В статье рассматривается вопрос о возрождении интереса к мифу в литературе и использование поэтики мифа, способствующей обогащению художественного произведения, в творчестве узбекского мифологи.
Ушбу мақола Марказий Осиё туркий халқлари мифологиясининг пайдо бўлиши ва
ривожланишига бағишланган. Дастлаб, мақола афсонанинг фандаги, хусусан, адабиётдаги қисқача тавсифини беради. Мақолада мифларнинг ривожланиш босқичлари ишончли манбалардан олинган мисоллар асосида изчил очиб берилади. Миф қадимги замонларда ибтидоий одамнинг воқеликка бўлган ҳиссий муносабатини ифодалаш воситаси сифатида инсон ҳаётида, шу жумладан, босқичма-босқич ривожланиб боришда муҳим роль ўйнаган ва бугунги кунда адабиётда янги жанрларнинг пайдо бўлишига ва улар билан асарлар матнида бирлашишига таъсир кўрсатадиган муҳим ўринга эга.
Адабиётда мифологик образ, сюжетларга янгича ижодий ёндашув жараёнида, албатта, диний дунёқараш ва халқ оғзаки ижоди ётади. Адабий жараёнда мифларга ижодий ёндашув ҳар бир даврда ўзига хос тарзда кечган. Замонавий араб насрида (ХХ асрнинг иккинчи ярми ва охирлари), хусусан ҳикоянависликда мифологик образлар ва сюжетлар, диний муқаддас манбалардаги ривоятлар, пайғамбарлар ҳаётига доир ҳикоятларга ижодий ёндошувларда ҳам янги бадиий изланишлар юзага келди. Миср адабиётида бу йўналиш “ رايت ةيروطسلأا ” “мифологик оқим” деб ҳам номланди. Мазкур оқимдаги ҳикояларда фантастик, сирли, ғаройиб унсурлар асар матнига кириб, ҳақиқий воқелик билан уйғунлашиб кетади. Замонавий араб адабиётида Нажиб Маҳфуз, Юсуф Идрис, Дийа аш-Шарқовий, Жўрж Салим, Мунир Утейба, Закарийа Тамер, Абдураҳмон Мажид ар-Рубейи, Муҳаммад Шаълан, Иброҳим Аслон ва бошқа бир қатор ёзувчилар мифологик сюжет ва образларга, диний муқаддас китоблардаги ривоятларга ижодий ёндашув натижасида ўзига хос, бетакрор услубга эга асарларини яратдилар. Мазкур мақолада мисрлик ёзувчи Мунир Утейбанинг “Огоҳлантириш” ҳикоясида ҳинд халқининг қадимий мифларидан бугунги замон, бугунги инсон қиёфасини, ундаги ахлоқий, маънавий камчилик ва иллатларни ёритишда истифода этгани, интертекстуалликнинг ўзига хос хусусиятлари таҳлил қилинган.
Мақола Россияда афсонавий фундаментал ва амалий машҳур тушунчаларни ривожлантириш муаммоларига бағишланган. Рус миллий маданиятининг турли шаклларидаги таниқли олимларнинг асарлари ўрганилмоқда, бугунги кунгача асосий аксиомаларга айланган ва адабий асар мифологиясини ўрганишга имкон берган классик фаннинг ютуқлари ўрганилмоқда. Олимлар ёзувлари асосида муаллиф замонавий афсона тушунчаси ва унинг функционал хусусиятларини ажратиб кўрсатишга ҳаракат қилди.
Тадқиқотда 17 ёшдан 58 ёшгача бўлган кенг тарқалган псориаз вулгарисли 54 бемор иштирок етди. Беморларни қонга текширганда, текширилган ситокинларнинг ҳар бирининг таркиби кўпаяди; стандарт даволанишдан сўнг биз беморларнинг қонини иккинчи марта текширувдан ўтказдик; ситокинлар даражасининг ошиши аниқланди. Ушбу тадқиқот псориазни хулқ-атвор стандарт даволашидан сўнг беморларнинг пастки гуруҳида релапс хавфи жуда юқори еканлигини ва беморнинг иммунитет ҳолатидаги бу ўзгаришлар, аксарият ҳолларда, касалликнинг клиник давомийлигини ва сурункали кечишини давом еттиришини кўрсатиши мумкин
Мақолада таниқли афғон классик шоири Абдураҳмон Мўманд (Раҳмон бобо) ҳаёти ва ижоди атрофлича ёритилган. Унда шоир ижодининг моҳияти ва унинг афғон мумтоз адабиёти тарихида тутган ўрни ҳақида адабиётшунос олимлар фикрлари келтирилиши билан бир қаторда, адиб асарларининг ғоявий мазмуни, бадиияти конкрет мисоллар таҳлили орқали ёритиб берилган. Шунингдек, мақолада шоирнинг тасаввуфга бўлган муносабати, ўз замонаси воқелиги ҳақидаги қарашлари, унинг асарларида ифодаланган инсонпарварлик, халқчиллик моҳияти очиб берилган. Мақоланинг илмий салмоғи унда ўзбек шарқшунослигида биринчи бор шоир ҳаёти ва ижодий мероси мумкин қадар кенг ва ҳар тарафлама тадқиқ этилгани ва шоир шеърияти бўйича бевосита унинг асарлари таҳлили асосида хулосалар чиқарилгани билан белгиланади
This article discusses the issues of childlessness of fathers in the traditional life of the Karakalpaks from an early period, which are reflected in folk epics. The epic direction and various motivations are revealed.
Мазкур мақолада ХХ асрнинг иккинчи ярми Миср, Сурия, Ливан, Ироқ, Фаластин, Иордания каби араб мамлакатлари адабиётидаги ҳикоя жанрининг эволюцияси қиёсий-типологик, қиёсий-тарихий жиҳатдан таҳлил этилиб, ҳикоя жанрининг ХХ аср давомидаги тараққиёт йўли ишлаб ёритилган. ХХ асрда ижод қилган араб ёзувчиларининг ҳикояларини таҳлил этиш асосида жаҳон адабий жараёнидаги замонавий йўналиш ва оқимларнинг таъсири ва мослашув жараёни очиб берилган. Замонавий араб ҳикоячилигида ўрта аср араб насрига хос поэтик анъаналарнинг янгича ифода тарзи, қадимги Шарқ халқлари ҳамда юнон мифларига ижодий ёндашув масаласи акс эттирилган. Шунингдек, қадимги диний манбаларда келтирилган қиссаларнинг мавзу ва образларининг янгича талқинда берилганлиги ёритилган. Мақолада замонавий араб ҳикоячилигида «қисқа ҳикоя», «узун ҳикоя», «энг қисқа ҳикоя» каби шаклларининг мавзу кўлами ва поэтикаси таҳлил қилинган.
В данной статье анализируется, произведение Т. Толстой, «На золотом крыльце сидели» определяются особенности использования автором в рассказе различных фольклорных и мифологических образов, как основу для создания персонажей.
The subject of this article is the identification of the romantic originality of W. Irving’s short stories from the book «The Alhambra» In connection with this, the following characteristic features of the aesthetics of romanticism are clarified: the problem of the romantic hero, his opposition to society, the break of the ideal with reality, the role of folklore, the reception of contrast, etc. In the context of revealing the peculiarity of romanticism W. Irving, the creative evolution of the writer and the artistic structure of his short stories, reminiscent of a fairy tale. The problems and the subject-composition structure of Irving’s
works, based on the motive of adventure, are considered in detail; the uniqueness of the artistic chronotope
with elements of magic, the combination of myth and reality in the depiction of heroes; the plot-forming role
of the reception of contrast, the specificity of cultural, historical and spiritual realities borrowed by the writer
from Arabic and Spanish legends and fairy tales; the importance of fiction and irony as a means of understanding the contemporary writer of reality. All this gives grounds to draw a conclusion about the
romantic context of the works of the writer – the founder of American romanticism
This article covers theories of Uzbek and English mythology and demonology, as well as "Comparative study of demonological and mythological characters in Uzbek and English."
Мақолада Марказий Осиёда яшаган қадимги аждодларимизнинг осмон ёритқичлари ва юлдузлар тўғрисидаги астраль мифларининг ўзига хос хусусиятлари, генетик асослари ва қадимги моддий маданият ёдгорликларидаги рамзий талқинлари хусусида сўз юритилади.
Фан тараққиёти замонавий мифологизация, уни тадқиқ қилишнинг янги усуллари, шаклларини кашф қилиш заруратини намоён қилмоқда. Шу сабабли бизнинг фикримизча замонавий мифология ва унинг аҳамияти тўғрисида мулоҳаза юритиш аҳамияти жиҳатдан ўринли. Мазкур тушунчани ижтимиоий жараёнлар маҳсули сифатида тадбиқ қилган ҳолда фикр юритар эканмиз, ўз навбатида у қатор ижтимоий ва психологик омилларга, жумладан, шахсининг ўзига хослигига ҳам боғлиқ. Мазкур жараён айниқса, иккиламчи мифологизация, яъни бадиий асарларни экранлаштиришда яққол кўзга ташланади. Мифологизация жараёни тафаккур тарзи билан бевосита боғланган бўлади.