196 Проблемы биологии и медицины, 2015, №2 (83)
УДК: 616-089.888.61.-618.2
ҲОЗИРГИ ЗАМОН АКУШЕРЛИГИДА КЕСАР КЕСИШ ОПЕРАЦИЯСИНИНГ ТУТГАН
ЎРНИ
Г.Ш. ЭЛТАЗАРОВА, Д.С. ОЧИЛОВА
Самаркандский Государственный медицинский институт, Республика Узбекистан, г. Самарканд
РОЛЬ ОПЕРАЦИИ КЕСАРЕВО СЕЧЕНИЯ В СОВРЕМЕННОМ АКУШЕРСТВЕ
Г.Ш. ЭЛТАЗАРОВА, Д.С. ОЧИЛОВА
Самаркандский Государственный медицинский институт, Республика Узбекистан, г. Самарканд
ROLE OF CESAREAN SECTION IN MODERN OBSTETRICS
G.Sh. ELTAZAROVA, D.S. OCHILOVA
Samarkand State Medical Institute, Republic of Uzbekistan, Samarkand
Ҳозирги замон акушерлигида туғруқларни
жарроҳлик
йўли
орқали
олиб
бориш
частотасининг ошиши катта муаммолардан бири
ҳисобланади. Статистика маълумотларига кўра,
ер куррасининг турли минтақаларида жойлашган
30 тадан зиёд мамлакатларда кесар кесиш
операциясининг ўртача кўрсаткичи 22% ни
ташкил қилади. Канада, Швейцария, АҚШ,
Лотин Америкаси, Хитой каби давлатларда
кесар кесиш операцияси 30 % дан ошади [1, 7,
22]. АҚШ да ҳар тўрттадан битта, Англия ва
Канадада бештадан битта, Лотин Америкасида
учтадан битта чақалоқ кесар кесиш йўли билан
туғилади. Россияда кесар кесиш частотаси
охирги 10 йил маълумотларига кўра 2 баробар
кўпайган [2, 13, 19]. Ўзбекистонда эса бу
статистик кўрсаткич Ж.Е. Пахомова (2009 й)
маълумотларига кўра, 12 - 14,8% ни ташкил
қилади. Олимлар орасида тиббий ёрдам сифат
кўрсаткичини кўрсатувчи - кесар кесиш
операциянинг оптимал частотаси ҳозиргача
номаълум. Шунинг учун оператив туғруқлар
частотасининг ошиши чет эл давлатларида,
ҳамда Ўзбекистонда актуал муаммолардан бири
ҳисобланади
[1,
19].
Кесар
кесиш
операциясининг частотаси фақат юқори хавф
гуруҳига
кирадиган
ҳомиладорлар
кузатиладиган перинатал марказ ёки илмий
текшириш институтларида эмас, балки оддий
шаҳар туғруқхоналарида ҳам ошмоқда. Бундай
клиникаларда кесар кесиш операциясининг
частотаси 20% дан кўпроқни ташкил қилади.
Вазиятнинг бундай тус олиши оператив
туғруқларга
янги
кўрсатмаларнинг
пайдо
бўлиши билан тушунтирилади. Кесар кесиш
операциясининг кўпайишига яна социал ва
иқтисодий факторлар, тиббий хизматдаги
негатив омилларнинг ошиши ҳам муҳим
аҳамиятга эга. Натижада охирги йилларда кесар
кесиш операциясига бўлган кўрсатмалар нафақат
Ўзбекистонда, балки бутун дунё мамлакатларида
ҳам
кенгаймоқда
[1,
22].
Абдоминал
туғруқларнинг бундай масштабларда кўпайиб,
перинатал йўқотишларга нисбатан таъсири
кўпгина илмий олимларнинг дискуссиясига
сабаб бўлмоқда [9,13]. Кесар кесиш операцияси
частотасининг ошиши замонавий акушерликда
янги муаммони келтириб чиқаради. Н.М.
Побединский,
В.А.
Ананьев
(2005)
маълумотларига
кўра,
кесар
кесиш
операциясини бошидан ўтказган аёлларнинг 8 –
16%
ида
ҳайз
циклининг
бузилиши
(альгоменорея, гиперполименорея, дисменорея);
13- 17% ида турли локализацияга эга оғриқлар;
20%
дан
30%
аёлларда
кичик
чаноқ
аъзоларининг яллиғланиш процесслари; 2 -7%
аёлларда икесар кесишиламчи бепуштлик
кузатилади. Аммо кўпгина натижалар шуни
кўрсатадики, бачадонида чандиғи бор аёлларда
ҳомиладорлик вақтида преэклампсия, плацента
етишмовчилиги,
плацента
жойлашуви
аномалиялари, ҳомиланинг нотўғри жойлашуви
каби асоратлар кузатилган [3, 8, 18, 24].
Бачадонида чандиғи бор аёлларнинг ярмидан
камроғида туғруқлар табиий туғруқ йўллари
орқали олиб борилган. Уларда туғруқ вақтида
туғруқ дискоординацияси ва қон кетиш
миқдорининг ошганлиги кузатилган. Бачадонида
чандиқнинг борлиги такрор кесар кесиш учун
25% да асосий ва ягона кўрсатма бўлиб келади
[12, 16, 23]. Кесар кесиш операциясида ҳам
бошқа абдоминал операциялар каби турли хил
интра- ва постоперацион асоратлар, оналар
ўлими хавфи, туғруқдан кейинги яллиғланиш
процесслари
миқдори
ошади.
Операция
техникасининг
ва
оғриқсизлантиришнинг
мукаммаллашувига қарамай, кесар кесиш
асоратларига қон кетиш, инфекция, қоғоноқ
сувлари
эмболияси,
ўпка
артериясининг
тромбоэмболиялари учрамоқда [14, 16, 18]. Қин
орқали ўтказиладиган амалиётлардан қўрқиш
эса, кўп ҳолларда травматизм жиҳатдан юқори
бўлган Кристеллер амалиётини қўллашга сабаб
бўлмоқда [13, 15, 17].
Кесар
кесиш
операциясига
бўлган
ҳаражатларни табиий туғруқ йўллари орқали
олиб
бориладиган
туғруқлар
билан
солиштирганда: АҚШ ларида кесар кесиш 1% га
Г.Ш. Элтазарова, Д.С. Очилова
Биология ва тиббиёт муаммолари, 2015, №2 (83) 197
кўпайганда бир йил ичида акушерлик ёрдам
кўрсатиш 63 млн. долларга, асоратлар пайдо
бўлганда эса 2-3 мартага ошар экан. Анамнезида
кесар кесишни ўтказган аёлларда такрорий кесар
кесишдаги қўшимча ҳаражатлар 0,5 млрд.
долларни ташкил қилар экан.
“Мать и дитя” номли IХ Бутунроссия илмий
форуми (Москва, 2-5 октябр, 2008 й)
маълумотларига кўра, кесар кесишнинг оптимал
частотаси деб, интра ва постоперацион
асоратлар, оналар ўлими, операциядан кейинги
йирингли яллиғланиш касалликлари камайганда
айтилади. Агар жарроҳликдан кейинги септик
асоратларга
анестезия
ва
тромбоэмболик
асоратлар қўшилса, ҳар 100 та ўлган аёлнинг 15-
17 таси кесар кесиш ҳиссасига тўғри келади.
Шундай қилиб, ҳозирги акушерликда кесар
кесиш операция катта моҳиятга эга ва у бошқа
акушерлик
операциялари
ичидан
кўпроқ
қўлланилиши, она ва бола учун кўпинча яххи
якун топиши билан ажралиб туради. Аммо бу
жарроҳлик амалиётининг кўпгина қирралари
ўрганилган бўлсада, ҳозирги вақтда “операция
қилинган бачадон касаллиги” муаммоси вужудга
келмоқда. Бу янада ушбу муаммони ўрганиб,
изчил текширишлар олиб боришни талаб
қилади.
Адабиётлар:
1.
Ан А.В., Пахомова Ж.Е., Материнская ле-
тальность после кесарева сечения. Проблемы
репродукции №3, 2010; стр.83-86.
2.
Баев О.Р., Шмаков Р.Г., Приходько А.М. Со-
временная техника операции кесарева сечения в
доказательной медицине. // Акуш. и гинеколо-
гия, 2013,№2, с.129-135
3.
Буянова С.Н., Щукина Н.А., Чечнева М.А. и
др. Современные методы диагностики несостоя-
тельности швов на матке или рубца на матке по-
сле кесарева сечения. Российский вестник аку-
шера-гинеколога. 2013: 1:73-77
4.
Габидуллина Р.И., Шамсутдинова Л.Г. К во-
просу о применении простагландина Е2 у бере-
менных с рубцом на матке после кесарева сече-
ния.//Российский вестник акушер-гинеколога,
2013, №2, с. 48-52
5.
Кан Н.Е., Тютюнник В.Л., Кесова М.И., Ба-
лушкина А.А. Выбор способа родоразрешения
после операции кесарева сечения // Акуш. и ги-
некология, 2014, №6, с.20-26.
6.
Крамарский В.А., Дудакова В.Н., Сверкунова
Н.Л. Кесарево сечение при несформированном
нижнем сегменте матки// Акуш. и гинекология,
2010,№4, с.36-39.
7.
Краснопольский В.И., Логутова Л.С. Реаль-
ные пути снижения частоты кесарева сечения в
условиях современного взгляда на перинаталь-
ную смертность // Акуш. и гинекология,
2008,№3, с.15-20.
8.
Краснопольский В.И. и др. Место абдоми-
нального и влагалищного оперативного родораз-
решения в современном акушерстве. Реальность
и перспективы. // Акуш. и гинекология, 2012,№1,
с.4-8.
9.
Краснопольский В.И., Логутова Л.С., Буянова
С.Н. Несостоятельный рубец на матке после ке-
сарева сечения: причины формирования и ле-
чебная тактика. // Акуш. и гинекология,
2013,№12, с.28-33.
10.
Савельева Г.М. Кесарево сечение и его роль в
современном акушерстве// Акуш.и гинекология,
2008,№3, с.10-15
11.
Савельева Г.М., Трофимова О.А. Роль кесаре-
ва сечения в снижении перинатальной смертно-
сти и заболеваемости доношенных детей//
Акуш.и гинекология, 2008,№4, с.20-23
12.
Савельева Г.М., Бреусенко Л.Е., Курцер М.А.,
Караганова Е.Я., Третьякова М.В. Ведение фи-
зиологических и осложненных родов. Акуш. и
гинекология, 2011,№3, с.4-10
13.
American College of Obstetricians and Gynecol-
ogists. ACOG Practice Bulletin N 115: Vaginal
birth after previous cesarean delivery. Ob-
stet.Gynecol. 2010; 116 [2Pt 1]: 450-463
14.
Hill J.B., Ammons A., Chauhan S.P. Vaginal
birth after cesarean delivery: comparison of ACOG
practice bulletin with other national guidelines.Clin.
Obstet.Gynecol.2012; 55[4]:969-977
15.
Madi J.M., Deon J., Rombaldi R.L., de Araujo
B.F., Rombaldi M.C., dos Santos M.B. Impact of
vaginal delivery after a previous cesarean section on
perinatal outcomes. Rev.Bras.Cinecol. Obstet.2013;
35 [11]: 516-522.
16.
Metz T.D., Stoddard G.J., Henry E., Jackson M.,
Holmgren C., Esplin S. Simple, validated vaginal
birth after cesarean delivery presdiction model for
use at the time of admission. Obstet.Gynecol. 2013;
122[3]: 571-578.
17.
National Institute of Health Consensus Devel-
opment Conference Panel Consensus Development
Conference statement: vaginal birth after cesarean:
new insights March 8-10, 2010. Obstet. Gynecol.
2010; 115[6]: 1279-1295.
18.
National Institute for Health and Clinical Excel-
lence. Caesarean section. NICE clinical guideline;
2011. p. 57.
19.
Smaill F.M., Gyte G.M. Antibiotic prophylaxis
versus no prophylaxis for preventing infection after
cesarean section // Cochrane Database Syst. rev. –
2010. – [1]: CD007482
Spong C.Y., Landon M.B., Gilbert S., Rouse D.J.,
Varner M.W. et al. Risk of uterine rupture and ad-
verse perinatal outcome at term after caeseran deliv-
ery. Obstet. Gynecol. 2007; 110[4]: 801-817.