Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
46
1-noyabr 2024-yil.
УДК 619:636. 3:576. 895.
ИКСОД КАНАЛАРИНИНГ МАВСУМИЙ ҲАРАКАТИ ВА СУМИ-АЛЬФА
ПИРЕТРОИДИНИНГ АКАРИИЦИДЛИГИ
Раҳимов М.Ю.
- PhD доктори, катта илмий ходим
Ветеринария илмий тадқиқот институти
Аннотация.
В статье освешены материалы по изучению сезонной
динамика и миграции эндемических видов иксодовых клещей. При этом
установлено, в животноводческих хозяествах Hyalomma (H. anatolicum, H.
plumbeum, H. scupense, H. detritum), Rhipicephalus (Rh. bursa, Rh. turanicus),
Haemaphysalis, Dermacentor.
Resume
.
In the year pf 2024 in the result of researches carried out against
parasite mites and in order to study their seasonal migration it was found out that the
seasonal movement of ecto parasites, particularly mites was late for 20 days. There
were defined mites related to the generation of mainly Hyolomma (H. anatolicum, H.
plumbeum, H. scupense, H. detritum), Rhipicephalus (Rh. bursa, Rh. turanicus),
Haemaphysalis, Dermacentor.
Ключевые слова:
Санитария, эпидемиология, иксодидозы, клещи,
инсектоакарицид, эффект, животные.
Key words:
Sanitary, epidemiology, exodidosis, insect, mite, isectoacaricide,
effect, parasite.
Кириш:
Давлатимиз томонидан аҳолини гўшт, сут ва бошқа чорвачилик
маҳсулотлари билан етарли даражада таъминлаш, қолайверса аҳолини
санитария-эпидемиологик ҳолатини барқарорлаштириш долзарб масала
ҳисобланади. Дунё миқёсида сўнгги йилларда ноқулай экологик омиллар
таъсирида қишлоқ хўжалик ҳайвонлари организми табиий резистентлигининг
пасайиб кетиши оқибатида қорамоллар иксод каналари ареалининг кенгайиши,
шунингдек эпизоотологик жараённинг фаоллашуви кузатилмоқда. Хусусан,
экотон ва экотопларда текинхўр бўғимоёқлилар туркумига
(Arthropoda)
мансуб
каналар
(Arachnidae, Acari)
кенг тарқалган бўлиб, ушбу паразитлар аҳоли ва
чорва ҳайвонларининг трансмиссив-инфекцион, вирусли трансмиссив-
паразитар касалликларни тарқатувчилари сифатида ҳам хавфлидир. Шу нуқтаи
назардан дунёда қон сўрувчи паразитларга қарши кураш, улар билан
зарарланган ҳайвонларга тезкор ташхис қўйиш ва олдини олиш усулларини
такомиллаштириш ишлари, янги акарицид препаратларни ишлаб чиқаришга
қаратилган илмий тадқиқот ишлари олиб борилмоқда.
Республикамизда сўнгги йилларда амалга оширилаётган ислоҳотлар
натижасида чорвачилик соҳасида муайян ютуқларга эришилмоқда.
Мақсад:
Қорамол ва қўйларда иксод каналарининг мавсумий ҳаракатини
(тарқалишини) ўрганиш. Пиретроид препаратларнинг акарицид самарасини
ўрганиш.
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
47
1-noyabr 2024-yil.
Тадқиқот услуби:
Терилган эктопаразитлар тури арахноэнтомология
лабараториясида қўлланма ва аниқлагич жадваллар ёрдамида «Определитель
пухоедов Mallophaga домашних животных», «Атлас исодоидных клещей»,
«Определитель членистоногих, вредящих здоровью человека» ҳамда бошқа
махсус адабиётлар ёрдамида аниқланди.
Тадқиқот натижалари:
Илмий-тадқиқотлар Самарқан вилоятининг
Тайлоқ тумани ҳудудларида, маҳаллаларда шахсий аҳоли қарамоғидаги
қорамол ва қуйларда олиб борилди.
Январь
ойида
“Тепақишлоқ”
ва
“Ўртақишлоқ”
маҳаллалари
хўжаликларида мавжуд шахсий қорамоллардан 40 бош текширилди ва улардан
20 боши (50%) Bovicola bovis (битлар, сочхўрлар) эктопаразитлари билан
зарарланганлиги маълум бўлди. Бу молларнинг барчаси суми-альфа 20 % ли
препаратининг 0,012% ли ишчи (сувли) эмульсияси билан дориланди (териси
юзасига пуркалди).
Дориланган қорамоллар 4 кун давомида кузатилди, 4 кундан сўнг 100%
паразит нобуд бўлди. Препаратни қўллаш жараёнида ҳаво ҳарорати +15+20
0
гача кўтарилиб турди. Кузатувлар мобайнида дориланган моллар физиологик
ҳолатида салбий ўзгаришлар кузатилмади.
Эктопаразитларга қарши чорва молларни текшириш жараёнида шахсий
хўжаликларда мавжуд қорамолларни сақлаш, озиқлантириш, озиқаларнинг
тоззалиги ва уларни сақлаш шароитлари ҳам ўрганилди.
Февраль
ойида 10 та шахсий хўжаликда мавжуд 30 бош қорамол
иксодидозга нисбатан текширилди. Текширишлар мобайнида шахсий
хўжаликларнинг бирида 5 бош қорамолдан 2 бош сигир, 1 бош бузоқ ва 2 бош
новвосда псороптоз касаллиги аниқланди.
Бу қорамоллар суми-альфа препаратининг 0,012% да (500мл/бош) ишчи
эритмаси билан танасининг зарарланган жойи пуркаш усулида дориланди.
қорамоллар 5 кун мобайнида кузатилди. Касалликнинг сусайганлиги кузатилди.
5 кундан сўнг моллар қайта дориланди.10 кун мобайнида касаллик аломатлари
бутунлай йўқолди. Қайта дорилаш юқори терапевтик самара кўрсатди (90%).
Март
ойида иксод каналарига қарши “Боғизоғон”, “Ўртақишлоқ” ҳамда
“Тепақишлоқ” маҳаллаларидаги шахсий хусусий хўжаликларда мавжуд 60 бош
қорамол текширилди ва 20 бош қорамолда Bovicola bovis (битлар, сочхўрлар)
эктопаразитлари аниқланди ва 40 бош қорамоллар танасида кам миқдорда
каналар борлиги кузатилди. Улардан намуналар олинди ва лаборатория
шароитида микроскопик, морфологик текширишлар ўтказилиб, паразитлар
турлари аниқланди (Hyalomma, Rhipicephalus). Бу қорамолларга суми-альфа
препаратидан 0,012% ли (2 л/б ҳажмда) ишчи эритма тайёрланиб териси
юзасига пуркаш усулида қўлланилди. Қорамоллар 3 кун мобайнида кузатилди,
ҳайвонлар каналардан 100 фоиз озод бўлди.
Апрель, май
ойида қорамолларининг иксодидозларига қарши ўтказилган
синов тажрибалари мобайнида жами 80 бош қорамол текширилди ва 40 бош
қорамолларда паразит каналар топилди. Асосан, Hyalomma (H. anatolicum, H.
plumbeum, H. scupense, H. detritum), Rhipicephalus (Rh. Bursa, Rh. turanicus)
авлодларига мансуб турлар аниқланди. 15 бош моллар бовиколёз (Bovicola
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
48
1-noyabr 2024-yil.
bovis) касаликлари билан касалланганлиги аниқланди. Молларни даволашда
суми-альфа 20% к.э. (0,012% с.э.) қўлланилгач 4 кунда инсектицид ва акарицид
самараси 100 фоизни ташкил этди.
2024 йилнинг январь февраль ойларида иксод каналарига нисбатан
қорамолларни текширишлар мобайнида паразит каналарнинг ҳаракати сустлиги
кузатилди. Бовиколёз ҳамда псороптоз касалликлари ҳам қорамоллар танасида
аниқланди. 2024 йилда ҳашаротларнинг ва каналарнинг мавсумий ҳаракати
март ойининг бошларида бошланиб апрель, май ойларида фаоллашгани
аниқланди.
Июнь, июль, августь, сентябрь
ойларида “Файзиобод”, “Ўртақишлоқ”,
“Тепақишлоқ”, “Боғизоғон” маҳаллалари ҳамда “Зарафшон” воҳаси шахсий
хўжаликларида мавжуд 105 бош қорамол ва 40 бош қўйлар эктопаразитларга
қарши текширилди. Мавжуд қорамоллардан 70 бош ва 30 бош қўйлар иксод
каналари билан зарарланганлиги аниқланди. Асосан Haemaphysalis,
Dermacentor, Rhipicephalus, Hyalomma авлодларига мансуб қон сўрувчи каналар
кенг тарқалганлиги аниқланди.
Бу қорамолларга суми-альфа препаратидан 0,012% ли ишчи эритмаси
тайёрланиб териси юзасига (3 л/б ҳажмда) пуркаш усулида сепилди.
Қорамоллар 4 кун мобайнида кузатилди, препаратнинг иксод каналарига
нисбатан акарицид самараси 100 фоизни ташкил этди.
Хулоса:
2024 йилда паразит каналарга қарши ҳамда уларнинг мавсумий
ҳаракатини ўрганиш мақсадида олиб борилган тадқиқотлар натижасида маълум
бўлдики, эктопаразитларнинг хусусан каналарнинг мавсумий ҳаракати 20 кунга
кечикди.
Хўжаликларда мавжуд чорва молларини кузатувлар жараёнида асосан
Hyalomma (H. anatolicum, H. plumbeum, H. scupense, H. detritum), Rhipicephalus
(Rh. bursa, Rh. turanicus), Haemaphysalis, Dermacentor, авлодларига мансуб
каналар билан зарарланганлиги (касалланганлиги) аниқланди. Ушбу
касалликлардан даволашда суми-альфа пиретроид препаратлариниг инсектицид
ва акарицидлик самараси исботланди. Суми-альфа пиретроид препарати
дориланган ҳайвонларнинг физиологик ҳолатига салбий таъсир кўрсатмайди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
1.
Жахонгиров, Ш. М., Хамзаев, Р. А., & Рахимов, М. Р. (2023).
ФАУНА И ЭПИДЕМИОЛОГИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ МОСКИТОВ (DIPTERA,
PSYCHODIDAE, PHLEBOTOMINAE) В ОЧАГАХ ЛЕЙШМАНИОЗОВ
УЗБЕКИСТАНА.
2017, No. 1 (101/1)
,
101
(67), 5-10.
2.
Исмоилов, А. Ш., Пулотов, Ф. С., Раҳимов, М. Ю., Джалолов, А. А.,
Болтаев, Д. М., & Шерқулов, А. М. (2024). ЭСТРОЗ ВА УНИ
БИОИНСЕКТИЦИД
ПРЕПАРАТИ
БИЛАН
ДАВОЛАШ
САМАРАДОРЛИГИ.
Ustozlar uchun
,
1
(1), 79-83.
3.
Раҳимов, М. Ю., Пулотов, Ф. С., Исмоилов, А. Ш., Джалолов, А. A.,
& Болтаев, Д. М. (2024). ИКСОДИДОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ
Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida
|
TO‘PLAM – 2/24
49
1-noyabr 2024-yil.
КУРАШДА ДЕЛЬТАМЕТРИН 5 ПИРЕТРОИДИНИНГ САМАРАСИ.
Ustozlar
uchun
,
1
(1), 84-89.
4.
Пулотов, Ф. С., Исмоилов, А. Ш., Раҳимов, М. Ю., Джалолов, А. А.,
Болтаев, Д. М., & Сайфиддинов, К. Ф. (2024). ИЗУЧЕНИЕ СПОСОБОВ
КУЛЬТИВИРОВАНИЯ ШТАММА БАКТЕРИЙ BACILLUS THURINGIENSIS
VAR. THURINGIENSIS УЗВИТИ М№ 1.
Ustozlar uchun
,
1
(1), 144-148.
5.
Boltayev, D. M., Pulotov, F. S., Sh, I. A., Rahimov, M. Y., & Djalolov,
A. A. (2024). CYPRA EC PREPARATINING ECHKILARNING JUNXO
‘RLARIGA NISBATAN INSEKTITSID TA’SIRI.
Ustozlar uchun
,
1
(1), 259-263.
6.
Xolov, S. R., Rahimov, M. Y., Po‘lotov, F. S., Ismoilov, A. S., Djalolov,
A. A., & Boltayev, D. M. (2024). QO ‘YLAR IXODIDOZLARIGA QARSHI
DELTAMETRIN 5 PREPARATINING SAMARADORLIGI.
Ustozlar uchun
,
1
(1),
90-95.
7.
Рахимов, М., Япаров, Э., Курбонов, Р., & Мирзаев, Е. (2011).
Эпизоотическая характеристика лептоспироза и профилактика заболевания.
in
Library
,
3
(3), 316-317.
8.
Рахимов, М. (2013). Организация профилактики мочекаменной
болезни и результаты долговременного наблюдения за больными в хорезмском
регионе.
Журнал вестник врача
,
1
(3), 151-154.
9.
Рахимов, М. (2015). Испытания новых инсектокарицидных
препаратов.
in Library
,
1
(3), 193-195.
10.
Рахимов, М., & Рузимуродов, А. (2016). Исследование
инсектицидных и акарицидных свойств препаратов УБК-IX-V и УБК-IXE
25%.
in Library
,
16
(2), 37-38.
11.
Рахимов, М. (2016). Эндемичная миграция клещей.
in Library
,
16
(1),
15-16.
12.
Рахимов, М., & Абдуллаева, Д. (2017). Иксодовые клещи и
карантин 10.
in Library
,
17
(3), 41-42.
13.
Рахимов, М. (2018). Территориальное распространение иксодовых
клещей.
in Library
,
18
(3), 26-27.
14.
Рахимов, М., & Рузимуродов, А. (2019). Акарицидная активность
пиретроида дельтаметрина.
in Library
,
19
(2).
15.
Рахимов, М., Ибрагимов, Ф., & Дускулов, В. (2021). Действие
препарата апифлокс при инфекционных заболеваниях пчел.
in Library
,
21
(2),
611-614.
16.
Рахимов, М. (2022). Меры профилактики и лечения варроатоза
пчел.
in Library
,
22
(1), 186-189.
17.
Рахимов, М., & Пулотов, Ф. (2022). Акарицидная эффективность
препарата Альфа-Шакти.
in Library
,
22
(4), 133-137.
18.
Рахимов, М. (2022). Акарапидоз пчел, меры профилактики и
лечения.
in Library
,
22
(1), 181-185.
19.
Рахимов, М., & Пулотов, Ф. (2023). Биопрепарат-Битоксибациллин
(По данным литературы).
in Library
,
3
(3).
20.
Пулотов, Ф., & Рахимов, М. (2019). Применение циперметрина
против паразитов сельскохозяйственных животных.
in Library
,
19
(3), 307-308.