каналар
асосан эски чорвачилик биноларида, чорва молларини гўнглари сақланадиган
жойларда кўпроқ учрайди. Ҳайвон танасига ўнлаб- юзлаб каналар ёпишиши
кузатилади. Каналар асосан ҳайвоннинг териси юзасида юнги кам, териси юпқа
ва пана жойларига (сут бези, ҳайвоннинг олд ва орқа чотларига, анус ва жинсий
органлар атрофларига) жойлашади.
Иксодидоз кана орқали юқадиган заҳарланиш
Ixodidae
оиласига мансуб
иксод каналарининг ҳайвонларга оммавий ҳужуми пайтида юзага келади.
Иксод каналари хўжайин танасига тушган пайтдан бошлаб қон сўришнинг
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
44
1-noyabr 2024-yil.
охиригача эктопаразит ҳаёт тарзини олиб боради. Иксод каналари қорамолга ва
бошқа ҳар қандай ҳайвонга ёпишганда ва унинг қонини сўрганда ўша ҳайвон
иксодидоз касаллигига чалинади. Улар оч қолганда озиқланиш манбаини
тополмаган вақтда инсонларга ҳам хужум қилади. Кана ҳайвон танасига
ёпишиб қонини сўрганда қон сўрғичидан оғриқли заҳар чиқаради. Бу токсин
модда, кана ҳайвон танасига ёпишган вақтда уша жойнинг (масалан, елиннинг)
қон оқимини суюлтиришда ва қонни сўрилишида хизмат қилади.Бунда ҳайвон
қаттиқ безовталанади, ҳолсизланади. Камқонлик кузатилади, ҳайвон озиб,
маҳсулдорлиги кескин пасайиб кетади. Ҳайвоннинг ташқи таъсирларга
сезгирлиги сусаяди. Кананинг ҳайвон тана қисмларига ёпишган жойлари
(сўрғичини қадаган жойлар) қаттиқ қизғиш тўқимага айланиб қолади ва
терининг маҳаллий шикастланишига олиб келади. Улар одатий қон сўрувчилар
ҳисобланади, қон улар учун ягона озиқ-овқат туридир.
Иксод каналар мавсумийлиги
Жадвал 1
Иксод
каналар
Ixodidae
Кана турлари
Ҳайвонлар
турлари
Мавсумлар
1.Hyalomma anatolicum
2. H.detritum
асосан қорамол
Иссиқ мавсумларда қишда
3. H.scupense
Қорамол
Асосан май-октябрь ойлари
4. H.plumbeum
Қорамол
Иссиқ мавсумларда нимфаси
5.Dermacentor marginatus
Қорамол
Иссиқ мавсумларда
6. Rhipicephalus bursa
7. Rh.turanicus
Қорамол
Барча мавсумларда, қишда
личинка ва нимфаси
8. Haemaphysalis sulcata
9. H.punctata (яйлов)
қорамол
қорамол
Иссиқ мавсумларда
Бу ҳолатда ўз навбатида, ҳайвон ҳам ўз-ўзини тозалаш реакциялари, ҳам
маҳаллий ҳам умумий ҳарактердаги иммунологик реакциялар орқали
паразитдан холос бўлишга ёки зарарни камайтиришга ҳаракат қилади.Иксод
каналари қорамолларнинг қонини сўрганда ва қон сўриб туйгандан сўнг
имаголик даврига утган вақтда уларнинг танаси нимфалик даврига нисбатан
(урғочилариники) 8-10 баробар катталашиб кетади. Бу эса унинг насл
қолдириш яъни, тухум қўйиш имкониятини оширади.
Бундан ташқари иксод каналари ўзининг танасида 250 га яқин хавфли
вирус қўзғатувчиларини сақлайди ва ўта хавфли трансмиссив касалликларнинг
тарқатувчилари ҳисобланади. Бу касалликлар канадан ҳайвонга уларнинг
сўлаги орқали юқади.
Иксодидоз мавсумий касаллик бўлиб деярли барча турдаги ҳайвонларда
учрайди. Бу касалликнинг бошланиши баҳор мавсумида бўлиб, ёз мавсумида
уларни
авжига
чиқиши
кузатилади.Қорамолларнинг
қон
паразитар
касалликлари республикамизнинг барча вилоятларида учраб, йилнинг иссиқ
даврида қорамолчиликка жуда катта зарар келтиради. Ушбу касалликлар
гуруҳи юқори маҳсулдор моллар учун айниқса жуда хавфли ва кўпинча
уларнинг ўлими билан тугалланади.
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
45
1-noyabr 2024-yil.
2024 йил мобайнида иксод каналарининг фаунаси, экологияси ҳамда
мавсумий динамикасини ўрганиш мақсадида илмий тадқиқот ишлари олиб
борилди. Тадқиқотлар Самарқанд вилояти Тойлоқ тумани Зарафшон воҳаси
ҳудудларида (экотонларда) ва “Тепақишлоқ”, “Ўртақишлоқ”, “Боғизоғон”
ҳамда “Файзиобод” маҳаллаларидаги (экотопларда) шахсий, хусусий ва деҳқон
(фермер) хўжаликларида мавжуд табиий (спонтан) ҳолда зарарланган чорва
молларида олиб борилди. Тадқиқотлар жараёнида экотонларда қорамолларда
Dermacentor турларининг доминантлик қилиши кузатилди. Экотопларда эса
Hyalomma, Rhipicephalus кана авлоди турлари доминантлик қилиши қайд
этилди.
Хулоса:
1. Олиб борилган илмий-тадқиқотлтарда маълум бўлдики, иксод
каналари паразитлик қилиш жараёни ёз мавсумида жадаллашади.
2. Самарқанд вилояти Тайлоқ тумани ҳудудида иксод каналарининг
экотонларда D. marginatus турининг доминантлик қилиши аниқланди.
Экотопларда эса Hyalomma, Rhipicephalus кана авлоди турлари доминантлик
қилиши қайд этилди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
1.
Жахонгиров, Ш. М., Хамзаев, Р. А., & Рахимов, М. Р. (2023).
ФАУНА И ЭПИДЕМИОЛОГИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ МОСКИТОВ (DIPTERA,
PSYCHODIDAE, PHLEBOTOMINAE) В ОЧАГАХ ЛЕЙШМАНИОЗОВ
УЗБЕКИСТАНА.
2017, No. 1 (101/1)
,
101
(67), 5-10.
2.
Исмоилов, А. Ш., Пулотов, Ф. С., Раҳимов, М. Ю., Джалолов, А. А.,
Болтаев, Д. М., & Шерқулов, А. М. (2024). ЭСТРОЗ ВА УНИ
БИОИНСЕКТИЦИД
ПРЕПАРАТИ
БИЛАН
ДАВОЛАШ
САМАРАДОРЛИГИ.
Ustozlar uchun
,
1
(1), 79-83.
3.
Раҳимов, М. Ю., Пулотов, Ф. С., Исмоилов, А. Ш., Джалолов, А. A.,
& Болтаев, Д. М. (2024). ИКСОДИДОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ
КУРАШДА ДЕЛЬТАМЕТРИН 5 ПИРЕТРОИДИНИНГ САМАРАСИ.
Ustozlar
uchun
,
1
(1), 84-89.
4.
Пулотов, Ф. С., Исмоилов, А. Ш., Раҳимов, М. Ю., Джалолов, А. А.,
Болтаев, Д. М., & Сайфиддинов, К. Ф. (2024). ИЗУЧЕНИЕ СПОСОБОВ
КУЛЬТИВИРОВАНИЯ ШТАММА БАКТЕРИЙ BACILLUS THURINGIENSIS
VAR. THURINGIENSIS УЗВИТИ М№ 1.
Ustozlar uchun
,
1
(1), 144-148.
5.
Boltayev, D. M., Pulotov, F. S., Sh, I. A., Rahimov, M. Y., & Djalolov,
A. A. (2024). CYPRA EC PREPARATINING ECHKILARNING JUNXO
‘RLARIGA NISBATAN INSEKTITSID TA’SIRI.
Ustozlar uchun
,
1
(1), 259-263.
6.
Xolov, S. R., Rahimov, M. Y., Po‘lotov, F. S., Ismoilov, A. S., Djalolov,
A. A., & Boltayev, D. M. (2024). QO ‘YLAR IXODIDOZLARIGA QARSHI
DELTAMETRIN 5 PREPARATINING SAMARADORLIGI.
Ustozlar uchun
,
1
(1),
90-95.
7.
Рахимов, М., Япаров, Э., Курбонов, Р., & Мирзаев, Е. (2011).
Эпизоотическая характеристика лептоспироза и профилактика заболевания.
in
Library
,
3
(3), 316-317.
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
46
1-noyabr 2024-yil.
8.
Рахимов, М. (2013). Организация профилактики мочекаменной
болезни и результаты долговременного наблюдения за больными в хорезмском
регионе.
Журнал вестник врача
,
1
(3), 151-154.
9.
Рахимов, М. (2015). Испытания новых инсектокарицидных
препаратов.
in Library
,
1
(3), 193-195.
10.
Рахимов, М., & Рузимуродов, А. (2016). Исследование
инсектицидных и акарицидных свойств препаратов УБК-IX-V и УБК-IXE
25%.
in Library
,
16
(2), 37-38.
11.
Рахимов, М. (2016). Эндемичная миграция клещей.
in Library
,
16
(1),
15-16.
12.
Рахимов, М., & Абдуллаева, Д. (2017). Иксодовые клещи и
карантин 10.
in Library
,
17
(3), 41-42.
13.
Рахимов, М. (2018). Территориальное распространение иксодовых
клещей.
in Library
,
18
(3), 26-27.
14.
Рахимов, М., & Рузимуродов, А. (2019). Акарицидная активность
пиретроида дельтаметрина.
in Library
,
19
(2).
15.
Рахимов, М., Ибрагимов, Ф., & Дускулов, В. (2021). Действие
препарата апифлокс при инфекционных заболеваниях пчел.
in Library
,
21
(2),
611-614.
16.
Рахимов, М. (2022). Меры профилактики и лечения варроатоза
пчел.
in Library
,
22
(1), 186-189.
17.
Рахимов, М., & Пулотов, Ф. (2022). Акарицидная эффективность
препарата Альфа-Шакти.
in Library
,
22
(4), 133-137.
18.
Рахимов, М. (2022). Акарапидоз пчел, меры профилактики и
лечения.
in Library
,
22
(1), 181-185.
19.
Рахимов, М., & Пулотов, Ф. (2023). Биопрепарат-Битоксибациллин
(По данным литературы).
in Library
,
3
(3).
20.
Пулотов, Ф., & Рахимов, М. (2019). Применение циперметрина
против паразитов сельскохозяйственных животных.
in Library
,
19
(3), 307-308.
21.
Рахимов,
М.
(2022).
Сезонная
миграция
иксодовых
каналов.
Перспективы развития ветеринарной науки и её роль в обеспечении
пищевой безопасности
,
1
(2), 115-118.
22.
Рахимов, М. (2022). Асалариларнинг акарапидоз касаллиги, олдини
олиш ва даволаш чоралари.
Перспективы развития ветеринарной науки и её
роль в обеспечении пищевой безопасности
,
1
(2), 109-114.
23.
Рахимов, М., & Пулатов, Ф. (2020). Эффективность дельтаметрина
против эктопаразитов.
in Library
,
20
(3), 27-28.
24.
Рахимов, М., Давидов, О., Элмуродов, Б., & Уракова, Р. (2022).
Распространение болезни тропилелапиоза пчел в Узбекистане и меры борьбы с
ним.
in Library
,
22
(4), 19-21.
25.
Элмуродов, Б., Давидов, О., Уракова, Р., & Рахимов, М. (2022).
Распространение и меры борьбы с пчелиным тропилапсозом в Узбекистане.
in
Library
,
22
(4), 19-21.