Астральные мифы и их интерпретация в материальной культуре народов Шелкового пути

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
18-27
5
3
Поделиться
Жураев, М. (2018). Астральные мифы и их интерпретация в материальной культуре народов Шелкового пути. Востоковедения, 1(1), 18–27. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15960
Маматкул Жураев, Институт узбекского языка, литературы и фольклора академии наук

доктор филологических наук, профессор

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В  данной  статье  анализируются  астральные  мифы  и  мифологические представления наших древних предков, проживавших в Центральной Азии, выявляются их специфические особенности, генетические истоки и символическая интерпретация в памятниках материальной культуры.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

18

Сафи

ад

-

Дин

ал

-

Хиллий

бўлса

,

мавалийа

жанри

701

йилда

бунёд

этилган

Васит

шаҳрида

юзага

келган

,

деб

ҳисоблайди

.

Ироқда

бино

этилган

бу

ша

-

ҳар

қурилишида

иштирок

этган

қуллар

иш

пайтида

қўшиқ

хиргойи

қилар

,

уларнинг

қўшиғида

ҳар

бир

банд

охирида

мавалийа

рефрени

такрорланиб

келар

эди

1

.

Демак

,

бу

илмий

фаразга

кўра

,

мавалийа

жанри

қадимги

араб

халқ

меҳнат

қўшиқларининг

бадиий

тараққиёти

давомида

шаклланган

.

Бу

талқинларнинг

қайси

бири

ҳақиқатга

яқин

ва

илмий

жиҳатдан

қайси

фараз

тўғрироқ

эканлигини

аниқ

айтиш

учун

ҳозирча

далиллар

етарли

эмас

.

Ҳар

ҳолда

бу

шеърий

шакл

бадиий

фикрнинг

ўзига

хос

ифода

усулларидан

бири

сифатида

IX

асрдаёқ

араб

халқ

адабиёти

жанрлари

тизимидан

ўрин

олганли

-

гига

шубҳа

йўқ

.

Мавалийанинг

бизгача

етиб

келган

энг

қадимий

намуналари

араб

тилининг

Ироқ

лаҳжасига

хос

лисоний

хусусиятларни

ўзида

мужассам

-

лаштирганлигига

кўра

,

бу

жанрнинг

дастлабки

намуналари

Ироқда

яратил

-

ган

,

деб

хулоса

чиқарса

бўлади

.

Ўрта

асрларнинг

охирги

чорагида

Миср

халқ

адабиётинииг

анъанавий

шеърий

шаклларидан

бирига

айланган

бу

жанр

атамаси

маълум

фонетик

ўзгаришга

учради

ва

маввал

” (

кўпликдаги

шакли

мававил

”)

тарзида

қўлланила

бошлади

.

ЖЎРАЕВ

МАМАТҚУЛ

Филология

фанлари

доктори

,

профессор

,

ЎзР

ФА

Ўзбек

тили

,

адабиёти

ва

фольклори

институти

Астраль

мифлар

ва

уларнинг

Ипак

йўли

халқлари

моддий

маданиятидаги

талқини

Аннотация

.

Мақолада

Марказий

Осиёда

яшаган

қадимги

аждодларимизнинг

осмон

ёритқичлари

ва

юлдузлар

тўғрисидаги

астраль

мифларининг

ўзига

хос

хусусиятлари

,

генетик

асослари

ва

қадимги

моддий

маданият

ёдгорликларидаги

рамзий

талқинлари

хусусида

сўз

юритилади

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

астраль

миф

,

ўзбек

фольклори

,

халқ

тақвими

,

мифоло

-

гия

,

мифологик

концепция

,

афсона

,

сюжет

,

мифик

персонаж

,

юлдуз

культи

.

Аннотация

.

В

данной

статье

анализируются

астральные

мифы

и

мифологи

-

ческие

представления

наших

древних

предков

,

проживавших

в

Центральной

Азии

,

выявляются

их

специфические

особенности

,

генетические

истоки

и

символическая

интерпретация

в

памятниках

материальной

культуры

.

Опорные

слова

и

выражения

:

астральный

миф

,

узбекский

фольклор

,

народный

календарь

,

мифология

,

мифологическая

концепция

,

легенда

,

сюжет

,

мифический

персонаж

,

культ

звезды

.

1

Рида

Мухсин

Хаммуд

.

Ал

-

фунуну

-

ш

-

шиъриййа

ғайру

-

л

-

му

ариба

.

Ал

-

муаллийа

. –

Бағдод

.

1976. –

Б

. 24–41.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

19

Abstract.

This article analyzes astral myths and mythological representations of our

ancient ancestors, who lived in Central Asia, and reveals their specific features, genetic
origins and symbolic interpretation in the monuments of material culture.

Keywords and expressions:

astral myth, Uzbek folklore, folk calendar, mythology,

mythological concept, legend, plot, mythical character, star cult.

Юлдузлар

ҳаракати

ва

ҳолатига

қараб

вақт

ҳисобини

юритишга

одатланган

аждодларимиз

ўзлари

муттасил

кузатган

само

жисмларини

алоҳида

номлар

билан

атаб

,

улар

ҳақида

турли

хил

миф

ва

афсоналарни

яратишган

.

Қадимги

одамларнинг

мифологик

тасаввурлари

сон

-

саноқсиз

осмон

ёритқичлари

,

шу

жумладан

,

юлдузлар

билан

боғлиқ

эътиқодий

қарашларни

ҳам

ўз

ичига

олган

.

Юлдузлар

тўғрисидаги

қадимги

тасаввурлар

силсиласи

астраль

мифлар

ёки

астромифология

деб

юритилади

.

Астраль

мифлар

,

асосан

,

этиологик

харак

-

терда

бўлиб

,

юлдузларнинг

пайдо

бўлиши

,

уларнинг

осмон

гумбазидаги

дои

-

мий

ҳаракати

сабабларини

тушунтириш

,

изоҳлаш

вазифасини

бажаради

.

Бун

-

дай

мифлар

сюжетининг

етакчи

композицион

элементи

аввал

ерда

яшаган

одам

(

ёки

жонзот

)

нинг

осмон

жисмига

эврилиши

мотивидир

.

Астраль

мифлар

силсиласи

юлдуз

туркумлари

,

юлдузлар

,

сайёралар

ҳақидаги

асотирлардан

иборат

бўлиб

,

қамарий

ва

шамсий

мифлар

ҳамда

юлдузлар

ҳақи

-

даги

асотирларни

ўз

ичига

олади

.

Юлдузлар

ва

сайёраларнинг

пайдо

бўлиши

,

юлдуз

туркумлари

,

Сомон

йўли

,

ой

ва

қуёшнинг

вужудга

келиши

,

уларнинг

фа

-

зовий

ҳаракати

тўғрисидаги

ибтидоий

эътиқодларни

ўзида

мужассамлаштирган

астраль

мифлар

дунё

фольклоршунослигида

маълум

даражада

ўрганилган

.

Марказий

Осиё

минтақаси

халқлари

фольклоршунослигида

астраль

миф

ва

афсоналарни

тўплаб

,

ўрганиш

борасидаги

дастлабки

жиддий

изланишлар

XIX

асрдан

эътиборан

Г

.

Н

.

Потанин

,

М

.

В

.

Лоссиевский

,

М

.

Бийсенов

,

Н

.

Борисовс

-

кий

,

А

.

Диваевларнинг

илк

тадқиқотлари

билан

бошланган

1

.

Шундан

кейин

Г

.

Н

.

Шамсуддиновнинг

Ҳулкар

ва

Етти

қароқчи

ҳақидаги

, “

Алм

тахаллусли

муаллифнинг

ой

ва

юлдузларга

бағишланган

ўзбек

мифлари

,

К

.

Михайловнинг

эса

Зуҳра

юлдузи

ҳақидаги

қозоқ

халқ

афсоналари

,

Б

.

А

.

Куфтиннинг

қозоқ

халқ

тақвими

ва

астрономик

тасаввурларига

оид

мақолалари

босилиб

чиққан

2

.

Астраль

мифларнинг

ўзига

хос

табиатини

ўрганишда

Г

.

М

.

Давлетшин

,

А

.

Н

.

Халиковларнинг

Волга

бўйи

туркий

халқларининг

қадимий

космого

-

1

Потанин

Г

.

Н

.

Очерки

северо

-

западной

Монголии

.

Вып

. IV. –

СПб

., 1883;

Лоссиевский

М

.

В

.

Башкирская

легенда

о

месяце

//

Оренбургский

листок

. – 1876.

24;

Улкер

//

Тургайская

газета

, 1897.

25;

Борисовский

Н

.

Звезда

«

Зухра

» //

Тургайская

газета

, 1898.

40;

Диваев

А

.

Киргизское

описание

Солнца

,

находивщегося

на

небесах

//

Известия

общества

археологии

,

истории

и

этнографии

.

Т

. XIV (37). –

Казань

, 1897. –

С

. 370–377;

Его

же

.

Киргизский

рассказ

о

звездах

//

Известия

общества

археологии

,

истории

и

этнографии

.

Т

. XIV (3). –

Казань

, 1897. –

С

. 360–369;

2

Шамсуддинов

Г

.

Н

.

Улькер

и

Жетикаракчи

//

ТВ

. –

Т

., 1903, 18

май

;

Алм

.

В

.

Сартовские

легенды

. 1)

Луна

и

звезды

//

Самарканд

, 1905, 2

февраля

.

25. –

С

. 2;

Михайлов

К

.

Зухра

//

ТВ

. –

Т

., 1913.

136;

Куфтин

Б

.

А

.

Календарь

и

первобытная

астрономия

киргиз

-

казацс

-

кого

народа

//

Этнографическое

обозрение

. –

М

., 1918.

354.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

20

ник

тасаввурлари

таҳлилига

доир

илмий

мақолалари

1

ҳам

муҳим

аҳамиятга

эга

.

Фалакшунос

олим

Х

.

Абишевнинг

осмон

ёритқичлари

ҳақидаги

халқ

афсоналари

,

шунингдек

,

астрономик

тасаввурлар

ҳамда

об

-

ҳаво

ўзгаришла

-

ри

билан

боғлиқ

халқ

қарашларининг

қозоқ

фольклорида

акс

этишини

ўрга

-

нишга

доир

ишлари

нашр

этилган

2

.

С

.

А

.

Қасқабасовнинг

қозоқ

халқ

насри

-

нинг

эртакдан

бошқа

жанрлари

тадқиқига

доир

монографиясида

эса

юлдуз

-

лар

билан

боғлиқ

қадимги

мифларнинг

реликтларини

ўрганишга

ҳам

алоҳида

эътибор

қаратилган

3

.

Турк

олими

М

.

Эргун

ўзининг

афсоналардаги

эврилиш

мотивини

ўрганишга

бағишланган

тадқиқотининг

2-

жилдига

юл

-

дузларнинг

пайдо

бўлиши

тўғрисидаги

ўзбек

,

туркман

,

қозоқ

,

қирғиз

,

уйғур

,

тува

,

озарбайжон

,

гагауз

,

ёқут

,

татар

,

бошқирд

ва

бошқа

туркий

халқлар

афсоналарининг

матнларини

киритган

4

.

Шунингдек

,

Марказий

Осиёнинг

ҳакас

,

тоғли

олтой

,

мўғул

,

бурят

ва

бошқа

халқлари

фольклоридаги

астро

-

мифологик

қарашлар

таҳлилига

доир

илмий

адабиётлар

ҳам

мавжуд

5

.

Юлдузлар

тўғрисидаги

астраль

қарашлар

Ипак

йўли

халқлари

анъанавий

тақвимининг

юзага

келишида

муҳим

ўрин

тутганлиги

Б

.

А

.

Куфтин

,

Х

.

Аби

-

шев

,

М

.

Т

.

Айтбоев

,

А

.

А

.

Бойбосунов

,

Д

.

Нуржанов

,

М

.

Жўраев

каби

олим

-

лар

томонидан

ҳам

қайд

қилинган

6

.

В

.

М

.

Беркутов

,

И

.

Жабборов

ва

Ф

.

Раҳ

-

моновнинг

ишларида

7

Ҳулкар

юлдузини

кузатиш

асосида

тўпланган

тажри

-

балардан

деҳқончилик

амалиётида

кенг

фойдаланилганлиги

таъкидланган

.

Қадимги

астромифология

тадқиқотчиси

В

.

Е

.

Ларичевнинг

тахминича

,

ос

-

1

Давлетшин

Г

.

М

.

О

космогонических

воззрениях

волжских

булгар

домонголского

периода

//

Из

истории

татарской

общественной

мысли

. –

Казань

, 1979;

Халиков

А

.

Н

.

Отражение

космогонических

легенд

волжских

булгар

в

археологических

материалах

//

Из

истории

ранних

булгар

. –

Казань

, 1981.

2

Абишев

Х

.

Элементы

астрономии

и

погода

в

устном

народном

творчестве

казахов

. –

Алмата

:

Изд

.

АН

Каз

ССР

, 1949;

Ўша

муаллиф

.

Аспан

сыры

. –

Алмата

, 1966.

3

Каскабасов

С

.

А

.

Казахская

несказочная

проза

. –

Алмата

:

Наука

, 1990.

4

Metin Ergun. Turk dunyasi efsanelerinde degisme motifi. II-cilt. – Ankara, 1997.

5

Бутанаев

В

.

Я

.

Представления

о

небесных

светилах

в

фольклоре

хакасов

//

Ученые

записки

Хакасского

научно

-

исследовательского

института

языка

,

литературы

и

истории

.

Сер

.

филология

.

3. –

Абакан

, 1976.

Вып

. 20. –

С

. 231–240;

Бурнаков

В

.

А

.,

Цыденова

Д

.

Ц

.

Традиционные

астральные

воззрения

хакасов

//

Вестник

Новосибирского

университета

.

Сер

.

история

,

филология

. –

Новосибирск

, 2012.

11. –

С

. 270–278.

6

Куфтин

Б

.

А

.

Календарь

и

первобытная

астрономия

киргиз

-

казацского

народа

//

Этнографичес

-

кое

обозрение

. –

М

., 1918.

3. –

С

. 54;

Абишев

Х

.

Элементы

астрономии

и

погода

в

устном

народном

творчестве

казаков

. –

Алмата

, 1949. –

С

. 3-19;

Айтбаев

А

.

Т

.

Народные

знания

киргизов

XIX –

начала

XX

в

. //

Известия

Академии

наук

Республики

Киргизстан

.

Сер

.

общественых

наук

.

Т

. 1.

Вып

. 1. –

Фрунзе

, 1959. –

С

. 63–78;

Бойбосунов

А

.

А

.

Донаучные

представления

киргизов

о

природе

. –

Бишкек

, 1990. –

С

. 12 – 49;

Жўраев

М

.

Ўзбек

халқ

тақвими

ва

мифологик

афсоналар

. –

Т

., 1994;

Ўша

муаллиф

.

Ипак

йўли

халқлари

астромифологияси

. –

Т

.: Paradigma, 2018.

7

Беркутов

В

.

М

.

Народный

календарь

и

метрология

булгаро

-

татар

. –

Казань

, 1987. –

С

. 28;

Джаббаров

И

.

М

.

Из

истории

техники

и

культуры

земледелия

Южного

Хорезма

(

конец

Х

I

Х

начало

ХХ

вв

.) //

История

материальной

культуры

Узбекистана

.

Вып

.2. –

Т

., 1961. –

С

. 290–

294;

Раҳмонов

Ф

.

Қашқадарё

воҳаси

аҳолисининг

зироатчиликка

оид

урф

-

одат

ва

маросим

-

лари

(

Х

I

Х

асрнинг

охири

ХХ

аср

бошлари

):

Тарих

фанлари

номз

.

дисс

. –

Т

., 2001. –

Б

. 83.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

21

мон

ёритқичларини

кузатиш

амалиёти

,

юлдузлар

ҳолати

ва

ҳаракат

йўнали

-

шидаги

даврийлик

ҳақидаги

илк

қарашлар

тош

асридаёқ

юзага

келган

1

.

Сайёралар

ва

юлдуз

туркумининг

тунги

осмон

гумбазидаги

ўрни

ҳамда

ҳаракат

йўналишларини

доимий

кузатиб

борган

қадимги

одамлар

у

ёки

бу

юлдуз

йилнинг

муайян

фаслида

осмоннинг

маълум

бир

нуқтасида

бўлишига

алоҳида

эътибор

берганлар

.

Улар

юлдузларнинг

ўзаро

жойлашувига

ҳам

аҳамият

бериб

,

само

ёритқичлари

осмон

гумбазини

муайян

бир

давр

(

вақт

)

доирасида

изчил

,

доимий

айланиб

чиқишини

аниқлаганлар

.

Натижада

юл

-

дузлар

тўғрисидаги

миф

ва

афсоналар

юзага

келган

.

Темир

қозиқ

юлдузи

Ер

ўқининг

тўғрисида

жойлашганлиги

учун

қадимги

одамларга

ўзгармайдиган

-

дай

бўлиб

туюлган

.

Шунинг

учун

ҳам

аждодларимиз

бу

юлдузни

самовий

тулпорлар

боғланган

қозиқ

деб

,

унинг

яқинидаги

икки

юлдузни

икки

от

,

Етаганни

эса

ана

шу

отларни

ўғирлаш

учун

тун

бўйи

айланиб

юрадиган

ўғрилар

,

деб

тасаввур

қилишган

2

.

Айрим

юлдузлар

ҳаракати

,

жойлашуви

ва

айрим

юлдузлар

,

масалан

,

Ҳулкарнинг

ўз

ҳаракат

йўналиши

давомида

ой

билан

кесишув

ўринларини

билиш

асосида

тақвимий

тушунчалар

ҳам

келиб

чиққан

.

Б

.

М

.

Владимирс

-

кий

ва

Л

.

Д

.

Кисловскийларнинг

ёзишларича

,

энг

қадимги

календарлардан

бири

12

йиллик

ва

60

йиллик

тақвимларнинг

хатоси

ҳар

2–5

йиллик

даврий

айланишдан

кейин

Юпитер

ва

Сатурн

сайёраларининг

ҳаракати

бўйича

тўғриланган

экан

3

.

Қадимги

ҳисобдонлар

юлдузлар

ҳаракатига

қараб

йилни

маълум

даврларга

бўлганлар

ва

шу

вақтларда

бажариладиган

ишларнинг

натижалари

қандай

бўлишини

олдиндан

айтиб

берганлар

.

Туркий

тилларнинг

ономастик

тизимида

алоҳида

лексик

гуруҳни

ташкил

этадиган

космонимларнинг

лингвистик

хусусиятларини

ўрганишга

бағиш

-

ланган

тадқиқотларда

4

ҳам

астраль

қарашлар

ҳамда

космогоник

мифларни

ўрганишга

алоҳида

эътибор

берилган

.

Ипак

йўли

минтақаси

халқларининг

қадимги

аҳолиси

юлдузлар

ҳаракати

-

ни

яхши

билганлиги

учун

ҳам

уларнинг

астраль

миф

ва

тасаввурлари

,

табиийки

,

ўша

даврларда

яратилган

моддий

маданият

намуналари

ва

санъат

асарларида

ҳам

ўз

аксини

топган

.

Қадимги

астраль

мифологияда

юлдузлар

турли

хил

жониворлар

ва

асотирий

персонажлар

сифатида

тасаввур

қилин

-

1

Ларичев

В

.

Е

.

Звездные

боги

. –

Новосибирск

:

Наука

, 1999;

Его

же

.

Заря

астрологии

:

Зодиак

троглодиков

,

Луна

,

Солнце

и

«

блуждающие

звезды

». –

Новосибирск

:

Наука

, 1999.

2

Зарифов

Ҳ

.

Т

.

Ўзбек

халқ

достонларининг

тарихий

асослари

бўйича

текширишлар

//

Пўлкан

шоир

. –

Т

.:

Фан

, 1976. –

Б

. 80.;

Жўраев

М

.

Ўзбек

халқ

самовий

афсоналарининг

тарихий

асослари

:

Филол

.

фанлари

докт

.

дисс

. –

Т

., 1996. –

Б

. 56–74.

3

Владимирский

Б

.

М

.

Кисловский

Л

.

Д

.

Астрономия

и

история

культуры

. –

М

.:

Знание

, 1989. –

С

. 16.

4

Нуржанова

Д

.

Н

.

Казахская

космогония

//

Этнография

имен

. –

М

.:

Наука

, 1971. –

С

. 229–

235;

Никонов

В

.

А

.

Космогония

Поволжья

//

Ономастика

Поволжья

:

Материалы

3-

конференции

по

ономастике

Поволжья

. –

Уфа

, 1973.

Вып

. 3;

Ливетская

Л

.

С

.

Следы

космогонических

представлений

тюркских

народов

в

лексике

и

фразеологии

их

языков

//

Сущность

развития

и

функции

языка

. –

М

.:

Наука

, 1987. –

С

. 182–191;

Примов

А

.

Мифлар

асосида

юзага

келган

космонимлар

//

Хоразм

фольклори

. 3-

том

. –

Хива

, 2001. –

Б

. 61–63.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

22

ганлигини

бу

ҳудуддан

топилган

археологик

топилмалардаги

астраль

тим

-

соллар

ҳам

тасдиқлайди

.

Самовий

жисмлар

ҳолати

ва

ҳаракатини

кузатишга

асосланган

астрологик

тушунчалар

жуда

эрта

шаклланган

мамлакатимиз

ҳу

-

дудида

яратилган

бундай

осори

атиқаларда

ҳам

юлдузлар

билан

боғлиқ

мифик

қарашлар

акс

этганлигини

кўрсатадиган

кўплаб

далиллар

мавжуд

.

Қадимги

сакларнинг

кўплаб

моддий

маданият

ёдгорликларида

астраль

мифология

ва

унинг

турли

хил

ишончлари

ўз

ифодасини

топганлиги

илмий

манбаларда

қайд

этилган

1

.

Ҳозирга

қадар

топилган

археологик

ёдгорликлар

орасида

юлдуз

тасвири

туширилган

терракота

ҳайкалчалари

кўплаб

қайд

этилган

.

Масалан

,

Олтинтепа

ёдгорлигининг

бронза

даврига

оид

маданий

қатлами

қазиб

ўрганилганда

лойдан

ясалган

аёл

ҳайкалчаси

топилган

.

Бу

ўша

давр

культлари

билан

алоқадор

муқаддас

она

маъбуда

ҳайкалчаси

бўлиб

,

унинг

тақимига

тушиб

турган

йўғон

соч

ўрими

остида

учта

саккиз

қиррали

юлдуз

тасвири

акс

этттирилган

2

.

Шу

обидадан

топилган

маъбуда

-

ларнинг

терракота

ҳайкалчаларидан

айримларининг

елкасида

,

баъзилари

-

нинг

орқа

қисмида

юлдуз

белгиси

чизилганлиги

аниқланган

3

.

Қадимги

сак

маданиятига

мансуб

бўлган

санъат

асарларидаги

шер

ёки

қушнинг

туёқли

жониворни

бурдалаб

,

тилка

-

пора

қилаётганлиги

лавҳаси

ҳам

астраль

мифология

билан

боғлиқдир

.

Археологияга

оид

адабиётларда

бурдалаш

лавҳаси

” (“

сцена

терзания

”)

номи

билан

аталадиган

бу

мотив

сак

тасвирий

санъатининг

анъанавий

мотивларидан

бири

бўлиб

,

унинг

семантик

моҳиятини

талқин

қилиш

билан

боғлиқ

бир

неча

хил

қараш

мавжуд

:

1)

Магик

концепция

.

Г

.

А

.

Федоров

-

Давидов

томонидан

илгари

сурилган

ушбу

концепцияга

кўра

4

,

бу

типдаги

лавҳаларда

қадимги

одамларнинг

жониворлар

тўғрисидаги

эътиқодий

ишончлари

ўз

ифодасини

топган

;

2)

Мифологик

концепция

.

Бу

илмий

қараш

тарафдорлари

Е

.

Е

.

Кузьмина

,

А

.

К

.

Акишевнинг

фикрича

5

, “

бурдалаш

лавҳаси

акс

этган

археологик

топил

-

маларда

сак

мифологияси

ва

эпосининг

сюжетлари

акс

эттирилган

;

1

Баратов

С

.

Р

.

К

вопросу

реконструкции

космогонических

и

религиозных

представлений

саков

//

Жречество

и

шаманизм

в

скифскую

эпоху

(

материалы

международной

конференции

).

СПб

., 1996. –

С

. 140–152;

Марсадолов

Л

.

С

.

Звездные

аспекты

сакральных

колесниц

из

Турции

,

Китая

и

Алтая

//

Наскальное

искусство

в

современном

обществе

.

К

290-

летию

научного

открытия

Томской

писаницы

.

Материалы

международной

научной

конференции

.

Т

.2. –

Кемерово

:

Кузбассвузиздат

, 2011. –

С

. 68–71;

Маточкин

Е

.

П

.,

Гиенко

Е

.

Г

.

Космос

и

миф

в

Тархатинском

мегалитическом

комплексе

//

Наскальное

искусство

в

современном

обществе

.

К

290-

летию

научного

открытия

Томской

писаницы

.

Материалы

международной

научной

конференции

.

Т

. 2. –

Кемерово

:

Кузбассвузиздат

, 2011. –

С

. 72–78.

2

Максимов

И

.

Работа

в

ремесленном

квартале

Алтын

-

тепе

//

Археологические

открытия

1971. –

М

., 1972. –

С

. 528.

3

Массон

В

.

М

.

Раскопки

жилых

кварталов

и

погребальных

комплексов

Алтын

-

тепе

//

Археологические

открытия

. –

М

., 1976–1977. –

С

. 553.

4

Федоров

-

Давыдов

Г

.

А

.

О

сценах

терзания

и

борьбы

зверей

в

памятниках

скифо

-

сибирского

искусства

//

Успехи

среднеазиатской

археологии

.

Вып

. 3. –

Л

., 1975. –

С

. 23–28.

5

Кузьмина

Е

.

Е

.

О

семантике

изображений

на

Чертомлыцкой

вазе

//

Советская

археология

, 1976,

3. –

С

. 68–70;

Акишев

А

.

К

.

Новые

художественные

бронзовые

исделия

сакского

времени

//

Прошлое

Казахстана

по

археологическим

источникам

. –

Алмата

:

Наука

, 1976. –

С

. 183–195.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

23

3)

Астрономик

концепция

.

Милоддан

аввалги

IV

минг

йилликнинг

охирида

Олд

Осиёда

истиқомат

қилган

қадимги

одамлар

санъатида

шернинг

буқа

ёки

оҳуга

ташланаётганлиги

лавҳасини

акс

эттириш

кенг

урф

бўлган

эди

.

Бу

лавҳада

тасвирланган

персонажлар

таркиби

астраль

қарашлар

билан

боғлиқ

ҳолда

танланган

.

Яъни

,

буқа

Ҳулкар

юлдузлари

тўпининг

тимсоли

деб

тасаввур

қилинган

бўлса

,

кийик

Кассиопей

юлдузини

англатган

.

Бу

жониворларга

ҳамла

қилаётган

шер

эса

Асад

буржининг

тасвирий

ифодаси

деб

қаралган

.

Яхлит

олганда

,

бу

сюжет

семантикаси

замирида

табиатнинг

баҳорги

уйғониши

,

қиш

билан

кўклам

,

совуқ

билан

иссиқ

,

ёвузлик

билан

эзгуликнинг

кураши

ҳақидаги

астромифологик

тасаввурлар

ётади

.

Моддий

маданият

ёдгорликлари

тадқиқотчиси

Е

.

Е

.

Кузьминанинг

фик

-

рича

,

шер

ёки

семантик

жиҳатдан

унга

вазифадош

жонзотлар

гриф

ва

бургутнинг

буқа

,

оҳу

ёки

эчки

билан

жанги

акс

эттирилган

сюжет

Евроосиё

халқлари

аждодлари

мифологиясининг

муштарак

ижоди

эмас

,

балки

Олд

Осиёдан

ўзлаштирилган

асотирий

лавҳалардан

бири

ҳисобланади

.

Чунки

бу

сюжет

табиатнинг

кўкламги

янгиланишини

ўзида

акс

эттирган

лавҳа

сифа

-

тида

айнан

Олд

Осиёда

милоддан

аввалги

IV

минг

йилликнинг

охирида

кенг

тарқалганлиги

маълум

1

.

Қадимги

Шарқ

санъатидаги

шернинг

буқага

ҳамла

қилиши

акс

эттирил

-

ган

астромифологик

сюжет

юлдузлар

туркумининг

Наврўз

оқшомидаги

ўза

-

ро

жойлашувининг

ифодаси

бўлиб

,

баҳорий

уйғониш

,

янгиланиш

ва

табиат

-

нинг

яшаришини

англатган

.

Аслида

қадимги

Шумер

маданияти

таъсирида

юзага

келган

бу

ритуал

лавҳа

Ўрта

Осиё

санъатида

милоддан

аввалги

II

минг

йилликнинг

иккинчи

ярмидан

эътиборан

оммалаша

бошлаган

.

Маҳаллий

культлар

таъсирида

бу

сюжет

муайян

структурал

ўзгаришларга

учраган

:

шер

ўрнини

йўлбарс

эгаллаб

,

унинг

ҳамласига

дучор

бўлган

жонзот

сифатида

буқа

ёки

кийик

эмас

,

балки

икки

ўркачли

туя

образи

тасвирлана

бошлаган

.

Зеро

,

қадимги

скиф

-

ҳайвон

услубида

туя

образининг

пайдо

бўлиши

Бақтрия

маданияти

ва

культлари

билан

боғлиқдир

2

.

Чиндан

ҳам

туянинг

йўлбарс

билан

олишуви

акс

этган

лавҳа

Ўрта

Осиё

ҳудудидан

топилган

кўплаб

қадимий

санъат

намуналарида

қайд

қилинган

.

Ма

-

салан

,

Қизилтепа

темир

йўл

бекатидан

9

км

шимол

томонда

қадимги

Аркуд

шаҳри

(

милодий

VIII

асрдан

кейин

Тавоис

деб

ҳам

аталган

)

нинг

харобалари

бугунги

кунда

Шаҳривайрон

деб

юритилади

.

Ана

шу

жойдаги

қадимий

мозорлардан

бирида

ўтказилган

археологик

қазув

ишлари

чоғида

йўлбарснинг

туя

билан

олишуви

акс

эттирилган

бронза

тўқа

топилган

.

Милоддан

аввалги

I –

милодий

I

асрларга

мансуб

бу

тўқада

орқа

оёқларига

таянган

йўлбарс

туянинг

1

Кузьмина

Е

.

Е

.

Скифское

искусство

как

отражение

мировоззрения

одной

из

групп

индоиранцев

//

Скифо

-

сибирский

звериный

стиль

в

искусстве

народов

Евразии

. –

М

.:

Наука

,

1976. –

С

. 61–65;

2

Кузьмина

Е

.

Е

.

Сцена

терзания

в

искусстве

саков

//

Этнография

и

археология

Средней

Азии

. –

М

.:

Наука

, 1979. –

С

. 80.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

24

олдинги

ўркачини

тишлаганча

ғажиётгани

ҳолати

тасвирланган

1

.

Йўлбарснинг

туя

ўркачини

ғажиши

тасвирланган

тўқалар

Бухоро

воҳасидаги

Лавандак

қаб

-

ристонидан

(

милоддан

аввалги

I

аср

)

2

,

Марказий

Қозоғистондаги

Қорамурун

мозоридан

(

милоддан

аввалги

II

аср

)

ҳам

топилган

3

.

Маълумки

,

белбоғ

тақиш

қадимда

муайян

магик

восита

тариқасида

амалга

оширилган

.

Белга

белбоғ

боғлаш

орқали

киши

ўзини

ташқи

кучлардан

,

ёвуз

руҳлар

таъсиридан

муҳофаза

қилган

.

Демак

,

белга

боғланадиган

нарсалар

аслида

магик

ҳимоя

воситаси

ролини

ўтаган

.

Белбоғ

боғлаш

магик

характерга

эга

бўлиши

билан

бирга

муайян

астраль

қарашларни

ҳам

ўзида

ифода

этган

4

.

Маълумки

,

Ипак

йўли

минтақаси

халқларининг

қадимги

эътиқодий

қа

-

рашлари

тизимида

муҳим

роль

ўйнаган

монийлик

таълимоти

ой

,

қуёш

ва

юлдузларга

топинишни

тарғиб

этган

.

Уларнинг

маросимларида

астраль

культлар

муҳим

ўрин

тутган

.

Бу

эътиқодий

ишончлар

тизимининг

асосий

моҳиятини

ўзида

ифодалаган

Хуастуанифт

” (“

Монийлар

тавбаномаси

”)

нинг

иккинчи

бўлими

кун

ва

ой

худоларининг

фаолияти

ва

монийликдаги

вази

-

фаси

га

бағишланган

5

.

Монийлар

жамоаси

қуёш

билан

ойни

ёруғлик

билан

зулмат

курашидаги

ҳал

қилувчи

кучлар

сирасига

мансуб

деб

эътироф

этиш

-

ган

.

Ҳар

бир

моний

учун

кун

ва

ой

маъбудларига

бўлган

эътиқодни

қалбга

жо

этиш

фарз

ҳисобланган

.

Моний

шеъриятида

ҳам

кун

ва

ой

тангрилари

Тонг

маъбудининг

энг

яқин

ёрдамчилари

сифатида

мадҳ

этилган

:

Кўринган

Кун

тангри

,

Сиз

бизларни

қўриқланг

,

Кўринган

Ой

тангри

,

Сиз

бизларни

қутқаринг

6

.

Бу

тўртликда

қуёш

ва

ой

тангрилари

зулматни

қувиб

юбориб

,

оламга

ёруғликнинг

эзгу

нурларини

сочувчи

буюк

қудрат

соҳиблари

сифатида

тасвирланганлиги

астраль

культлар

монийлик

мифологиясида

тимсол

дара

-

жасига

кўтарилганлигини

кўрсатади

.

Қадимги

хоразмликлар

томонидан

ясалган

бир

кумуш

пиёланинг

ичига

чизилган

лавҳада

жонивор

(

шер

?)

шаклидаги

тахтда

ўтирган

тўрт

қўлли

тождор

маъбуд

образи

тасвирланган

.

Маъбуд

бир

қўлида

қуёш

ва

бир

қўли

-

да

ойни

кўтариб

турибди

7

.

Бизнинг

фикримизча

,

бу

лавҳада

ҳам

монийлик

1

Обельченко

О

.

В

.

Шахривайранская

пряжка

//

История

и

археология

Средней

Азии

. –

Ашхабад

, 1978. –

С

. 69.

2

Обельченко

О

.

В

.

Лавандакская

пряжка

//

Общественные

науки

в

Узбекистане

, 1968,

8. –

С

. 53–56.

3

Маргулан

А

.

Х

.,

Акишев

К

.

А

.,

Кадырбаев

М

.

К

.,

Оразбаев

А

.

М

.

Древняя

культура

Центрального

Казахстана

. –

Алма

-

Ата

. –

С

. 369–340.

4

Пиотровский

Б

.

Б

.

Археология

Закавказья

с

древнейщих

времен

до

I

тысячилетия

до

н

.

э

. –

Л

., 1949. –

С

. 94–95;

Обельченко

О

.

В

.

Шахривайронская

пряжка

. –

С

. 70.

5

Раҳмонов

Н

.

Руҳиятдаги

нур

муроди

. –

Т

.:

А

.

Қодирий

номидаги

Халқ

мероси

нашриёти

, 2002. –

Б

. 17.

6

Раҳмонов

Н

.

Кўрсатилган

асар

. –

Б

. 100–101.

7

Толстов

С

.

П

.

Древний

Хорезм

. –

М

., 1948. –

С

. 192–194.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

25

таъсирида

Ўрта

Осиёнинг

қадимги

мифологиясида

шаклланган

Тонг

маъбу

-

ди

образи

тасвирланган

.

Ал

-

Шаҳристоний

ўзининг

Ал

-

милал

ва

ан

-

ниҳал

номли

асарида

моний

-

ликда

астраль

культлар

кенг

ёйилганлиги

тўғрисида

шундай

маълумотлар

келтиради

: “

Токи

Виштасп

тахтга

ўтиргунига

қадар

подшолар

собийлар

(

яъни

монийлар

)

динига

эътиқод

қилишар

эди

.

Улар

юлдузларни

мўътабар

тутишар

ва

ҳар

икки

ёритқичга

топинар

эдилар

.

Зардушт

ҳам

аввалига

уларга

сиғинган

бўлса

-

да

,

кейинчалик

бунда

кўпгина

чалкашликлар

ва

тушунмовчиликлар

борлигини

билгач

,

оловга

топинишни

урф

қилди

1

.

Қадимги

Фарғонада

қуёш

тангрисига

бағишлаб

ғаройиб

обида

бунёд

этилган

2

.

Монийлар

етти

сайёра

-

ни

мўътабар

тутишгани

сабабли

уларнинг

ҳар

бири

шарафига

махсус

ибодат

-

хоналар

қуришган

.

Хусусан

,

Масъудийнинг

келтиришича

,

Зуҳал

(

Сатурн

)

га

олти

бурчакли

,

Муштарий

(

Юпитер

)

га

учбурчакли

,

Миррих

(

Марс

)

га

тўғри

бурчакли

,

Қуёшга

тўрт

бурчакли

,

Зуҳрага

тўрт

бурчакли

девор

билан

ўралган

учбурчак

бино

шаклидаги

,

Ойга

саккиз

бурчакли

ибодатхона

қурилган

.

Уторуд

(

Меркурий

)

сайёраси

шарафига

қурилган

ибодатхонанинг

тузилиши

ҳам

учбурчак

шаклида

бўлган

3

.

Астраль

культлар

билан

боғлиқ

муқаддас

жойлар

ва

ибодатхоналарга

,

шунингдек

,

астрологик

мазмундаги

адабиётларга

кўпқўлли

мифологик

пер

-

сонажларнинг

суратини

чизиш

урф

бўлган

.

Хусусан

,

Закариё

Қазвинийнинг

космографик

рисоласига

номаълум

мусаввир

томонидан

чизилган

астраль

тимсоллар

орасида

Зуҳал

сайёрасининг

кўп

қўлли

одам

шаклида

тасвирланган

сурати

ҳам

бор

.

Дамашқийнинг

маълумотига

кўра

,

собийлар

томонидан

Уто

-

рудга

бағишлаб

бунёд

этилган

ибодатхонанинг

деворларида

қўлларида

ям

-

яшил

новдаларни

ушлаб

турган

ёш

,

навқирон

йигитлар

образи

тасвирланган

4

.

Закариё

Қазвинийнинг

Космография

асарида

қайд

қилинишича

,

осмон

-

даги

юлдуз

туркумларидан

бирига

ҳам

Бар

Сиёвуш

номи

берилган

.

Муал

-

лифнинг

ёзишича

, “

Бар

-

Сиёвуш

юлдуз

туркуми

ғулнинг

бошини

кўтариб

юради

.

У

чап

оёғига

тиралиб

,

ўнг

оёғини

кўтариб

турган

одам

кўринишида

тасвирланган

.

У

ўнг

қўлини

ўзининг

боши

узра

баланд

кўтарган

,

чап

қўлида

эса

ғулнинг

калласини

қўлтиқлаб

турибди

.

У

суратга

жо

бўлган

26

юлдуз

ҳамда

суратга

сиғмай

қолган

учта

юлдуздан

ташкил

топгандир

5

.

Демак

,

космогоник

мифларда

Бар

-

Сиёвуш

юлдузи

ёвузлик

кучларига

қарши

кура

-

шадиган

мифологик

персонажлардан

бири

ғулнинг

бошини

кўтариб

турган

ҳолатда

тасвирланган

.

Афросиёбдан

топилган

оссуарийлардан

бирининг

олд

тарафига

туширилган

бўртма

лавҳадаги

тасвир

ҳам

Сиёвуш

тўғрисидаги

1

Al-Shahxrastani. Kitab al-millal wa al-nihal. T. 1. – London, 1846. – P. 431 (

ушбу

маълумотни

берганлиги

учун

профессор

Ш

.

Шомусаровга

миннатдорчилик

билдирамиз

М

.

Ж

.

)

2

Al-Shahxrastani. Kitab al-millal wa al-nihal. –

Р

. 431.

3

Беленицкий

А

.

М

.

Вопросы

идеологии

и

культов

Согда

(

по

материалам

Пянджикентских

храмов

) //

Живопись

древнего

Пянджикента

. –

М

., 1954. –

С

. 65.

4

Ўша

манба

. –

Б

. 70.

5

Ўша

манба

. –

Б

. 79.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

26

космогоник

мифларни

ўзида

акс

эттирган

.

Унда

белига

қилич

таққан

навқи

-

рон

тождор

йигитнинг

сурати

тасвирланган

.

Бу

лавҳада

Миррих

сайёраси

-

нинг

антропоморф

кўринишдаги

мифологик

образи

акс

этган

.

Биянаймандан

топилган

остадон

парчаларида

бир

қўлида

болта

,

иккинчи

қўлида

қилич

ушлаган

хоқон

сурати

чизилган

бўлиб

,

шоҳнинг

боши

устида

янги

туғилган

ой

ва

юлдуз

тасвири

акс

эттирилган

.

Остадоннинг

бошқа

парчаларида

тўртта

одам

сурати

борлигини

аниқлаган

А

.

Я

.

Борисовнинг

фикрича

,

бу

сурат

зардуштийлик

мифологиясидаги

астраль

тимсоллар

билан

боғлиқдир

1

.

Олим

Биянайман

остадонининг

парчаларидаги

суратларни

ях

-

лит

лавҳанинг

бўлаклари

деб

билади

ва

унда

маъбуд

Зрван

тарзида

тасаввур

қилинган

Зуҳал

сайёраси

ифодаланган

деб

ҳисоблайди

.

Маълумки

,

зардуш

-

тийлик

мифологиясида

одам

ўлгач

,

унинг

тўрт

унсурдан

ташкил

топган

танаси

маъбуд

Зрван

ихтиёрига

ўтади

,

деб

тасаввур

қилинган

.

Демак

,

Биянайман

астадонида

тасвирланган

тўрт

одам

сурати

инсон

танаси

-

ни

ташкил

этувчи

тўрт

унсур

ифодаси

бўлиб

,

қўлида

болта

ва

қилич

ушлаган

оқ

соқолли

мўйсафид

Зуҳал

-

Зрван

тимсолидир

.

Зеро

, XIV

асрда

яшаган

ад

-

Да

-

машқий

эса

Зуҳалга

атаб

қурилган

ибодатхоналардан

бирида

қадимги

Бобил

астрологик

культлари

ўз

ифодасини

топган

бўлиб

,

унда

Зуҳалнинг

қўлида

бол

-

та

ушлаган

оқ

соқолли

чол

суратидаги

тасвири

чизилганлигини

қайд

этади

2

.

Ўрта

Осиё

ҳудудида

яшаган

қадимги

аждодларимиз

моддий

маданиятида

юлдузлар

ва

сайёралар

билан

алоқадор

мифологик

тимсолларнинг

бу

қадар

кўп

учрашининг

муайян

тарихий

асослари

бор

.

А

.

А

.

Фрейман

томонидан

Муғ

тоғидан

топилган

сўғд

тилидаги

ёзма

обидаларни

ўрганиш

асосида

аниқланган

тақвимга

кўра

,

бу

ўлкада

етти

кунлик

ҳафта

ҳисоби

кенг

қўлланилган

.

Сўғдийлар

тақвимида

ҳар

бир

кун

муайян

сайёра

номи

билан

аталувчи

маъбуд

ҳамда

илоҳалар

исми

билан

белгиланган

.

Масалан

:

якшан

-

ба

– “

Михш

заман

” (

Митра

,

яъни

қуёш

куни

),

душанба

– “

Мах

заман

” (

Ой

куни

),

сешанба

– “

Варахан

заман

” (

Миррих

куни

),

чоршанба

– “

Тир

заман

(

Уторуд

куни

),

пайшанба

– “

Ормазд

заман

” (

Муштарий

куни

),

жума

– “

Ана

-

хид

заман

” (

Зуҳра

куни

),

шанба

– “

Кайван

заман

” (

Зуҳал

куни

)

3

.

Шунинг

учун

ҳам

қадимги

Сўғд

ва

унинг

атрофидаги

ҳудудларда

ҳафта

кунлари

номи

билан

боғлиқ

астраль

тимсоллар

мўътабар

саналган

.

Бу

маъбуд

ва

илоҳалар

шарафига

алоҳида

ибодатхоналар

бунёд

этилган

(

фарғоналик

-

ларнинг

қуёш

маъбуди

шарафига

қурган

кошонаси

каби

).

Бу

эса

Ипак

йўли

минтақаси

халқларининг

қадимги

мифологиясида

юлдузлар

билан

алоқадор

астраль

культлар

ва

асотирий

сюжетлар

кенг

ёйилишига

сабаб

бўлган

.

1

Борисов

А

.

Я

.

К

истолкованию

изображений

на

биянайманских

оссуариях

//

Труды

восточного

отделения

Государственного

Эрмитажа

.

Вып

. 2. –

Л

., 1936.

Табл

. 2.

2

Ўша

мақола

. –

Б

. 44.

3

Фрейман

А

.

А

.

Описание

,

публикации

и

исследование

документов

с

горы

Муг

//

Согдийс

-

кие

документы

с

горы

Муг

.

Вып

.1. –

М

., 1962. –

С

. 46.


background image

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2018, № 1

27

ИНОМХЎЖАЕВ

РАҲМОНХЎЖА

Филология

фанлари

доктори

,

ТошДШИ

Аллома

Муҳаммад

Иқбол

ўзбекистонликлар

нигоҳида

Аннотация

.

Буюк

шоир

ва

файласуф

,

эрк

ва

озодлик

куйчиси

Муҳаммад

Иқбол

туғилганининг

140

йиллигига

бағишланган

бу

мақолада

аллома

ижодий

фаолиятининг

жаҳоншумул

аҳамияти

ҳақида

сўз

юритилади

,

Ўзбекистон

олимлари

ва

адибларининг

иқболшунослик

бўйича

олиб

борган

ишлари

,

бу

ишларнинг

мазмун

моҳияти

ёритилади

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

янги

давр

адабиёти

,

забардаст

шоир

,

файласуф

,

урду

ада

-

биёти

,

ижодий

мерос

,

ҳинду

мусулмон

дўстлиги

,

ватанпарварлик

,

озодлик

ғоялари

,

мус

-

тамлакачилик

,

антиколониал

,

комил

инсон

,

маснавий

,

инсонпарварлик

,

идеал

жамият

.

Аннотация

.

В

данной

статье

,

посвященной

140

летию

со

дня

рождения

вели

-

кого

поэта

и

философа

,

певца

свободы

и

независимости

Мухаммада

Икбаля

,

рассмотрено

общечеловеческое

значение

творческой

деятельности

мыслителя

,

представлены

работы

ученых

и

писателей

Узбекистана

по

изучению

творческого

наследия

Икбаля

,

раскрыто

их

содержание

.

Опорные

слова

и

выражения

:

литература

нового

времени

,

выдающийся

поэт

,

философ

,

литература

урду

,

творческое

наследие

,

индо

-

мусульманская

дружба

,

патриотизм

,

идеи

свободы

,

колониализм

,

антиколониальный

,

совершенный

чело

-

век

,

маснави

,

гуманизм

,

идеальное

общество

.

Abstract.

In this article, which is dedicated to the 140th anniversary of the birth of

great poet and philosopher, singer of freedom and independence Muhammad Iqbal, the
international significance of the thinker's creative activity is considered, the works of
scientists and writers of Uzbekistan on the study of the creative heritage of Iqbal are
presented, and their content is disclosed.

Keywords and expressions:

The literature of modern times, an outstanding poet,

philosopher, Urdu literature, creative heritage, Indo-Muslim friendship, patriotism, ideas
of freedom, colonialism, anti-colonial, perfect man, masnavi, humanism, ideal society.

Ўзбекистон

халқи

азалдан

илмпарвар

,

илмдўст

,

бадиий

адабиёт

шайдоси

бўлгани

боис

фақат

ўз

ватанида

етишиб

чиққан

донишманд

ва

адиблар

асар

-

ларини

ўқиш

ва

ўрганиш

билан

чекланмай

,

қўшни

мамлакатлар

,

қардош

эллар

адиблари

ижоди

билан

ҳам

яқиндан

қизиққан

.

Ўзбек

олимлари

ва

китобхонларининг

Ҳиндистон

ва

Покистон

адиблари

ижодига

бўлган

қизи

-

қиши

ҳам

алоҳида

диққатга

сазовордир

.

Бугунги

кунда

ўзбек

ўқувчилари

Мирзо

Ғолиб

,

Рабиндранат

Тагор

,

Назрул

Ислом

каби

машҳур

адиблар

исмлари

билан

яхши

таниш

.

Бу

буюк

адиблар

орасида

аллома

Муҳаммад

Иқбол

ўзига

хос

ўринни

эгаллайди

.

Муҳаммад

Иқболнинг

янги

давр

Ҳинду

Покистон

адабиётида

тутган

ўрни

,

унинг

адиб

ва

файласуф

олим

сифатидаги

обрўйи

баланд

эди

.

Шунинг

учун

ҳам

алломанинг

1938

йил

21

апрелда

вафот

этгани

муносабати

билан

Жавоҳирлаъл

Неҳру

,

Сарожиддин

Найду

,

Абул

Калом

Озод

каби

ўнлаб

давлат

арбоблари

,

ёзувчи

ва

шоирлар

бу

қайғули

воқеага

бағишлаб

таъзия

-

номалар

ёзди

.

Жумладан

,

буюк

адиб

Рабиндранат

Тагор

ўз

таъзияномасида

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов