Мақолада секторлар фаолияти учун масъул бўлган тузилмалар, шу жумладан, ички ишлар органларининг секторлар бўйича фаолиятини такомиллаштиришга қаратилган бир қатор чоратадбирлар таҳлил қилиниб, амалий илмий асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Ушбу мақолада COVID-19 ва қандли диабетнинг бирга келиши билан боғлиқ бўлган мақолалар таҳлилидан йиғилган тавсияларнинг қисқача мазмуни келтирилган. Ушбу мавзуга оид мақолалар PubMed платформасидан тўпланган. Ушбу мақолада, COVID-19, қандли диабети бор беморларда оғир асоратларга олиб келиш механизмлари баён этилган ва қандли диабетнинг 2 тури бўлган беморларда тез-тез ишлатиладиган диабетга қарши препаратларни қўллаш бўйича аниқ тавсиялар берилган. Ушбу тавсиялар Covid-19 ва қандли диабетни даволаш билан шуғулланадиган шифорлар учун фойдали бўлиши мумкин.
Ushbu maqolada ijtimoiy sohani modernizatsiyalash orqali ijtimoiy-iqtisodiy infratuzilmalarni rivojlantirish va bu orqali jamiyat va inson farovonligi, istiqboldagi taraqqiyotiga erishish, ijtimoiy munosabatlarning barqarorlashuvini ta’minlash masalalari tahlil etilgan.
Ushbu mаqоlаdа Fargʼona vodiysi viloyatlarida oʼzbek millatiga mansub aholi salmogʼidan soʼng yuqori turuvchi tojik va qirgʼiz millatiga mansub aholi istiqomat qiluvchi mahalla fuqarolar yigʼinlarida «Inson kapitalining etnosotsial guruhlar turmush sifatini oshirishdagi imkoniyatlarini baholanishi» mavzusida sotsiologik tadqiqot olib borildi. Etnosotsial guruhlarning turmush sifatini oshirishning bir qator indekslarini tahlil qilish asosida mazkur tadqiqotning mohiyatini yanada chuqurroq oʼrganishga harakat qildik. Shuningdek, etnosotsial guruhlar daromadining bugungi kun talabiga mosligi darajasi, salomatlik, dam olish va boʼsh vaqt masalalari, mahalladagi ijtimoiy muhit sotsial munosabatlar, etnosotsial guruhlarning jamiyatda boʼlayotgan jarayonlardan qoniqish darajasi, ijtimoiy tarmoqlarning ijtimoiy turmush tarzdagi ahamiyati, ijtimoiy himoyalanganlik holati va uning etnik identifikatsion xususiyatlari tadqiq etilib bir qator xulosa, taklif va tavsiyalar ishlab chiqildi.
O‘zbekiston Respublikasida ijtimoiy yo‘naltirilgan bozor iqtisodiyoti asoslarini shakllantirish, barqaror iqtisodiy o‘sishni ta’minlash orqali aholi farovonligini oshirish jarayonida bir qator murakkab vazifalarni hal etishni taqozo etadi. iqtisodiy muammolar. Ular orasida ta'minlash makroiqtisodiy barqarorlik va yaxshilanish investitsiya muhiti alohida ahamiyatga ega
Мақолада Ҳиндистон ижтимоий-иқтисодий моделининг ўзига хос жиҳатлари ва ривожланишининг замонавий тенденциялари, ташқи савдоси таҳлили ва уни тартибга солиш амалиёти, мамлакат иқтисодиётини модернизациялашда экспорт салоҳиятини оширишнинг аҳамияти, импорт таркибини мақбуллаштириш, ҳамда хорижий инвeстицияларни жалб этиш ва ташқи инвeстиция сиёсати хусусиятлари каби масалалар ёритилган. Ҳиндистон туризмнинг асосий турлари ривожланган марказлардан биридир. Ҳиндистон миллионлаб саёҳатчиларни денгиз ва тоғлар бўйлаб дам олиш, сайёҳлик ва архитектура ёдгорликлари, унутилмас дам олиш, фестивал ва карнаваллар, маънавий юксалиш ва мамлакатнинг маданияти, урф-одатлари ва маънавий меросига чуқур сингиб кетиш имкониятини таклиф этади. Ҳиндистон сайёҳликни ривожлантириш учун ноёб табиий, рекреацион, маданий ва тарихий манбаларга эга бўлган Осиё минтақасининг муҳим манзили эканлиги очиб берилган. Мамлакатда алоқа ва ахборотлаштириш, саноат ва дам олиш, дунёнинг кўплаб мамлакатларида аҳолининг фаровонлиги жадал ривожланиб бораётгани сайёҳликнинг ички ва ташқи сайёҳлик сафарларини, туризм турларини ва йўналишларини диверсификация қилиш даражасини кескин оширди. Бундан ташқари, Ҳиндистонда туризм соҳасининг ривожланиш босқичлари ва йўналишлари, ҳамда мавжуд эркин иқтисодий ҳудудларнинг мамлакат ташқи иқтисодий фаолиятининг муҳим шакли сифатида қаралган. Мақола охирида мавзу бўйича фикр ва мулоҳазалар келтирилиб, аниқ хулоса кўрсатилган.
Мақолада Япониянинг жаҳон ҳамжамияти давлатлари орасида тараққиёт моделининг афзалликлари намоён қилинади. Аҳолисининг турмуш фаровонлиги даражаси ниҳоятда юксалди. Бинобарин, Япония ҳозирги кунда нафақат минтақада, балки бутун дунёда автомобилсозлик, янги ишлаб чиқариш технологиялари, илмий-техникавий тадқиқотлар, электрон - ҳисоблаш машиналари, компьютерлар, электр жиҳозлари ишлаб чиқариш бўйича етакчилик қилмоқда. Бугунги кунда Япония ташқи сиёсатида АҚШ таъсиридан чиқиб, нисбатан эркин сиёсат юритиш имкониятига эга бўлди. Ўтган асрнинг 80-йилларида Япония ташқи сиёсатининг бир мунча жонланиш даври бошланди. ХХР билан иқтисодий алоқаларнинг ўсиши, “совуқ уруш” якунининг яқинлашаётганлиги, Япония раҳбариятининг иқтисодий куч билан сиёсий йўлни мувофиқлаштиришга интилиши янги интилишларнинг асосий сабаби бўлди. Япония БМТ раҳбарлигидаги тинчликпарвар ҳаракатларда иштирок эта бошлади, хусусан, 1992 йил октябрда тинчлик сақлаш бўйича БМТ ҳарбий ҳаракатлари доирасида Камбоджага илк маротаба ўз мамлакатининг муҳандислик батальонини юбориб, Камбоджадаги можарони ҳал қилишда қатор сиёсий ташаббуслар билан чиқди. Япония ташқи сиёсатининг “уч устуни” а) бутун дунёда барқарорлик ва тинчликни таъминлашга; б) ривожланаётган давлатларни ривожлантиришга; в) глобал жамиятнинг ҳар бир фуқароси фаровонлигига ёрдам бериш керак. Япония иқтисодий қудратига таянган ҳолда ва БМТ доирасида фаол қатнашаётганидан фойдаланиб, ўзининг БМТ Хавфсизлик Кенгашининг доимий аъзолигига киритилиши тўғрисидаги масалани кун тартибига қўйиши эҳтимоли мавжуд. Япониянинг БМТ Хавфсизлик Кенгашига аъзо бўлишга интилишининг яна бир сабаби, агарда имконият берилса, ўзининг милитаристик ўтмишига алоқадор масалани ижобий ҳал қилишдан иборатдир.
Maqola muallifi tojiklar va o‘zbeklar o‘rtasidagi yaxshi qo‘shnichilik va do‘stona munosabatlar dunyomizda yagona ekanligini ta’kidlaydi. Yangi do'stona munosabatlar nafaqat siyosiy, balki, birinchi navbatda, ijtimoiy jihatdan odamlar farovonligiga qaratilgan. Maqolada tojik va o‘zbek xalqlarining adabiy aloqalari umumiy din, an’ana va turmush tarzi, geografik yaqinlik ta’sirida shakllangani, tarixiy jarayon davomida bu xalqlarni bir-biriga yaqinlashtirgani qayd etilgan. Barqaror rivojlanish va farovonlikning mustahkam poydevori va kafolati hamkorlikka tayyorlik va samimiy intilishdir. Aynan shu omil O‘zbekiston bilan Tojikiston o‘rtasidagi aloqani hayotning turli jabhalarida yanada mustahkamlashga izchil xizmat qilmoqda. O‘zbek va tojik xalqlarini asrlar davomida yaqin qo‘shni bo‘lib kelgan, ularni do‘stona va oilaviy rishtalar bog‘lab kelgan. Ikki xalq ma’naviyati, adabiyoti, musiqasi, turmush tarzining uyg‘unlashuvi tarixda noyob hodisadir. Eng og‘ir tarixiy davrlarda ular bir-birini qo‘llab-quvvatlab, yelkama-yelka turishgan. Muallif Tojikiston va O‘zbekistonning uzoqni ko‘ra biluvchi rahbarlari o‘z mamlakatlari xalqlarini bir-biriga begona bo‘lib qolishining oldini olib, asrab qolganini, do‘stlikning shonli tarixiy an’analarini davom ettirish uchun sharoit yaratganini qayd etadi. Muallif, shuningdek, ikki davlat rahbarlarining xizmatlari, O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoevning izchil qadamlari hamda tinchlik va milliy birlik asoschisi – Millat yetakchisi, Tojikiston Prezidenti Imomali Rahmonning sa’y-harakatlarini tahlil qiladi. mustaqillik davrida tojik-o‘zbek adabiy va do‘stona aloqalarni yo‘lga qo‘yish.