Мақолада лалми экин ерларидан фойдаланишни оқилона ташкил этишда бошқа тадбирлар билан бир қаторда худудни ташкил этишни ўзида мужассамлаштирилган ички ер тузиш лойиҳалари ҳам маълум ижобий натижа бериши кўрсатиб берилди. Ер баҳолаш маълумотлари асосида ишланган ер тузиш лойиҳалари лалми ерлар ва экин турлари майдонларини оптималлаштириш имкониятини яратади, ушбу худудларда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини самарали ташкил этишининг иқтисодий ва техник-ташкилий жихатларини асослайди. Олиб борилган илмий тадқиқотлар натижалари, текислик минтақасидаги лалми экин ерларидан фойдаланишни ташкил этишда, биринчи навбатда, бу худудларда сув манбаларини қидириб топиш, жумладан, ер ости сув манбаларини ўрганиш ва артезиан қудуқлар қазиб сув чиқариш масалаларини ижобий ҳал қилиш катта аҳамиятга эга эканлигини тасдиқлади. Лалми худудларда тарқалган тупроқлар бонитировкаси маълумотларидан фойдаланган холда минтақа қишлоқ хўжалигини ташкил этиш учун тупроқларнинг табиий унумдорлиги, ишлаб чиқариш хусусияти ва қишлоқ хўжалигида фойдаланиш имкониятлари инобатга олинди. Лалми ҳудудларда тупроқлар учун махсус агротехнология таклиф этилди. Бунда унумдорлиги паст ерларда (бонитет бали 40 дан паст) дала шароитида республикада мавжуд иккиламчи ресурслардан фойдаланиш (паст навли фосфоритлар, ноанъанавий агрорудалар, хар хил чикиндилар); фермер хўжалиги ерларида биотехнологик усулларни тадбик этиш оркали янги органоминерал ўғитлар олиш тавсия этилди. Органоминерал ўғитлар гўнг ва паст навли тошкумир фосфоритлари асосида 4 ой давомида 9:1 нисбатда компостлаш йўли билан тайёрланади. Бошка органоминерал ўғитлар Ангрен паст навли кумири ва Марказий Кизилкум фосфорит уни асосида тайёрланади. Ушбу ўғитлар фермер хўжалиги шароитида тажрибада синалган. Таклиф этилаётган технологияни қўллаш ресурстежамкор хисобланади ва экологикмуаммоларни хал қилади. Бу технологияни тадбик этганда тупроқ унумдорлиги тикланади ва яхшиланади, йилдан йилга ундаги органик модда ва озика моддаларининг микдори ортади, минерал ўғитларга кетадиган харажатларни 30-40 % ва ундан кўпроқ, органик ўғит сарфини 3-4 марта камайтириш имконини беради. Тадқиқотлар натижасига кура, кузги буғдойдан 10-12 ц/га қўшимча хосил олинган.
Currently, despite significant achievements in the field of surgery, anesthesiology and resuscitation, the results of treatment of patients with advanced purulent peritonitis remain one of the most intractable problems, almost every sixth patient with acute surgical diseases and injuries of the abdominal cavity is admitted to medical institutions with peritonitis [1,3] Common peritonitis in 17-29% complicates the course of most acute surgical diseases and is the main cause of deaths in surgical hospitals [3,7]. Lethality in advanced peritonitis remains extremely high and reaches 20-39% [1,2,4,5]. In recent decades, great importance has been attached to recording intra-abdominal pressure in purulent pathology of the abdominal cavity. It was found that intra-abdominal hypertension occurs in every third patient with acute surgical pathology and negatively affects the functioning of all organs and systems of the body [1,6,8]. Pathological changes that occur with acute and excessive increase in intra-abdominal pressure (IAP) are manifestations of abdominal compartment syndrome (ACS) with disorders of the cardiovascular system; urinary disorders, disorders of perfusion of internal organs and the development of intestinal ischemia, which contributes to bacterial translocation and endogenous infection [2,7,8]. Ischemic blood flow disorders of the splanchnic zone are fraught with the development of bacterial translocation and the development of systemic inflammatory response syndrome and multiple organ failure (PON). Unsatisfactoriness with such results gave rise to a fundamentally different approach to the surgical treatment of common forms of peritonitis-the introduction of an open abdominal management method based on the ideas of I. Mikulich (1881), Jean-Louis Faure (1928), N. S. Makoch (1984) and D. Steinberg (1979).