Monografiyada hozirgi bosqichda O‘zbekiston Respublikasi tashqi siyosatining eng muhim vositasi sifatida “yumshoq kuch”dan foydalanish har tomonlama ko‘rib chiqilgan. Turli siyosiy maktablarning tashqi siyosat va xalqaro munosabatlarda “kuch” va “yumshoq kuch” toifalariga bo‘lgan yondashuvlari tahlil qilinadi, “yumshoq kuch” resurslarini baholash va uni ta’sirga aylantirishning so‘nggi yondashuvlari ko‘rib chiqiladi, baholash xalqaro va mintaqaviy siyosatning dolzarb tendentsiyalaridan iborat bo‘lib, O‘zbekiston Respublikasining milliy manfaatlari prizmasidan “yumshoq kuch” vositalari va mexanizmlari tasnifi taklif etiladi. O‘zbekiston Respublikasi mustaqillikka erishgan davrdan boshlab “yumshoq kuch”ning genezisi muammolariga muallifning yondashuvi ko‘rsatilgan. Mamlakatning “yumshoq kuch” salohiyati va resurslarini shakllantirish va ulardan foydalanish masalalari atroflicha tahlil etilgan. O‘zbekiston tashqi siyosatida milliy o‘zlikni mustahkamlash va “yumshoq kuch”ni rivojlantirish o‘rtasidagi dialektik bog‘liqlik hamda ushbu konsepsiyani amalga oshirishga yordam beruvchi va to‘sqinlik qilayotgan omillarga alohida e’tibor qaratilmoqda. Dunyoning o‘nta yetakchi davlati va Markaziy Osiyo mintaqasi davlatlarining tashqi siyosiy va tashqi iqtisodiy strategiyalarni amalga oshirishda “yumshoq kuch”dan foydalanish tajribasi tahlil qilingan. O‘zbekiston Respublikasining “yumshoq kuch” siyosatini amalga oshirishning konseptual modeli taqdim etilgan. Monografiya “Xalqaro munosabatlar va siyosatshunoslik” yo‘nalishi bo‘yicha bakalavriat, doktorant, o‘qituvchi va tadqiqotchilar hamda bakalavriat talabalari uchun mo‘ljallangan.
Ушбу мақолада Ўзбекистон эркин иқтисодий зоналар фаолияти ва улар фаолиятига оид хориж тажрибаси ёритилган бўлиб, Ўзбекистонда улар фаолиятини тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий хужжатлар, яратиб берилган имтиёз ва кафолатлар каби масалаларга тўхталиб ўтилган. Шунингдек мақолада эркин иқтисодий зоналарнинг пайдо бўлиш тарихи ва хориж тажрибаси ўрганилиб таҳлил қилинган.
Mazkur maqolada irfoniy dostonlarning kelib chiqishi, genezisi, tadrijiy taraqqiyoti, turkiy va forsiy adabiyotdagi rivojlanish tamoyillari tadqiq etilgan. Fariduddin Attor, Gulshahriy, Alisher Navoiy, Rizoiy Payvandiy, Salohiylarning dostonlari tahlilga tortilgan. Ushbu ijodkorlar dostonlaridagi vazn xususiyatlari, o‘lchov imkoniyatlari, she’riy san’atlar, qofiyalar tizimi o‘rganilgan, tahlil qilingan. Maqolada irfoniy dostonlarda vazn va mazmun munosabati ham ochib berilgan. Shuningdek, maqolada adabiyotshunoslikdagi mavjud qarashlarga, fikrlarga munosabat bildirilgan. Dostonlar baytlarini ifodali o‘qish uchun vasl, imola, tag‘yir, taslim hodisalariga oydinlik kiritiladi. Tadqiqotni yozish jarayonida B.Valixo‘jaevning “O‘zbek epik poeziyasi tarixidan” kitobi, Arasli No‘shobaning “Gulshahriy va Navoi” maqolasi, Sh.Sharipovning““Lison ut-tayr” dostonining genezisi va g‘oyaviy-badiiy xususiyatlari” kitobi, Sh.Hasanovaning “Mavlono Xoji Qozi Payvandiy Rizoiyning “Qush tili” dostoni va uning qiyosiy-tekstologik tadqiqi” monografiyasi, Z.Mamadaliyevaning “Lison ut-tayr” obrazlari: ramz va majoz” singari tadqiqotlaridagi nazariy qarashlarga tayanildi. Irfoniy dostonlar yo‘nalishidagi asarlar uchun ramali musaddasi mahzuf, ramali musaddasi maqsur vaznlari qulayligi ochiqlandi.
Мақолада корейс фольклор жанри – пхансори, нафақат корейс халқининг, балки умуминсоний маданиятнинг ажралмас маънавий хазинаси сифатида тарихий аспектда тадқиқи этилди. Пхансорининг келиб чиқиши ва манбалари: халқ оғзаки ижодида алоҳида ўрин эгалловчи халқ қўшиғи, миллий хусусиятларни ўзида мужассамлаштирувчи генезиси каби масалалар кўриб чиқилди. Пхансорининг келиб чиқиши масалалари ва халқ қўшиғи лиро-эпик жанрининг тарихан шаклланиши ҳақидаги турли қарашлар тавсифланди. Пхансорининг оммалашувида халқ мусиқадрама анъаналарининг роли асосланди. Пхансорининг машҳур қиссалар асосида ижро этувчилар томонидан композициясининг яратилиши тарихи кўриб чиқилди. Чхунхян ҳақидаги афсона сюжети мисолида адабиётнинг икки томонлама: пхансори балладаси ҳамда юксак адабиёт таъсири масалалари кўрсатиб ўтилди. Пхансорининг миллий қадрият сифатидаги ўрни ва бадиий ўзига хослиги ёритиб берилди. Пхансори жанрининг ижро этилиш усуллари, яъни, овоз техникасини яхши эгаллаган қўшиқчи-ижрочининг барабан жўрлигида имо-ишоралар орқали қаҳрамоннинг ҳиссиёт ва кечинмаларини моҳирона етказиб бера олиши асосланди. «Хан» категорияси ички кечинмалари ҳолатининг ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилди. Пхансори балладаларида «хан» категорияси маъноси ва уни акс эттириш даражаси далилланди. Ижрочининг ташқи воситалар, яъни сюжет мазмунини қабул қилиш ва асар тарихини тушуниш қобилияти тавсифланди. Қўшиқ оҳангига мос товуш ҳосил қилиш хусусиятлари таҳлили қилинди. Жанрни ижро этиш санъати ва нутқда асосий восита овоз эканлиги ва унинг тўғри қўйилиши – буларнинг барчасига фақат давомий машқлар натижасида эришиш мумкинлиги кўрсатилди. Қорин мушакларининг кучли ишлаши билан шартланган «данжен» нафас олишнинг роли очиб берилди. Товуш ҳосил қилишнинг алоҳида хусусиятлари – титраш, речитатив (баъзи вокаль-мусиқа асарларининг куй, оҳанг билан айтиладиган сўзлари), матнни импровизация қилиш, декламация (ифодали ўқиш),фожиавий ва кулгули элементларни уйҳунлаштириш тавсифланди. Пхансори корейс халқ ижодининг алоҳида жанри, бахши қисмати эканлиги асосланди.
Bugungi kunda zamonaviy axborot-kommunikatsiya texnologiyalarining doimiy rivojlanib borishi, sohalarga keng joriy etilishi kabi raqamlashuv jarayonlari jamiyat hayotining barcha tarmoqlarini qamrab olmoqda. Xususan, ko‘plab davlatlarda oliy vakillik organi bo‘lmish parlament faoliyatida ham raqamli texnologiyalardan keng foydalanilishi natijasida yangi “elektron parlament“ atamasini vujudga keldi
Мақола Ал-Форобий ва Ибн Синонинг Шарқ бадиий-эстетик маданиятига қўшган ҳиссасига бағишланган. Унда эстетик концепцияга асос бўлган “гўзаллик”, “уйғунлик”, “баркамоллик”, “меъёр”, “санъат”, “тақлидийлик” каби тушунча ва категориялар таҳлил қилинган. Шунингдек, мақолада Форобийнинг мусиқа назариясига, Ибн Синонинг шеърият санъати муаммосига дахлдор фикрлари, шахснинг гармоник ривожида бадииятнинг тутган ўрни масаласига эътибор қаратилган.
Мумтоз бадиий асарлар матни тарихини чуқур ўрганмай туриб, матншунослик илмининг тараққий этиши ҳақида гап ҳам бўлиши мумкин эмас. Чунки матн тарихи тушунчаси матншуносликнинг таянч назарий асосларидандир. “Матн тарихи қўлёзма манбалар генеалогиясини текширишдан муаллифнинг ва манбани кўчирган котибнинг дунёқараши ва ғоясини ўрганишгача, асарнинг юзага келишида муаллиф ижодий ниятининг рўёбга чиқишидан унинг яратилишига у ёки бу даражада алоқадор бўлган бошқа адабий ёдгорликлар билан ўзаро боғлиқ жиҳатлари тадқиқигача бўлган барча жараёнларни ўз ичига олиши” [6,9] назарда тутилса, ушбу илмий муаммони ўрганиш нечоғлиқ муҳим экани янада ойдинлашади.