Биология ва тиббиёт муаммолари 2018, №1 (99) 141
УДК: 616.71-018.46-002-036.12-89
ОСТЕОМИЕЛИТ ТАШҲИСИ ҚЎЙИЛГАН ТУРЛИ ЁШДАГИ БЕМОРЛАРДАН УНГАН
ҚЎЗҒАТУВЧИЛАР МАНЗАРАСИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛ НАТИЖАЛАРИ
В.А. ЭРГАШЕВ, Н.А. НУРАЛИЕВ
1 - ЎзР ССВ санитария, гигиена ва касб касалликлари ИТИ, Тошкент шаҳри;
2 - Абу Али ибн Сино номидаги Бухоро Давлат тиббиёт институти,
Ўзбекистон Республикаси, Бухоро шаҳри
РЕЗУЛЬТАТЫ СРАВНИТЕЛЬНОГО АНАЛИЗА ПЕЙЗАЖА ВЫСЕЯННЫХ ВОЗБУДИТЕЛЕЙ У
БОЛЬНЫХ С ОСТЕОМИЕЛИТОМ РАЗНОГО ВОЗРАСТА
В.А. ЭРГАШЕВ, Н.А. НУРАЛИЕВ
1 - НИИ санитарии, гигиены и профзаболеваний МЗ РУз, г. Ташкент;
2 - Бухарский Государственный медицинский институт им. Абу Али ибн Сино,
Республика Узбекистан, г. Бухара
RESULTS OF THE COMPARATIVE ANALYSIS OF LANDSCAPE OF SUMMARIZED FORMATS
IN PATIENTS WITH OSTEOMIELITIS OF DIFFERENT AGE
V.A. ERGASHEV, N.A. NURALIYEV
1 - Research Institute of Sanitation, Hygiene and Occupational Diseases of the Ministry of Health
of the Republic of Uzbekistan, Tashkent;
2 - Bukhara State Medical Institute. Abu Ali ibn Sino, Republic of Uzbekistan, Bukhara
Мақсад остеомиелит кузатилган турли ёшдаги беморлардан унган қўзғатувчилар манзарасига
қиёсий таъриф бериш бўлди. Аниқланишича, болаларда монокультура кўринишида етакчилик S.aureus
ва P.aeruginosa да бўлган бўлса, катта ёшлиларда бу кетма кетлик бошқача тус олди: S.aureus,
S.epidermidis, E.coli, P.aeruginosa. Болаларда ассоциацияда етакчи ўринда S.aureus ва S.epidermidis
бўлган бўлса, катта ёшлиларда E.coli ва P.aeruginosa бўлди. Қўзғатувчилар унишлари бўйича ёшга
боғлиқ 7 та тафовут ва истиқболни белгиловчи микробиологик мезон касаллик шаклланиши ва
истиқболи учун аҳамиятли.
Калит сўзлар:
остеомиелит, микроб манзараси, болалар, катта ёшлилар, ўткир ва сурункали
остеомиелит, идентификация.
The aim was to give a comparative description of the landscape of pathogens sown in patients of differ-
ent ages with osteomyelitis. It was found that the leading microorganisms in children as monoculture were S.
aureus and P. aeruginosa, and in adults this sequence was somewhat different: S. aureus, S.epidermidis, E.
coli, P. aeruginosa. In children, S. aureus and S. epidermidis were the leading associations, and in adults E.
coli and P. aeruginosa. Identified 7 differences related to sowing pathogens depending on age and microbio-
logical prognostic criteria are important for the formation and prognosis of the disease.
Key words:
osteomyelitis, landscape of microorganisms, children, adults, acute and chronic osteomyeli-
tis, identification.
Турли ёшдаги беморларда кечадиган ўткир
ва сурункали остеомиелитлар бугунги кунда
тарқалганлиги, учраш даражаси, қолдираётган
асоратлари, келтираётган тиббий, ижтимоий ва
иқтисодий зарари ҳисобига назарий ва амалий
тиббиётнинг ҳал қилиниши зарур бўлган
муаммолари қаторига киради [6, 10].
Суяк очиқ синишлари натижасида асорат
сифатида остеомиелитлар 1,4-14,4%, ёпиқ
синишлардан сўнг эса 0,4-7,6% ҳолатда
шаклланади. Бундай ҳолларда 15,9-30,4%
беморларда жараён сурункали босқичга ўтади [4,
11].
Остеомиелитлар тарқалганлиги, таснифи,
патогенези,
клиникаси,
давоси
ва
профилактикасига оид талайгина амалий ҳамда
фундаментал тадқиқотлар ўтказилган бўлса ҳам
[1, 7, 8, 9, 12], ушбу касалликлар микробиологик
жиҳатлари, турли кўринишлардаги этиологик
агентлар учраш даражаси, касаллик истиқболини
белгиловчи микробиологик мезонлар яратиш
билан боғлиқ тадқиқотлар кам ўтказилган.
Илмий иш
мақсади
ўткир ва сурункали
остеомиелитлар кузатилган турли ёшдаги
беморлардан унган қўзғатувчилар манзарасига
қиёсий таъриф бериш бўлди.
Материал ва усуллар.
Мазкур илмий
ишни бажариш мақсадида жами 448 нафар
остеомиелитларнинг ўткир (n=53) ва сурункали
(n=395) кўринишлари билан касалланган бемор
болалар ва катта ёшли пациентлардан биологик
ашё (йиринг) олиниб, бактериологик тадқиқотлар
Остеомиелит ташҳиси қўйилган турли ёшдаги беморлардан унган қўзғатувчилар …
142 2018, №1 (99) Проблемы биологии и медицины
ўтказилди. Ўрганилган барча беморларнинг 380
нафари (84,8±1,7%) катта ёшлилар бўлиб, 68
нафари (15,2±1,7%) болалар бўлди. Катта ёшли
аёл ва эркаклар нисбати 1:2,62 га тенг бўлган
бўлса (мос равишда 27,6±2,3% ва 72,4±2,3%), қиз
ва ўғил болаларда бу кўрсаткич 1:2,58 га (мос
равишда 27,9±5,4% ва 72,1±5,4%) тенг бўлди
(Р<0,001).
Ўткир кўринишда болаларда гематоген
остеомиелит постравматикдан ишонарли кўп
учраган бўлса (Р<0,001), катталарда улар орасида
фарқ амалий жиҳатдан йўқ бўлди (Р>0,05),
сурункали кўринишда эса ҳам болалар, ҳам
катталарда
постравматик
остеомиелит
гематогендан ишонарли даражада кўп учради
(Р<0,001). Учраш даражаси бўйича етакчилик сон,
болдир, елка ва товон суякларида бўлди. Бу
тенденция катта ёшли пациентлар ва бемор
болаларда бир хилда кузатилди. Баъзи ҳолатларда
бир беморда патологик жараён иккита суякда
локализация бўлганини кузатдик, шунинг
ҳисобига 380 нафар катта ёшли беморларга 391 та
локализация тўғри келди.
Ўрганилган барча беморлар контингентига
остеомиелитлар ташҳислари турли клиник,
рентгенологик, лаборатор усуллар ёрдамида
International Statistical Classification of Diseases and
Related Health Problems 10 th Revision Version for
(2007) асосида верификация қилинди ва
бактериологик усуллар ёрдамида тасдиқланди.
Биологик ашёни олиш, бактериологик
лабораторияга етказиш анъанавий усулларда
амалга
оширилди.
Микроорганизмлар
идентификацияси Bergey's Manual Systematic
Bacteriology
[2, 3, 5] бўйича олиб борилди.
Бактериологик текширишлар учун “HiMedia”
фирмаси (Ҳиндистон) озиқ муҳитларидан
фойдаланилди. Олинган натижаларни статистик
ишлаш учун анъанавий вариацион статистика
усулларидан
фойдаланилди.
Тадқиқотларни
ташкил этишда далилларга асосланган тиббиёт
тамойилларидан фойдаланилди.
Олинган натижалар ва муҳокама.
Ўрганилган 380 нафар остеомиелит ташҳиси
қўйилган катта ёшли беморлар биологик
ашёларидан 399 та штамм (ҳар беморга ўртача
1,05 штаммдан) қўзғатувчи сифатида унди.
Улардан 227 таси (56,9±2,5%) монокультура, 172
таси (43,1±2,5%) микроорганизмлар ассоциацияси
(М/а) кўринишида идентификация қилинди.
Келтирилган кўрсаткичлар бўйича катта ёшлилар
натижалари болалар натижаларига яқин бўлди.
Болалар кўрсаткичларидан фарқли равишда катта
ёшлиларда граммусбат кокклар грамманфий
бактериялардан монокультура шаклида ишонарли
даражада кўп ажратиб олинди (мос равишда
36,4±2,4% га қарши 16,9±1,9%) - Р<0,001.
Болаларда
монокультура
кўринишида
етакчилик S.aureus, кейинги ўрин P.aeruginosa да
бўлган бўлса, катта ёшлиларда бу кетма кетлик
бошқача тус олди: S.aureus (22,3±2,1%, n=89),
S.epidermidis (9,0±1,4%, n=36), E.coli (7,3±1,3%,
n=29), P.aeruginosa (6,8±1,3%, n=27). Агар бемор
болаларда М/а да етакчи ўрин граммусбат
коккларда (S.aureus ва S.epidermidis) бўлган
бўлса, катта ёшлиларда бунинг аксини кузатдик,
яъни етакчилик E.coli (8,3±1,4%, n=33) ва
P.aeruginosa га (7.2±1,3%, n=29) тегишли бўлди.
Бошқа фарқли хусусият бемор болалардан
унмаган Bacteroides spp нинг катта ёшли
беморларда 11 ҳолатда (2,7±0,8%) аниқлангани
бўлди.
Монокультура ва М/а кўринишларида
учраган штаммлар аниқланиш фоизлари кесимида
кўрадиган бўлсак, катта ёшлиларда 13 та унган
қўзғатувчидан 4 тасида тафовут борлиги кўринди,
агар S.aureus (22,3±2,1%, n=89 га қарши
6,8±1,3%, n=27) ва Klebsiella spp (4,5±1,0%, n=18
га қарши 1,0±0,5%, n=4) монокультура
кўринишида ишонарли кўп учраган бўлса,
Bacteroides spp ва Candida spp монокультура
шаклида идентификация қилинмагани ҳолда М/а
кўринишида унганини (мос равишда 2,7±0,8%,
n=11 ва 2,5±0,8%, n=10) эътироф этдик. Болаларда
бўлса бундай яққол тафовут фақат P.aeruginosa да
(11,5±3,6%, n=9 га қарши 2,6±1,8%, n=2)
аниқланди.
Ёшга боғлиқ ҳолдаги тафовутлар яққол
кўринган микроорганизмларни монокультура ва
М/а шаклида учраши ҳолатида қиёсий таҳлил
натижалари расмда келтирилди. М/а шаклида 172
та штамм 2 микроорганизмли ассоциация
шаклида 37 (болаларда 15), 3 микроорганизмли
ассоциация шаклида 21 (болаларда 2), 4
микроорганизмли ассоциация шаклида эса 9
(болаларда йўқ) ҳолатда аниқланди.
Олинган натижалар кўрсатдики, катта ёшли
беморларда бемор болаларга нисбатан М/а ва
уларни ташкил этган қўзғатувчилар миқдори
сезиларли даражада юқори. Бу катта ёшлиларда
сурункали
остеомиелитнинг
узоқ
йиллар
давомида кечиши, бир неча марталаб стационарга
ётқизилиши, патологик ўчоқнинг ремиссия
даврида ҳам сақланиши, госпитал штаммларнинг
кўплаб учраши билан изоҳланди.
Кейинги босқичда катта ёшли беморлардан
унган
этиологик
агентларга
касаллик
кўринишларига (ўткир, сурункали) мос тавсиф
бериш ва бемор болаларнинг шу кўрсаткичлари
билан солиштирма ўрганишга бағишланди.
Олинган натижалар катта ёшли беморларда ўткир
ва сурункали остеомиелитлар қўзғатувчилари
манзарасида сезиларли тафовутлар борлигини
кўрсатди.
В.А. Эргашев, Н.А. Нуралиев
Биология ва тиббиёт муаммолари 2018, №1 (99) 143
19,2
22,3
12,8
6,8
6,4
9
9
6,3
7,7
7,3
6,4
8,3
2,6
1
5,1
2,8
0
5
10
15
20
25
Болалар-моно
Катта ёшлилар-моно
Болалар-асс
Катта ёшлилар-асс
S.aureus
S.epidermidis
E.coli
Proteus spp
Расм 1.
Бемор болалар ва катта ёшлиларда кузатилган остеомиелитлар қўзғатувчилари унишининг
қиёсий кўрсаткичлари, %
Агар S.aureus умумий штаммлар сонига
(n=399) нисбатан ҳисоблаганда сурункали
остеомиелитларга нисбатан кам миқдорда
аниқланган бўлса ҳам (3,5±0,9%, n=14 га қарши
25,6±2,2%, n=102), гуруҳлардаги беморлар сонига
нисбатан кўрилганда уларнинг солиштирма
миқдори (36 тадан 14 та - 38,9%) сурункали
кўринишга (363 тадан 102 та - 28,1%) нисбатан
юқори бўлди. Бу тенденция граммусбат
коккларнинг аниқланган умумий фоизларига ҳам
тегишли, грамманфий бактериялар бўлса,
сурункали кўринишда ишонарли кўп учраши
билан фарқланди.
Беморларда
кузатилган
манфий
бактериологик натижаларнинг барчаси сурункали
остеомиелитларда
кузатилди,
ўткир
остеомиелитларда
барча
ҳолатларда
қўзғатувчилар унди. Остеомиелитларнинг ўткир
кўринишида 2 та ҳолатда М/а аниқланди (S.aureus
ва E.coli - 2). Сурункали кўринишда эса 82
ҳолатда М/а кузатилди, бинобарин уларнинг
61,0% и (n=50) 2 қўзғатувчили, 28,1% и (n=23) 3
қўзғатувчили ва 10,9% и (n=9). 4 қўзғатувчили
бўлди.
Бу
катта
тафовут
сурункали
остеомиелитларни тавсифловчи ҳолат бўлиб,
патологик жараённинг ўткирдан сурункали
кўринишга ўтишида муҳим аҳамиятга эга. Шу
сабабли патологик ўчоқдан 2 ва ундан ортиқ
патоген ва/ёки шартли-патоген микроорганизмлар
унгани касаллик истиқболини белгиловчи
микробиологик мезон сифатида тавсия этилди.
Қўзғатувчилар униш фоизлари бўйича
беморлар ёшига боғлиқ тафовутлар ва сабаб-
оқибатли
боғлиқликлар
борлиги
ҳам
эътиборлидир. Улар қуйидаги хусусиятларда
намоён бўлди:
- болаларда ўткир ҳамда сурункали
остеомиелитларда граммусбат ва грамманфий
микроорганизмлар орасида ишонарли тафовут
аниқланмади (Р>0,05), катта ёшли беморларда эса
бу
кўрсаткич
сурункали
остеомиелитлар
фойдасига 7,6 мартага кўп бўлди (Р<0,001);
- S.aureus униши бўйича болалар
кўрсаткичларида ишонарли фарқ бўлмаса, катта
ёшли беморлардан олинган рақамлар ишончли
фарқ қилди - сурункали остеомиелитда 7,3
мартага кўп (Р<0,001);
- болаларда ўткир остеомиелитларда 4 та
авлод ва турга мансуб қўзғатувчи унган бўлса,
катта ёшлиларда 10 таси унди (2,5 марта кўп);
- сурункали остеомиелитларда болаларда 10
та авлод ва турга мансуб қўзғатувчи унган бўлса,
катта ёшлиларда 13 та этиологик агент турли
фоизларда ажратиб олинди (1,3 марта кўп);
- ўткир остеомиелитларда Klebsiella spp,
P.aeruginosa ва Candida spp беморлар ёшидан
катъий назар унмаган бўлса, сурункали
остеомиелитларда улар этиологик агент сифатида
идентификация қилинди;
- касалликнинг ўткир кўринишида (2 та
ҳолатда 2 қўзғатувчили) сурункали кўринишига
(82 та ҳолатда 2, 3 ва 4 қўзғатувчили) нисбатан
ишонарли даражада кам М/а кузатилди (Р<0,001);
- юқорида келтирилган сабаб-оқибатли
боғлиқликларни талқин ва таҳлил қилган ҳолда
патологик жараённинг ўткирдан сурункали
кўринишга ўтишида касаллик кечиш жараёнида
патологик ўчоқдан 2 ва ундан ортиқ патоген
ва/ёки шартли-патоген микроорганизмлар унгани
касаллик
истиқболини
белгиловчи
микробиологик мезон сифатида тавсия этилди.
Этиологик агентлар таркиби, уларнинг
учраш даражаси ва спектри, қўзғатувчиларнинг
униш фоизи бўйича бир бирига нисбати
орасидаги, шунингдек, беморлар ёшига мос
тафовутлар касаллик патогенезини, унинг
шаклланишида
микроорганизмлар
ўрнини
тушуниш,
сабаб-оқибатли
боғлиқликларни
аниқлаш, даволаш тактикасини шакллантириш ва
Остеомиелит ташҳиси қўйилган турли ёшдаги беморлардан унган қўзғатувчилар …
144 2018, №1 (99) Проблемы биологии и медицины
патологик жараённинг истиқболини белгилашда
муҳим ўрин тутади, деб ҳисоблаймиз.
Илмий ишимизнинг кейинги босқичида
постравматик ва гематоген остеомиелитлар
микроб манзараси орасидаги беморлар ёшига
боғлиқ хусусиятлар қиёсий таҳлил қилинди.
Аниқланишича, унган микроорганизмлар
штаммлари
постравматик
остеомиелитда
гематогенга нисбатан кўп ажратиб олинди.
Касаллик сабаблари (постравматик, гематоген)
бўйича беморлар ёшига мос ишонарли
тафовутлар кузатилмади (Р>0,05). Барча олинган
рақамлар, улар ўзгаришлар тенденцияси, сабаб-
оқибатли боғлиқликлар сақланиб қолди.
Шуни
алоҳида
таъкидлаш
жоизки,
постравматик
остеомиелитларда
бемор
болалардан S.hemolyticus, S.pyogenes, Enterobacter
spp, Bacteroides spp идентификация қилинмаган
бўлса, катта ёшли беморларда E.faecalis ва
Enterobacter spp ажратиб олинмади. Эътиборли
жойи шуки, гематоген остеомиелитда унган
қўзғатувчилар спектри постравматикка нисбатан
тор бўлиб (9 та штаммга қарши 11 та штамм),
улар аксарият аниқланиш фоизлари постравматик
остеомиелитга нисбатан ишонарли паст бўлди
(Р<0,05-Р<0,001).
Гематоген
остеомиелитда
S.hemolyticus, S.pyogenes, S.saprophyticus, Candida
spp ҳар иккала ёш гуруҳида ҳам аниқланмагани
диққатни
жалб
қилади.
Остеомиелитлар
шаклланиш сабаблари бўйича бола ва катта
ёшлилар орасида ёшга боғлиқ ишонарли
тафовутлар кузатилмади.
Хулосалар.
1. Остеомиелитлар кузатилган
катта
ёшли
беморларда
болалар
кўрсаткичларидан фарқли равишда граммусбат
кокклар
грамманфий
бактериялардан
монокультура шаклида ишонарли даражада кўп
ажратилди. Болаларда монокультура кўринишида
етакчилик S.aureus ва P.aeruginosa да бўлган
бўлса, катта ёшлиларда бу кетма кетлик бошқача
тус олди: S.aureus, S.epidermidis, E.coli,
P.aeruginosa.
2. Бемор болаларда М/а да етакчи ўринда
S.aureus ва S.epidermidis бўлган бўлса, катта
ёшлиларда E.coli ва P.aeruginosa бўлди,
болалардан унмаган Bacteroides spp 2,7% ҳолатда
катта ёшлиларда аниқланди. Агар катта
ёшлиларда
S.aureus
ва
Klebsiella
spp
монокультура кўринишида ишонарли кўп учраган
бўлса, Bacteroides spp ва Candida spp
монокультура шаклида аниқланмагани ҳолда М/а
кўринишида унди. Болаларда бундай тафовут
P.aeruginosa да аниқланди.
3. Катта ёшлиларда 2, 3 ва 4
микроорганизмли М/а ининг болаларга нисбатан
ишонарли кўп аниқлангани остеомиелитлар
кечишининг асосий фарқли хусусиятларидан
бири. Катта ёшли беморларда ўткир ва сурункали
остеомиелитлар микроб манзарасида сезиларли
тафовутлар аниқланди, бу айниқса S.aureus га
таалуқли.
4. Қўзғатувчилар униш фоизлари бўйича
келтирилган ёшга боғлиқ етти тафовут ва
истиқболни белгиловчи микробиологик мезон
касаллик шаклланиши ва истиқболи учун
аҳамиятлидир.
5. Постравматик остеомиелитда болалардан
S.hemolyticus, S.pyogenes, Enterobacter spp,
Bacteroides spp идентификация қилинмаган бўлса,
катта ёшлиларда E.faecalis, Enterobacter spp
унмади.
Гематогенда
эса
S.hemolyticus,
S.pyogenes, S.saprophyticus, Candida spp иккала ёш
гуруҳида
ҳам
аниқланмади.
Гематоген
остеомиелитда унган қўзғатувчилар спектри тор,
аниқланиш
фоизлари
постравматик
остеомиелитга нисбатан ишонарли паст.
Адабиётлар:
1.
Гафурова Н.С., Мирзаева М.А., Тургунова
Х.З., Атоходжаева Д.Р. К вопросу этиологии
остеомиелита в современных условиях // Матери-
алы IX Республиканского съезда эпидемиологов,
гигиенистов, санитарных врачей и инфекциони-
стов Узбекистана. - Ташкент, 2010. - С.50.
2.
Исхакова Х.И., Шадманова Н.А., Асадова
Н.С., Юлдашева Х.А. Классификация, экология,
дифференциальная диагностика энтерококков //
Методические рекомендации. - Ташкент, 2010. -
20 с.
3.
Исхакова Х.И., Вахидова Х.М., Шадманова
Н.А. Классификация, экология и дифференциация
синегнойной палочки и других не ферментирую-
щих грамотрицательных бактерий // Учебно-
методическое пособие. - Ташкент, 2010. - 36 с.
4.
Нуралiэв Н.А., Маткурбанов А.Ш., Iсмайлов
Е.А. Особливостi iмунологичнiх порушень при
експериментальному гострому остеомiэлитi //
Вiсник наукових дослiджень. - Украина, 2010. -
№2. - С.66-69.
5.
Определитель бактерий Берджи. Под ред. Хо-
улта Дж., Крига Н., Снита П., Стейли Дж., Уилям-
са С. - Москва: «Мир». - 1997. - Т.1-2. - 389 с.
6.
Шамсиев А.М., Зайниев С.С. Хронический
рецидивирующий гематогенный остеомиелит //
Детская хирургия.- Москва, 2012.- №1.- С.47-50.
7.
Шамсиев А. М., Гришаев В. В. Ронколейкин в
комплексном лечении метаэпифизарного остео-
миелита у детей раннего возраста //Цитокины и
воспаление. – 2010. – Т. 9. – №. 4. – С. 47-50.
8.
Belthur M.V., Birchansky S.B., Verdugo A.A.
Pathologic fractures in children with acute
Staphylococcus aureus osteomyelitis // J Bone Joint
Surg Am. - 2012. - Vol 94(1). - P.34-42.
9.
Horst S.A., Hoerr V., Beineke A., Kreis C.,
Tuchscherr L., Kalinka J., Lehne S. A novel mouse
model of Staphylococcus aureus chronic osteomyeli-
В.А. Эргашев, Н.А. Нуралиев
Биология ва тиббиёт муаммолари 2018, №1 (99) 145
tis that closely mimics the human infection: an inte-
grated view of disease pathogenesis // Am J Pathol. -
2012. - Vol 181(4). - P.1206-1214.
10.
Kamel G., Youssef M., Haidar R., Khater B.,
Kanafani Z.A. Osteomyelitis at two noncontiguous
sites caused by Mycobacterium marinum in an im-
munocompetent host: case report and literature re-
view // J Med Liban. - 2014. - Vol 62(3). - P.180-182.
11.
Pigrau C., Rodriguez-Pardo D., Fernandez-
Hidalgo N., MoretoL., Pellise F., Larrosa M.N., Puig
M., Almirante B. Health care associated hematog-
enous pyogenic vertebral osteomyelitis: a severe and
potentially preventable infectious disease // Medicine
(Baltimore). - 2015. - Vol 94(3). - P.365.
12.
Poeppl W., Lingscheid T., Bernitzky D., Schwarz
U.Y., Donath O., Perkmann T., Kozakowski N.,
Plasenzotti P., Reznicek G., Burgmann H. Efficacy of
fosfomycin compared to vancomycin in treatment of
implant-associated chronic methicillin-resistant
Staphylococcus aureus osteomyelitis in rats // Anti-
microb. Ag. Chemother. - 2014. - Vol.58. - N9. -
P.5111-5116.
13.
Voit A.M., Arnoldi A.P., Douis H., Bleisteiner F.,
Jansson M.K. Reiser M.F. Ehole-div Magnetic
Resonance Imaging in Chonic Recurrent Multifocal
Osteomyelitis: Clinical Longterm Assessment May
Underestimate Activity // J Rheumatol. - 2015. - Vol
42(8). - P.1455-1462.
РЕЗУЛЬТАТЫ СРАВНИТЕЛЬНОГО
АНАЛИЗА ПЕЙЗАЖА ВЫСЕЯННЫХ
ВОЗБУДИТЕЛЕЙ У БОЛЬНЫХ С
ОСТЕОМИЕЛИТОМ РАЗНОГО ВОЗРАСТА
В.А. ЭРГАШЕВ, Н.А. НУРАЛИЕВ
1 - НИИ санитарии, гигиены и профзаболеваний
МЗ РУз, г. Ташкент;
2 - Бухарский Государственный медицинский
институт им. Абу Али ибн Сино, Республика
Узбекистан, г. Бухара
Целью
было
дать
сравнительную
характеристику пейзажу возбудителей высеянных
у больных разных возрастов с остеомиелитами.
Установлено, что ведущими микроорганизмами у
детей в качестве монокультуры были S.aureus и
P.aeruginosa, а у взрослых эта последовательность
была несколько иной: S.aureus, S.epidermidis,
E.coli, P.aeruginosa. У детей в качестве
ассоциаций ведущими были S.aureus и
S.epidermidis, а у взрослых E.coli и P.aeruginosa.
Выявленные
7
отличий
связанных
с
высеваемостью возбудителей в зависимости от
возраста и микробиологический прогностический
критерий имеют значение для формирования и
прогноза заболевания.
Ключевые слова:
остеомиелит, пейзаж
микроорганизмов, дети, взрослые, острые и
хронические остеомиелиты, идентификация.