Актуальность темы исследования обусловлена тем, что в настоящее время активно используются электронные деньги и кошельки, наиболее популярными из которых являются Web Money, Pay Pal, QIWI, Ю-мани. В Узбекистане электронные кошельки также активно используются на практике местным населением, в последнее время особенно популярным становится Pay Pal. В данной статье рассмотрено понятие электронных денег, а также затронуты их исторические аспекты. Проведён анализ различных информационных источников, анкетирование, интервью, касающиеся вопросов, связанных с безналичными платежами. Представлены результаты проведённого анализа и анкетирования. В заключении предложены рекомендации по эффективному развитию электронных кошельков в Узбекистане.
Annotatsiya: Hozirgi kunda yurtimizda IT sohasiga bo‘lgan e’tibor ancha kuchaygan. Dasturlashga qiziquvchilar va uni o‘rganishni boshlaganlar soni ortdi. IT firmalar o‘ziga ishchi qidirishda mutaxasisning tajribasi katta bo‘lishiga va real loyihalarda ishlaganligiga alohida e’tibor qaratishadi. Endigina kursni bitirgan yosh dasturchida bu ko‘nikmalar bo‘lmasligi tabiiy va ular ishga kirishda turli xil qiyinchiliklarga duch kelishadi. Amaliyotchi dasturchi sifatida endi ish boshlagan yangi firmalarga ishga kirishlari mumkin. Ammo, bu narsa odamdagi dasturlashga bo‘lgan motivatsiyasini o‘ldiradi. Chunki, endigina ish boshlagan dasturlash firmalarida buyurtmalar bo‘lmaydi. Dasturchilarga yetarli miqdorda maosh berisha olmaydi. Bizning platforma shu muammoga yechim topish uchun ishlab chiqilgan.
Тарихдан маълумки, икки қардош халқларни ўзаро ўхшаш тил, муқаддас ислом дини, урф-одат ва анъаналар ҳамда буюк сиймоларнинг бебаҳо мероси боғлаб туради. Ҳаттоки икки давлат ўртасида чегаралар бўлмаган замонларда ҳозирги Афғонистон ҳудудида халқимизнинг буюк вакиллари томонидан маданият, тарих, илм-фанга оид улкан мерос яратилганлиги, бу мерослар икки мамлакат халқларини умумий мулки сифатида ўзаро боғлаб келаётганлиги ҳам маълум. Айни шу маънода бугунги кунга келиб икки давлат ўртасида муштарак муносабатларнинг янги саҳифаси шаклланмоқда. Афғонистонда давом этаётган қарийб ярим асрлик уруш таҳилили шундан далолат берадики, мазкур замин тарихдан ҳозирги пайтгача жаҳон сиёсатининг “Heartland” ҳудудига айланиб улгурди. Ҳозирги кунда афғон заминида тинчликка эришиш бўйича турлича қарашларнинг мавжуд бўлганлиги ҳам айнан геосиёсий курашнинг натижаси ҳисобланади. Афғонистон минтақанинг геосиёсий менежерлиги учун курашаётган ҳамда манфаатлари бир-бирига зид куч марказларининг рақобат майдонида таянч нуқта бўлиб қолмоқда. Бироқ, алоҳида таъкидлаш жоизки, Ўзбекистоннинг Афғонистон тинчлик жараёни бўйича бошқалардан ўзининг прагматик ва конструктив жиҳатлари билан фарқ қиладиган долзарб ёндашувлари ва қарашлари мавжуд. Ўзбекистон геостратегик жиҳатдан муҳим минтақа ҳисобланган Марказий Осиёнинг барча давлатлари, қолаверса, Афғонистон билан ҳам чегарадош ягона давлат саналади. Бундай геостратегик аксиома Ўзбекистоннинг Афғонистон тинчлик жараёнларидаги ролини ҳисобга олишга сабаб бўлади. Мазкур мақолада замонавий Ўзбекистон ва Афғонистоннинг сиёсий, савдо-иқтисодий ва маданий-гуманитар муносабатлари ва уларнинг ўзига хос жиҳатлари атрофлича таҳлил этилади. Хусусан, мақолада Афғонистон ҳукумати билан муносабатлар, Афғонистон бўйича Тошкент халқаро конференцияси, “Толибон” ҳаракати сиёсий идораси раҳбарлари билан музокаралар, “Мозори Шариф-Ҳирот” темир йўли, “Termizkargo” халқаро экспорт логистика маркази, “Мозори Шариф-Кобул-Пешовар” темир йўли, “Сурхон-Пули Хумри” электр тармоғи, “Ўзбекистон-Афғонистон” дўстлик жамияти, Афғонистон фуқароларини ўқитиш таълим маркази, Афғонистон бўйича халқаро илмий конференция ва бошқа бир қатор амалий ишлар ҳақида сўз боради.
This article discusses the emergence of styles and possible ways of developing trends in web-design. The increase in interest in Internet technologies, their rapid development, spread, reaching a certain qualitative level in the visualization of information, contribute to a significant influx of professional designers into this still new area of graphic design.
Ushbu maqolada mobil ilova yordamida ma’lumotlar bazasidan ma’lumotlarni o‘qish, qayta ishlash va uzatish jarayonlari C# dasturlash tilini o‘rganish ma’lumotlari misolida ko‘rib chiqilgan. Buning uchun java dasturlash tilida mobil ilova yaratilgan, MySQL ma’lumotlar bazasida ma’lumotlar to‘ldirilgan va ilova yordamida ushbu ma’lumotlar bazasi boshqarilgan.
Ushbu maqola talabalarning til kompetensiyasini shakllantirishda pedagogik texnologiyalarning rolini o'rganishga bag'ishlangan. Muallif ta’lim jarayonida til ko‘nikmalarini rivojlantirish uchun qo‘llaniladigan turli metod va yondashuvlarni tahlil qiladi. Interfaol doska, veb-resurslar, onlayn ta’lim va boshqalar kabi zamonaviy axborot kommunikatsiya texnologiyalari, ularning til kompetensiyasini rivojlantirishdagi o‘rni va talabalar uchun mumkin bo‘lgan afzalliklariga alohida e’tibor qaratilmoqda. Maqolada til kompetensiyasini shakllantirishda pedagogik texnologiyalardan foydalanish samaradorligini tasdiqlovchi tadqiqot natijalari ham keltirilgan. Tadqiqot to'g'ri tanlangan va qo'llaniladigan pedagogik texnologiyalar o'quvchilarning til ko'nikmalarini faollashtirishga va umumiy til kompetentsiyasini oshirishga yordam beradi degan xulosaga kelishimizga imkon beradi.
Ушбу мақолада глобаллашув шароитида Ўзбекистонда жаҳон интернет тармоғидан самарали фойдаланиш имкониятлари ўрганилган. Шунингдек, 2010 – 2020 йилларда янги ривожланиш босқичида глобал интернет тармоғида миллий сайтлар инновацион тараққиёт талабларидан ортда қолганлиги таҳлил қилинган. Бундай жараён интернет тармоғида ахборот хавфсизлигини таъминлашга салбий таъсир кўрсатиши ва мамлакат миллий сайтларини сон ва сифат жиҳатдан бошқа давлатлардан ортда қолишига олиб келиши хулоса қилинган