Ota- onalar uchun har qanday yoshdagi bola himoyasiz ko’rinadi, shuning uchun kattalar ularni
barcha qiyinchiliklardan himoya qilishni xohlashadi. Afsuski, inson qudratli emas va ba’zi kasalliklar
bolalarning hayoti juda ham xavfli. Ba’zi patologiyalar tez o’tib ketib, keyingi hayotga ta’sir
qilmasa, boshqalari esa bolaning keyingi hayotiga sezilarli darajada o`z ta`sirini ko`rsatadi. Bunday
patologiyalarning bolaning tanasiga ta’sirini kamaytirish uchun siz kasallikni erta bosqichlarda
aniqlab, darhol davolanishni boshlashingiz kerak. Mana shunday kasalliklar sirasiga oftalmologik
kasalliklarni kiritmasdan ilojimiz yo`q. Agar bolada erta davrdan ko’rish muammolari bo’lsa, bu
kelajakda bolaning rivojlanishining kechikishiga olib kelishi mumkin. Oftalmologik kasalliklarni
asosiy qismini: ko`z jarohatlari, g`ilaylik , katarakta, glaukoma, retinopatiyalar, miopiyalar , qovoq
kasaliklari va boshqalar tashlik qiladi. Oftalmologik amaliyotda kasalliklarning 20% dan ortig`i
shikastlanishga bog’liq bo`lib, jarohatlar orbitaga va ko’z olmasiga zarar yetkazadi. Ko’z jarohatidan
keyin 13% hollarda ko’zning subatrofiyasi rivojlansa, 25% - anoftalmga olib kelishi mumkin. Bolalar
travmatizmining xususiyatlariga keladigan bo`lsak, ko’ruv a`zosining shikastlanishi 10% bolalarda
ko’zning turli patologiyalariga olib kelsa, 30-60 % holatlarda bir yoki ikki tomonlama ko’rlikka
olib kelishi mumkin. Bolalarda eng muhim jarohat omillari : pichoqlar, o’qlar, tosh-tayoqlar, xokkey
tayoqchalari, nayzalar, mixlar, simlar va boshqalardir. Bunday kasaliklar sirasiga glaukoma
kasaligi ham alohida e`tibor talab qiladi. Sababi shundaki : bolalarda glaukomaning tarqalishi
1:10000-1:12000 holatda uchraydi. Ko’z patologiyalari tarkibida uning o’ziga xos ulushi 0,1% ga
yetadi. Glaukoma kasalliklarining 75% dan ko’pi ikki tomonlama. Shu bilan birga, glaukoma bo’lgan
bolalar, ko’r va ko’r bo’lmagan maktab o’quvchilari orasida 5dan 15% gacha. Bolalardagi ko’rlik
tarkibida ushbu patologiyaning ulushi 2 dan 15% gacha o’zgarib turadi. Rossiya Federatsiyasida
bolalar ko’zi ojizligi tarkibida tug’ma glaukoma 10,1%, ni tashkil etadi.
Муаммонинг долзарблиги. Орбитал касалликларни ташхислашнинг қийинчиликлари яхши маълум. Бу эрда топилган кўплаб ўсимта, псевдотумор, яллиғланиш, қон томир, эндокрин ва бошқа касалликлар орасида бир томонлама экзофталмоснинг симптомлар мажмуаси билан намоён бўладиган интраспесифик фарқлаш айниқса қийин [Берадзе I.N., 1978; Бровкина A.F., 1993].
Кўриш органи касалликлари билан оғриган беморларнинг ўлимининг асосий сабаби ёмон кўз ичи ўсмалари бўлиб, беморларнинг 45-48 фоизи энуклеациядан кейинги дастлабки 5 йил ичида метастазлардан вафот этади [Алексеэва I.B., 1990, Бархаш S.A. 1978, Бровкина A.F. .. 1991, 1997; Кеизер R.W.. Вислвойс G.L., 1986],
Болалардаги энг кенг тарқалган малигн неоплазма ретинобластомадир. Турли муаллифларнинг фикрига кўра, унинг касаллиги 14 000 - 35 000 янги туғилган чақалоққа 1 та ҳолат. [Боброва N.F. ва Вит V.V., 1993; Бровкина A.F., 1997 йил; Провенсале J.M., ва бошқалар, 1995; Скулски М., ва бошқалар, 1997; Вебер A.L., Мафи M.F., 1992; Вилмс Г., ва бошқалар, 1989]. Катталардаги энг хавфли кўз ичи шиши, увеал меланома билан касалланган беморларнинг частотаси яқинда 1 миллион аҳолига 7-9 кишига етди [Бровкина A.F., 1997; Котслянский E.O., 1989 йил; Юшко N.A., Пескова L.I., Каленич L.A., 1989; Пейстер R.G., Аугсбургер J..I., Шиелдс J.A., 1988; Романи А.. Балдесчи Л., ст ал 1998; Ссотт I.U., 1998].
O'simtaning rivojlanish bosqichiga, o'lchamiga va topografiyasiga, shuningdek, retinoblastomalar va melanomalar uchun prognozning og'irligiga qarab davolash taktikasidagi tub farq ularning differentsial tashxisining aniqligiga bo'lgan talablarni keskin oshiradi. Shu bilan birga, ixtisoslashtirilgan oftalmologiya markazlarida murakkab klinik va instrumental tadqiqotlar qo'llanilganda ham ko'z shishi diagnostik xatolar soni 10-30% ni tashkil etishda davom etmoqda [Ternova S.K., Panfilova G.V., Rogojin V.A., 1979; Fridman F.E., Malyuta G.D., Kodzov M.V.. .1995; Qo'shiq G.X., 1991].
Офтальмологик амалиётда кенг қўлланиладиган анъанавий диагностика усуллари (офталмоскопия, гониоскопия, диафаноскопия, флüоресан ангиография, лаборатория текширувлари) кўз ва орбитанинг ҳажмли патологик шаклланишининг локализацияси, ўсиш шакли ва тарқалиши ҳақида тўлиқ маълумот олиш учун этарли эмас. Ушбу ҳолат ва жарроҳлик даволашнинг тўлиқ қониқарли натижалари беморларнинг ўлим даражасининг юқори бўлишига сабаб бўлмоқда [Муратова T.T., Нигманова N.X., Козловская G.M.. 1989., Начес A.I., 1980; Черемисин V.M., Труфанов G.E., Холин A.V., 1991]. Орбитадаги патологик жараёнларнинг ўз вақтида ёки нотўғри тан олиниши кўриш функцияларининг кескин ёмонлашишига, кўрликка қадар ва баъзи ҳолларда беморнинг ўлимига олиб келади [Южаков A.M., Травкин A.G., Киселева O.A., 1991]. Буларнинг барчаси, бир томондан, орбитал касалликларни ўз вақтида ва тўғри ташхислаш муҳимлигини, иккинчи томондан, бундай ташхиснинг қийинлигини белгилайди [Габуния R.I., Колесникова E.K., Туманов L.B., 1982].
Орбита тўғридан-тўғри текшириш ва суяк деворлари ва кўз олмаси томонидан пайпаслашдан ёпилганлиги радиодиагнознинг бошқа текшириш усулларидан устунлигини кўрсатади. Клинисенларнинг ўз арсеналида орбитал патологияни клиник рентгенологик диагностика қилишнинг турли хил усуллари мавжуд, аммо ҳозирги вақтда адабиётда уларнинг қиёсий жиҳатдан ҳал қилиш имкониятлари ва аҳамияти тўғрисидаги маълумотлар тўлиқ эмас ва тўлиқ ўрганилмаган. Ҳозиргача у ёки бу инструментал тадқиқотдан фойдаланишнинг устуворлиги, уларнинг кетма-кетлиги ва тегишли комбинацияси аниқланмаган. Бу диагностика ва адекват даволаш учун оптимал стандартлаштирилган ёндашувни танлашни қийинлаштиради [Черемисин V.M., Труфанов G.E., 1993, Вебер A.L., Сабатес N.R., 1996; Вениг V.M., Мафеэ M.F., 1998].
Шундай қилиб, кўз ва орбита ўсмалари билан оғриган беморларни ташхислаш ва даволашни такомиллаштиришга ёрдам берадиган ушбу ва бошқа масалаларни ўрганиш долзарб деб ҳисобланиши керак.
Тадқиқот мақсади. Магнит-резонанс томография имкониятларини қиёсий баҳолаш ва кўриш органининг космосни эгаллаган шаклланишларини комплекс радиация диагностикаси алгоритмларини ишлаб чиқиш. Ушбу мақсадга эришиш учун олдимизга қуйидаги вазифаларни қўйганмиз.
1. Кўриш органининг магнит-резонанс тасвирининг нормал расмини бошқа тасвирлаш усуллари билан таққослаб ўрганиш.
2. Кўз ичи неоплазмаларини аниқлаш ва баҳолашда магнит-резонанс томография, ультратовуш ва компьютер томографиясининг имкониятларини аниқланг.
3. Орбитанинг фазони эгаллаган патологик шаклланишларини дифференциал диагностика қилишда магнит-резонанс томографиянинг роли ва ўрнини бошқа радиацион тадқиқот усуллари билан солиштирганда аниқланг.
4. Кўриш органининг бўшлиқни эгаллаган шаклланишларини диагностика қилиш учун рентгенография, ультратовуш, компьютер томография ва магнит-резонанс томографиядан комплекс фойдаланиш учун кўрсатмаларни аниқланг ва алгоритмини ишлаб чиқинг.
Илмий янгилик.
Ушбу ишда биринчи марта магнит-резонансни умумлаштириш ва стандартлаштириш, кўз ва орбитанинг волуметрик патологик шаклланишининг компьютер ва ультратовуш семиотикасини умумлаштириш ва стандартлаштириш билан мураккаб клиник рентгенологик текширувнинг батафсил ва батафсил тавсифи берилган. Ўтказилган клиник ва инструментал тадқиқотлар ҳар бир қўлланилган усулларнинг диагностик қийматини ва ҳал қилиш имкониятларини аниқлашга имкон берди. Кўриш органининг бўшлиқни эгаллаган шаклланишининг ультратовуш, КТ ва МРИ белгилари паст майдонли магнит майдон ва умумий мақсадли ультратовуш аппаратидан фойдаланишни ҳисобга олган ҳолда ўрганилди, аниқланди ва тўлдирилди. Янгилик шундаки, ушбу патология билан оғриган беморларни текшириш учун стандартлаштирилган диагностика алгоритми ишлаб чиқилган бўлиб, бунинг натижасида ўсма ва кўриш органининг бошқа касалликларини операциядан олдин ташхислаш яхшиланди ва беморга умумий нурланиш дозаси камайтирилди.
хулосалар
1. МПТ орбитанинг юмшоқ тўқималарининг анатомик таркибий қисмларининг оғирлигини, оптик асаб қобиғи ва перинеурал мия омурилик суюқлиги бўшлиғи, орбитал чўққи ва чиазмал-селлар минтақасигача, шунингдек, оғирлигини ўрганиш имконини беради. мия ва юз бош суягининг қўшни тузилмаларининг ҳолатини баҳолаш. Усул орбитанинг суяк деворидаги ўзгаришларни баҳолашда чекланган.
2. МРИ ретинобластоманинг характерли белгиларини аниқлашда пастроқ (калсификация мавжудлиги). Шу билан бирга, МРИнинг сезгирлиги 66,6% ни ташкил этган бўлса, ультратовуш ва КТ учун бу кўрсаткичлар мос равишда 96,1 ва 100% ни ташкил этди. Аммо ўсимта стробулбар тарзда кўз олмасидан ташқарига тарқалганда (3-4 босқичда), МРИнинг маълумотлар таркиби сезиларли даражада ошади. Увеал меланома учун МРИнинг сезгирлиги ва ўзига хослиги 100% га этади
3. МРИ ҳам, КТ ҳам бирламчи ва иккиламчи келиб чиқадиган яхши хулқли орбитал ўсмаларни юқори даражада аниқлашга эга (мос равишда 98,1% ва 95,8%). Бироқ, МРИ афзал қилинган тадқиқот усули ҳисобланади. Кранио-орбитал шиш ёки псевдотуморга шубҳа бўлса, МРИ айниқса информациондир. Усулнинг сезгирлиги мос равишда 90,9% ва 91,6% ни ташкил қилади.
4. Баъзи ҳолларда ультратовуш диагностикани осонлаштирадиган капсулаланган ва диффуз неоплазмаларни фарқлаши мумкин. Бироқ, патологик жараён орбитанинг тепасида локализация қилинганида, ультратовушнинг диагностик қиймати пасаяди. Бундай ҳолларда МРИ дан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
5. Орбитанинг бирламчи ва иккиламчи хавфли ўсмаларини аниқлашда МРИ ва КТ жуда информациондир (сезувчанлик мос равишда 97,2% ва 95,4%), аммо КТ суяк деворларининг ҳолати ҳақида энг тўлиқ маълумот беради. Жараён интракраниал тарзда тарқалганда, МРИ қиймати, айниқса, контрастни кучайтиришдан фойдаланиш билан сезиларли даражада ошади.
6. Ультратовуш, КТ ва МРИ ёрдамида беморларни кенг қамровли клиник ва рентгенологик текшириш учун ишлаб чиқилган алгоритм кўз ва орбитанинг волуметрик патологик шаклланишини ташхислашда энг самарали бўлиб, беморга умумий нурланиш дозасини ва диагностика даврини камайтиришга имкон беради. адекват минимум, тадқиқот усулларининг такрорланишини истисно қилиш ва ҳар бир аниқ ҳолатда энг информативини танлаш, бу ўз навбатида тегишли даволаш тактикасини ишлаб чиқиш ва беморнинг ногиронлик даражасини пасайтириш имконини беради.
Онкогематология амалиётида энг долзарб муомаларда бири Миелопролифератив касалликларда (МПК) эрта ташхис ҳисобланади. МПК ривожланишида генетик мойиллиги ва мултифакториал сабаблар ҳамда ташқи факторларга боғлиқ. Текширувлар rs1045642 полиморфизм MDR1 генни генотипини ассоциациясини ҳамда МПК ни ривожланишида хавфи иштирокини таҳлил қилинди. Гомозиготли генотип Т/Т полиморфизмининг rs1045642 гена–MDR1ни хавфли генотиплари 2,3 баравар МПКни ривожланиш эҳтилоли юқорилигини тахмин қилиш имконини берди Ўзбекистонда (Р<0.05). Миелопролифератив беморларда ривожланиш хавфини полиморфизм rs1045642 гена–MDR1ни боғлиқлигини ўрганилди.
Асосий тиш касалликларининг юқори тарқалиши ривожланишнинг патогенетик механизмларини ҳисобга олган ҳолда оптимал воситаларни, олдини олиш ва даволаш усулларини топиш зарурлигини тақозо етади. Тишларнинг патологияси ва тананинг умумий касалликлари билан шиллиқ қавати ўртасида яқин алоқа мавжуд бўлиб, улар орасида овқат ҳазм қилиш ва қон айланиш тизимлари, нафас олиш ва қон органлари, эндокрин ва репродуктив тизимлар касалликлари алоҳида ўрин тутади, бу патогенезнинг асосий алоқаларининг умумийлиги билан боғлиқ. Турли патоген микроорганизмлардан келиб чиқадиган яллиғланиш ва деструктив пародонт касалликлар тўқима ва органларда реакцияларни келтириб чиқариши аниқланди. Бироқ, оғиз бўшлиғининг ҳолати ички органларнинг турли касалликлари билан ҳам ўзгаради. Гастроэнтеролог ва стоматологларнинг биргаликдаги тиббий фаолияти бўйича тавсиялар берилган. Шундай қилиб, стоматолог ҳар бир муайян ҳолатда пародонт касалликларни даволаш стратегияси ва тактикасини ишлаб чиқишда зарур бўлган соматик патологиянинг мавжудлиги ва оғирлигини, ушбу касалликларни компенсацияси ҳақида маълумотга эга бўлиши керак
Тадкикот объектлари: 120 бемор юкори жаг бушлиги яллигланиш касалликлари билан (177 касалланган бушлик).
Ишнинг максади: Икки улчамли ультрасонография ердамида юкори жаг бурун ендош бушлиги яллигланиш касалликлари ташхисини яхшилаш Тадкикот методлари: ультрасонография, рентгенография ва магнит резонанс томография.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: текширув натижалари куйдагини курсатди: уткир гайморитни хамма шаклида ультрасонография спецификлиги паст булди - 50.0+6.7%. Лекин ушбу усулни сезгирлиги катарал ва йирингли уткир синуситда етарли булди - 75.0+11.6% ва 93.0+3.9%. Сурункали гайморитда натижалар икки улчамли ультрасонография юкори информативлигини курсатди: деворли-гиперпластик турида - сезгирлик 82.0+5.2%, спецификлик - 95.0+3.0%; йирингли - сезгирлик 88.0+6.8%, спецификлик-79.0+8.5%; киста ва полипларда -сезгирлик 87.0+5.0%, спецификлик - 93.0+3.8%.
Мазкур текширувда юкори жаг бушлиги яллигланиш касалликларини ташхислашда ультрасонография имкониятлари курсатилган. Икки улчамли ультрасонографияга турли юкори жаг ендош бушлиги яллигланиш касалликларида диагностик ахамиятига бахо берилди. Турли яллигланиш касалликларда амалиет жихатидан куллай сонограммалар укиш методикаси ва юкори жаг бушлиги ультрасонографик текшириш протоколи ишлаб чикилди. Юкори жаг яллигланиш касалликларини ультрасонографик дифференциал ташхис мезонлари ва ультратовуш усулини нур ташхиси алгоритмида урни аникланди.
Амалий ахамияти: гайморитлар диагностика яхшиланди. Бемор учун нурланиш дозаси (патология йуклида рентгенография кулланилиши) ва инвазив текширувлар сони камайди (диагностик пункция шилик кават гиперплазиясида еки кистада).
Тадбик этиш даражаси: тадкикот натижалари Биринчи ТошДавТИ ЛОР ва нур ташхиси булимларида тадбик этилган.
Кулланиш сохаси: нур ташхиси, оториноларингология.
Ayollarda ichki jinsiy a'zolarning yallig'lanish kasalliklari tarkibida reproduktiv yoshdagi ayollarda jarrohlik davolash zarurati tufayli nogironlikning asosiy sababi bo'lgan yiringli-yallig'lanishli shikastlanishlar alohida o'rin tutadi. Ayollarning 4-5 foizida bachadon naychalari va tuxumdonlarning yiringli yallig'lanish kasalliklari aniqlanadi. Ushbu tadqiqotning maqsadi ayollarda kichik tos a'zolarining yiringli-yallig'lanish kasalliklarini davolash va oldini olishning yangi usullarini joriy etish va samaradorligini baholash edi. Kichik tos a'zolarining yiringli-yallig'lanish kasalliklarini rivojlanishining oldini olish chora-tadbirlarini ishlab chiqish maqsadida 240 nafar reproduktiv yoshdagi ayollarni ko'rikdan o'tkazdik. Klinikani baholashimiz va qo'llanilgan tadqiqot usullarining natijalari, shuningdek jarayonning natijalari tos a'zolarining yiringli-yallig'lanish kasalliklari bo'lgan ikkita guruhni ajratishga imkon berdi - volumetrik (50; 20,8%) va bo'lmagan. hajmli (190; 79,2%). Bizning ishimizda qo'llaniladigan diagnostik tadqiqot usullari nafaqat patologik jarayonni tekshirish va yallig'lanish o'chog'idagi anatomik o'zgarishlar darajasini baholashga, balki terapiya samaradorligini dinamik monitoringini amalga oshirishga ham yordam berdi. tos a'zolarining yiringli-yallig'lanish kasalliklari bilan og'rigan bemorlarni davolash uchun tavsiya etilgan optimallashtirilgan kompleksni amalga oshirish.
Мақолада мамлакатимиз шароитида ғўза экинларида аниқланган замбуруғли нихол касалликлари ва уларга қарши биологик кураш чоралари муҳокама қилинади. Тақдиқотлар натижасида, ғўзада илдиз чиришининг асосий қўзғатувчиларига микроскопик замбуруғлардан Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. лар киради.
Тадқиқот маълумотлардан келиб чиқадики, ниҳол касалликлари келтирадиган зарари бўйича, охирги 3 йил учун ўртача олинганда, ҳамма касалликлардан энг юқори нобуд бўлган пахта ҳосилининг 22,6 фоизи нихол касалликлари туфайли содир бўлган. Кейинги ўринларда вертициллёз сўлиш 19,23 %, Кўсак чириши эса 19,1 % ни ҳамда энг кам фузариоз сўлиш 7.48% ни ташкил этган.
Олинган маълумотлар асосида ғўзада илдиз чириши касалликларининг ривожланишига – тупроқ ва ҳавонинг ҳароратини паст бўлиши, уруғликни тавсия этилганидан чуқурроқ экилиши, қатқалоқ, ортиқча намлик, тупроқнинг яхши юмшатилмаганлиги, патоген замбуруғлар билан зарарланганлиги, сабаб бўлади деган хулосага келинган.