Мақолада Самарқанд шахрининг кўча ва йўллари, транспорт оқимлари, соҳада мавжуд инфратузилма ва назарий таҳлиллар кўрсатилган. Шунингдек Самарқанд шаҳрини ривожлантириш бўйича Ўзбекистон Республикаси Президенти ва Вазирлар Маҳкамаси томонидан қабул қилинаётган қарор ва фармонларнинг моҳияти ҳақида сўз боради.
Ushbu maqolada shahar ko'chalarining turli uchastkalarida chiqindi gazlardan havo ifloslanishi darajasini aniqlashning mavjud usullari, shuningdek, o'lchash vositalarining mavjudligi tahlil qilingan.
Ushbu maqola bolalarning ko'p tarmoqli reabilitatsiya markazlarida landshaft terapiyasini tashkil etishning dolzarbligini ochib beradi. Landshaft terapiyasining o'zaro bog'liqligi va uning bolaning psixo-emotsional va fiziologik salomatligiga ta'siri ko'rib chiqiladi. Bolalar reabilitatsiya muhitida landshaft terapiyasining turli usullari taqdim etiladi.
Ushbu maqolada to’kma gruntlarning xususiyatlari, ularni turlari,geologik qidiruv ishlarining uslublari, shurflar, ularning chuqurligi va xajmi, shurflar orasidagi masofa, shurflarni kavlash usullari va ularni to’kma gruntlar fizik mexanik xususiyatlariga ta’siri, to’kma gruntlar tarkibidagi katta qo’shimchalar va bo’shliqlarning mavjudligi va ularning cho’kishi, bularni aniqlash uchun qo’shimcha statik yoki dinamik zondlash, qidiriuv burg’ulash va shurf qazish paytida gruntlarning fizik – mexanik xususiyatlarini tadqiq etish uchun namunalar olish xaqidagi amalga oshiriladigan ishlar keltirilgan.
Мақолада ахборот-коммуникация технологияларидан ҳарбийлашган таълим муассасаларидаги бўлажак офицерларига хорижий тилларнинг коммуникатив малакасини эгаллашга ёрдам бериш воситаси сифатида фойдаланиш таҳлили, назарий асослари ва эмпирик синов натижалари келтирилган. Тил ўргатишда қўлланиладиган АКТнинг кенг кўлами ҳамда курсантларнинг тил ўрганиш жараёнига АКТни интегратсиялашувининг мантиқий асослари келтирилди. Ҳарбий ўқув муҳитида АКТ самарадорлигини текшириш мақсадида педагогик тажриба ўтказилди; унинг топилмалари тасвирланган. Ҳарбий олий таълим муассасасида тил ўрганиш жараёнида АКТдан фойдаланиш самарадорлигини исботлади, натижада курсантларнинг тил билиши, касбий тайёргарлиги ва умумий академик кўникмалари. АКТни татбиқ этиш курсантларнинг тил ўрганишга бўлган муносабатига таъсир кўрсатувчи кучли мотиватсияни таъминлашда ва уларнинг мустақиллиги, ижодий ва когнитив қобилиятларини ривожлантиришда муҳим рол о'йнади. Бўлажак офицерлар она тилида сўзлашувчилар, ҳамкасблари ёки ҳарбий экспертлар билан ўзаро алоқа қилиш ва ҳақиқий алоқани сақлаб қолиш, видео чатлар ва видео қўнғироқлар орқали халқаро лойиҳаларда иштирок этиш қобилиятини айниқса илҳомлантирувчи ва ёқимли тажриба деб топдилар. АКТни интегратсиялашнинг яна бир афзаллиги курсантларнинг индивидуал таълим услубига қараб мавзуни турли йўллар билан тақдим этиш имкониятидир. Расм, видео, мултимедиа тақдимоти, инфографика каби кўргазмали қуроллардан фойдаланиш курсантларни ўқишга қизиқтирди, расмлар, графикалар, иллюстратсиялар, аудио ва видеолар билан тасвирланганда матнларни тушунишни осонлаштиради. Технология курсантларга ўқиш жараёни устидан кўпроқ назорат ва синфда ҳамкорлик қилиш учун кўпроқ эркинлик берди.
The relations between Islamic tourism and security issues do not possess the unique attitude from the perspectives of theory and practice of international studies. This research offers an engaging assessment of the linkages and interconnections between Islamic tourism and international security. How does the Islamic tourism impact on maintaining peace and security in the world or vice versa neglecting it? The role of international institutions, Islamic tourism development and case of Uzbekistan for progressing this direction of tourism are analyzed by the author. The research focuses on settling these issues by developing conclusions and proposals regarding the promotion of Islamic tourism and peace in the world.
The current article is focused on emphasizing the advantages of games in teaching grammar to young learners. In addition, mentioned about effective methods teaching grammar with games.
The article is devoted to the international obligations of Uzbekistan in the field of ensuring gender equality and protecting women from gender-based violence, which influence the implementation in national legislation of mechanisms for protecting women from domestic violence through the introduction of a system for assessing the risks of escalation of domestic violence.
Тадқиқот объекта: “Узбекистан почтаси” О АЖ ва унинг таркибидаги филиаллар фаолияти танланган.
Ишнинг максади: Миллий иқтисодиётни модернизация этиш шароитида почта алоқаси хизматлари самарадорлигини ошириш буйича илмий асосланган амалий тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.
Тадқиқот методлари: иқтисодий-статистик, статистик гурухдаш ва киссин тахлил, абстрскт-мантиқий фикрлаш, иқтисодий-математик ва тизимли тахлил усуллари.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: республикамизда илк бор почта хизматлари самарадорлигини ошириш омиллари комплекс тахлил этилиб, почта хизматлари самарадорлигини оширишнинг устувор йўналишлари очиб берилган; Почта хизматлари самарадорлигини баҳолаш хамда оширишга асос бўладиган услубият ишлаб чикилган; Таклиф этилаётган почта хизматлари самарадорлигини бахолаш услубиятидан кслиб чиққан холда почта хизматлари самарадорлик курсаткичларини бахолаш тизими ишлаб чикилган ва улар асосида тахлиллар амалга оширилган; Почта алокаси хизматлари самарадорлик кўринишлари илмий асосланган холда туркумланган; Узбскистонда почта хизматлари самарадорлигини ошириш тахлили маркетинг ва инновацион фаолият, соҳага янги ахборот тсхнологияларни жалб этиш оркали янги хизматлари жорий этиш хамда ходимларни малакавий савияси тахлили асосида амалга оширилган; Почта хизматларини дивсрсификациялаш хамда соха менежментини такомиллаштириш ва ракобат муҳитини шакллантиришга оид тахлилни ишлар амалга оширилган ва уларни модерн изациялаштириш хамда ривожлантиришга оид амалий маслахатлар ишлаб чикилган;
Амалий ахамияти: асосий натижа ва хулосалар “Узбекистан почтаси” ОАЖ ва унинг филиалларда хизматларни самарадорлик даражасини илмий асосда оширишга хизмат қилади. Шунингдек, айрим илмий гоя ва тавсиялардан Тошкснт ахборот тсхнологиялари унивсрситстида "Почта хизматининг назарий асослари", "Корхона иктисодисти (Почта хизматида)", "Почта хизмати корхоналарида ташкил этиш ва рсжалаштириш", “Алоқа ва ахборотлаштириш иктисодисти” каби махсус фанларини ўкитишда қўлланилади.
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: асосий натижалари, хулоса ва таклифлар “Узбекистан почтаси” ОАЖ хамда Фан техника ва маркетинг тадкикотлари марказининг амалий фаолиятига тадбик этилган. Шунингдек, тадқиқотнинг айрим натижалари Тошкснт ахборот тсхнологиялари унивсрситстининг ўқув жараснида куллаш учун кабул килинган.
Қўлланиш сохаси: тадқиқот натижалари почта алокаси хизматларини курсатиш жараснида, шунингдек, олий таълим муассасалари ўкув жараенларида кулланилади.
Menejer har qanday sharoitda o‘z xodimlariga ta’sir o‘tkazishning eng ta’sirli shakllarini topa olishi va qo‘llay bilishi kerak. Ta’sir o‘tkazish darajasi kishilarning mayl va extiyojlaridan foydalanishga asoslangan taqdirdagina eng yaxshi samara beradi. Shunda menejerning buyruq va farmoyishlari, topshiriqlari kutilmagan natijani beradi.
Mazkur tezisda oliy ta'lim tashkilotlariga qabul qilishda kvota tizimining mavjudligi muammolari milliy qonunchilik asosida tahlil etish asnosida oliy o'quv yurtlarini boshqarishning o'ziga xos xususiyatlari ochib berilgan. Shuningdek, milliy qonunchilikdagi ta'lim sohasi rivojiga to'sqinlik qilayotgan holatlar aniq dalillar va statistik ma'lumotlar bilan yoritilgan. Oliy ta'lim tashkilotlarining to'liq akademik mustaqillik asosida qabul qilish borasidagi muammolarini bartaraf etishning zamonaviy yechimlari ko'rsatilgan. O'zbekistonda oliy ta'lim tashkilotlarini rivojlantirishning asosiy yo'nalishlari tahlil qilingan holda, qonunchilik asoslarini takomillashtirishga qaratilgan takliflar ishlab chiqilgan.
Mazkur maqolada ta’lim jarayonida samaradorligiga agressiv xulqni namoyon bo‘lishi, agressiyani talaba yoshlarda namoyon bo‘lish o‘ziga xosligi, bo‘yicha nazariy tavsiyalar berilgan. Maqoladan pedagogik jarayonida agressiv xulqning shakllanishi, kuchayishi va namoyon bo‘lishini psixologik xususiyatlari muammosi bilan shug’ullanuvchilar foydalanish mumkin.
Bu berilgan maqolamizda hozirgi kunda rivojlanayotgan yangi fan sohasi huququiy psixologiya haqida uning tuzilishi, dolzarb masalalari haqida. Shuningdek, psixologiya va huquqshunoslik bilan chegaradosh fan sifatida huquqiy psixologiya huquqiy fan emas, balki psixologik bo'lib qoladi - u umumiy va ijtimoiy psixologiyaning usullari va uslubiy
tamoyillaridan foydalanadi. Huquqiy psixologiyaning tuzilishi va u o'rganadigan muammolar doirasi huquqiy tartibga solish mantig'i bilan belgilanadi. Huquqiy psixologiyaning amaliy tavsiyalari moddiy va protsessual huquq normalariga qatiiy mos kelishi yoritilgan.
Psixologik maslahat murakkab jarayon bo’lib, psixolikdan o’ziga yarasha tajriba, malaka hamda ko’nikmalar talab etadi. Psixolog amaliy faoliyati jarayonida turli tipdagi mijozlar bilan ishlashiga to’g’ri keladi. Psixologik maslahatni samarali tashkil etishda psixolik mijoz tiplari hamda ularning o’ziga xos psixologik xususiyatlarini bilgan holda ish olib borishi ayni muddaodir.
Ushbu maqolada yoshlarning ma’naviy-ahloqiy tarbiyasi bilan oila, mahalla, ta’lim muassasalari, ommaviy axborot vositalari, huquqni muhofaza qiluvchi tashkilotlar, ilmiy-pedagogik kadrlar tarbiya jarayoni bilan barcha ishtirokchilarining bahamjihatlik bilan olib boradigan ishlarigina o‘zining ijobiy natijalarini berishi mumkin.Ularning aktivligini maqsadga muvofiq o‘zgartirish, ularga ba’zi xuquqlarni berish yo‘li bilan ularga ta’sir o‘tkazish haqida mulohaza yuritilgan.
Фанлараро экологик тарбия беришда қуйидаги талабларни қўйиш мумкин:
1. фойдаланилган материаллар фанлараро экологик тарбиянинг мазмуни таълим жараёни талабларига мувофиқ бўлиши, экологик ходисалар моҳиятини очиб бериши.
2. Фанлараро экологик тарбия беришни имкони борича содда ва тугалланган матнда ифодаланган бўлиши.
3. Фанлараро экологик тарбия беришнингҳаққоний бўлиши.
4. Фанлараро экологик тарбия бериш асосида тузилган саволлар. топшириқлар, масала ва машқлар аниқ ва тушунарли бўлиши.
5. Фанлараро экологик тарбия бериш Давлат таьлим стандартларида ўз мазмунини топган бўлиши.
6. Фанлараро экологик тарбиянинг мазмуни дастур ва ўқув режаларда ўз мазмунини топиши.
7. Дарсликлардан фанлараро экологик тарбиянинг мазмунида фойдаланиши.
8. Танланган экологик тарбиянинг мазмуни ўқувчилар учун таниш бўлган материаллар асосида бўлиши.
Мамлакатда амалга оширилаётган ислохотларга, олиб борилаётган си- ёсатга
нисбатан жамоатчилиининг му- носабатини ўрганиш ҳуиуматимиз- нинг диққат марказида турибди. Буни сўнгги йилларда инсон ҳуқуқлари билан шуғулланувчи институтлар тизимининг барпо этилиши, аҳоли- нинг фикрини ўрганувчи “Ижтимоий фикр" жамоатчилик марказининг ташкил этилиши, аҳолининг ҳуқуқий билимини ошириш бўйича кўрилаётган чора-тадбирлар хамда оммавий ахборот воситаларини демоиратлаш- тиришга алоҳида эътибор берилаёт- гани ва бошқа бир қатор ўзига хос фаолиятлар мисолиданўришимиз
мумкин. Ҳеч кимга сир эмаски, демократии ҳуқуқий давлат
қуришда, жаҳон ҳамжамияти олдида Ватани- миз нуфузини
оширишда оммавий ахборот воситаларининг роли беқи- ёсдир.
Мамлакатда демократии жара- ёнлар қанчалик
муваффақиятли амалга оширилаётгани ОАВларининг
мустақиллиги, уларда ёритилаётган мавзуларнинг ва
муаллифлар нуқтаи назарларининг хилма-хиллиги билан
аниқланади. Президентимиз И. Каримов Олий Мажлиснинг VI
сессиясида оммавий ахборот воси- таларига шундай баҳо
берган эди: "Матбуот, ахборот воситалари демократии
ривожланиш учун улкан аҳамиятга эга. Бирок шуни хам
эътироф этиш керакки, демократ- лаштириш жараёнида
хозирча оммавий ахборот воситаларининг фаол роли
сезилмаяптм. Улар шу пайтгача ўзлариии "тўртинчи хокмыият*
сифатмда намоен қнлган- nap»i йўқ , Оммавий ахборот воси-
тапари деыократлаштирмш йў ,-*<нинг. ислохотлар йўлмьннг -
аргибстчиси бўлиб қолиши шарт. Айни лай’да улзрненг ўзи
мохият жихатидан демократии бўлмоғм лозим.
Поправки, внесенные в Конституцию Республики Узбекистан в 2011 году, а также в соответствии с Законом Республики Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в отдельные статьи Конституции
Республики Узбекистан (статьи 32, 78, 93, 98, 103 и 117)» в 2014 году, стали логическим продолжением процессов демократизации системы государственной власти, модернизации социально-экономической, общественнополитической системы страны.
Макола сунъий интеллектни (бундан кейин СИ) халкаро хукукий тартибга солишнинг еволюцияси ва узига хос хусусиятларига багишланган. Муаллифнинг таъкидлашича, сунъий интеллект хавф ва тахдидларга era, бу еса уни халкаро ва миллим даражада хукукий тартибга солишни талаб килади. Шу билан бирга, давлатлараро даражада муаммонинг ягона карашига маълум даражада еришиш миллий даражада теги шли norma ва хужжатларни кабул килишга ёрдам беради. Шу билан бирга, шуни таъкидлаш керакки, сунъий сохадаги фаолиятни халкаро хукукий тартибга солиш моделини уйгунлаштириш буйича ишлар жуда секин ривожланмокда. Айни пайтда халкаро микёсда тегишли коидаларни бирлаштирадиган куп томонлама шартномалар мавжуд емас. Ушбу сохада халкаро хукукий тартибга солишнинг айрим жихатларини камраб оладиган алохида хужжатлар мавжуд, аммо улар маслахат характерига эга ва "юмшок конун”дир. Шу билан бирга, Бирлашган Миллатлар ташкилоти ва бошка бир катор халкаро ташкилотлар доирасида сунъий интеллектни халкаро хукукий тартибга солишни ривожлантириш хамкорликнинг устувор йуналишлари ва йуналишларидан бирига айланмокда. |