Ушбу мақолада муаллиф минтақада ўз ривожланиш тарихига эга бўлган Эрон давлатининг таълим тизими, унинг тарихий босқичлари ва ўзига хос жиҳатларини турли манбалар таҳлили асосида ёритиб беришга ҳаракат қилган. Муаллиф асосан хорижий манбалардан фойдаланган ҳолда Эроннинг таълим тизимида турли даврларда амалга оширилган ислоҳот ва модернизация ишларини ҳаққоний тарзда таҳлил қилишга ҳаракат қилди. Эрон давлати ҳаётида 1979 йилда содир бўлган инқилоб жуда муҳим ўрин эгаллайди. Шу сабабли мақолада таълим тизими икки даврга: инқилобга қадар ва инқилобдан кейинги ҳолатлар бўйича солиштириб ўрганилди. Натижалар турли жадваллар асосида аниқ очиб беришга ҳаракат қилинди. Таълим тизими мактабгача таълим, ўрта мактаб, профессионал мактаб ва ундан кейинги таълим босқичларига бўлинган тарзда ёритиб берилди. Ҳар бир босқичда амалга оширилган ислоҳотлар қисқа, аммо мазмунли равишда ёритиб берилди. Ислоҳотларнинг натижалари таҳлил қилинган ҳолда хулосалар ишлаб чиқилди. Эрон давлатида таълим тизимининг ўзига хос томонлари аниқланди ва Ўзбекистон шароитида ҳам улардан фойдаланиш истиқболлари кўриб чиқилди. Таълим тизимидаги гендер жараёнларига ҳам эътибор берилган ҳолда, мактабдаги иккига бўлиб ўқитиш тизимининг самарали томонлари ҳамда камчиликлари очиқланди. Мамлакатда инқилобдан кейинги ўзгаришлар, таълим тизимининг исломийлаштирилиши ва унинг таълим сифатига таъсири очиб беришга ҳаракат қилинди. Хулоса қисмида таҳлил жараёнида олинган натижалар тизимлаштирилди ва тартибланди. Ўзбекистон шароитида бу давлатнинг таълим тизимининг қайси жиҳатларини амалиётга олиш мумкинлиги таклифлари бериб ўтилди. Муаллиф мақолани ёзишда қиёсий таҳлил, статистик маълумотлардан фойдаланиш каби усуллардан фойдаланган ҳолда ўз хулосаларини ишлаб чиқиш ва далиллашга ҳаракат қилди.
2015 yilda Birlashgan Millatlar Tashkilotiga a'zo davlatlar Barqaror rivojlanishning 17 ta maqsadini (BRM) qabul qildilar. Oliy taʼlim TRMning 4.3-vazifasining ustuvor yoʻnalishlaridan biri – “2030-yilga borib barcha ayollar va erkaklarning arzon va sifatli kasb-hunar va oliy taʼlim, jumladan, universitet taʼlimidan teng foydalanish imkoniyatini taʼminlash”. Ushbu maqsadga erishish uchun illyustrativ strategiyalardan biri oliy ta'limni xalqarolashtirishga ko'maklashishdir. Ostona deklaratsiyasida (2017), Markaziy Osiyo mamlakatlari Taʼlim vazirlari oliy taʼlimni xalqarolashtirish, shu jumladan barqaror va inklyuziv rivojlanish yoʻlida hamkorlikni mustahkamlashga intilishlarini yana bir bor tasdiqladilar 2. Koʻp taʼriflar mavjud boʻlishiga qaramay, oliy taʼlimning xalqarolashuvi tushuniladi. kabi: transchegaraviy harakatchanlik va ta'lim muassasalari, talabalar, olimlar, bilimlar, dasturlar va etkazib beruvchilar (tizimlar va provayderlar) o'rtasidagi o'zaro bog'liqlik orqali oliy ta'limning makonini qasddan kengaytirish3.
Мақолада олий таълим тизимининг миллий иқтисодиётда тутган ўрни очиб берилган. Бунда таълим тизими бўйича анъанавий ва янгича қарашлар қиёсий таҳлил этилган. Таълим сифатига таъсир этувчи омиллар мажмуи белгиланган. Ўзбекистонда олий таълим тизимининг қамров даражаси ва ундаги мавжуд номутаносибликлар аниқланган. Олий таълим тизимини такомиллаштириш билан боғлиқ илмий хулоса ва амалий тавсиялар берилган.
Мазкур мақола олий таълим тизимида маркетинг стратегиясини шакллантириш ва унинг амалга ошириш самарадорлигини баҳолашнинг назарий-услубий асосларига бағишланган. Жумладан, мақолада маркетинг стртагиясини шакллантиришнинг алгоритми, олий таълим тизимида маркетинг стратегиясини самарадорлигини баҳолаш усуллари, олий таълим муассасасининг маркетинг самарадорлигини мониторинг қилишнинг асосий кўрсаткичлари, маркетинг стратегиясини амалга ошириш методикаси кўрсатиб берилган. Шунингдек, олий таълим тизимида маркетинг стртегиясини амалга оширишнинг аҳамияти ёритиб берилган.
Ушбу мақолада муаллиф Туркия ва Эрон давлатларининг таълим тизими, унинг тарихий ривожланиш босқичлари ва ўзига хос жиҳатларини турли манбалар таҳлили асосида қиёсий солиштирув асосида очиб беришга ҳаракат қилган. Муаллиф асосан хорижий манбалардан фойдаланган ҳолда Туркия ва Эрон давлатлари таълим тизимида ХХ асрда амалга оширилган ислоҳот ва модернизация ишларини ҳаққоний тарзда таҳлил қилишга ҳаракат қилди. Туркияда асосий ўзгаришлар 1920 йиллардан сўнг Мустафо Камолнинг ҳукумат тепасига келиши билан боғлиқ бўлса, Эрон давлати ҳаётида бундай европача таълим тизимининг пайдо бўлиши 1925 йилда Пахлавийларнинг тахтни эгаллаши билан боғлиқ. Мақолада асосан икки давр: 1920-30 йиллар ва 1960-70 йиллар солиштириб ўрганилди. Сабаби, айнан шу даврда бу икки давлат сиёсий, ижтимоий, иқтисодий ҳаёти ва таълим жараёнида катта ўзгаришлар содир бўлди. Таҳлил натижалари қиёсий жадвал асосида очиб беришга ҳаракат қилинди. Таълим тизими, ундаги ислоҳотлар, дин ва давлат муносабатлари, алифбо, аниқ фанлар ва европача таълим жараёнини тадбиқ этиш мисолларида ёритиб берилди. Ҳар бир босқичда амалга оширилган ислоҳотлар қисқа, аммо мазмунли равишда очиб беришга ҳаракат қилинди. Ислоҳотларнинг натижалари таҳлил қилинган ҳолда хулосалар ишлаб чиқилди. Туркия ва Эрон давлатида таълим тизимининг ўзига хос томонлари аниқланди ўзаро солиштирилди. Иккала давлатда Иккинчи жаҳон урушидан кейинги ўзгаришлар, таълим тизимини исломийлаштирилиши ва унинг таълим сифатига таъсири очиб беришга ҳаракат қилинди. Хулоса қисмида таҳлил жараёнида олинган натижалар тизимлаштирилди ва тартибланди. Муаллиф мақолани ёзишда қиёсий таҳлил, статистик маълумотлардан фойдаланиш каби усулларни қўллаш орқали ўз хулосаларини ишлаб чиқиш ва далиллашга ҳаракат қилди.
Илмий мақолада олий таълим тизимида маркетингни ўрни, олий таълим рақобатбардошлигини оширишда маркетинг стратегияларини ишлаб чиқиш ва уларни амалга ошириш йўллари баён этилган. Олий таълим муассасаларининг рақобатбардошлигига таъсир кўрсатувчи омиллар илмий тадиқиқот манбаларини ўрганиш асосида таснифланган. Таълим муассасасининг рақобатбардошлик даражасини аниқлашнинг математик модели тавсия этилган. Тошкент давлат иқтисодиёт университети фаолияти ва рақобатбардошлик омиллари статистик таҳлил қилинган. Таҳлил натижаларига асосланган ҳолда олий таълим муассасаларининг рақобатбардошлигини таъминлаш имконини берадиган сифатни бошқаришнинг маркетинг модели тавсия этилган.
Maqolada Aqlli shahar boshqaruvining O’zbekistonga tadbiq qilish jarayonlari haqida so’z yuritiladi. Tadqiqot natijalariga ko’ra, Aqlli boshqaruvning bir qancha komponentlari aniqlandi. Xususan, Aqlli ta’lim tizimi komponenti O’zbekiston tajribasi misolida batafsil ko’rib chiqilgan. Bugungi kunda zamonaviy ta’lim tizimini tashkil etishdagi dolzarb vazifalar hamda ularning muqobil yechimlari xususida muhim vazifalar aniqlangan. Shuningdek, dunyo tajribasi asosida milliy andozalarga moslashtirib kelinayotgan ta’lim tizimlari va ularning joriy holatiga urg’u berib o’tilgan. Muallif mustaqillik yillarida integatsion ta’lim sohasida qo’lga kiritilgan salmoqli natijalarning fundamental asoslari haqida so’z yuritib, tizimning innovatsion o’zgarishlarni joriy etishdagi ahamiyatiga amaliy misollar orqali to’xtalib o’tgan. Zamonaviy ta’limni joriy etishda qo’lga kiritilayotgan yutuqlar Aqlli ta’lim tizimi atributlari kesimida tavsiflab berilgan. Shuningdek, O’zbekistonda Aqlli ta’lim tizimini joriy etish yo’lidagi chora-tadbirlar real statistik ma’lumotlar asosida tahlil qilinib, yakunda umumiy xulosalar taqdim etilgan