Integrative dentistry and maxillofacial surgery
Volume 1, Issue 2, 2022
https://idmfs.scinnovations.uz
62
УДК: 616.314-089.87:616.36-002.2]-06-08/084
Сурункали гепатит билан касалланган беморларда тиш олингандан
кейинги асоратларнинг олдини олиш ва даволаш
Рахматуллаева О.У.
1
, Шомуродов К.Э.
2
1
PhD. Тошкент давлат стоматология институти.
2
DSc, доцент. Тошкент давлат стоматология институти.
https://orcid.org/0000-0002-9834-4965
Резюме.
Стоматология соҳасида, жумладан жарроҳлик стоматология йўналиши бўйича ўтказилган кўп сонли
тадқиқотларга қарамасдан, тиш олингандан кейинги яллиғланиш асоратларининг этиология ва патогенези охи-
ригача аниқланмаган. Бу эса тиш катакчасининг битиш жараёнини ва суяк тўқимасининг меъёрий шаклланишини
секинлаштиради. Шу билан бирга ёндош касаллиги бор беморларда тиш катакчасининг битиши ҳам турли ҳил
асоратларни келиб чиқишига сабаб бўлади. ЖССТнинг янги ҳисоботларига кўра, “...бутун дунё бўйлаб В ва C сурун-
кали гепатит билан 354 миллион киши касалланган. Европа минтақасида жигар циррози ва саратонининг асосий
сабабчиси бўлган В ва C турдаги гепатит билан мос равишда 14 ва 12 миллион киши яшайди...” . Ҳозирги вақтда
нафақат тиббий, балки ижтимоий жиҳатдан ҳам глобал муаммолардан бирини жигарнинг вирусли касалликла-
ри ҳисобланади. Аввало, бу ўтказилаётган профилактик тадбирларга қарамасдан, вирусли гепатитнинг сезилар-
ли даражада тарқалганлиги билан боғлиқ. Замонавий жарроҳлик стоматологиясининг долзарб муаммоси бўлиб,
сурункали гепатит билан касалланган беморларда тиш олингандан кейин профилактика ва даволаш усулларини
такомиллаштириш ҳисобланади.
Калит сўзлар:
гепатит, тиш олиш, асоратлар, даволаш.
Иқтибос келтириш учун:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Рахматуллаева О.У., Шомуродов К.Э.
Сурункали гепатит билан касалланган беморларда тиш олингандан
кейинги асоратларнинг олдини олиш ва даволаш.
Интегративная стоматология и челюстно-лицевая
хирургия.
https://doi.org/10.57231/j.idmfs.2022.1.2.009
OPEN
ACCESS
Prevention and treatment of complications after tooth extraction in patients
with chronic hepatitis
Rakhmatullayeva O.U.
1
, Shomurodov K.E.
2
1
PhD. Tashkent State Dental Institute.
2
DSc, docent. Tashkent State Dental Institute.
https://orcid.org/0000-0002-9834-4965
Abstract.
Despite a large number of studies conducted in the field of dentistry, including in the field of surgical
dentistry, the etiology and pathogenesis of inflammatory complications after tooth extraction have not been fully
determined. This slows down the healing process of the hole and the normal formation of bone tissue. At the same time,
the occurrence of complications is facilitated by the presence of concomitant pathology in patients. According to new
WHO estimates, "... there are 354 million people worldwide living with chronic hepatitis B and C. In the European region,
14 and 12 million people live with hepatitis B and C – one of the main causes of cirrhosis and liver cancer, respectively
...". Currently, viral liver diseases are one of the global problems not only of a medical, but also of a social nature. First of
all, this is due to the significant prevalence of viral hepatitis, despite preventive measures. An urgent problem of modern
surgical dentistry is the improvement of methods of prevention and treatment after tooth extraction in patients with
chronic hepatitis.
Keywords:
hepatitis, tooth extraction, complications, treatment.
For citation:
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Rakhmatullayeva O.U., Shomurodov K.E.
Prevention and treatment of complications after tooth extraction in patients
with chronic hepatitis.
Integrative dentistry and maxillofacial surgery.
2022;1(2):62–68.
https://doi.org/10.57231/j.idmfs.2022.1.2.009
Мавзунинг долзарблиги
Дунёда гепатит билан касалланган беморлар-
да касалликни олдини олиш ва даволаш усулла-
рини ўрганиш мақсадида кўплаб илмий тадқиқот-
лар олиб борилмоқда. Бугунги кунга келиб, вирус
этиологияли жигар касаллиги билан касалланган
беморларда энг кўп бажариладиган жарроҳлик
операциясидан бири тишларни олишдир, шу-
нинг учун оғиз бўшлиғидан энг кўп қон кетишлар
ушбу жарроҳлик амалиётидан кейин кузатилган.
Шунингдек, вирус этиологияли жигар касаллиги
билан касалланган беморларга жарроҳлик сто-
матологик ёрдам кўрсатиш сезиларли қийинчи-
ликларни келтириб чиқариши ва кўпчилик сто-
матологлар орасида хатар туғдириши сабабли,
ўз вақтида амалга оширилмайди. Шу билан бирга,
Интегративная стоматология и челюстно-лицевая хирургия
Том 1 | Выпуск 2 | 2022
63
стоматологик ёрдам кўрсатиш муддатлари, бун-
дай беморларни даволаш усули ва тактикасини
танлаш бўйича ҳали ҳам аниқ бир фикр мавжуд
эмас. Тиш олингандан кейин кузатиладиган қон
кетишлар касалликнинг энг кенг тарқалган асо-
ратларидан биридир. Унинг интенсивлиги микро-
циркулятор типдаги кичик геморрагиялардан до-
имий профузор қон кетишларгача намоён бўлади.
Вирусли гепатит билан касалланган беморларга
стоматологик жарроҳлик ёрдамини кўрсатиш
тиббиёт фани ва амалиётининг долзарб муаммо-
ларидан бири бўлиб қолмоқда.
Мамлакатимизда бугунги кунда жарроҳлик
стоматологиясида эришилган муваффақиятларга
қарамай, вирусли гепатит билан касалланган бе-
морларнинг реабилитацияси муаммоси тўлиқ ўр-
ганилмаган. Бу борада “...тиббий ёрдамнинг сама-
радорлиги, сифати ва оммабоплигини ошириш,
шунингдек, тиббий стандартлаштириш тизимини
шакллантириш, ташхис қўйиш ва даволашнинг
юқори технологик усулларини жорий этиш, па-
тронаж хизмати ва диспансеризациянинг сама-
рали моделларини яратиш орқали соғлом тур-
муш тарзини қўллаб-қувватлаш ва касалликларни
профилактика қилиш...” каби вазифалар белгилан-
ган. Ушбу вазифалар ўтказилаётган жарроҳлик
амалиётларни яхшилаш мақсадида асоратларни
даволаш ва олдини олишнинг замонавий усул-
ларига комплекс ёндашиш каби устувор йўнали-
шларни белгилайди.
Тадқиқотнинг мақсади
Cурункали гепатит билан касалланган бемор-
ларда тишлар экстракциясидан кейинги эрта асо-
ратларни олдини олиш бўйича таклиф ва тавсия-
лар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари
сурункали вирусли гепатит билан касаллан-
ган беморларда тиш олингандан кейинги юз - жағ
соҳаси атроф тўқималарининг яллиғланиш жара-
ёнларини юзага келиши ва патологик жараёнлар
хусусиятларини ретроспектив таҳлилини ўтка-
зиш;
сурункали гепатит билан касалланган бемор-
ларда оғиз бўшлиғининг стоматологик ҳолатида-
ги ўзгаришларга бахо бериш;
жарроҳлик амалиётидан олдин ва кейинги дав-
рларда гемостаз тизимининг турли кўрсаткичла-
ри динамикасини қиёсий таҳлилини ўтказиш;
гепатит касаллиги бўлган беморларда тиш
олингандан кейин яллиғланиш жараёнларини
даволаш услубини ишлаб чиқиш ҳамда тиш олиш
амалиётидан сўнг геморрагик асоратларни ол-
дини олиш ва даволашдаги турли ҳил воситалар-
нинг самарадорлигини солиштирма баҳолаш.
Сурункали гепатит билан касалланган бемор-
ларда энг кўп бажариладиган жарроҳлик амали-
ётлардан бири тиш олиш операциясидир. 75 та
беморда тишларини олиш жаррохлик амалиёти
ўтказилди.
Сурункали вирусли гепатит билан касалланган
беморларнинг назорат ва асосий гуруҳларида
тиш олиш учун кўрсатмалар: сурункали перио-
донтит, сурункали периодонтитнинг зўриқиши,
сурункали пародонтитнинг зўриқиши, шунингдек,
жағнинг ўткир йирингли периостити (1-расм).
Тиш олиш операцияси босқичларининг кет-
ма-кетлиги (айланма боғламнинг сепарация-
си, қисқичларни жойлаштириш, йўналтириш ва
маҳкамлаш, тишни чиқариш, қирраларни яқин-
лаштириш) жигар касаллиги бўлмаган беморлар-
да тиш олиш операцияси босқичлари кетма-кет-
лигидан фарқ қилмади.
Вирус этиологияли сурункали жигар касалли-
ги билан касалланган беморларда юз-жағ соҳа-
сида жарроҳлик операцияларининг табиати ва
ҳажми, шунингдек, режали жарроҳлик даволаш-
ни ўтказиш муддатлари бемор ҳолатининг оғир-
лигига ва ўтказиладиган даволашнинг тавсифига
боғлиқ. Яллиғланиш асоратларини олдини олиш
учун антибиотикли терапия, десенсибилизация-
ловчи терапия ва оғриқсизлантириш ўтказилди.
Операциядан олдин беморларда қон ивиш ти-
зими кўрсаткичларининг текшируви ўтказилган.
Қоннинг ҳужайравий таркибига алоҳида эътибор
қаратилди: эритроцитлар, лейкоцитлар, тромбо-
цитлар сони, шунингдек, биокимёвий қон таҳлили
ва кенгайтирилган коагулограммага [7].
Бир-бирига боғлиқ бўлмаган иккита гуруҳни
меъёрий тақсимотга эга бўлган миқдорий белги-
лари бўйича таққослаш Стьюдент t – мезони ёрда-
мида ўтказилди. Иккита гуруҳниг миқдорий бел-
гиларини таққослаганда параметрик бўлмаган
статистик усуллар, яъни Mann-Whitney U тести
қўлланилди. Барча ҳолатларда фарқлар р<0,05
даражасида бўлганда статистик аҳамиятли деб
ҳисобланди.
Маълумки, вирус этиологияли сурункали жи-
гар касалликлари билан бирга учрайдиган сим-
птомлар бўлиб, юмшоқ танглайда кўпроқ намо-
ён бўладиган қон-томирлардаги ўзгаришлар ва
геморрагик бузилишлар ҳисобланади [11,15].
Integrative dentistry and maxillofacial surgery
Volume 1, Issue 2, 2022
https://idmfs.scinnovations.uz
64
1-расм.
Беморларнинг тиш олиб ташлаш учун мурожаат қилган тиш кассаликлари.
2-расм.
Вирусли жигар зарарланиши бўлган текширилган беморларда субъектив шикоятлар ва кли-
ник кўринишлар
0
5
10
15
20
25
30
35
40
Контрол гурух
Қиёсий гурух
Қон-томирларининг бузилиши – милкларнинг
қонаши, геморрагиялар ҳам кузатилади. Гингивит,
пародонтит ҳам ривожланиши мумкин.
Текширувда беморлар гиперемия, шиш, милк-
ларнинг қонаши ва тишларнинг ҳаракатчанлиги-
га шикоят қилишди (2-расм).
Ушбу диаграмманинг таҳлили шуни кўрсатади-
ки, гепатит билан касалланган беморларнинг ак-
сарияти гиперемия (65%), оғиз бўшлиғи шиллиқ
қаватининг қонаши (57%), тишларнинг қимирла-
ши (37%), оғиз қуриши (22%), емирилган тишлар-
нинг мавжудлиги (19%) ва оғиздаги тахирликка
(14%) шикоят қилишган[10].
Бемор томонидан тишлар ва оғиз бўшлиғи
аъзоларининг индивидуал парваришлаш ҳола-
тини баҳолаш учун биз оғиз гигиенаси ҳолатини
аниқладик (3-расм).
Сурункали вирусли гепатит билан касалланган
беморларда яхши гигиеник кўрсаткич – 0%, қо-
ниқарли – 27%, қониқарсиз – 46%, ёмон – 17% ва
жуда ёмон 10%да қайд этилди. Соғлом шаҳсларда
гигиеник индекс кўрсаткичлари яхши – 54%, қо-
ниқарли – 37%, қониқарсиз – 6%, ёмон – 2% ва
жуда ёмон – 1% бўлган.
Кузатувнинг турли кичик гуруҳлари беморла-
рининг оғиз бўшлиғи холати ва гигиенасини ўр-
ганишда, соматик муаммоларнинг мавжудлиги
ёки йўқлигига боғлиқлиги ҳақида хулоса қилиш
мумкин. Гепатит билан касалланган беморларни
соматик жиҳатдан соғлом тадқиқот гуруҳи билан
солиштирганда уларнинг оғиз бўшлиғидаги ти-
шлари ва милклари саломатлиги ёмон сифатига
эга эди. Бу хақиқат жигар касалликларини ти-
шлар, милклар ва умуман оғиз бўшлиғи ҳолатига
таъсирини кўрсатади [1].
Вирус этиологияли сурункали жигар касаллиги
билан касалланган беморларнинг оғиз бўшлиғи
шиллиқ қаватида аниқланган ўзгаришлар ушбу
Интегративная стоматология и челюстно-лицевая хирургия
Том 1 | Выпуск 2 | 2022
65
2-расм.
Вирусли жигар зарарланиши бўлган текширилган беморларда субъектив шикоятлар ва кли-
ник кўринишлар
4-расм.
Тиш олишдан олдин вирусли гепатит билан касалланган беморларда тромботцитлар функцио-
нал ҳолатининг кўрсаткичлари
тоифадаги беморларда стоматолог томонидан
фаол диспансер текшируви ва кузатуви зарурли-
гидан далолат беради [5]. Вирус этиологияли су-
рункали жигар касаллиги бўлган беморларда сто-
матологик касалликларини профилактикаси ўз
ичига оғиз бўшлиғининг мажбурий санациясини,
одонтоген инфекциянинг сурункали ўчоқларини
даволаш, оғиз бўшлиғининг малакали гигиенаси,
шифокор-стоматологга 6 ойда 2 марта ташриф бу-
юриш орқали диспансер кузатувини олади.
Сўнгги пайтларда тадқиқотчилар томонидан
қон-томирлар эндотелийсининг функционал ҳо-
латини баҳолашга ва гемостазни маҳаллий ре-
гуляциясида унинг ролини ўрганишга қизиқиш
ортди, чунки тиш олиш жараёнида қон-томир
эндотелийсининг ҳар қандай шикастланиши қон
лахтакларини шаклланишини бошланишига рағ-
батлантирувчи омил ҳисобланади[6]. Маҳаллий
даражада шаклланаётган лахтак қон-томир дево-
рининг узлуксизлигини тиклаш, қон йўқотилиши-
ни чеклаш ва ярани битиши учун зарурдир. Қон
ивиш тизимининг кўплаб омиллари эндотелий
ва жигарда синтезланишини ҳисобга олиб, биз
вирусли гепатит билан касалланган беморларда
эндотелиал дисфункция ҳолатини тиш олишдан
олдин баҳолашга қарор қилдик (4-расм).
Вирусли гепатит билан касалланган беморлар-
да тиш олишдан олдин биз тромбоцитларнинг
агрегацион фаоллигини AДФ (Тма) индуктори
таъсирига 45% га ошганини қайд этдик. Вирусли
гепатит билан касалланган беморларда биз то-
монимиздан кузатилган рекальцификациянинг
фаоллик вақтини (АВР) 37% га узайиши қон ивиш
тизимининг плазма омилларини (XII, XI, XIII) етиш-
мовчилигини акс эттиради ва гипокоагуляция ҳо-
латини кўрсатади[4]. Мазкур фонда фибриноген-
ни истеъмол қилинишининг коагулопатияси қайд
этилган.
Жарроҳлик амлиётидан олдин ўтказилган
қамровли текширувлар, жумладан фибринолиз-
нинг асосий таркибий қисмлари ва қон ивиш ти-
зимининг тромбозини бир вақтнинг ўзида ташҳис-
лаш, гемостаз ҳолатининг умумий тасвирини
бериш ва беморларнинг ушбу гуруҳида асорат-
Integrative dentistry and maxillofacial surgery
Volume 1, Issue 2, 2022
https://idmfs.scinnovations.uz
66
5-расм.
Вирусли гепатит билан касалланган беморларда тиш олишдан олдин антипротеазлар ва
ёпишқоқ пептидларнинг кўрсаткичлари
ларни олдини олишга қаратилган профилактика
чораларини амалга ошириш имконини беради[5].
Тромбоз ривожланиш хавфини аниқлаш учун биз
Виллебранд омилининг фаоллигини, протеин C
даражасини, антитромбин-III ва макроглобулин
альфа-2 таркибини ўргандик. Шуни таъкидлаш ке-
ракки, юқори санаб ўтилган гемостазнинг барча
бузилишлари ҳар доим ҳам ўз-ўзидан қон кети-
шларга олиб келмайди (5-расм).
6-расмда кўрсатилганидек, вирусли гепатит
билан касалланган беморларда қиёсий гуруҳга
нисбатан антитромбин III фаоллигини статистик
жиҳатдан аҳамиятли пасайиш кузатилади, бу эн-
дотелиал ҳужайралар томонидан унинг ажрали-
шини пасайишини шунингдек, томирлар эндоте-
лийсининг антикоагулянт фаоллиги индексини
акс эттиради. Томирлар шикастланганида ва эн-
дотелий дисфункцияда қон лахтагини ҳосил қи-
лиш ва қон йўқотилишини олдини олиш мақсади-
да организм бир қатор коагуляцион омилларни
фаоллаштиради[8]. Антитромбин III бу жараённи
тартибга солишга ёрдам беради – у бир нечта
коагуляцион омилларнинг, жумладан тромбин,
ҳамда ортиқча тромбларни шаклланишига йўл
қўймаслик учун мўлжалланган Х, IX ва XI омил-
ларнинг таъсирини секинлаштиради. Шу билан
бирга, антитромбин III даражасининг пасайиши
гемостаз тизимининг фаоллашиши оқибатида
ушбу антикоагулянтни сарфланишини кўрсатади,
бу ўз навбатида тромбоз юзага келиш хавфидан
далолат беради. Шундай қилиб, сурункали вирус-
ли жигар патологияси бўлган беморлар гемостаз
тизимининг барча бўғинларига таъсир қилувчи
турли хил гемостатик нуқсонларга эга. Бундай бе-
морлар гемостатик мувозанатни сақлашнинг тор
диапазонига эга ва мавжуд мувозанат осонгина
гипо ёки гиперкоагуляцияга айланиши мумкин.
Маълумки, ИЛ-1 ва ИЛ-6 кўплаб маҳаллий ва
тизимли яллиғланиш реакцияларининг намоён
бўлишида иштирок этади. ИЛ-6 ўткир фаза оқ-
сили бўлиб, шу билан бирга ўзи жигарда ўткир
фаза оқсилларининг синтезини чақиради. ИЛ-6
сурункали яллиғланиш жараёнларини зўриқи-
шига ва ўткир босқичини сурункаланишига олиб
келади. У қонда ҳар қандай яллиғланиш жара-
ёнларида ошади [12,13,14]. Сурункали вирусли
гепатит билан касалланган беморларда яллиғла-
нишга қарши ИЛ-6 цитокинларининг концентра-
цияси аниқланганда назорат гуруҳига нисбатан
ҳаққоний даражада ошгани қайд этилди. Агар
ИЛ-6 тўқималар яллиғланиши ва некрозига жаво-
бан фаоллашган макрофаглар томонидан синтез
қилинишини ҳисобга олсак, унинг юқори кўр-
саткичлари беморларнинг ушбу гуруҳида тиш
олиш вақтида сурункали вирусли патологиянинг
зўриқишини тасдиқлайди (6-расм).
Диаграммада келтирилган тадқиқотлар нати-
жаларини таҳлил қилиш шуни кўрсатадики, гепа-
тит билан касалланган беморларда тиш олишдан
олдин ИЛ-1 цитокин даражаси ўртача 43,97±3,56
пикограмм/мл ни ташкил этган бўлса, соғлом
шаҳсларда ўрганилган кўрсаткич ўртача 5,41±0,42
пикограмм/мл га тенг эди. Сурункали вирусли
гепатит билан касалланган беморларнинг қон
зардобида ИЛ-1 нинг юқори кўрсаткичларда бў-
лиши, бизнинг фикримизча, макрофагларнинг
фаоллашуви билан боғлиқ. Олинган натижалар
Интегративная стоматология и челюстно-лицевая хирургия
Том 1 | Выпуск 2 | 2022
67
6-расм.
Вирусли гепатит билан касалланган беморларда тиш олишдан олдин цитокин профили ва
цитолиз ферментларининг ҳолати.
Изоҳ: *-таққослаш гуруҳи кўрсаткичларига нисбатан Р<0,05 фарқларнинг ҳаққонийлиги
сурункали вирусли гепатит билан касалланган
беморларда яллиғланишнинг интенсивлигини
акс эттирувчи медиатор сифатида ушбу цитокин-
нинг кўпайиши ҳақидаги адабиёт маълумотлари-
ни тасдиқлайди [7].
Шуни таъкидлаш керакки, сурункали вирусли
гепатит билан касалланган беморларнинг тиши-
ни олишдан олдин қон зардобидаги ИЛ-1, ИЛ-6,
ИЛ-18 цитокинлари ва интерферон даражасини
нормал кўрсаткичларга нисбатан ўзгаришлари
жигарда яллиғланиш жараёнларини кечишининг
оғирлик даражасини индикатори бўлиб ҳисобла-
нади, бу ҳақда цитолитик ферментлар динами-
касидаги ўзгаришлар далолат беради. Олинган
тадқиқот натижалари ушбу кўрсаткичлардан на-
фақат жигарнинг, балки пародонт тўқималарнинг
сурункали патологиясини прогрессив кечиши-
нинг муҳим диагностик мезонлари сифатида фой-
даланиш имконини беради.
манфаатлар тўқнашуви
Муаллифлар ушбу тадқиқот иши, унинг мавзу-
си, предмети ва мазмуни рақобатдош манфаат-
ларга таъсир қилмаслигини маълум қилади.
Молиялаштириш манбалари
Муаллифлар тадқиқот олиб бориш давомида
молиялаштириш мавжуд бўлмаганлигини маълум
қиладилар.
Маълумотлар ва материалларнинг очиқлиги
Ушбу тадқиқот давомида олинган ёки таҳлил
қилинган барча маълумотлар ушбу нашр этилган
мақолага киритилган.
муаллифларнинг тадқиқотдаги ҳиссалари
Барча муаллифлар тадқиқотни тайёрлаш ва
унинг натижаларини шарҳлаш, шунингдек, нашр-
га тайёрлаша ҳисса қўшган. Барча муаллифлар қў-
лёзманинг якуний версиясини ўқиб чиқишган ва
тасдиқлашган.
ЭТИК жиҳатдан маъқуллаш ва Иштирок этиш учун
розилик
Ҳайвонларни парвариш қилиш ва улардан
фойдаланиш бўйича барча халқаро, миллий ва/
ёки институционал кўрсатмаларга риоя қилин-
ган.
Нашр қилишга розилик
Қўлланилмайди
.
Нашриётнинг эслатмаси
"Интегратив стоматология ва юз-жағ жарроҳ-
лиги"
журнали чоп этилган хариталар ва институ-
ционал мансублик кўрсаткичлари бўйича юрис-
дикция даъволарига нисбатан нейтрал бўлиб
қолади.
Мақола келиб тушган сана: 09.09.2022 й.
Нашрга қабул қилинган сана: 05.10.2022 й.
Conflict of interests
The authors declare the absence of obvious
and potential conflicts of interest related to the
publication of this article.
Sources of funding
The authors state that there is no external funding
for the study.
Availability of data and materials
All data generated or analysed during this study
are included in this published article.
Authors’ contributions
All authors contributed to the design and
interpretation of the study and to further drafts. All
Integrative dentistry and maxillofacial surgery
Volume 1, Issue 2, 2022
https://idmfs.scinnovations.uz
68
АДАБИЁТЛАР / REFERENCES
1. Рахматуллаева O., & Шомуродов K. (2021). Монито
-
ринг заболеваемости воспалительными процессами
мужчин после удаления зуба у больных хроническим
гепатитом. Медицина и инновации, 1(1), 95–97. извле
-
чено от
https://inlibrary.uz/index.php/medicine_and_
2. Зубкова Н.В., Кузнецова М.М., Зубов С.В., Филатова Е.В.,
Опалева М.Ю. Экспериментальное изучение эффектив
-
ности удаления вирусов гепатитов b, c и парвовируса
B19 при фракционировании плазмы крови этиловым
спиртом // БИОпрепараты. Профилактика, диагности
-
ка, лечение. 2016. №1 (57). URL:
ru/article/n/eksperimentalnoe-izuchenie-effektivnosti-
udaleniya-virusov-gepatitov-b-c-i-parvovirusa-b19-pri-
fraktsionirovanii-plazmy-krovi-etilovym
3. Даминова Ш. Б., Иноятова Ф. И., Абдуллаева Ж. Р. Стома
-
тологический статус у детей с хроническим вирусным
гепатитом B //Клиническая стоматология. – 2016. – №.
3. – С. 9-11.
4. Костина И.Н., Николаева А.А. Проблемы стома
-
тологического здоровья: количество и причины
удаления зубов // Проблемы стоматологии. 2009.
№5. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/problemy-
stomatologicheskogo-zdorovya-kolichestvo-i-prichiny-
.
5. Рахматуллаева, О., Шомуродов, К., Хаджиметов, А., Хаса
-
нов, Ш., & Фозилов, М. (2022). Оценка функционального
состояния эндотелия у больных вирусным гепатитом
перед удалением зуба. Медицина и инновации, 1(4),
204–208.
6. Жилонов, А., Кудратов, Ш., & Рахматуллаева, О. (2017).
Морфофункциональная оценка ремоделированной
костной ткани после направленной костной регене
-
рации у больных сахарным диабетом. Stomatologiya,
1(2(67), 72–75.
7. O. U. Rakhmatullaeva, Kh. E. Shomurodov, A. A. Hadjimetov,
X. Kh. Sadiqova, Z. Z. Nazarov. (2021). The Position of the
Cytokine Profile and Cytolysis Enzymes in Patients with
Viral Hepatitis before Tooth Extraction. Annals of the
Romanian Society for Cell Biology, 6558.
annalsofrscb.ro/index.php/journal/article/view/823
8. Садыкова Х. К., Бабохужаев А. С. Оптимизация ком
-
плексных методов лечения больных невралгией трой
-
ничного нерва //The 9th International scientific and
practical conference “World science: problems, prospects
and innovations”(May 19-21, 2021) Perfect Publishing,
Toronto, Canada. 2021. 678 p. – 2021. – С. 527.
9. Азимов М., Ризаев Ж. А., Азимов А. М. К вопросу класси
-
фикации одонтогенных воспалительных заболеваний
//Вісник проблем біології і медицини. – 2019. – №. 4 (1).
– С. 278-282.
10. Jilonova Z. A. et al. The main rules and principles of
intraoperative direct prosthetics, the key to success in
immediate implantation //Ўзбек тиббиёт журнали тахри
-
рий маслахат кенгаши редакционный совет Узбекский
медицинский журнал Editorial Board
11. Azim, Olimov V., Khaydarov M. Artur, and A. B. Olimov.
"Comparative Evaluation of the Efficiency of Conducting
Individual and Professional Hygiene in Prosthetics for
Dental implants." European Journal of Molecular & Clinical
Medicine 7.2 (2020): 6273-6278.
12. O.U. Rakhmatullaeva, K.E. Shomurodov, A.A. Khadzhimetov,
Z.A. Jilonova, I.A. Eshmamatov, M.A. Xomidov. “Indicators
of hemostatic homeostasis in the postoperative period
after tooth extraction in patients with viral hepatitis”
https://www.academia.edu/84825281/Indicators_
of_hemostatic_homeostasis_in_the_postoperative_
period_after_tooth_extraction_in_patients_with_viral_
hepatitis?source=news_feed_share
13. Naumova, V. N., Makedonova, Y. A., Mikhalchenko, D. V.,
Shomurodov, K. E., & Maslak, E. E. (2020). The Outcomes
of the Dental Patients' Screening for Diabetes Mellitus.
Journal of international Dental and Medical research,
13(3), 1071-1080.
14. Khasanov, I. I., Rizaev, J. A., & Shomurodov, K. E. (2020).
Specific features of dental implantation in patients with
maxillar sinusitis. EPRA International Journal of Socio-
Economic and Environmental Outlook, 7(5), 9-17.
15. Рахматуллаева, О., Шомуродов, К., Фозилов, М., Эш
-
маматов, И., & Икрамов, Ш. (2022). Evaluation of the
homeostasis system before and after tooth extraction in
patients with viral hepatitis. in Library, 22(1), 702-708.
authors read and approved the final manuscript.
Ethics approval and consent to participate
All applicable international, national, and/or
institutional guidelines for the care and use of
animals were followed.
Consent for publication
Not applicable.
Publisher’s Note
Journal of
"Integrative dentistry and maxillofacial
surgery"
remains neutral with regard to jurisdictional
claims in published maps and institutional affiliations.
Article received on 09.09.2022
Accepted for publication on 05.10.2022