Аёллардаги физиологик ва патологик ҳолатларда антимюллер гормони миқдорий ўзгаришларининг хусусиятлари

CC BY f
126-129
52
7
Поделиться
Туйчиева, Г., Матризаева, Г., & Матякубова, З. (2014). Аёллардаги физиологик ва патологик ҳолатларда антимюллер гормони миқдорий ўзгаришларининг хусусиятлари. Журнал проблемы биологии и медицины, (1 (77), 126–129. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/problems_biology/article/view/4401
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Антимюллар гормони (АМГ) ёки Мюллернинг ингибирловчи моддасининг аёллар репродуктив фаолияти учун аҳамияти катталиги сабабли уни аниқлаш қўшимча ташҳисий ахамият касб этади [1, 4, 9]. Адабиётлар шарҳидан маъмумки, одам эмбриони ривожланишининг еттинчи ҳафтасида Сертоли ҳужайралари (мояклардаги уруғ йўллари қопланган, сперматогенезда қатнашувчи ҳужайралар) томонидан АМГ ишлаб чиқарилади ва у эркакларда ҳомиланинг саккизинчи-ўнинчи ҳафтасида Мюллер найининг регрессиясига жавоб беради [28], аёлларда бўлса бу найдан бачадон, бачадон найлари ва қиннинг юқори қисми ривожланади. Бу эмбрионал най немис анатоми Йохан Мюллер шарафига қўйилган.

Похожие статьи


background image

126

Проблемы биологии и медицины, 2014, №1 (77)

УДК: 618.17:612.616.31

АЁЛЛАРДАГИ ФИЗИОЛОГИК ВА ПАТОЛОГИК ҲОЛАТЛАРДА АНТИМЮЛЛЕР
ГОРМОНИ МИҚДОРИЙ ЎЗГАРИШЛАРИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ

Г.В. ТУЙЧИЕВА, Г.Д. МАТРИЗАЕВА, З.Ш. МАТЯКУБОВА
Тошкент Тиббиёт Академияси Урганч филиали, Узбекистон Республикаси, Урганч

Антимюллар

гормони

(АМГ)

ёки

Мюллернинг ингибирловчи моддасининг аёллар
репродуктив фаолияти учун аҳамияти катталиги
сабабли уни аниқлаш қўшимча ташҳисий
ахамият касб этади [1, 4, 9].

Адабиётлар шарҳидан маъмумки, одам

эмбриони ривожланишининг еттинчи ҳафтасида
Сертоли

ҳужайралари

(мояклардаги

уруғ

йўллари

қопланган,

сперматогенезда

қатнашувчи ҳужайралар) томонидан АМГ ишлаб
чиқарилади ва у эркакларда ҳомиланинг
саккизинчи-ўнинчи

ҳафтасида

Мюллер

найининг регрессиясига жавоб беради [28],
аёлларда бўлса бу найдан бачадон, бачадон
найлари ва қиннинг юқори қисми ривожланади.
Бу эмбрионал най немис анатоми Йохан Мюллер
шарафига қўйилган.

АМГ димер гликопротеин, молекуляр

массаси 140 кДа га тенг бўлгани ҳолда, 535
аминокислотадан, иккита мономердан ташкил
топган

бўлиб,

ўсиш

омилларини

β-

трансформация қилувчилар оиласига мансуб [2,
12, 18]. АМГ ишлаб чиқарилишини кодловчи ген
19 хромосоманинг қисқа елкасида жойлашган
[10].

Эркак

организмида

фетал

даврда

шаклланаётган Лейдег хужайралари тестестерон
ишлаб

чиқаради,

унинг

таъсирида

эса

эпидидимис, уруғ йўллари ва уруғ пуфакчалари
ривожланадиган вольф найи шаклланади [2].

Эркаклар балоғат ёшига етгунларига

қадар АМГ улар мояклари томонидан ишлаб
чикарилади,

кейин

эса

унинг

миқдори

постпубертат даврдаги сингари аниқлаб бўлмас
даражада камаяди. АМГ ишлаб чиқарилиш
функциясининг бузилиши эркакларда Мюллер
найи қолдиғининг сақланиб қолишига сабаб
бўлади, бундай ҳолат эса крипторхизм, чов
чурралари

ва

репродуктив

фаолиятнинг

бузилиши каби кўринишлар билан намоён
бўлади ҳамда Мюллер найи персистенцияси
синдроми билан аталади [7, 15]. Бу синдром
ёлғон

эркак

гермафродитизмининг

кам

учрайдиган кўриниши бўлиб, уларда мояклар
дифференцировкаси бузилмаган бўлсада, кўп
ҳолларда бепуштлик кузатилади.

Аёлларда АМГ туғилганидан бошлаб,

менопауза давригача тухумдонлар бирламчи
фолликулаларининг

грануляр

ҳужайралари

томонидан ишлаб чиқарилади. Қиз бола
тухумдонида АМГ ишлаб чиқарилишининг
биринчи

белгилари

пренатал

даврда

(хомиладорликнинг 32-36 ҳафталари) пайдо
бўлади ва вақт ўтиши билан унинг қондаги
концентрацияси

секин-аста ошиб

боради.

АМГнинг максимал даркажаси аёлнинг 20-30
ёшида

кузатилади,

кейин

эса

пасайиб

менопаузада нулга тенг бўлади. АМГ миқдори ўз
максимумига диаметри 4 мм га тенг преантрал
ва антрал фолликулаларда етади, аммо диаметри
8 мм дан катта бўлган фолликулаларда
аниқланмайди [3]. Аёлларда АМГ миқдори
балоғат ёшига етгунча эркакларга нисбатан кам
бўлади, кейинчалик эса аниқлаб бўлмас
даражада камайиб кетади [16, 25].

Ҳозирги кунда АМГнинг тухумдонга

иккита асосий таъсир механизми фарқланади: у
фолликулалар ўсиши бирламчи босқичини
сўндиради; преантрал ва антрал фолликулалар
селекциясини ҳамда ФСГга боғлиқ ўсишни
ривожлантиришга йўл қўймайди [5, 21, 23].

Боярский К.Ю., Гайдуков С.Н. [2]

уқтирадиларки, АМГ гонадотроп гормонлар
назоратида бўлмай, балки қон зардобида
аниқлаш жараёнида фолликулалар миқдорини
хаққоний кўрсатади. Шу сабабли ҳам унинг
аниқланиши тухумдон фолликуляр заҳирасини
аниқлаш, овариал дисфункция ҳамда овариал
кексайишни баҳолаш учун қўлланиладиган
муҳим ташҳисий тестдир. Назаренко Т.А. ва
муаллифдошлар [5] ва Renato Fanchin et al [26]
лар ҳам ўз ишларида шу хулосага кепганлар.
Тухумдон фолликуляр заҳирасини аниқлаш бу
аёл

тухумдонидаги

функционал

фаол

фолликулалар миқдорини баҳолаш ёки айни
пайтда уруғланиш учун зарур бўладиган тухум
ҳужайралари миқдорини аниқлашдир [12]. АМГ
миқдори

пасайиши

овариал

заҳиранинг

камайганини кўрсатади.

Ташҳисий тест бепуштликда, жинсий

дисфункцияда

ва

жинсий

аъзолар

ўсма

касалликларида қўйилади [2, 4, 6, 27]. Ҳозирги
кунда қуйидаги ҳолатларга аниқлик киритиш
учун АМГни аниқлаш тести қўйилади: балоғатга
етишнинг секинлашиши ёки муддатидан олдин
ривожланишини аниқлаш; крипторхизм ва
анорхизм ташҳисларини қўйиш; эркаклар
жинсий фаоллигини баҳолаш; аёл овариал


background image

Г.В. Туйчиева, Г.Д. Матризаева, З.Ш. Матякубова

Биология ва тиббиёт муаммолари, 2014, №1 (77)

127

заҳирасини

аниқлаш;

тухумдон

ўсмасини

ташҳислаш; номаълум генезли бепуштликни
аниқлаш; аёлларда уруғланиш муаммосини ҳал
этиш; ФСГ миқдорининг ошиш сабабларини
билиш;

тухумдон

тўқимасини

аутотрансплантация қилиш; тестикуляр тўқима
борлигини тасдиқлаш; антиандроген даво
самарасини баҳолаш [1, 14, 7, 16].

АМГнинг

қон

зардобидаги

концентрацияси ошиши тухумдон грануляр
ҳужайралари ўсмаси, жинсий ривожланишнинг
орқада

қолиши,

билатерал

крипторхизм,

нормогонадотроп

ановулятор

бепуштлик,

тухумдон поликистози, антиандроген даволаш
каби вазиятларда кузатилади [ 1, 2, 18].
Шунингдек,

АМГ

концентрациясининг

камайиши ҳолатлари ҳам аниқланган бўлиб [5,
23, 25], уларга овариал заҳиранинг пасайиши,
кеч репродуктив ёшда семириш, менопауза,
гонадалар дисгенези, анорхизм, муддатидан
олдинги жинсий ривожланиш каби ҳолатлар
киради.

Ўтказилган

тадқиқотлар

АМГнинг

фолликулогенезга турлича таъсир қилишини
кўрсатган [2, 3]. Durlinger A.L. et al. [13]
сичқонларда ўтказган тажрибалари ёрдамида
АМГ

примордиал

фолликулаларни

тинч

ҳолатдан ўсиш ҳолатига ўтишдан ҳимоя
қилишини исботлаганлар. Клиник-лаборатор
текширишлар ёрдамида Kevenaar M.E. et al. [19]
АМГ фаоллиги пасайган соғлом аёлларда
менопауза шу гормон фаоллиги меъёрда бўлган
соғлом аёлларга нисбатан эрта бошланишини
кўрсатганлар.

Маълумки, бу гормоннинг энг кўп

миқдори эса антрал фолликулалар диаметри 4
мм бўлганда кузатилади, кейин улар миқдори
камайиб, ҳужайралар диаметри 8 мм дан
ошганда АМГ қон зардобида амалий жиҳатдан
аниқланмайди, чунки ароматаза фаоллиги, унга
мос равишда эстрадиол миқдори ҳам ошади [3,
5, 22, 25]. Бу боғлиқликни Broekmans F.J. et al.
[9] ҳам ўз ишларида келтирганлар.

Бажарилган илмий ишларнинг бир қисми

АМГ миқдори ўзгаришларининг аёл ҳайз цикли
кечиши

билан

боғлиқлигини

аниқлашга

бағишланган [3, 25, 29, 31]. Барча муаллифлар
фикри бу борада ўхшаш бўлиб, ушбу ҳолатлар
солиштирилганда

шионарли

фарқлар

аниқланмаган. Ҳайз циклининг барча кунларида
қон зардобидаги АМГ миқдорини аниқлаб,
овариал заҳира ҳолати тўғрисида хулоса қилиш
мумкинлиги La Marca A. еt al. [20] томонидан
ҳам айтиб ўтилган.

Катта аниқликдаги асбоблар ёрдамида

АМГ миқдори ўрганилганда кам бўлса хам,

статистик жиҳатдан фарқланадиган натижалар
олинган илмий ишлар ҳам бор [2]. АМГнинг энг
кўп миқдори лютеин гормонининг (ЛГ) кўп
ишлаб чиқарилиш чўққисига 4 кун қолганда
кузатилган, шундан сўнг АМГнинг минимумгача
тушиши ЛГ кўп ишлаб чиқарилиши чўққисидан
кейин 4 кун ўтгач кузатилган.

АМГ

аёл

репродуктив

тизими

кексаяётганининг кўрсаткичларидан биридир [1,
3, 5, 26]. Шу мавзуга доир тадқиқотлардан бири
бу Van Rooij J.A. et al. [30] томонидан
бажарилган илмий ишдир. Улар 25-46 ёшли 81
нафар соғлом аёлни 4 йил оралиғида 2 марта
текширганлар ва ёш ўтиши билан АМГ
миқдорининг камайиб боришини кўрсатганлар.
Унинг

концентрацияси

аёл

репродуктив

фаолиятининг

энг

юқори

давридан

кеч

репродуктив давригага 10 мартага тасайгани
кўрсатилган [17]. Менопауза яқинлашган сари
АМГ миқдори камая боради, менопаузада бўлса
аниқланмайди [10]. Шунга ўхшаш натижалар
нидерландиялик [29] ва америкалик [25]
тадқиқотчилар томонидан ҳам олинган.

Ҳозирги кунда АМГ концентрациясини

аниқлаш

ёрдамида

ҳомиладор

бўлиш

эҳтимолини башорат қилиш билан бир қаторда,
менопауза келиб чиқиш вақтини хам олдиндан
айтиб бериш мумкин [25, 29].

Қон зардобидаги АМГ концентрацияси

хомиладорлик кечиши ва ундан кейинги даврда
ўзгармасдан қолган. Бундан АМГ синтезида
плацентанинг алоқаси йўқ, деган фикр ўз
тасдиғини топган [9].

АМГнинг аёл қон зардобидаги меъёри

тўғрисида ягона фикрлар йўқ, тадқикотлар
ёрдамида

унинг

қуйидаги

меъёрий

кўрсаткичлари аниқланган: аёллар учун 1,0-2,5
нг\мл ва эркаклар учун 0,49-5,98 нг/мл [2].
Аммо, бошқа муллифлар фарқли меъёрий
кўрсаткичларни таклиф этганлар [1, 5, 12]: АМГ
миқдори 0,3 нг/мл дан кам - жуда паст даража;
0,3-0,6 нг/мл - паст даража; 0,7-0,9 нг/мл ва 1,0-
3,0 нг/мл - меъёр; 3,0 нг/мл дан кўп - юқори
даража (тухумдон поликистози); 11,0 нг/мл дан
кўп - жуда юқори (тухумдон грануляр
ҳужайралари ўсмаси).

Турли хил патологик ҳолатларда ҳам

АМГ концентрациясини аниқлаш ташҳисий ва
башорат қилувчи ахамиятга эга. Тухумдон
гиперстимуляцияси

синдроми

ривожланиш

хавфи чегараси сифатида АМГ миқдори 3,36
нг/мл дан юқори кўрсаткичлигини Lee T.H. et al.
[21] кўрсатиб берганлар. Тухумдон
поликистози синдромида ҳам АМГнинг қондаги
концентрацияси меъердан 2-3 мартага кўпаяди
[11, 24].


background image

Аёллардаги физиологик ва патологик ҳолатларда антимюллер гормони миқдорий ўзгаришларининг…

128

Проблемы биологии и медицины, 2014, №1 (77)

АМГнинг

қондаги

концентрацияси

ўзгариши аёлларда кечадиган бошқа патологик
ҳолатларда ҳам кузатилган, масалан бирламчи
тухумдон

етишмовчилиги,

эндометриоз,

гранулёза ҳужайрали ўсмалар ва бошқа
касалликларда [2, 8]. Барча касалликларда АМГ
миқдорининг ўзгариши қўшимча ташҳисий
мезон ёки касаллик кечиши ҳамда якунини
башорат қилувчи кўрсаткич сифатида қўлланиб
келинмоқда.

Шундай қилиб, ҳозирги кунда АМГнинг

аёллардаги

физиологик

ёки

латологик

ҳолатлардаги ўрни улкан. Нафақат овариал
заҳира, ҳомиладор бўлиш ёки менопауза кириб
келиши, балки репродуктив тракт турли
касалликлари ташхисида ҳам АМГ миқдорини
аниқлаш муҳимдир. Бугунги кунда бу йўналиш
бўйича тадқиқотларни давом эттириш мақсадга
мувофиқ.

Адабиётлар:

1. Бебия З.Н., Орлов В.М. Антимюллеровый
фактор //Журнал акушерства и женских
болезней. - 1999. - №2. - С.66-70.
2.

Боярский К.Ю., Гайдуков С.Н. Роль

антимюллерова гормона (АМГ) в норме и при
различных

гинекологических

заболеваниях

//Журнал акушерства и женских болезней. -
2009. - Т.58. - №3. - С.74-83.
3.

Боярский

К.Ю.

Фолликулогенез

и

современная овариальная стимуляция: обзор
литературы //Проблемы репродукции. - 2002. -
Т.8. - №3. - С.43-49.
4. Зенкина В.Г. Значение апоптоза в яичниках
при

развитии

некоторых

заболеваний

репродуктивной системы //Медицинские науки. -
2011. - №6. - С.227-230.
5. Назаренко Т.А., Мишиева Н.Г.. Фанченко Н.Д.
Роль

антимюллерова

гормона

в

оценке

овариального резерва //Проблемы репродукции.
- 2005. - №6. - С.32-38.
6. Рыжавский Б.Я., Смиренина И.В., Шапиро
Е.П.

Сравнительная

морфофункциональная

характеристика

яичников

женщин

репродуктивного возраста в норме и при
хроническом

ановуляторном

бесплодии

//Морфология. - 2003. - №6. - С.73-77.
7. Федорова Т.А. Бесплодие неясного генеза:
некоторые аспекты диагностики и лечения
//Гинекология. - 2003. - №3. - С.58-62.
8. Bath L.E., Wallace W.H., Shaw M.P., Fitzpatrick
C., Anderson R.A. Depletion of ovarian reserved in
young women after treatment for cancer in
childhood: detection by anti-Mullerian hormone,
inhibin B and ovarian ultrasound. //Hum Reprod. -
2003. - N18(11)-23. - P.68-74.

9. Broekmans F.J., Visser J.A., Laven J.S., Broer
S.L., Themmen A.P., Fauser B.C. Anti-Mullerian
hormone and ovarian dysfunction //Trends Endocrin
Metab. - 2008. - N19(9). - P.340-347.
10. Cohen-Haguenauer O.; Picard, J.Y.; Mattei, M.-
G.: S.; Van Cong, N.; de Tand, M.-F.; Guerrier D.;
Hors-Cayla, M.-C.; Josso, N., Frezal. J. Mapping of
the gene for anti-mullerian hormone to the short arm
of human chromosome //Cytogenet. сell Genet. -
1987. - N44. - P.2-6.
11. Cook CL, Siow Y, Brenner AG, Fallat ME.
Relationship between serum mullerian-inhibiting
substance and other reproductive hormones in
untreated women with polycystic ovary syndrome
and normal women //Fertil Steril. - 2002. - N77(1). -
P.141-146.
12. Deffieux X, Antoine J.M. Inhibins, activins and
anti-Mullerian

hormone:

structure,

signaling

pathways, roles and predictive value in reproductive
medicine //Gynecol Obstet Fertil. - 2003. - N31(11).
- P.900-911.
13. Durlinger A.L., Kramer P., Karels B, de Jong
F.H., Uilenbroek J.A., Themmen A.P. Control of
primordial follicle recruitment by anti-Mullerian
hormone in the mouse ovary //Endocrinology. -
1999. - N140(12). - P.5789-5796.
14. Ebner T., Sommergruber M., Moser M., Shebl
O., Schreier-Lechner E., Tews G. Basal level of
anti-Mullerian hormone is associated with oocyte
quality in stimulated cycles //Hum Reprod/ - 2006. -
N21(8). - P.2022-2026.
15. Feyereisen E., Mendez Lozano D.H., Taieb J.,
Frydman R., Fanchin R. Anti-Mullerian hormone:
clinical insights into a promising biomarker of
ovarian follicular status //Reprod Biomed Online. -
2006. - N12(6). - P.695-703.
16. Hazout A., Bouchard P., Seifer D.B., Aussage
P.,

Junca

A.M.,

Cohen-Bacrie

P.

Serum

antimullerian

hormone/mullerian-inhibiting

substance appears to be a more discriminat6ory
marker of assisted reproductive technology outcome
than follicle-stimulating hormone, inhibin B, or
estradiol //Fertil Steril. - 2004. - N82(5). - P.1323-
1329.
17. Hale G.E., Zhao X., Hughes C.L., Burger H.G.,
Robertson D.M. Fraser I.S. Endocrine features of
menstrual cycles in middle and late reproductive age
and the menopausal transition classified according
to the Staging of Reproductive Aging Workshop
(STRAW) staging system //J. Clin Endocrinol
Metab. - 2007. - N92(8). - P.3060-3067.
18. Hehenkamp W.J., Looman C.W., Themmen
A.P., de Jong F.H., Te Velde E.R., Broekmans F.J.
Anti-Mullerian hormone levels in the spontaneous
menstrual cycle do not show substantial fluctuation


background image

Г.В. Туйчиева, Г.Д. Матризаева, З.Ш. Матякубова

Биология ва тиббиёт муаммолари, 2014, №1 (77)

129

//J. Clin Endocrinol Metab. - 2006. - N91(10). -
P.4057-4063.
19. Kevenaar M.E., Themmen A.P., van Kerkwijk
A.J., Valkenburg O., Uitterlinden A.G, de Jong
F.H., Laven J.S., Visser J.A. Variants in the ACVR1
gene are associated with AMH levels in women
with polycystic ovary syndrome //Hum Reprod. -
2009. - N24(1). - P.241-249.
20. La Marca A., Pati M., Orvieto R., Stabile G.,
Carducci Artenisio A., Volpe A. Serum anti-
mullerian hormone levels in women with secondary
amenorrhea //Fertil Steril. - 2006. - N85(5). -
P.1547-1549.
21. Lee T.H., Liu C.H., Huang C.C., Wu Y.L., Shih
Y.T., Ho H.N., Yang Y.S., Lee M.S. Serum anti-
Mullerian hormone and estradiol levees as
predictors of ovarian hyperstimulation syndrome in
assisted reproduction technology cycles //Hum
Reprod. - 2008. - N23(1). - P.160-167.
22. Lekamge D.N., Barry M., Kolo M., Lane M.,
Gilchrist R.B., Tremellen K.P. Anti-Mullerian
hormone as a predictor of IVF outcome //Reprod
Biomed Online. - 2007. - N14(5). - P.602-610.
23. Meduri G., Massin N., Guibourdenche J.,
Bachelot A., Fiori O., Kuttenn F., Misrahi M.,
Toouraine P. Serum anti-Mullerian hormone
expression in women with premature ovarian failure
//Hum Reprod. - 2007. - N22(1). - P.117-123.
24. Pigny P., Merlen E., Robert Y., Cortet-Rudelli
C., Decanter C., Jonard S., Dewailly D. Elevated
serum level of anti-mullerian hormone in patients
with polycystic ovary syndrome: relationship to the
ovarian follicle excess and to the follicular arrest //J.
Clin Endocrinol Metab. - 2003. - N88(12). - P.5957-
5962.
25. Randolph J.F. Jr. Anti-Mullerian hormone and
inhibin B in the definition of ovarian aging and the

menopause transition //J. Clin Endocrinol Metab. -
2008. - N93(9). - P.3478-3483.
26. Renato Fanchin, Taieb J., Mendez Lozano D.,
Ducot

B.,

Frydman

R.,

Bouyer

J.

High

reproducibility of serum anti-Mullerian hormone
measurements suggests a milti-staged follicular
secretion and strengthens its strengthens its role in
the assessment of ovarian follicular status //Hum
Reprod. - 2005. - N20. - P.923-927.
27. Somunkiran A., Yavuz T., Yucel O., Ozdemir I.
Anti-Mullerian hormone levels during hormonal
contraception in women with polycystic ovary
syndrome //Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol. -
2007. - N134(2). - P.196-201.
28. Teixeira J. Maheswaran S., Donahoe Р.К.
Mullerian inhibiting substance: an instructive
developmental hormone with diagnostic and
possible therapeutions //Endoct Rev. - 2001. -
N22(5). - P,657-674.
29. Van Disseldort J., Faddy V.J., Themmen A.P.,
de Jong F.H., Peeters P.H., Van der Schouw Y.T.,
Broekmans F.J. Relationship of serum antimullerian
hormone concentration to age at menopause //J. Clin
Endocrinol Metab. - 2008. - N93(6). - P.2129-2134.
30. Van Rooij I.A., Broekmans F.J., Scheffer G.J.,
Looman C.W., Habbema J.D., de Jong F.H., Fauser
B.J., Themmen A.P., te Velde E.R. Serum
antimullerian hormone levels best reflect the
reproductive decline with age in normal women
with proven fertility: a longitudinal study //Fertil
Steril. - 2005. - N83(4). - P.979-987.
31. Wunder D.M., Bersinger N.A., Yared M. et al.
Statistically significant changes of antimullerian
hormone and inhibin levels during the physiologic
menstrual cycle in reproductive age women /Fertil
Steril. - 2008. - Vol.89(4). - P.927-933.


Библиографические ссылки

Ьебия З.Н., Орлов В.М. Антимюллеровыи фактор //Журнал акушерства и женских болезней. - 1999. - №2. - С.66-70.

Боярский К.Ю., Гайдуков С.Н. Роль антимюллерова гормона (АМГ) в норме и при различных гинекологических заболеваниях //Журнал акушерства и женских болезней. -2009. - Т.58. - №3. - С.74-83.

Боярский К.Ю. Фолликулогснсз и современная овариальная стимуляция: обзор литературы //Проблемы репродукции. - 2002. -Т.8. - №3. - С.43-49.

Зенкина В.Г. Значение апоптоза в яичниках при развитии некоторых заболеваний репродуктивной системы //Медицинские науки. -2011.-№6.-С.227-230.

Назаренко Т.А., Мишиева Н.Г.. Фанченко Н.Д. Роль антимюллерова гормона в оценке овариального резерва //Проблемы репродукции. -2005. -№6.-С.32-38.

Рыжавский Б.Я., Смирснина И.В., Шапиро Е.П. Сравнительная морфофункциональная характеристика яичников женщин репродуктивного возраста в норме и при хроническом ановуляторном бесплодии //Морфология. - 2003. - №6. - С.73-77.

Федорова Т.А. Бесплодие неясного генеза: некоторые аспекты диагностики и лечения //Гинекология. - 2003. - №3. - С.58-62.

Bath L.E., Wallace W.H., Shaw М.Р., Fitzpatrick C., Anderson R.A. Depletion of ovarian reserved in young women after treatment for cancer in childhood: detection by anti-Mullcrian hormone, inhibin В and ovarian ultrasound. //Hum Rcprod. -2003. -N18(11)-23. - P.68-74.

Broekmans F.J., Visser J.A., Laven J.S., Broer S.L., Themmen A.P., Fauser B.C. Anti-Mullerian hormone and ovarian dysfunction //Trends Endocrin Mctab. - 2008. - N19(9). - P.340-347.

Cohcn-Hagucnaucr O.; Picard. J.Y.; Mattei, M.-G.: S.; Van Cong, N.; de Tand, M.-F.; Guerrier D.; Hors-Cayla, М.-C.; Josso, N., Frezal. J. Mapping of the gene for anti-mullerian hormone to the short arm of human chromosome //Cytogenet. cell Genet. -1987.-N44.-P.2-6.

Cook CL, Siow Y, Brenner AG, Fallat ME. Relationship between serum mullerian-inhibiting substance and other reproductive hormones in untreated women with polycystic ovary syndrome and normal women //Fertil Steril. - 2002. - N77(1). -P.141-146.

Dcfficux X, Antoine J.M. Inhibins, activins and anti-Mullcrian hormone: structure, signaling pathways, roles and predictive value in reproductive medicine //Gynecol Obstet Fertil. - 2003. - N31(11). -P.900-911.

Ourlinger A.L., Kramer P., Karels B, de Jong F.H., Uilenbroek J.A., Themmen A.P. Control of primordial follicle recruitment by anti-Mullerian hormone in the mouse ovary //Endocrinology. -1999. - N140( 12). - P.5789-5796.

Ebner T., Sommcrgrubcr M., Moser M., Shebl O., Schrcicr-Lcchncr E., Tews G. Basal level of anti-Mullcrian hormone is associated with oocyte quality in stimulated cycles //Hum Rcprod/ - 2006. -N21(8).-P.2022-2026.

Feyereisen E., Mendez Lozano D.H., Taieb J., Frydman R., Fanchin R. Anti-Mullerian hormone: clinical insights into a promising biomarker of ovarian follicular status //Reprod Biomed Online. -2006.-N12(6).-P.695-703.

Hazout A., Bouchard P., Seifer D.B., Aussage

P., Junca A.M., Cohen-Bacrie P. Serum antimullerian hormone/mullerian-inhibiting

substance appears to be a more discriminat6ory marker of assisted reproductive technology outcome than follicle-stimulating hormone, inhibin B, or estradiol //Fertil Steril. - 2004. - N82(5). - P.1323-1329.

Hale G.E., Zhao X., Hughes C.L., Burger H.G., Robertson D.M. Fraser I.S. Endocrine features of menstrual cycles in middle and late reproductive age and the menopausal transition classified according to the Staging of Reproductive Aging Workshop (STRAW) staging system //J. Clin Endocrinol Metab. - 2007. - N92(8). - P.3060-3067.

Hehcnkamp W.J., Looman C.W., Themmen A.P., de Jong F.H., To Velde E.R., Brockmans F.J. Anti-Mullcrian hormone levels in the spontaneous menstrual cycle do not show substantial fluctuation H}. Clin Endocrinol Metab. - 2006. - N91(10). -P.4057-4063.

Kevcnaar M.E., Themmen A.P., van Kerkwijk A.J., Valkcnburg O., Uittcrlindcn A.G, de Jong F.H., Laven J.S., Visser J.A. Variants in the ACVR1 gene are associated with АМН levels in women with polycystic ovary syndrome //Hum Reprod. -2009.-N24(1).-P.241-249.

La Marca A., Pati M., Orvieto R., Stabile G., Carducci Artenisio A., Volpe A. Serum anti-mullerian hormone levels in women with secondary amenorrhea //Fertil Steril. - 2006. - N85(5). -P. 1547-1549.

Lee Т.Н., Liu C.H., Huang C.C., Wu Y.L., Shih Y.T., Ho H.N., Yang Y.S., Lee M.S. Serum anti-Mullerian hormone and estradiol levees as predictors of ovarian hypcrstimulation syndrome in assisted reproduction technology cycles //Hum Reprod. - 2008. - N23(1). - P. 160-167.

Lekamge D.N., Barry M., Kolo M., Lane M., Gilchrist R.B., Tremellen K.P. Anti-Mullerian hormone as a predictor of IVF outcome //Reprod Biomed Online. - 2007. - N14(5). - P.602-610.

Meduri G., Massin N., Guibourdenche J., Bachelot A., Fiori O., Kuttenn F., Misrahi М.» Toouraine P. Serum anti-Mullerian hormone expression in women with premature ovarian failure //Hum Rcprod. - 2007. - N22(1). - P.l 17-123.

Pigny P., Mcrlcn E., Robert Y., Cortct-Rudclli C., Decanter C., Jonard S., Dcwailly D. Elevated serum level of anti-mullerian hormone in patients with polycystic ovary syndrome: relationship to the ovarian follicle excess and to the follicular arrest //J. Clin Endocrinol Metab. - 2003. - N88(12). - P.5957-5962.

Randolph J.F. Jr. Anti-Mullerian hormone and inhibin В in the definition of ovarian aging and the menopause transition //J. Clin Endocrinol Metab. -2008. - N93(9). - P.3478-3483.

Renato Fanchin, Taieb J., Mendez Lozano D., Ducot B., Frydman R., Bouycr J. High reproducibility of scrum anti-Mullcrian hormone measurements suggests a milti-staged follicular secretion and strengthens its strengthens its role in the assessment of ovarian follicular status //Hum Reprod. - 2005. - N20. - P.923-927.

Somunkiran A., Yavuz T., Yucel O., Ozdemir I. Anti-Mullerian hormone levels during hormonal contraception in women with polycystic ovary syndrome //Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol. -2007.-N134(2).-P. 196-201.

Teixeira J. Maheswaran S., Donahoe P.K. Mullerian inhibiting substance: an instructive developmental hormone with diagnostic and possible therapeutions //Endoct Rev. - 2001. -N22(5). - P,657-674.

Van Disseldort J., Faddy V.J., Themmen A.P., de Jong F.H., Peeters P.H., Van der Schouw Y.T., Broekmans F.J. Relationship of serum antimullerian hormone concentration to age at menopause //J. Clin Endocrinol Metab. - 2008. - N93(6). - P.2129-2134.

Van Rooij 1.А., Broekmans F.J., Scheffer G.J., Looman C.W., Habbema J.D., de Jong F.H., Fauser B.J., Themmen A.P., te Velde E.R. Serum antimullerian hormone levels best reflect the reproductive decline with age in normal women with proven fertility: a longitudinal study //Fertil Steril. - 2005. - N83(4). - P.979-987.

Wunder D.M., Bersinger N.A., Yared M. et al. Statistically significant changes of antimullerian hormone and inhibin levels during the physiologic menstrual cycle in reproductive age women /Fertil Steril. - 2008. - Vol.89(4). - P.927-933.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов