Ҳар қандай тил тўрт кўникмадан иборат (тинглаш, гапириш, ўқиш, ёзиш) ва араб тилида сўзлашмайдиган араб тили ўқитувчиларининг даражаси араб тилини ўрганишга имкон беради. Ушбу тадқиқот чет тилида сўзлашувчилар учун араб тилини ўқитишда ва ўрганишда тил кўникмаларининг аҳамияти ҳақида. Мазкур тадқиқот иши араб тилида сўзлашмайдиган араб тили ўқитувчиларига қаратилган бўлиб, тилни ўргатишда тил кўникмаларининг аҳамияти, шунингдек, ўқитувчи билан ўқувчи ўртасидаги ўзаро муносабат, ўқитиш усулларини қўллаш ва тил ўқитиш воситаларидан фойдалана олиш каби масалаларни ёритиб беради. Тил кўникмаларининг ўқутувчи ва ўқувчи ўртасида намоён бўлиши, ўқувчининг эҳтиёжлари ва ўқитувчининг маҳорати ҳақида ҳам сўз юритилади. Тадқиқотчи Тошкент давлат шарқшунослик институтининг Шарқ тиллари факультети араб тили кафедрасида олиб борган ўз изланишлари ва араб тили ўқитувчилари дуч келадиган баъзи муаммоларни аниқлаш жараёнига таянган ҳолда араб тилини ўргатиш ва ўрганишга ёрдам берадиган маълумотларни кўрсатиб ўтишга ҳаракат қилади. Шу сабабли айтиш мумкинки, араб тилини билиш ва уни ўқитиш қобилияти бор билимларни ривожлантириш ҳамда тилни билмай-диганларга араб тилини ўргатиш учун ўқув дастурларини ишлаб чиқишда жуда кераклидир. Албатта, тил кўникмаларидан дарс жараёнида самарали фойдаланиш ва ўқувчиларни тил кўник-маларани билишга жалб қилиш тилни ўрганиш ва ўқитишда муҳим саналади.
Ushbu maqola bo‘lajak matematika va informatika o‘qituvchilarini mutaxassislik fanlari bo‘yicha mukammal bilim va ko‘nikmalarga ega bo‘lishi uchun fanlar uzviyligini ta’minlashga yo‘naltirilgan uslubiy vazifalar tayyorlash hamda mazmunini ochib berishga bag‘ishlangan. Matematika va informatika o‘qituvchilari mutaxassislik fanlari tarkibini, asosan, alohida olingan tendensiya asosida o‘rganishadi yoki ma’lum bir standart vazifalarni elektron resurslar yordamida hal etish imkoniyatlarini ko‘rib chiqishadi.
Maqolada ofis dasturlaridan biri bo‘lgan MS Excel dasturida bajarish uchun talablari turlicha bo‘lgan algebra va geometriya fanlari masalalaridan namunalar loyiha shaklida berilgan bo‘lib, bu kabi vazifalarni hal etish namunasi ko‘rib chiqilgan. Shu bilan birga namuna vazifani bajarishda matematika va informatika fanlaridan olinishi zarur bo‘lgan bilim va ko‘nikmalar yoritib berilgan. Bundan tashqari qiyinchilik darajasi bir xil bo‘lgan vazifalarni MS Excel dasturi imkoniyatlaridan foydalanib shakllantirish, tayyorlangan vazifalarni variant ko‘rinishida birlashtirish hamda ta’lim berish jarayonida ko‘pvariantlilik tamoyiliga asoslangan holda topshiriqlar tayyorlash imkoniyatlari ko‘rib chiqilgan
Hozirgi vaqtda oliy ta’lim tizimida jiddiy o’zgarishlar ro’y bermoqda, o’qitish asoslarida tub o’zgarishlar ro’y bermoqda, o’quv maqsadlarini tushunish o’zgarmoqda.Talabalar individual to’plangan kasbiy bilim, ko’nikma va malakalarni olmaydilar, balki turli kompetensiyalarni egallamoqdalar. Shu bilan birga, kompetentsiya odatda talabalarning mavjud bilim, ko'nikma va malakalarni qo'llash qobiliyati va istagi sifatida tushuniladi. Talabalarga ingliz tilini o'rgatishning zamonaviy amaliyotida o'qituvchi ko'pincha talabalarning uni o'rganish tajribasiga ega bo'lmagan vaziyatga duch keladi.
Maqolada ta’lim o‘zbek tilida olib boriladigan maktablarda rus tilini o‘qitishga kompetensiyaga asoslangan yondashuvni shakllantirish muammosini shakllantirish va konkretlashtirishga bag‘ishlangan. Maqolada rus tilida bilim, ko'nikmalarni shakllantirishga qaratilgan an'anaviy yondashuv va talabalar o'rtasida rus tilida tegishli kompetensiyalarni rivojlantirishga qaratilgan kompetensiyaga asoslangan yondashuv taqqoslanadi. Amalda rus tilini ona tili sifatida o'rgatishning ikki xil strategiyasining kombinatsiyasi rus tili o'qituvchilari orasida keng tarqalgan noto'g'ri tushuncha tufayli yuzaga keladi, unga ko'ra vakolatlar bilim, ko'nikma va qobiliyatlar yig'indisi bilan belgilanadi. Shu bilan birga, quyidagi tafovut taklif etiladi: kompetensiyalar - bu harakatdagi bilim, muayyan aloqa muammolarini hal qilishda ko'nikma va qobiliyatlarni ongli ravishda qo'llash qobiliyati. Tadqiqot natijalariga ko‘ra, O‘zbekiston maktablarida faoliyat yuritayotgan rus tilini ona tili sifatidagi o‘qituvchilarning pedagogik tafakkurini tubdan o‘zgartirish zarurligi ko‘rsatilgan.
Ушбу мақолада олий тиббий таълим талабаларида интеллект ва унинг ривожланиши билан боғлиқ муаммолар ўрганилган.Мақолада юқори даражадаги мавҳум фикрлаш ва муаммони ҳал қилиш кўникмаларини талаб қилувчи мураккаб фанларни ўрганаётган талабаларда интеллектни ривожлантириш хусусиятлари муҳокама қилинади. Мақолада талабаларнинг интеллектини ривожлантиришга ёрдам берадиган омиллар, усуллар ва технологиялар, жумладан, фаол ўқитиш усуллари келтирилган. Шунингдек, талабаларнинг ўз-ўзини тартибга солиш ва ўз-ўзини рағбатлантириш кўникмаларини ривожлантиришга ёрдам берадиган усуллар, шунингдек, талабаларнинг мулоқот ва ижтимоий интеллект кўникмаларини ривожлантиришга ёрдам берадиган усуллар тавсифланган. Мақола маълумотлари ўз касбий малакасини оширмоқчи бўлган олий тиббий таълим ўқитувчилари ва ўзлаштиришш даражасини оширишни истаган талабалар учун фойдали бўлиши мумкин.
Maqolada ona tili o‘qitish metodikasida muhim ahamiyatga ega bo‘lib borayotgan o‘quv topshiriqlarini pragmatik yondashuv asosida takomillashtirish masalasi tadqiq etilgan. Unda 5-6-sinf ona tili darslari misolida o‘quv topshiriqlaridan foydalanishning joriy holati va kelajakda yaratilajak o‘quv topshiriqlariga namuna va mezonlar tavsiya etilgan. Xulosa qismida o‘quv topshiriqlarini takomillashtirish bo‘yicha takliflar bayon qilingan.
Мақолада олий тиббий таълимда ахборот технологияларидан фойдаланиш, виртуал симуляторлар, онлайн курслар, мобил иловалар, электрон дарсликлар ва бошқалар каби замонавий IT технологиялари, уларнинг афзалликлари ва камчиликлари ёритилган. Шунингдек, IT-технологиялар ёрдамида қандай кўникма ва билимларга эга бўлиш мумкинлиги, улар тиббиёт факультети талабаларининг касбий маҳоратини оширишга қандай ёрдам бериши мумкинлиги муҳокама қилинади. Шунингдек, мақолада олий тиббий таълимда IT-технологиялардан фойдаланиш билан боғлиқ муаммолар, талабаларни ўқитиш ва қўллаб-қувватлаш учун малакали мутахассисларга бўлган эҳтиёж кабилар ҳақида сўз боради. Мақола муаллифи IT-технологиялари тиббиёт мутахассисларининг таълим сифатини сезиларли даражада ошириши ва ушбу соҳада малака даражасини ошириши мумкинлигини таъкидлайди, аммо бунинг учун тегишли дастурлар ва инфратузилмани ишлаб чиқиш, шунингдек, ўқитувчилар ва талабаларни ушбу технологиялардан самарали фойдаланишга ўргатиш зарурлигини таъкидлайди.
Ушбу мақола корейсшуносликнинг шарқшуносликдаги муҳим йўналиш – турли йўналиш вакилларининг илмий-тадқиқот ишларида ҳали умумий атамалар тизими мавжуд эмас. Битта атама турли хил тушунчаларни англатади ёки аксинча, битта тушунча кўп ҳолларда турли атамалар билан ифодаланади. Бу турли хил ёндашувлар ва жиҳатларга боғлиқ. Бундан ташқари, юқорида кўрсатилган жиҳатлар синтактик бирликларни ўрганишда мавжуд бўлган турли ёндашувларнинг хилмахиллигини акс эттирмайди. Бу корейс тилининг синтаксисини ўрганишда янги ёндашувларни аниқлашга асос беради. Мақолада, шунингдек, профессор А.Н.Шаматовнинг хотиралари тақдим этилган. Профессор А.Н.Шаматов – атоқли ҳиндшунос олим бўлиб, доим ёш тадқиқотчиларнинг илмий фаолиятига кўмак бериб келган. Профессор А.Н.Шаматов нафақат бутун республикада, балки хорижда ҳам таниқли бўлган ва илм аҳли орасида ҳурмат қозонган. Профессор А.Н.Шаматовнинг ушбу хотиралари у қадар маълум эмас ва улар илгари нашр этилмаган. Тайёргарлик жараёнининг муҳим жиҳати маълум илмий муаммоларни ишлаб чиқиш билан боғлиқ фаол илмий-тадқиқот фаолияти ҳисобланади. Ушбу йўналишда олимларнинг илмий муаммоларни ўрганиш тарихини чуқур билиш тадқиқотни муваффақиятли амалга ошириш учун шарт бўлиб қолди. Чунки ҳар қандай илмий муаммонинг моҳияти икки унсур, яъни ўрганилмаган ҳодисаларни билиш ва янги кашфиёт ҳақидаги тахминлар бирлигидир. Ёш олимлар томонидан илмий мероснинг самарали ўзлаштирилиши ўзбек шарқшунослиги ривожланиш жараёнининг ажралмас қисмидир. Шарқшунослик узоқ ва турли хил ривожланиш йўлини босиб ўтди. Ушбу мероснинг ўзига хослиги, ноёблиги ва илмий аҳамияти Шарқ ҳақидаги фаннинг пайдо бўлиш, шаклланиш ва ривожланиш тарихини атрофлича ўрганишни тақозо этди. Шарқшунослик ҳозирги пайтда янги йўналишлари ва тадқиқот усуллари билан муҳим фанга айланди.
Цель исследования показать важность активных занятии и использование информационных технологий в современной практике языка, в частности роль технологии для самостоятельной работы учащихся. С помощью которых им предоставляется возможность больше проявлять свои навыки.