Эҳтиётсизликдан шаклида содир этилган жиноятлар ва улар натижасида етказилган зарарнинг хусусияти кўпроқ жиноят субъекти фаолиятининг соҳаси, у фойдаланадиган техника, қурол ва воситалар, вазият ва бир қанча бошқа ҳолатлар билан боғлиқ. Айбнинг бу шаклида содир этилган жиноятларнинг аксарияти муайян белгиланган қоидалар асосида фаолият кўрсатувчи соҳаларда учраши кузатилади. Бизнинг ҳисобимизга кўра Ўзбекистон Республикасининг амалдаги Жиноят кодексида 12 та фақат эҳтиётсизликдан содир этиладиган ва 29 та ҳам қасддан, ҳам эҳтиётсизликдан содир этиладиган жиноятлар кўрсатилган.
Мумтоз бадиий асарлар матни тарихини чуқур ўрганмай туриб, матншунослик илмининг тараққий этиши ҳақида гап ҳам бўлиши мумкин эмас. Чунки матн тарихи тушунчаси матншуносликнинг таянч назарий асосларидандир. “Матн тарихи қўлёзма манбалар генеалогиясини текширишдан муаллифнинг ва манбани кўчирган котибнинг дунёқараши ва ғоясини ўрганишгача, асарнинг юзага келишида муаллиф ижодий ниятининг рўёбга чиқишидан унинг яратилишига у ёки бу даражада алоқадор бўлган бошқа адабий ёдгорликлар билан ўзаро боғлиқ жиҳатлари тадқиқигача бўлган барча жараёнларни ўз ичига олиши” [6,9] назарда тутилса, ушбу илмий муаммони ўрганиш нечоғлиқ муҳим экани янада ойдинлашади.
Ushbu maqolada Abdulla Oripovning adabiy-estetik qarashlari falsafasi zamirida so‘zning qimmati, she’rning ahamiyati, adabiyotning
ma’naviy-tarbiyaviy vazifasi katta ahamiyat kasb etishi tahlil etildi. Shoir, she’r va so‘z uchligi Abdulla Oripov adabiy-estetik qarashlarining asosini tashkil etishi, “Ehtiyoj farzandi” maqolasida shoir ijodkor shakllanishining uch bosqichini ajratib ko‘rsatishi, shoir, she’r va so‘z uchligi bilan bog‘liq fikrlari Abdulla Oripovning adabiy-estetik konsepsiyasi yuksak talablarga asoslanganini ko‘rsatishi barobarida, ijod ahlini o‘z-o‘zini taftish qilishga, ijodiy kamolot yo‘lida muttasil izlanishga da’vat etishi jihatidan hech bir zamonda o‘z ahamiyatini yo‘qotmasligi yoritildi.
В данной статье речь идет о биографических драмах Булгакова, в которых затрагивается тема художника и власти. Данная тема анализируется на примере пьесы «Александр Пушкин»
Замонавий араб ва ўзбек адабиётининг кўзга кўринган вакиллари Ғада асСамман ва Зулфия Қуролбой қизи ижодида ҳозирги кун адабиётшунослик майдонида ўта долзарб бўлиб бораётган психологик тасвир ва услуб йўналиши кенг китобхонлар оммаси ҳамда адабиётшунослар томонидан алоҳида диққат-эътибор марказида бўлиб келмоқда. Бу икки адибанинг насри, хусусан, ҳикоячилиги турли ижтимоий-сиёсий вазиятлар муҳити ва воқелигида яратилганлиги билан характерлидир. Мазкур мақолада Ғада
асСамман ҳамда Зулфия Қуролбой қизи ҳикояларида психологизм ва психологик таҳлил масаласи ҳамда икки адиба ижодидаги ўзаро муштаракликлар тадқиқ этилган. Унда
адибалар услубидаги ўхшашликлар ҳамда психологик таҳлилининг ички монолог, нутқий
характеристика, психологик портрет, галлюцинация, туш каби воситаларидан
фойдаланиш ва қаҳрамон ички оламини очиб бериш маҳорати очиб берилган. Ёзувчи Ғада асСамман ва Зулфия Қуролбой қизи ҳам ўз ижодида ички нутқ – ички реплика, ички диалог, ички монолог (монолог-муҳокама, монолог-хотира, монолог-мулоҳаза), нутқий характеристика, портрет, такрор сўзлар, галлюцинация, пауза воситаси каби психологик таҳлил воситаларидан моҳирона фойдаланиб, психологик ва магик реализм
унсурлари билан бойитилган насрий асарлар яратиб келмоқдалар. Хусусан, улар ижодида
психологик тасвир воситалари, ички нутқ ва ички монолог концептининг воқеланиши
муҳим аҳамият касб этади. Турли мамлакатларда яшаб ижод қилган, ўзаро алоқалари ва таъсири мавжуд бўлмаган икки адиба ижодидаги ўхшаш ғоялар, муаллиф мақсадининг уйғунлиги, жамиятдаги воқеликларга муносабатидаги муштаракликлар, автор услубидаги уйғунлик Ғада ас-Самман ва Зулфия Қуролбой қизининг ўз замонасининг ижтимоий муаммоларини шахсий муаммо даражасида тасвирлай олган, замонавий адабий жараёнларда маълум бир силжиш, юксалишга таъсир кўрсатган ижодкорлар сафига киришини далиллайди.
Chet tillarini o'qitishning asosiy maqsadi kommunikativ kompetentsiyaning zarur darajasiga erisha oladigan shaxsni shakllantirish, takomillashtirish va rivojlantirishdir. Maqolada kommunikativ kompetentsiya tushunchasi turli nuqtai nazarlardan ko'rib chiqiladi va ingliz tilini o'qitishning faol shakllari va usullari aniqlanadi. Mualliflar kabi tushunchalarni tahlil qiladilar
“kompetentlik”, “kommunikativ kompetensiya”, “nutq”, “tarjimon faoliyati”, “interfaol usullar”, “ta’limning faol shakllari”, “ijodiy faoliyat”, “birgalikda o‘qitish”.
Ushbu maqola semelfaktiv fe’llarning aspectual va semantic trkumlanishini va strukturasini semantic va aspectual nuqtai nazardan yasalishini Ingliz izohli lug’ati va maxsus adabiy manbalarga tayanib o’rganadi