Tadqiqotning ob’ekti: maktabgacha ta’lim muassasalarining katta va tayyorlov guruhi bolalarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayoni.
Tadqiqotning maqsadi: katta va tayyorlov guruhi tarbiyalanuvilarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning pedagogik tizimini ishlab chiqish.
Tadqiqot metodlari: manbalarni tahlil qilish, umumiy, yakka tartibda yozma va og'zaki suhbatlar uioshtirish, anketa so‘rovlarini o'tkazish, pedagogik eksperiment, zamonaviy pedagogik texnologiya va interfaol metodlar, matematik-statistik jihatdan qayta ishlash va umumlashtirish.
Olingan natijalar va ularning yangiligi shundan iboratki, unda maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish muammosi O‘zbekiston sharoitida uning o’ziga xos jihatlari va qirralarini yoritgani holda maxsus tadqiq etildi. Maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning nazariy va amaliy asoslari, ular asosida bu jarayonni ta’minlovchi pedagogik tizim hamda unga kiruvchi topshiriqlar tizimi, ularni amalga oshirishning ilmiy asoslangan metodikasi ishlab chiqildi.
Tadqiqotning amaliy ahamiyati: tadqiqot muammosining mohiyati va uning natijasida ishlab chiqilgan metodik tavsiya, qo'llanma, maktabgacha ta’lim muassasasi pedagoglari, jumladan, tarbiyachi, tasviriy faoliyat bo’yicha to'garak rahbarlariga bolalarda tasviriy faoliyat bo'yicha savodxonlikning dastlabki elementlarini shakllantirish jarayonida qo‘l keladi. Tadqiqot jarayonida paydo bo'lgan g'oyalar asosida pedagogika bilim lortlari va pedagogika oliy o‘quv lortlarida tasviriy faoliyat metodikasi bo’yicha beriladigan ma’ruza mashg’ulotlarini mazmun jihatidan boyitadi. Tadqiqot natijalaridan kelib chiqqan holda tayyorlangan metodik tavsiyalar maktabgacha ta’lim muassasalarining faoliyatini yanada takomillashtirishga, tasviriy faoliyat mashgTilotlarini tashkil etishga, yo’naltirilgan faoliyat samaradorligini oshirishga xizmat qiladi.
Tatbiq etish darajasi va iqtisodiy samaradorligi: tadqiqotning asosiy g’iyalari, xulosalari Respublikamizning bir qator viloyatlarida o’tkazilgan tajriba-sinov ishlari jarayonida amaliyotga tatbiq etildi. Shuningdek, tadqiqot natijalari asosida ishlab chiqilgan qo’llanma, metodik ishlanmalar maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayonini samarali kechishini ta’minlaydi.
QoMlanish sohasi: tadqiqot natijasida chiqarilgan xulosalardan pedagogika oliy o‘quv lortlari va kollejlarida “Maktabgacha ta’lim pedagogikasi” kursini o’qitishda, maktabgacha ta’lim muassasalari katta va tayyorlov guruhlarida tasviriy faoliyat turkumiga kiruvchi mashg’ulotlarni tashkil etishda foydalanish mumkin.
Tadqiqotning ob’ekti: maktabgacha ta’lim muassasalarining katta va tayyorlov guruhi bolalarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayoni.
Tadqiqotning maqsadi: katta va tayyorlov guruhi tarbiyalanuvilarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning pedagogik tizimini ishlab chiqish.
Tadqiqot metodlari: manbalami tahlil qilish, umumiy, yakka tartibda yozma va og‘zaki suhbatlar woshtirish, anketa so‘rovlarini o‘tkazish, pedagogik eksperiment, zamonaviy pedagogik texnologiya va interfaol metodlar, matematik-statistik jihatdan qayta ishlash va umumlashtirish.
Olingan natijalar va ularning yangiligi shundan iboratki, unda maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish muammosi O‘zbekiston sharoitida uning o‘ziga xos jihatlari va qirralarini yoritgani holda maxsus tadqiq etildi. Maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning nazariy va amaliy asoslari, ular asosida bu jarayonni ta’minlovchi pedagogik tizim hamda unga kiruvchi topshiriqlar tizimi, ulami amalga oshirishning ilmiy asoslangan metodikasi ishlab chiqildi.
Tadqiqotning amaliy ahamiyati: tadqiqot muammosining mohiyati va uning natijasida ishlab chiqilgan metodik tavsiya, qo‘llanma, maktabgacha ta’lim muassasasi pedagoglari, jumladan, tarbiyachi, tasviriy faoliyat bo‘yicha to‘garak rahbarlariga bolalarda tasviriy faoliyat bo‘yicha savodxonlikning dastlabki elementlarini shakllantirish jarayonida qo‘l keladi. Tadqiqot jarayonida paydo bo‘lgan g‘oyalar asosida pedagogika bilim lortlari va pedagogika oliy o‘quv lortlarida tasviriy faoliyat metodikasi bo‘yicha beriladigan ma’ruza mashg‘ulotlarini mazmun jihatidan boyitadi. Tadqiqot natijalaridan kelib chiqqan holda tayyorlangan metodik tavsiyalar maktabgacha ta’lim muassasalarining faoliyatini yanada takomillashtirishga, tasviriy faoliyat mashg‘ulotlarini tashkil etishga, yo‘naltirilgan faoliyat samaradorligini oshirishga xizmat qiladi.
Tatbiq etish darajasi va iqtisodiy samaradorligi: tadqiqotning asosiy g‘iyalari, xulosalari Respublikamizning bir qator viloyatlarida o‘tkazilgan tajriba-sinov ishlari jarayonida amaliyotga tatbiq etildi. Shuningdek, tadqiqot natijalari asosida ishlab chiqilgan qo‘llanma, metodik ishlanmalar maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayonini samarali kechishini ta’minlaydi.
QoMlanish sohasi: tadqiqot natijasida chiqarilgan xulosalardan pedagogika oliy o‘quv lortlari va kollejlarida “Maktabgacha ta’lim pedagogikasi” kursini o‘qitishda, maktabgacha ta’lim muassasalari katta va tayyorlov guruhlarida tasviriy faoliyat turkumiga kiruvchi mashg‘ulotlami tashkil etishda foydalanish mumkin.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Дунё ахолиси орасида бронхиал астма (БА) кенг таркалган оғир касалликлардан бири бўлиб, у билан болалик ёшидаги жаҳон аҳолисининг 3 фоизидан 12 фоизигача хасталанган. Бу касаллик билан хасталанган болаларнинг учдан бир кисми ўсмирларга тўғри келади. БА ўсмирлар орасида кенг таркалганлиги, ўсмирларда эндокрин ва иммун тизимининг ёшга боглик фаолияти сабабли касалликнинг ўзига хос кечиши каби холатлар ташхис қўйиш жараёнида маълум қийинчиликларни келтириб чикаради, бу эса, биринчи навбатда, касалликка ташхис қўйиш ва уни даволашда янги ёндашувларни излаб топишни тақозо этади.
Маълумки, БАнинг патогенезида иммун механизмлар ахамияти асосий омиллардан бири ҳисобланади. Ҳозирги вақтга келиб, аллергик касалликлар, хусусан БА патогенезида IL-4 ва IL-13 лар билан бир қаторда бир қанча бошқа (IL-6, IL-8, IL-10, IL-5, INF-a, ва INF-y) иммунорегулятор цитокинларининг иштирок этиши тадкикотчиларнинг эътиборини тобора кўпроқ жалб этмокда.
Аллергик касалликларнинг ривожланишида ирсий мойиллик муҳим аҳамиятга эга. Ҳозирда бронхиал астма ва шу касаллик белгилари билан боглик 150та ген полиморфизми хакида маълумот олинган. БА касаллигига мойиллиги жихатидан энг асосий ген бу - IgE юкори аффин рецептори (3-занжирини кодловчи ген хисобланади. Аллергик астма патогенезида антиген-специфик IgEHHHr FceRip билан юқори даражадаги ўзаро таъсири марказий ўринни эгаллайди. БА касаллиги ген-номзодлари қаторида алоҳида қизиқиш уйготувчи биотрансформация ферментлари генларидан бири - GSTnl, глутатион S-трансфераза л1 ни кодловчи гени хисобланади ва у, хусусан, ўпка тўкимасида экспрессияланади. Бу ген 11 q 13 локусда жойлашган бўлиб, унинг атопия билан боғлиқлиги бир неча бор кўрсатиб берилган. Тўпланган маълумотлар шуни кўрсатадики, FceRI, GSTnl генлари полиморфизми турли аллергик патологиялар билан богликдир.
Шу нуқтаи назардан мазкур касалликни ўсмирлик даври шаклланиши асосларига ёндашиб ташхислаш, рационал даволаш-профилактика чора-тадбирларини ишлаб чиқиш учун иммунологик ва генетик тизимни ўрганиш диссертация мавзусининг долзарблиги белгилайди.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда соғлиқни сақлаш тизимини ислоҳ қилиш юзасидан дастурий чора-тадбирлар амалга оширилиб, ижобий натижалар олинди. Амалга оширилган чора-тадбирлар таркибида БАни ташхислаш, профилактика ва даволаш ишларини самарали ташкил килиш юзасидан максадли тиббий-ташкилий ва илмий-тадқиқот ишлари амалга оширилди. Натижада мамлакатимизда мазкур касаллик билан хасталанган ўсмирларни даволаш юзасидан муайян ижобий кўрсаткичларга эришилди. Шу билан бир каторда бугунги кунда ўсмирларда БА касаллигини эрта ташхислаш ва даволаш-профилактик чоралари режасини ишлаб чиқиш муҳим вазифалардан бири ҳисобланади. Ушбу тадқиқот иши Ўзбекистон
Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2002 йил 25 январдаги «Аёллар ва ўсиб келаёгган авлод соғлиғини мустаҳкамлашга дойр қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги 32-сонли қарорида белгиланган вазифаларни амалга оширишга хизмат қилади. Шу жихатдан БА жараёнида ўсмирлар иммунитети ҳужайравий ва гуморал буғинлари ҳолати, иммуногенетик текширувлар ва уларнинг патогенетик информативлигини аниқлаш юзасидан амалга ошириладиган тадқиқотларни янада чукурлаштириш диссертация мавзусининг заруратини изохдовчи мухим омиллардан бири хисобланади.
Тадқиқотнинг мақсади ўсмирларда бронхиал астма патогенези имммунологик ва генетик механизмларини ўрганиш ва шу асосда рационал ташхислаш ва даволаш-профилактика чораларининг режасини ишлаб чикишдан иборат.
Максадга эришиш учун ишда куйидаги тадқиқот вазифалари қўйилди:
Самарканд вилоятида яшовчи ўсмирлар орасида ўпка-бронх тизимида патологик жараённинг эрта босқичида БА клиник кечиши хусусиятларини аниклаш;
БА жараёнида ўсмирлар иммунитета ҳужайравий ва гуморал буғинлари ҳолати хусусиятлари ҳамда фаоллаштирувчи маркерли лимфоцитлар периферик қондаги иммунофенотипини аниқлаш;
иммунорегулятор цитокинлар интерлейкин-6 ва интерферон-у маҳсули даражасини ўрганиш ва ўсмирлар БАсида уларнинг патогенетик информа-тивлигини аниқлаш;
БА билан касалланган ўзбек миллатига мансуб шахсларда, соғломларига нисбатан FceRip ва GSTnl генлари полиморф вариантлари аллеллари ва генотиплари тақсимланиш частотасининг ўзига хос хусусиятларини аниклаш;
ўсмирлик даврида БА билан касалланганларда полиоксидоний ва циклоферон дори воситаларидан фойдаланилганда иммуномодулловчи даво самарасининг клиник-иммунологик жиҳатларини аниқлаш;
ўтказилган тадқиқотлар асосида БА шаклланишининг кўп омилли моделини ҳамда мазкур патологик ҳолатда ўсмирларда ташхис, даволаш ва такомиллашган профилактика алгоритмини ишлаб чиқиш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
БА билан касалланган ўсмирларда касаллик клиник кечишининг ўзига хос хусусиятлари аниқланган;
илк маротаба БА билан касалланган ва соғлом ўсмирларда иммун тизим микдорий кўрсаткичларининг ўзгариши тавсифланган ва амалий тиббиёт учун меъёрий хамда тавсиявий хужжатлар ишлаб чикилган;
илк маротаба БА билан касалланган ўсмирларда кон зардобининг цитокин профили комплекс баҳоланган. Иммунорегулятор IL-6 ва INF-y цитокинлари маҳсулининг ўзига хослиги ва уларнинг патогенетик хамда бошқарувчилиги тўғрисидаги маълумотлар аникланган;
илк бор БАнинг турли патогенетик вариантлари билан касалланганлар ва соглом индивидларда FccRip, GSTnl генларининг полиморф варианта аллелари ва генотипларининг тақсимланиш частотасига оид таҳлиллар асосида юқори ҳавф маркерлари аникланган, шунингдек, ўсмирларда БА ривожланишига резистентлиги аниқланган;
касаллик патогенезининг энг мухим жараёнлари очилиши асосида БАнинг тасдикланган модели хамда касалликни ўсмирларда босқичли ташхислаш, даволаш ва профилактика чора-тадбирлари алгоритми ишлаб чикилган.
Хулоса
1. Арид зонада истикомат қилувчи ўсмир ёшдаги шахсларда «бронхиал астма» касаллиги структураси ва учраш частотаси белгиланди. Кайд этилган патология 9,6% текширилган ўсмирларда руйхатга олинди ва касаллик киз болаларда ўғил болаларга нисбатан кўпроқ учради. Касаллик структурасида интермитирловчи ва ен1 ил персистирловчи шакллари кўпрок учради
2. Арид зонада яшовчи ўсмирлар орасида БА клиник кечишининг ўзига хослиги аникланди, бунда ўпка бронхиал дарахтининг зарарланиши бошка орган ва тўқималарнинг аллергик жараёнлари билан биргаликда учраш частотаси юқорилиги кўрсатилмоқда, жумладан, 73,9% АР билан, 53,7% АК билан, 16,6% АгД билан ва 14% Квинке шиши/эшак еми билан биргаликда учради.
3. Усмир ёшдаги БА касаллар популяцияси текширилганда, уларда иммун тизимнинг сезиларли даражада намоён бўладиган ҳужайра (CD3 ,CD4 , CD8 , CD16 ), гуморал (CD19 IgA, IgG, IgM) иммунитет ва активацион маркерлар (CD23 , CD95 ) кўрсаткичининг дефицита аникланди. Усмир ёшдаги БА касалларда иммун макомининг ўзига хос томонлари бўлиб, иммунореактивлик бузилиш чукурлиги кичик ёшдаги гуруҳда яккол намоён бўлди.
4. Усмир ёшдаги БА касалларда иммун сисгсмада хужайралараро ўзаро таъсирда яккол ўзгаришлар: ТЬ2-ҳужайралар томонидан сскрстирланадиган ва иммуноглобулинлар ишлаб чикиши хамда ангитслогснсз жараёнини регуляцияловчи IL-6 маҳсулининг ишончли равишда ортиши ва бунинг акси - Th 1-хужайралар рсгулятори INF-y цитокини камайиши содир бўлади.
5. Псрифсрик қондаги IL-6 ва INF-y цитокинлар мивдори касалликнинг патогенетик варианта билан ўзаро боғлиқлиги аникланди. Усмир ёшдаги БА аллергик клиник-патогенетик вариантида кон зардобида INF-y ишлаб чикиш даражаси камлигини кўрсатди. БА инфскцион формаси билан хасталанган ўсмирлар псрифсрик конида IL-6 ишлаб чикиши ортди.
6. Узбек этносига тсгишли ўсмирларда БА аллергик шаклининг ривожланиши юкори хавф маркерлари аллел FcsRIp-109T ва генотип FceRip-109Т/Т, паст хавф маркерлари FcsRip-109C ва Fcr.Rip-109C/C хисобланади. Узбек нонуляциясида БА наслий мойиллик бўлганда FceRip-109T/T генотип ва Fcr.Rip-109T аллелнинг юкори богланиш даражаси аникланди.
7. Узбек миллатига мансуб кизларда БА ривожланиш хавфи GSTnl тени полиморф локусининг Не-105 аллел ва Пс-105/Пс-105 генотини билан ассоциацияси аникланди. Не-105 аллел ва Пс-105/Пс-105 генотип ўзбск нонуляциясида БА аллергик формаси ривожланишига олиб кслади.
8. БА билан касалланган ўсмирлар комплекс давосига циклоферон ва полиоксидонийнинг киритилиши иммункоррегирловчи таъсир курсатиб, базис терапия самарадорлигининг ортишига олиб келди. Иммунмодулятор-ларнинг профилактик самарадорлиги тскширилганда, иолиоксидоний олган беморлар гуруҳида ижобий кўрсаткичларга эришилди, бу эса ўсмирлар БА комплекс даво ва профилактикаси схемасига полиоксидонийни киритиш аҳамиятлилигини тасдиклади.
Ушбу тадқиқотнинг мақсади тишлаш учун турли хил тана вазнидаги ерта туғилган чақалоқларда биринчи сут тишининг отилишининг бошланишини таққослаш еди. 146 чақалоқ текширилди-77 ерта ва 69 тўлиқ муддатли болалар 5 учун 36 ой, ҳар икки жинс. Натижалар биологик ёшни ва концепциядан кейинги ёшни ёки созланган ёшни ҳисобга олган ҳолда таҳлил қилинди, бу ҳомиладорлик yoshi ва биринчи сутнинг отилиши ойидаги чақалоқнинг хронологик yoshi tooth. It хронологик ёшни ҳисобга олган ҳолда, ерта туғилган чақалоқларда ва жуда кам вазнли болаларда тишларни тишлаш сезиларли даражада кечиктирилганлиги аниқланди.
Юқори коморбидлик индекси ASA III ва IV бўлган жисмоний ҳолат билан кекса ва қари ёшдаги беморларни эндопротезлаш амалиётида нейроаксиал анестезияни самарадорлигини ва хавфсизлигини баҳолаш.
Материал ва услублар: ТМА кўп тармоқли клиникасида коморбид индекси юқори бўлган 40 гериатрик беморларга унилатерал орқа мия-эпидурал анестезияси шароитида операция қилинган ва тадқиқодлар ўтказилган. 29 та беморда тоз бўғимини эндопротезлаш, 11та беморда тизза бўғимини эндопротезлаш ўтказилган. Татқиқод учун танланган беморлар: кекса (65 ёшдан 75 ёшгача), қариялар (76-90 yosh), 90 ёшдан ошган – узоқ умр кўрадиганлар, оғриқ синдромини бир йилдан ортиқ ва анестезияга қарши кўрсатмалари бўлмаган беморлар. Беморнинг ҳаётий функцияларини доимий равишда кузатишда "Реанимация ва жаррохлик" UM 300 ("UTAS Company" Ukraina) мониторидан фойдаланганлар.
Ҳулоса: Коморбид фон юқори бўлган кекса ва қари беморларда кичик дозаларда интратекал локал орқа мия бир тамонлама ва эпидурал анестезия усули (5 мг 0,5% гипербарик еритма бупивакаин 20 мкг фентанил билан) ва эпидурал бошлиқга 7,5 мг бупивакаиннинг кичик қўшимча қўлланишини артропластика амлиёти учун зарурдир.
По результатам многочисленных исследований, распространенность тревожных расстройств растет, охватывая более 50% пожилого населения [1]. Согласно данным ВОЗ, депрессия встречается у 7% людей старше 60 лет, а на долю тревожных расстройств приходится 3,8% лиц пожилого возраста.
Ishemik qon tomir - bu chuqur va uzoq muddatli nogironlik, shuningdek, bemorlarning ijtimoiy moslashuvchanligi sababli jiddiy tibbiy va ijtimoiy muammo. Shu munosabat bilan, tadqiqotning maqsadi ishemik insultning patogenetik subtiplarining reabilitatsiya imkoniyatlariga ta'sirini o'rganish edi.
Законом Республики Узбекистан «О поддержке грудного вскармливания и требованиях к продуктам питания для младенцев и детей раннего возраста» №ЗРУ-574 от 23.10.2019 г., определены полномочии государственных органов в сфере поддержки грудного вскармливания и обеспечения продуктами питания младенцев и детей раннего возраста, в том числе и по проведению разъяснительной работы по рациональному питанию матерей, младенцев и детей, а также о важности дополнительного питания для детей с шестимесячного возраста и продуктов прикорма.