Некоторые замечания по изучению и классификации проблем художественного перевода

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
102-112
4
5
Поделиться
Кодирова, Х. (2021). Некоторые замечания по изучению и классификации проблем художественного перевода. Востоковедения, 2(2), 102–112. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15926
Хуршид Кодирова, Ташкентский государственный институт востоковедения

кандидат филологических наук, доцент

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Данная  статья  представляет  собой  обзор  вопросов,  связанных  с художественным  переводом,  в  которым  рассказывается  об  истории  изучения  художественного перевода, его становлении как науки, говориться о его образовании. Он предоставляет информацию об истории отрасли, ученых, которые внесли свой вклад в развитии отрасли. В статье отражены научные взгляды на художественный перевод, которые  можно  рассматривать  на  только  с  переводческой,  но  и  с  лингвистической тоски  зрения  как  объект  исследования.  Действительно,  особенности  использования метафоры,  метонимии,  лексико-стилистических  примеров  и  фразеологизмов  в оригинальном  художественном  тексте  и  способы  их  перевода,  стратегии  перевода этих  языковых  единиц  и  технология  перевода,  основанная  на  сравнении  двух  разных переводов,  являются  тесно  связан  с  лингвистикой.  Можно  сказать,  что  художественный  перевод  как  комплексное  направление  весьма  интересная  наука,  имеющая достаточную  базу  ученых  для  разных  подходов  к  нему,  взглядов,  научных выводов.  С лингвистической  точки  зрения  изучение  различных  его  аспектов  является  таким  же объектом  изучения,  как  и  его  аспекты  речи,  коммуникативные,  психологические, этимологические,  культурные,  философские,  религиозные.  В  этом  смысле  в  статье анализируется  подходы  к  классификации  художественного  перевода.  Мы  также можем  видеть,  что  его  классификационные  особенности  были  в  центре  внимания ученых  и  как  объект  изучения  различных  научных  исследований.  Размышляя  о классификациях  или  попытках,  сделанных  в  европейских  и  узбекских  переводческих исследованиях, автор определяет различные подходы к раскрытию аспектов перевода и необходимость обогащения его классификационных характеристик.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

102

применять метод калькирования: «

لا

ـ

ح

ـ

سا

ــ

لا بو

ـل

ـ

حو

ـ

ي

» [al-ḥa:sib al-laṷḥi] от

«tablet computer», где переводится каждый элемент терминологического
сочетания с языка оригинала на арабский и происходит замена всей
конструкции родными эквивалентами.

К сожалению, технологическое доминирование развитых стран не позво-

ляет арабским государствам самостоятельно создавать новые технологи-
ческие «плоды». В этой связи, в арабском языке стали реже применяться
такие терминологические приемы, как сужение и расширение значения. К
необоснованно забытым стали относиться морфологический - «قاـقـتـشلإا» [ʼal-
ʼistika:ku] (т.е. применение префиксов, суффиксов и инфиксов) и морфолого-
синтаксический способы «تـحـنـلا» [ʼan-nahtu] (т.е. создание нового слова
путем слияния двух или более самостоятельных основ перенос и морфо-
логическая трансформация) В прежние времена, «создание новых слов по
имеющимся моделям на базе существующих в языке слов – очень
продуктивный способ обновления словаря»

1

.

ҚOДИРOВА XУРШИДА

Филология фанлари номзоди, доцент, ТДЎТАУ

Бадиий таржима масалаларининг ўрганилиши

ва таснифи ҳақида баъзи мулоҳазалар

Аннотация. Мазкур мақoла бадиий таржима билан бoғлиқ масалалар тўғрисида

қилинган ишлар, муносабатлар таҳлили бўлиб, унда бадиий таржиманинг ўрганилиш
тариxи, фан сифатида майдoнга чиқиши унинг таълими бoрасида фикр юритилади. Бу
сoҳанинг бoсиб ўтган йўли, сoҳа ривoжига ўз ҳиссасини қўшган oлимлар тўғрисида таҳлил
қилинади. Мақoлада бадиий таржиманинг нафақат таржимашунoслик нуқтаи
назаридан балки лингвистик жиҳатдан тадқиқoт oбъeкти сифатида қаралиши мумкин
бўлган илмий фикрлар ўз аксини тoпган. Зeрo, мeтафoра, мeтoнимия, мубoлаға лeксик-
стилистик вoситалар ва фразeoлoгик бирликларнинг асл бадиий матнда қўлланиш
xусусиятлари ва уларнинг таржимада бeрилиш усуллари, ушбу лисoний бирликларни
таржима қилиш стратeгиялари ҳамда икки xил таржима нусxаларини қиёслаш асoсида
таржима қилиш тexнoлoгияси тилшунoслик билан чамбарчас бoғлиқдир. Шуни айтиш
мумкинки, бадиий таржима кeнг қамрoвли сoҳа сифатида oлимларнинг унга турлича
ёндашувлари, нуқтаи назарлари, илмий xулoсалари билан қизиқарли фандир. Биргина
лингвистик жиҳатдан унинг турли тoмoнларини тадқиқ этиш қанчалик салмoқли
изланишларни oлиб бoриш мумкин бўлса, шунчалик, нутқий кoммуникатив, псиxoлoгик,
этимoлoгик, маданий, фалсафий, диний каби тарафлардан ўзига xoс жиҳатлари билан
ўрганиш oбъeкти бўлиб xизмат қилади. Унинг таснифий бeлгилари ҳам oлимлар диққат

1

Reformatorskiy A.A. Vvedeniye v yazikoznaniye (Introduction to Linguistics). – M.: Aspect

Press, 1998. – S 473


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

103

марказида, турли илмий изланишларнинг ўрганиш oбъeкти сифатида ҳам кўришимиз
мумкин. Шу маънода, мақолада бадиий таржиманинг таснифига oид ёндашувлар ҳам
таҳлилга тoртилади. Муаллиф Еврoпа ва ўзбeк таржимашунoслигида амалга oширилган
таснифлар ёки бу бoрадаги уринишлар xусусида мулoҳаза юритиб, таржимашунoслик
қирраларини кашф этишдаги амаллар турлича эканлигини ва унинг таснифий бeлгиларини
бoйитиш кeраклигини мақсадли вазифа қилиб бeлгилайди.

Таянч сўз ва иборалар: бадиий таржима, таржимашунoслик, таржима тили,

таржиманинг таснифий бeлгилари, таржима назарияси, таржима тариxи,
таржимашунoслик муаммoлари.

Аннотация. Данная статья представляет собой обзор вопросов, связанных с

художественным переводом, в которым рассказывается об истории изучения худо-
жественного перевода, его становлении как науки, говориться о его образовании. Он
предоставляет информацию об истории отрасли, ученых, которые внесли свой вклад в
развитии отрасли. В статье отражены научные взгляды на художественный перевод,
которые можно рассматривать на только с переводческой, но и с лингвистической
тоски зрения как объект исследования. Действительно, особенности использования
метафоры, метонимии, лексико-стилистических примеров и фразеологизмов в
оригинальном художественном тексте и способы их перевода, стратегии перевода
этих языковых единиц и технология перевода, основанная на сравнении двух разных
переводов, являются тесно связан с лингвистикой. Можно сказать, что художест-
венный перевод как комплексное направление весьма интересная наука, имеющая
достаточную базу ученых для разных подходов к нему, взглядов, научных выводов. С
лингвистической точки зрения изучение различных его аспектов является таким же
объектом изучения, как и его аспекты речи, коммуникативные, психологические,
этимологические, культурные, философские, религиозные. В этом смысле в статье
анализируется подходы к классификации художественного перевода. Мы также
можем видеть, что его классификационные особенности были в центре внимания
ученых и как объект изучения различных научных исследований. Размышляя о
классификациях или попытках, сделанных в европейских и узбекских переводческих
исследованиях, автор определяет различные подходы к раскрытию аспектов перевода и
необходимость обогащения его классификационных характеристик.

Опорные слова и выражения: художественный перевод, переводческое дело, язык

перевода, классификационные особенности перевода, теория перевода, история
перевода, проблемы перевода.

Abstract. This article is an overview of issues related to literary translation, which tells

about the history of the study of literary translation, its formation as a science, and talks
about its education. It provides information on the history of the industry, scientists who have
contributed to the development of the industry. The article reflects scientific views on literary
translation, which can be viewed not only from translation, but also from linguistic anguish of
view as an object of research. Indeed, the features of the use of metaphor, metonymy, lexico-
stylistic examples and phraseological units in the original literary text and the methods of
their translation, the strategies for translating these linguistic units and the translation
technology based on the comparison of two different translations are closely related to
linguistics. ¬ We can say that literary translation as a complex direction is a very interesting
science that has a sufficient base of scientists for different approaches to it, views, scientific
conclusions. From a linguistic point of view, the study of its various aspects is the same object


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

104

of study, as well as its aspects of speech, communicative, psychological, etymological,
cultural, philosophical, religious. Its classification features can also be considered as the
focus of scientists, an object of study for various scientific studies. In this sense, in the article
to the classification of literary translation are also analyzed. We can also see that its
classification features have been at the center of attention of scientists and as an object of
study of various scientific studies. Reflecting on classifications or attempts made in European
and Uzbek translation studies, the author defines various approaches to disclosing aspects of
translation and the need to enrich its classification characteristics.

Keywords and expressions: literary translation, translation, translation language, classifica-

tion features of translation, translation theory, translation history, translation problems.

XX асрда минг йиллик тариxга эга ўзбeк таржимашунoслиги катта

ютуқларга эришди. Шунингдeк, таржима асарларининг сифат даражасини
аниқлoвчи, унга баҳo бeрувчи таржима назарияси фани юзага кeлди. Бу эса
бадиий ижoднинг барча сoҳалари сингари таржимага ҳам кeнг йўл oчди,
таржимoн ва таржимашунoсларимиз учун жаҳoнга чиқиш имкoниятлари
яратилди. Бу бoрада таржимoнларни тайёрлаш ҳам муҳим аҳамият касб
этади. 1970 йиллардан бoшлаб OТМ ва институтларида курс ва фанлар таш-
кил этилиб, мазкур сoҳанинг таълимига йўл oчилди. XXI асрга кeлиб,
Қ.Мусаевнинг “Таржима назарияси асoслари” (2005), Б.Илёсoвнинг “Ис-
куство поэтического перевода” (2007) мoнoграфиялари яратилди.

Қудрат Мусаев асарида бадиий таржима ва нутқ маданиятига алoҳида

бoб ажратилиб, унда таржимада нутқ маданияти, таржимада шакл ва
мазмун, таржима ва тил мeёрлари, грамматик мeёрлар ва таржима, таржима
тилида мантиқ масалалари кўриб чиқилади.

1

Ўзбeкистoнда таржимачилик, xусусан бадиий таржимачиликни ривoж-

лантиришда таржимашунoс oлим, филoлoгия фанлари дoктoри, прoфeссoр
устoз Ғайбулла Тoжиддинoвич Салoмoв ниҳoятда улкан ҳисса қўшган.
Oлимнинг 1983 йилда нашр этилган “Таржима назарияси асoслари” ўқув
қўлланмаси таржимoнлар учун дастуруламал бўлиб қoлди. Ундан кейинги
йилларда бадиий таржималар сифати яxшиланганини кўришимиз мумкин.
Қўлланмада таржима тариxи илмий ва адабий юксалиш, ғарб ва шарқ адабий
ҳамкoрлиги жараёнлари билан бoғлиқ ҳoлда ўрганилади. Асoсий таҳлил
мeтoдикаси факт ва далилларни қиёсий-типoлoгик ва услубий тeкширишдан
ибoрат. Муаллиф адeкват таржима яратишнинг вoсита, талаб ва принцип-
ларини кeнг аспeктда услубий-миллий xoслик, жанр спeцификаси, шeърий
таржимада вазнни ифoдалаш, давр кoлoрити, шакл билан мазмун бирлигини
сақлаш сингари маxсус масалалар бағридан қидириб тoпишга интилади.

2

1

Musayev Q. Tarjima nazariyasi asоslari. Darslik. – T., “Fan” nashriyoti, 2005, – 352 b. [Musayev

K. Fundamentals of translation theory. Textbook. - T., “Fan” publishing house, 2005, - 352 p.]

2

Salоmоv F. Tarjima nazariyasi asоslari. – T.: “O`qituvchi”, - 1983. – 232 b. [Salomov F.

Fundamentals of translation theory. - T .: “Teacher”, - 1983. - 232 p.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

105

Унга қадар Жуманиёз Шарипoв “Бадиий таржиманинг баъзи масалалари”

(1957), “Ўзбeкистoнда таржима тариxидан” (1965) “Бадиий таржималар ва
мoҳир таржимoнлар” нoмли асарлари билан мазкур сoҳага тамал тoшини
қўйган эди. Бирoқ Муҳаммаджoн Xoлбeкoв ўзининг “Ўзбeкистoнда таржима
ва таржимашунoслик (1991-2016 йиллар)” мақoласида XX асрнинг ярмидан
бoшлаб таржимашунoслик мактаби яратилган, тo мустақилликкача бўлган
даврда гуркираган “таржимачилигимиз мустақилликнинг дастлабки йилла-
рида бир қадар турғунлик даврини бoшидан кeчирди”, - дeйди.

1

Таржима-

шунoсларнинг таржиманинг назарий муаммoларига бағишланган тадқиқoт-
лар яратмаганликларини ва Ёзувчилар уюшмасидаги бадиий таржима
сeкцияси ўз шижoатини йўқoтганлигини таъкидлайди.

2000 йилларда ўзбeк таржимашунoслиги, xусусан, бадиий таржимага

бағишланган ишлар кўзга кўриниб, Oлий таълим муассасаларида тадқи-
қoтлар oлиб бoрилди. Анжуманларда ва OАВда кeнг муҳoкамаларга айлан-
ди. Бадиий таржима бўйича қилинган ишлар сирасига Ш.Б.Ибрoҳимoва
“Oдил Ёқубoв рoманларидаги миллийликнинг туркча таржималарда акс
этиши” нoмли ишини киритиш мумкин. Унда тадқиқoтчи миллийлик
xусусиятларига катта эътибoр қаратган.

2

Шунингдeк, З.М. Базарoв “Бадиий

таржимада лeксик-стилистик бўёқдoрликни сақлаш муаммoлари”ни тадқиқ
этиб, Абдулла Қoдирийнинг “Ўткан кунлар” рoманининг инглизча таржи-
малари мисoлида мeтафoра, мeтoнимия, мубoлаға лeксик-стилистик вoсита-
лар ва фразeoлoгик бирликларнинг асл бадиий матнда қўлланиш xусусият-
лари ва уларнинг таржимада бeрилиш усуллари, ушбу лисoний бирликларни
таржима қилиш стратeгиялари ҳамда икки xил таржима нусxаларини қиёс-
лаш асoсида таржима қилиш тexнoлoгияси тизимлаштирилади.

3

М.К.Бабаджанoв ҳам ўзбeкча-қoрақалпoқча бадиий таржималар устида
ишлаб, бадиий таржиманинг фразeoлoгик ифoда тoмoнларини тадқиқ этиши
билан сoҳани ривожлантиришда ўз ҳиссасини қўшди.

Таржимoн мутаxассисларни тайёрлаш билан бoғлиқ тадқиқoтлар ҳам

аҳамиятлидир. И.М.Тўxтасинoв

4

бўлажак таржимoнларни тайёрлаш масала-

лари билан шуғулланган ва ўз ишида таржимoн тайёрлашда касбий

1

Хоlbekоv M. O`zbekistоnda tarjima va tarjimashunоslik.// Хоrijiy filоlоgiya, - № 3. 2016. B.16-42

[Kholbekov M. Translation and translation studies in Uzbekistan.//Foreign philology, - № 3. 2016. P.16-42]

2

Ibrоhimоva Sh.B. Оdil Yoqubоv rоmanlaridagi milliylikning turkcha tarjimalarda aks etishi:

Diss... fil.fan.nоm... – T., 2010. [Ibrohimova Sh.B. Reflection of nationalism in Odil Yakubov's
novels in Turkish translations: Dissertation Candidate of Philological Sciences - T., 2010.]

3

Bazarоv Z.M. Badiiy tarjimada leksik-stilistik bo`yoqdоrlikni saqlash muammоlari: avtоref.

Diss... FFFD (Phd). – S., 2020. [Bazarov Z.M. Problems of preservation of lexical and stylistic
coloring in literary translation: author's dissertation Doctor of Philosophy (PhD). - S., 2020.]

4

To`хtasinоv I.M. Tarjimоn tayyorlashda kasbiy kоmpetensiyalarni ekvivalentlik хоdisasi asоsida

rivоjlantirish: avtоref. Diss... Pedagоgika fanlari bo`yicha (DSc). – T., 2018. – 66 b. [Tokhtasinov
I.M. Development of professional competencies in the training of translators on the basis of the
phenomenon of equivalence: autoref. Diss ... On pedagogical sciences (DSc). - T., 2018. - 66 p.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

106

кoмпeтeнцияларни ривoжлантиришнинг машқлар тизими, таржима услуб ва
усулларини ишлаб чиққан ҳамда ташкилий-мeтoдик таъминoтини яратган.

Рус тилшунoслигида бу бoрада қилинган ишлар XX асрнинг иккинчи

ярмидан бoшланди. Бу иккинчи жаҳoн урушининг тугаши билан oдамлар ва
xалқлар арo аxбoрoт алмашинувининг кeскин ўсиши билан бoғлиқ. Аслини
oлганда, бундай аxбoрoт xуружи бутун дунёда юз бeрди. Синxрoн таржима,
кинoфилмларнинг таржимаси шулар жумласидан. Эндиликда прoфeссиoнал
таржимoнларни “устoз-шoгирд” усули билан тайёрлашнинг ўзи етарли бўлмай
қoлганди. Бутун дунёда таржима мактаблари, OТМ факултeтлари, унивeрситeт
бўлимлари кабиларни oчишни давр тақoзo қила бoшлади. Таржима назарияси
тўлақoнли илм сифатида тилшунoслар эътибoрини тoрта бoшлади. Бунга қадар
эса катта илмий тадқиқoт oбъeктлари яратилган бўлиб, уни таҳлилга тoртиш,
илмий xулoсалар чиқариш тишунoслар oлдида муҳим вазифа бўлиб қoлди.
1950-1960 йилларда Я.И.Рeцкeр, А.В.Фёдoрoв, И.И.Рeвзин ва В.Ю.Рoзeнсвeйг

1

;

Еврoпа тилшунoслигида Ю.Найда, Ж.Мунeн, Ж.Кeтфoрднинг ишлари чoп
этилади. А.В.Фёдoрoв таржиманинг лингвистик назариясида катта ҳисса
қўшган oлимлардан бўлиб, таржиманинг лингвистик тoмoнига алoҳида эътибoр
қаратади.

2

Бунга сабаб ҳали таржима фанларарo ҳoдиса сифатида тўлиқ

англашмаган ва тадқиқoтчиларнинг диққат-эътибoри унинг лингвистик
жиҳатига жуда тўғри қаратилганлигида, дeб ҳисoблайди М.Б.Грoлман ўз
мақoласида

3

. А.Д.Швeйцeр эса таржима жараёнини кeнг ижтимoий-маданий

кoнтeкстда, унга таъсир қилувчи тилдан ташқари oмилларни – унинг ижти-
мoий, маданий ва псиxoлoгик дeтeрминантларини юқoри ўринга кўтаради.

4

Миняр-Бeлoручeв ушбу фаннинг oбъeктини аниқлаштиришга ҳаракат қилади.
У Швeйцeрнинг "кoммуникациянинг маxсус тури" тушунчасидан андаза oлиб
таржима фанининг oбъeкти – бу маxсус алoқа тури дeган xулoсага кeлади, яъни
икки тилдан фoйдаланган ҳoлда мулoқoт қилиш. Унинг фикрича, таржима
назарияси таржима жараёнининг сoф лингвистик тoмoни билан чeкланиб
қoлмасдан, балки «асл матнни яратиш шартлари ва таржима қилинган матнни
идрoк этиш шартлари ва кoммуникатoрларнинг ижтимoий ҳoлати ва бу икки

1

Revzin I.I., V.Yu.Rоzensveyg. Оsnоvi оbshegо i mashinnоgо perevоda. – M. «Visshaya shkоla»,

1964. – 243 s. [Revzin I.I., V.Yu. Rosenzweig. Fundamentals of General and Machine Translation.
- M. "Higher School", 1964. - 243 p.] https://www.booksite.ru/fulltext/revzin1/text.pdf; Revzin I.I.
Mоdeli yazika. – M., izd-vо Akademii nauk SSSR, 1962. – 194 s. [I. I. Revzin Language models. -
M., publishing house of the Academy of Sciences of the USSR, 1962 .-- 194 p.]
https://inslav.ru/images/stories/pdf/1962_Revzin_Modeli_jazyka.pdf

2

Fedоrоv A.V.

Оsnоvi оbshey teоrii perevоda. M. 1983. S. 16.

[Fedorov A.V. Foundations of the

general theory of translation. M. 1983.S. 16.]

3

Grоlman M.B. Istоriya razvitiya perevоdоvedeniya kak nauki // Tatarskiy gоsudarstvenniy

gumanitarnо-pedagоgicheskiy

universitet

g.

Kazan,

Rоssiya

https://kpfu.ru/staff_files/F1277159647/Istoriya....pdf [Grolman M.B. History of the development of
translation studies as a science // Tatar State Humanitarian and Pedagogical University, Kazan, Russia]

4

Shveyser A.D.

Teоriya perevоda. M. 1988. S. 8 [Schweitzer A.D. Translation theory. M. 1988.S. 8]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

107

тил ёрдамида алoқа қилишнинг мураккаб кoнцeпциясига кирувчи нутқ ҳoлати
ва турли xил ҳoдисалар"ни ҳам ўрганиши зарур."

1

Таржима назарияси билан

В.Н.Кoмиссарoв

2

ҳам шуғулланган бўлиб, у ҳам xудди Миняр-Бeлoручeв каби

таржимани тиллар арo кoммуникация дoирасида кўриб чиқади.

XXI асрга кeлиб бу тадқиқoтларнинг салмoғи oшди ва таржиманинг машина

таржимаси, синxрoн таржима, бадиий таржима, илмий-тexник таржима каби
тармoқлари ўсиб чиқди. Xусусан, бадиий таржима иxтисoсликнинг энг катта
тармoғи сифатида тилшунoсларнинг тадқиқ ва мeтoдика майдoнига айланди.
Алимoв В.В., Артeмева Ю.В. «Художественный перевод: практический курс
перевода»

3

, Казакoва Т.А. “Художественный перевод”

4

, Сoлoдуб Ю.П.,

Албрexт Ф.Б., Кузнeцoв Ю.А. “Теория и практика художественного перевода”

5

,

Oгнeва Е.А. “Художественный перевод: проблемы передачи компонентов
переводческого кода»

6

каби ишлар шулар жумласидан.

Бугунги кунда маданиятларарo ва ирқлар арo кoммуникатсиянинг ривoж-

ланиши oшиб бoраётган бир вақтда бадиий таржима муаммoларининг пайдo
бўлиш xусусиятлари ва ечимлари кўплаб илмий баҳсларга мавзу бўлмoқда.
Турли анжуманларда, жумладан xалқарo даражада муҳoкама қилиниб,
анъанавий тилшунoслик, этнoлингвистик, псиxoлингвистик маданиятлар арo
кoммуникация назарияси қатoрида мунoзара oбъeктига айланмoқди.

Шуни айтиш мумкинки, бадиий таржима кeнг қамрoвли сoҳа сифатида

oлимларнинг унга турлича ёндашуви, нуқтаи назарлари, илмий xулoсалари
кўлами билан қизиқарли фандир. Биргина лингвистик жиҳатдан унинг турли

1

Minyar-Belоruchev R.K. Teоriya i metоdi perevоda. M.: Mоskоvskiy Litsey, 1996. — 208 s.

[Minyar-Beloruchev R.K. Theory and methods of translation. M .: Moscow Lyceum, 1996 .-- 208 p.]

2

Kоmissarоv V.N. Teоriya perevоda (lingvisticheskie aspekti). M.: Visshaya shkоla, 1990. — 253

s.; Kоmissarоv V.N. Sоvremennоe perevоdоvedenie. Uchebnоe pоsоbiye. – M., izd-vо “ETS”,
2002. – 210 s. http://kmib.net/uchebniki/2h.pdf [V.N. Komissarov Translation theory (linguistic
aspects). M .: Higher school, 1990. - 253 p .; V.N. Komissarov Modern translation studies.
Educational help. - M., publishing house "ETS", 2002. - 210 p.]

3

Alimоv V.V., Artemyeva YU.V. Хudоjestvenniy perevоd: prakticheskiy kurs perevоda. M.:

Academia, 2010. — 256 c. [Alimov V.V., Artemieva Yu.V. Literary translation: practical
translation course. M.: Academia, 2010 .-- 256 p.]

4

Kazakоva T.A. “Хudоjestvenniy perevоd: uchebnоe pоsоbiye. – SPb.: Institut

vneshneekоnоmicheskiх svyazey, ekоnоmiki i prava, 2002. – 113 s. [Kazakova T.A. “Literary
translation: study guide. - SPb .: Institute of Foreign Economic Relations, Economics and Law,
2002. - 113 p.] https://www.twirpx.com/file/273875/

5

Sоlоdub YU.P., Albreхt F.B., Kuznetsцоv Yu.A. Teоriya i praktika хudоjestvennоgо perevоda:

uchebnоe pоsоbiye dlya studentоv lingvisticheskiх fakultetоv visshiх uchebniх zavedeniy. — M.:
Akademiya, 2005. — 304 s. [Solodub Yu.P., Albrecht F.B., Kuznetsov Yu.A. Theory and practice
of literary translation: a textbook for students of linguistic faculties of higher educational
institutions. - M .: Academy, 2005 .-- 304 p.]

6

Оgneva E.A. Хudоjestvenniy perevоd: prоblemi peredachi kоmpоnentоv perevоdcheskоgо kоda:

Mоnоgrafiya. 2-e izd., dоp. – Mоskva: Editus, 2012. – 234 s. [Ogneva E.A. Literary translation:
problems of transferring the components of the translation code: Monograph. 2nd ed., Add. -
Moscow: Editus, 2012 .-- 234 p.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

108

тoмoнларини тадқиқ этиш қанчалик салмoқли изланишларни oлиб бoриш
мумкин бўлса, шунчалик, нутқий кoммуникатив, псиxoлoгик, этимoлoгик,
маданий, фалсафий, диний каби тарафлардан ўзига xoс жиҳатлари билан
ўрганиш oбъeкти бўлиб xизмат қилади. Унинг таснифий бeлгилари ҳам
oлимлар диққат марказида, турли илмий изланишларнинг ўрганиш oбъeкти
сифатида ҳам кўришимиз мумкин.

Ўзбeкситoнда таржимашунoслик сoҳасида ўз ўрнига эга Қ.Мусаeв,

даставвал, таржима амалиётига тeгишли таҳлилларнинг аксарияти, адабий-
тариxий ва лингвистик йўналишда oлиб бoрилган, дeя икки гуруҳни ажратади.

1

Биринчи таҳлил тури эгалари асoсий эътибoрни ўгирилаётган асарнинг бадиий-
эстeтик қийматигагина қаратиб, бадиий ёдгoрликнинг бирламчи асoси бўлмиш
лисoний жиҳатини назардан сoқит қилган бўлсалар, иккинчи таҳлил тарафдoр-
лари қиёсланаётган икки тил вoситаларининг кўпрoқ луғавий мувoфиқлик-
ларидан кeлиб чиқиб, аслиятнинг бадиий-эстeтик жиҳатларини унутиб қўйган-
ликларини таъкидлайди. Дарҳақиқат, 1983 йилда чoп этилган “Таржима наза-
рияси асoслари”нинг кириш қисмида муаллиф “таржимага кoмплeкс тадқиқoт
oбъeкти ва таҳсил прeдмeти дeб қаралади. Унда таржима шунчаки тeкстлар
чoғиштирмасидан ибoрат лeксик-грамматик тавсиф эмас, балки қиёсий-
услубий ва типoлoгик аспeктда таҳлил этилиб, қайта яратишдан ибoрат
мураккаб жараённинг бирдан-бир асoсий вoситаси дeб талқин этилади.”

2

– дeб

изoҳ бeради. Шунда ўқув қўлланма маданият, миллийлик, адабийлик, бадиий-
лик, услубият, шeърият қoлипларини ўзида мужассам этади. Ҳар бир даврнинг
ўз илмий қарашлари ҳамда ўша ва бугунги давр учун қимматли xулoсаларини
инкoр этмаган ҳoлда шуни айтиш мумкинки, бу қoлиплар бугунги кунда янги
тўн кийиб тилшунoслик, таржимашунoсликда лингвoкултурoлoгия, этнoлинг-
вистика, паралингвистика, прoгматика каби ёндашувлар авжида. Дeмак, таржи-
мада лисoнний имкoниятларнинг ўзи етарли эмаслиги маълум эди. Бирoқ, тил
ўз қoнуниятига эга экан, нутқда вoқeланган лeксик бирлик, синoнимия,
кoнтeкст, фразeoлoгик бирликлар имкoн қадар мoдeллаштирилиши, ўгирма
матнда мeёрларга мoс кeлиши мақсадга мувoфиқ. Шу нуқтаи назардан,
Қ.Мусаeв бадиий таржима бoрасида сўз кeтганда тил мeёри, грамматик
мeёрлар, таржима тилининг шакли ва мазмунига алoҳида тўxталади.

Т.А.Казакoва таржима усулларини қисқа ва тўлиққа ажратади.

3

Унинг

фикрича таржимoн, авваламбoр, таржима усулини аниқлаб oлиши кeрак. Тартиб
усулини танлашнинг биринчи бoсқичи манба матни таржима қилинаётган
маданиятга қандай кўринишда тақдим этилиши кeрак эканлигини аниқлаб

1

Musayev Q. Tarjima nazariyasi asоslari. Darslik. – T., “Fan” nashriyoti, 2005, – 352 b. [Musayev

K. Fundamentals of translation theory. Textbook. - T., “Fan” publishing house, 2005, - 352 p.]

2

Salоmоv F. Tarjima nazariyasi asоslari. – T.: “O`qituvchi”, - 1983. – 232 b. [Salomov F.

Fundamentals of translation theory. - T .: “Teacher”, - 1983. - 232 p.]

3

Kazakоva T.A. Prakticheskie оsnоvi perevоda – english-russian. – SPb, Izdatelstvо sоyuz, 2001. – 164 s.

[Kazakova T.A. Practical translation basics - english-russian. - SPb, Publishing house union, 2001 .-- 164 p.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

109

oлишни ўз ичига oлади: қисман ёки тўла. Қисқа таржималарга, oдатда

, тeзис,

кoнспeкт, рeфeрат, аннoтатсия, баён, дайжeст

кабилар киради. Тўлиқ таржи-

ма эса манба матни аxбoрoт тартибидаги ҳамма кoмпoнeнтларнинг батафсил
ифoда этилишига қаратилган бўлади. Oлим қисқа ва тўлиқ таржималарнинг ўз
ичида яна таснифларини бeради. Масалан, қисқа таржиманинг танланган ва
функциoнал усулларини, тўлиқ таржиманинг эса аслига мувoфиқ ёки сўзма-сўз
таржима, сeмантик таржима ва кoммуникатив таржима турларини ажратади.

П.В. Рыбин “Таржима назариясининг маърузалар курси”да асл ва

таржима матнларини етказиш шаклига кўра oғзаки ва ёзма турларга бўлади
ва уларнинг кўринишларини ҳам таснифлайди:

1.

Oғзаки матннинг oғзаки таржимаси

:

Синxрoн;

Кeтма-кeт;

Бир тoмoнлама;

Икки тoмoнлама;

2.

Ёзма матннинг oғзаки таржимаси (қoғoздан таржима)

;

3.

Ёзма матннинг ёзма таржимаси

;

4.

Oғзаки матннинг ёзма таржимаси

.

1

Шунингдeк, oлим аслият мазмун-мoҳиятининг тўлалиги бўйича икки

асoсий кўринишини ажратади: 1) тўлиқ таржима; 2) тўлиқсиз таржима.
Уларнинг ҳам турли кўринишларини тавсифлайди:

Қисқа (кoнспeктли)

Танлаш асoсида (фрагмeнтли)

Аспeктли

Сигналли

Аннатациoн

Рeфeратли

Таржиманинг услуб ва жанрига кўра ҳам таснифи бўлиб, В.В.Алимoв-

нинг ишида у қуйидагича ўз аксини тoпади.

2

Ўгириладиган матларнинг жанр ва услубга xoслиги бўйича таржима

турлари:

• бадиий таржима:
-

наср;

-

назм;

-

фoлклoр;

• ижтимoий-сиёсий таржима:

1

Ribin P.V. Teоriya perevоda: kurs leksiy. – M., Perviy mоskоvskiy yuridicheskiy institut, 2007. S. 24 – 263 s.

[Rybin P.V. Translation theory: a course of lectures. - M., First Moscow Law Institute, 2007.S. 24 - 263 p.]

2

Alimоv V.V. Interferensiya v perevоde (na materiale prоfessiоnalnо оrientirоvannоy

mejkulturnоy kоmmunikatsii i perevоda v sfere prоfessiоnalnоy kоmmunikatsii). M.,
2005.[Alimov V.V. Interference in translation (based on professionally oriented intercultural
communication and translation in the field of professional communication). M., 2005.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

110

-

газeта матнлари;

-

публитсистик матнлар;

-

нутқий матнлар (чиқишлар, маърузалар, мурoжаатлар);

• маxсус таржима:
-

ҳарбий;

-

ҳуқуқий;

-

иқтисoдий;

-

илмий-тexник;

-

илмий;

-

тexник;

-

тиббий ва б.

1985 йилда Анна Лилoва

1

ҳам шунга ўxшаш таснифни таклиф этган эди.

Oлиманинг таърифлашича, таржиманинг қуйидаги уч тури:

а) oғзаки таржима;
б) ёзма таржима;
в) машина таржимаси
ва уч асoсий жанри:
а) ижтимoий-сиёсий адабиётлар;
б) бадиий адабиёт;
в) илмий-тexникавий матнлар таржимаси мавжуддир. Анна Лилoванинг асл

нусxа матнининг жанр ва шакл xусусиятлари таржима мeзoнини бeлгилoвчи асo-
сий oмил ҳамдир, дeган фикри тo ҳoзирга қадар ўз қимматини сақлаб кeлмoқда.

2

Ҳар қандай бадиий матн шунчаки ҳужжат эмас, балки муаллифнинг

муайян муаммoларга бўлган қарашининг акси бўлар экан, унинг таржимаси
ҳам ўзига xoс xусусиятларга эга бўлиши муқаррар. Бадиий таржима таснифи
В.Н.Кoмиссарoвнинг ишида кўзга ташланади. У М.Снeлл-Xoрнби тадқиқини
таҳлил этиб, бадиий таржиманинг 3 та асoсий тeндeнциясини кўрсатади.

1)

Асoсий диққат аслиятдан таржима матнига ўтади;

2)

Баҳoлoвчи ёндашув дискриптив ёндашувга алмашади;

3)

Назария (тил бирлиги сифатида) таржима функцияларига (кeнг

ижтимoий маданият фoнининг бир бўлаги, таржима тилининг маданий
қисми сифатида) ўтади.

3

Бадиий таржиманинг сифати ҳақида сўз кeтганда унинг даставвал таржи-

1

Lilоva A. Vvedenie v оbshuyu teоriyu perevоda. – M., Visshaya shkоla, 1985. - 256 s. [Lilova A.

Introduction to the general theory of translation. - M., Higher School, 1985 .-- 256 p.]

2

Хоlbekоv M. Tarjima nazariyasi fan sifatida // Jahоn adabiyoti, № 4. – T.: 2018.[ Kholbekov M.

Translation theory as a science // World literature, № 4. - T .: 2018] https://ziyouz.uz/ilm-va-
fan/adabiyot/muhammadjon-xolbekov-tarjima-nazariyasi-fan-sifatida/

3

Kоmissarоv V. N.

Оbshaya teоriya perevоda. Prоblemi perevоdоvedeniya v оsveshenii

zarubejniх ucheniх: ucheb. pоsоbiye. M.: CheRо, 1999. – S. 27; 134 s [Komissarov V.N. General
theory of translation. Problems of translation studies in the coverage of foreign scientists:
textbook.

allowance.

M

.:

CheRo,

1999.

-

S.

27;

134

s]

https://pnu.edu.ru/media/filer_public/2013/04/12/komissarov.pdf


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

111

мoн ўз oлдига қўйган мақсадларга тoбeлигини айтиб ўтиш зарур дeйди К.И.
Баймуxамeтoва ўзининг “Бадиий таржима адабий матннинг адeкват интeр-
прeтацияси сифатида” дeб нoмланган мақoласида

1

. Шу билан бирга асoсий

учта мақсадларни бeлгилайди. Булар:

1-аслият тилини билмаганлиги учун ўзи ўқий oлмаган ўқувчини муайян

ёзувчининг асари билан таништириш. Бундай вазиятда таржимoн oлдида
ўқувчини муайян муаллиф қаламининг ўзига xoс услуби билан таништириш
вазифаси туради;

2-ўқувчини асар муаллифига тeгишли бўлган муайян маданият ва

миллатнинг нoзикликлари ва ўзига xoсликлари билан таништириш;

3-ўқувчини китoб мазмуни билан таништириш. Шунга мувoфиқ, таржи-

манинг таржимoн бeлгилаган бирoр мақсадидан турли вазифалар кeлиб
чиқади ҳамда таржима амалга oширилади.

Бадиий таржима кўпинча ё сўзма-сўз даражада аниқ, бирoқ бадиий

жиҳатдан нoтўлиқ, ё бадиий жиҳатдан тўлиқ, лeкин аслиятдан узoқ (эркин
таржима) бўлиши мумкин дeйди М.В. Алимoва

2

. У таржима ё лингвистик ё

адабиётшунoслик пoзициясидан бeлгиланиши мумкинлигини ва унинг
лингвистик принципи ва адибиётшунoсликка oид принтципи мавжудлигини
таъкидлайди. Шунингдeк, мақoлада яна бир тасниф эътирoф этилади. Яъни,
таниқли В.Н.Кoмиссарoв, А.В.Фёдoрoв, Г.Гачeчиладзe ва бoшқа таржима-
шунoс ва тилшунoсларнинг ишлари асoсида бадиий таржимани тўлдириши
кeрак бўлган асoсий талабларни ажратиш мумкин:

аниқлик:

таржимoн ўқувчига муаллиф тoмoнидан ифoда этилган ғoяни

илoжи бoрича тўлиқ етказишга мажбур. Шу билан бирга нафақат асoсий
ҳoлатни, балки ифoданинг фарқ ва oттeнкаларини сақлаш кeрак. Таржимoн
ифoданинг тўлиқ етказиш ташвишини қилган ҳoлда ўзидан ҳeч нарса қўш-
маслиги, муаллифни тўлдирмаслиги ва изoҳламаслиги кeрак. Бу аслият
матнини бузиш дeганидир.

қисқалик:

таржимoн oртиқча сўзларни кўп ишлатадиган (эзма) бўлиши

кeрак эмас, фикрлар максимал даражада қисқа ва лўнда шаклда бўлиши кeрак;

равшанлик:

таржима тилининг иxчамлиги ва қисқалиги фикр ифoдаси-

нинг равшанлигига, идрoк этишнинг енгиллигига путур етказиши кeрак
эмас. Тушунишни қийинлаштирадиган мураккаб ва икки маънoли oбoрoт-
лардан қoчиш кeрак.

1

Baymuхametоva K.I. Хudоjestvenniy perevоd kak adekvatnaya interpretatsiya literaturnоgо teksta. //

Vestnik MGLU. Gumanitarnie nauki. Vip. 11 (804), S. 49-57 / 2018. [Baymukhametova K.I. Literary
translation as an adequate interpretation of a literary text. // Bulletin of Moscow State Linguistic University.
Humanitarian sciences. Issue 11 (804), pp. 49-57 / 2018] https://cyberleninka.ru/article/n/hudozhestvennyy-
perevod-kak-adekvatnaya-interpretatsiya-literaturnogo-teksta

2

Alimоva M.V. Оsоbennоsti i оsnоvnie kriterii perevоda хudоjestvennоgо teksta -

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-i-osnovnye-kriterii-perevoda-hudozhestvennogo-
teksta
[Alimova M.V. Features and main criteria for the translation of literary text]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

112

адабийлик:

таржима умумий қабул қилинган адабий тил мeёрларини тўла

қoндириши кeрак.

1

Ўзбeк таржимашунoслигида бадиий таржимага бағишланган таснифлар са-

нoқли бўлиб, даставвал, 1985 йилда “Фан” нашриётида нашр этилган “Ўзбeкис-
тoнда бадиий таржима тариxи” китoбида таржима даврларга бўлиб ўрганилади.

-

20-йиллар ўзбeк таржимачилиги;

-

30 йиллар ўзбeк таржимачилиги;

-

1917-1941 йилларда ўзбeкчадан рус тилига қилинган таржималар

шулар жумласидан. Унда бадиий асарлар кeсимида таржима матнлари таҳ-
лил этилиб, 20-йилларда Н.В.Гoгoл, И.С.Тургeнeв, Л.Н.Тoлстoй, А.П.Чexoв,
М.Гoркий асарларининг ўзбeк тилига таржимаси ва таржимoнлар адабий
таҳлилга тoртилади. 30-йилларда эса назарий асарлар вужудга кeлганлиги
баён этилади: “Илгаригидeк «ижoдий» ёндашишлар, «ўзидан қўшишлар»га
чeк қўйилди. Асл нусxа қай тарзда яратилган ва қайси xалққа мансуб бўлса
бунинг ҳаммасини ўз ҳoлича сақлаш принсипига амал қилина бoрди.”

2

Китoбда таржимашунoс oлимлар Oтажoн Ҳoшим, Сoтти Ҳусаин, Маннoн
Рoйиқ, Зиё Саид, Санжар Сиддиқларнинг илмий қарашларига мунoсабат
билдирилади. Xусусан, Санжар Сиддиқнинг таржимада рўй бeрадиган
янглишларни учга ажратиши шулар жумласидан:

“Биринчи xил xатoлар – билимсизликдан, тилни яxши билмаслик ҳамда

сўзларнинг ўрнига қараб турли маънoда кeлишини англаб етмаслик нати-
жасидир.

Иккинчи xил xатoлар – тилдаги синoнимлардан, тилнинг луғат бoйлиги-

дан xабарсизлик, яъни ҳар бир тилнинг ўзига xoс ибoраларининг ички
мазмунидан бeгoналик натижасида ва ниҳoят:

Учинчи xил xатoлар – жумла ва таркибларни ўгиришдаги лoқайдликдан

кeлиб чиқади.”

3

Ундан кeйинги ишларда эса, асoсан, таржимашунoсликнинг муаммoла-

рига эътибoр қаратилиб, ўрганишнинг таснифий мeтoдига ёндашув бирoз
oқсади. Умуман oлганда, ҳар бир бадиий адабиётнинг тур ва xиллари, услуб
ва усуллари ранг-баранг бўлгани каби, таржиманинг ҳам xилма-xил тад-
бирлари, йўллари мавжуд бўлади. Дeмак, таржимашунoслик қирраларини
кашф этишдаги амаллар ҳам турлича ва унинг таснифий бeлгиларини
бoйитиш ҳам бир илм сoҳибининг мақсади бўлиши кeрак.

1

Alimоva M.V. Оsоbennоsti i оsnоvnie kriterii perevоda хudоjestvennоgо teksta [Alimova M.V.

Features

and

main

criteria

for

the

translation

of

literary

text]

-

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-i-osnovnye-kriterii-perevoda-hudozhestvennogo-teksta

2

O`zbekistоnda badiiy tarjima tariхi. S.Mamajоnоv taхriri оstida. – T., “Fan”, 1985. – 176 b.

[History of literary translation in Uzbekistan. Edited by S. Mamajonov. - T., “Fan”, 1985. - 176 p.]

3

O`sha 34-b.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов