Мақолада Марказий Осиёдаги ҳар бир мамлакатнинг минтақавий ҳамкорликка ёндошувдаги фарқлари ўрганилган. Минтақа давлатлари раҳбарлари илгари сурган ташаббуслар таҳлил қилинган. Минтақа мамлакатлари ташқи сиёсий концепцияларининг ўзига хосликлари муаллиф томонидан баён қилинган. Марказий Осиё давлатлари ташқи сиёсатидаги омиллар таҳлил қилинди. Марказий Осиёдаги Ўзбекистонга қўшни бўлган давлатларда юз бераётган эволюцион жараёнларнинг таҳлили орқали минтақада интеграция зарур эканлиги тушунтирилган. Минтақавий ҳамкорлик халқаро, сиёсий, иқтисодий ва бошқа муносабатларни барпо этишга мойиллик кучайиб бораётган замонавий оламдаги геосиёсий жараёнлар эволюциясини тушунишга асослангандир. Бундай қараш нисбатан турли хил қадимий маҳаллий ришталар билан ўзаро боғланган бўғиндан иборат бўлган замонавий Марказий Осиёга нисбатан ўта долзарблиги таъкидланган. Минтақа мамлакатлари ривожланиши бевосита қўшнилар билан муносабатларни мустаҳкамлаш, истиқболларни очиб берадиган махсус ҳуқуқий ҳужжат ёки концепцияни ишлаб чиқишга қаратилган айрим омиллар кўриб чиқилган. Халқаро ҳамжамият олдида минтақа давлатлари раҳбарларининг минтақада халқаро муносабатларнинг янги кичик тизимини яратиш учун нуфузли халқаро ташкилотлар ва форумларнинг минбарларидан туриб қилган чиқишлари баён қилинган. Хавфсизлик ва ривожланиш соҳаларида Марказий Осиё давлатларининг йирик минтақавий ва халқаро ташаббуслари алоҳида таъкидланган. Минтақа мамлакатларининг ўзаро чегаралар бўйича муаммоларни ҳал қилишга қаратилган чора-тадбирлари таҳлил қилинган
Замонавий жамиятда олий таълимнинг моҳияти - инсоннинг маънавий-ахлоқий фаолиятини қамраб олган маданиятнинг турли соҳалари мутаносиблиги сифатида намоён бўлади. Бу жараёнда билимли шахе феномени алоҳида аҳамият касб этади. Билимли шахе, бошқача айтганда -маънавий- аҳлоқий қадриятларга йўналтирилган, табиат инъом қилган ва ижтимоийлашув жараёнида қўлга киритган ҳаёти давомида рўёбга чиқадиган ва ривожланадиган шахе, маданиятда, биз уни қайси маъносида ишлатишимиздан қатъи назар, иштирок этадиган шахсдир.
Intrusion Detection Systems (IDS) play a pivotal role in safeguarding networks against cyber threats. To effectively develop and evaluate IDS solutions, access to diverse and comprehensive datasets is crucial. This article explores the importance of datasets for intrusion detection, highlights key requirements for such datasets, and discusses notable datasets and their features commonly used in the field. By understanding the value of high-quality data, researchers and cybersecurity professionals can better address the evolving landscape of network attacks and fortify their defense mechanisms.
Ushbu maqolada mamlakatimiz iqtisodiy xavfsizligini ta’minlashning indikativ ko‘rsatkichlari o‘rganilgan. Bunda rivojlangan xorijiy mamlakatlarda amal qiladigan iqtisodiy xavfsizlik mezon ko‘rsatkichlarining chegaraviy qiymatlari tavsiflangan.
Шахсий ҳуқуқ ва эркинликларнинг аксарияти инсоният пайдо бўлгандан бери амалда бўлиб келаётган табиий ҳуқуқлардир. Шахсий ҳуқуқ ва эркинликлар - шахсларнинг фақат ўзигагина тегишли бўлган ва ҳаёти давомида мутлақо ажралмас бўлиб ҳисобланган ҳуқуқ ва эркинликлардир.
Ушбу мақолада глобаллашув шароитида Ўзбекистонда жаҳон интернет тармоғидан самарали фойдаланиш имкониятлари ўрганилган. Шунингдек, 2010 – 2020 йилларда янги ривожланиш босқичида глобал интернет тармоғида миллий сайтлар инновацион тараққиёт талабларидан ортда қолганлиги таҳлил қилинган. Бундай жараён интернет тармоғида ахборот хавфсизлигини таъминлашга салбий таъсир кўрсатиши ва мамлакат миллий сайтларини сон ва сифат жиҳатдан бошқа давлатлардан ортда қолишига олиб келиши хулоса қилинган
Мақола Покистон ва Ҳиндистоннинг Шанхай ҳамкорлик ташкилоти доирасида Марказий ва Жанубий Осиё минтақавий хавфсизлигини таъминлаш масалалари таҳлилига бағишланган. Асосий урғу ушбу давлатларнинг ШҲТнинг тўлақонли аъзолигига қабул қилиниши учун олиб бораётган сиёсатларига
қаратилган.
Мақолада Япониянинг жаҳон ҳамжамияти давлатлари орасида тараққиёт моделининг афзалликлари намоён қилинади. Аҳолисининг турмуш фаровонлиги даражаси ниҳоятда юксалди. Бинобарин, Япония ҳозирги кунда нафақат минтақада, балки бутун дунёда автомобилсозлик, янги ишлаб чиқариш технологиялари, илмий-техникавий тадқиқотлар, электрон - ҳисоблаш машиналари, компьютерлар, электр жиҳозлари ишлаб чиқариш бўйича етакчилик қилмоқда. Бугунги кунда Япония ташқи сиёсатида АҚШ таъсиридан чиқиб, нисбатан эркин сиёсат юритиш имкониятига эга бўлди. Ўтган асрнинг 80-йилларида Япония ташқи сиёсатининг бир мунча жонланиш даври бошланди. ХХР билан иқтисодий алоқаларнинг ўсиши, “совуқ уруш” якунининг яқинлашаётганлиги, Япония раҳбариятининг иқтисодий куч билан сиёсий йўлни мувофиқлаштиришга интилиши янги интилишларнинг асосий сабаби бўлди. Япония БМТ раҳбарлигидаги тинчликпарвар ҳаракатларда иштирок эта бошлади, хусусан, 1992 йил октябрда тинчлик сақлаш бўйича БМТ ҳарбий ҳаракатлари доирасида Камбоджага илк маротаба ўз мамлакатининг муҳандислик батальонини юбориб, Камбоджадаги можарони ҳал қилишда қатор сиёсий ташаббуслар билан чиқди. Япония ташқи сиёсатининг “уч устуни” а) бутун дунёда барқарорлик ва тинчликни таъминлашга; б) ривожланаётган давлатларни ривожлантиришга; в) глобал жамиятнинг ҳар бир фуқароси фаровонлигига ёрдам бериш керак. Япония иқтисодий қудратига таянган ҳолда ва БМТ доирасида фаол қатнашаётганидан фойдаланиб, ўзининг БМТ Хавфсизлик Кенгашининг доимий аъзолигига киритилиши тўғрисидаги масалани кун тартибига қўйиши эҳтимоли мавжуд. Япониянинг БМТ Хавфсизлик Кенгашига аъзо бўлишга интилишининг яна бир сабаби, агарда имконият берилса, ўзининг милитаристик ўтмишига алоқадор масалани ижобий ҳал қилишдан иборатдир.
Qishloq xo‘jaligi zamonaviy iqtisodiyotning o‘zagi sifatida innovatsion yechimlarni talab qiladigan o‘ziga xos va tobora murakkablashib borayotgan muammolarga duch kelmoqda.[3] Jahon bozorida raqobatning kuchayishi, milliy oziq-ovqat xavfsizligi muammolarini hal qilish va Jahon savdo tashkilotiga (JST) a’zo bo’lish shartlariga moslashish zarurati qishloq xo’jaligi ishlab chiqarishini innovatsion rivojlantirishning dolzarbligini isbotlaydi. Bu yo‘nalishlardan biri agrosanoat majmuasida klasterlarni shakllantirishdir. “Klaster” tushunchasi ochib berilgan, uning elementlari va xususiyatlari ko‘rib chiqilib, klasterlarning iqtisodiyotdagi o‘rni bo‘yicha mahalliy va xorijiy olimlarning tadqiqotlari natijalari umumlashtirilgan. Klasterlar va vertikal integratsiyalashgan tashkilotlar o’rtasidagi farqlar aniqlanadi va umumlashtirilgan shaklda klasterlar ko’proq demokratik boshqaruv, boshqaruv qarorlarini qabul qilish, innovatsion yo’naltirilganlik va barcha ishtirokchilarning innovatsion rivojlanishi uchun imkoniyatlar yaratish bilan tavsiflanadi, degan xulosaga keladi. Agrosanoat klasterlarining ta’rifiga kelsak, ularni mahsulotlarning raqobatbardoshligini oshirish va agrosanoat sohasida innovatsion faoliyatni rag‘batlantirish maqsadida korxonalarning hududiy birlashmalari sifatida ko‘rib chiqish taklif etilmoqda. Ish oziq-ovqat subkomplekslarida agrosanoat klasterlarini shakllantirishning dolzarbligini belgilaydi, bunda tayyor mahsulotni sotishdan oldin xom ashyo ishlab chiqarish investitsiya faoliyatini faollashtirish va innovatsiyalarni joriy etish asosida yagona takror ishlab chiqarish tsiklini ifodalaydi. Qishloq xo‘jaligi klasterlarining ijobiy va salbiy tomonlari ko‘rsatilgan. Zamonaviy sharoitda iqtisodiyotni tarmoqlar yoki bo’linmalarga bo’lishning an’anaviy usuli mantiqiy emas. Innovatsiyaga yo‘naltirilgan iqtisodiyot doirasida qishloq xo‘jaligi klasterlari agrosanoat majmuasida integratsiya jarayonlari rivojlanishining yuqori darajasini ifodalaydi va ularning mavjudligi qishloq xo‘jaligini sifatli rivojlantirishning asosiy shartidir.
Қимматли қоғозлар билан амалга ошириладиган инвестицион операциялар тижорат банклари актив операцияларининг асосий турларидан бири ҳисобланади. Шу сабабли, банкларнинг қимматли қоғозлар билан инвестицион операцияларини ривожлантириш уларнинг ликвидлилиги ва молиявий барқарорлигини таъминлашнинг зарурий шартларидан бири ҳисобланади. Мақолада тижорат банкларининг қимматли қоғозлар билан амалга ошириладиган инвестицион операцияларини ривожлантириш билан боғлиқ бўлган муаммолар аниқланган ва уларни ҳал қилишга қаратилган илмий таклифлар ишлаб чиқилган.