Сравнительная характеристика микробиоценоза острого риносинусита

ВАК
elibrary
inLibrary
Google Scholar
doi
 
Выпуск:
CC BY f
91-95
2
0
Поделиться
Арифов , С., & Қурбонов , Ж. (2023). Сравнительная характеристика микробиоценоза острого риносинусита. Стоматология, 1(2-3), 91–95. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/stomatologiya/article/view/21687
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Сравнительная характеристика результатов микробиологического исследования полости носа больных острым риносинуситом.

Похожие статьи


background image

91

ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ

УДК: 616.216+616-08:615.322

ЎТКИР РИНОСИНУСИТ МИКРОБИОЦЕНОЗИНИНГ ҚИЁСИЙ

ХАРАКТЕРИСТИКАСИ

Арифов С.С., Қурбонов Ж.А.

Тиббий ходимлар касбий малакасини ошириш маркази

EPOS 2020 да келтирилган риносинуситлар

(РС) таснифида ўткир риносинусит (ЎРС)

ўткир вирусли риносинусит, вирусдан кейинги

риносинусит ва ўткир бактериал риносинуситга

бўлинади. Ушбу нозологик шакллар патогенетик

жиҳатдан бир-бирига боғлиқ, клиник белгилари

ўхшаш, бурун бўшлиғи ва бурун ёндош

бўшлиқларининг (БЁБ)г ўткир яллиғланиш

босқичлари ҳисобланиб, кетма-кет ривожланади.

Респиратор вирусларнинг цитопатик таъсири -

юқори нафас йўллари шиллиқ қаватида ўз-ўзини

тозалаш жараёнлари бузилишига олиб келади ва

БЁБда бактериал суперинфекция ривожланиши

учун зарур шароитни яратади [1,4,7,10,15,24].

EPOS 2012 ва EPOS 2020 маълумотларига

кўра [10,15,24], БЁБ бактериал яллиғланишининг

сурункали

шаклга

ўтишига

мукоцилиар

транспорт бузилишлари, бактериал инфекция,

аллергия, бурун бўшлиғи ва БЁБ ўсмалари,

аспиринга

сезгирлик,

генетик

мойиллик,

ҳомиладорлик

ва

эндокрин

касалликлар,

биопленкалар, чекиш, ятроген омиллар (тешик

стенози, рециркуляция синдроми), Helicobacter

pylori ва гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги,

бурун ёндош бўшлиқлари суяк деворларининг

остеомиелити, Вегенер гранулематози, ороантрал

тешилиш сабаб бўлади. Бундан ташқари, CРС

шаклланишига

қуйидаги

иммунтанқислик

ҳолатлари: Х-боғланган агаммаглобулинемия,

умумий ўзгарувчан иммунтанқислик, IgG

синфларининг етишмовчилиги, IgАнинг селектив

етишмовчилиги, гипер IgМ-синдром, ОИТС

сабаб бўлади. Омилларнинг яна бир гуруҳи - бу

бурун ичи тузилишидаги анатомик ўзгаришлар:

бурун тўсиғининг деформациялари (C шаклли,

8-симон, тикан, қирра, орқа-юқори қисмларнинг

пневматизацияси, остиомеатал комплексдаги

concha septalis, tuberculum septi), бурун пастки

чиғаноғи

гипертрофияси

(шу

жумладан,

буллезли), бурун ўрта чиғаноғи тузилишидаги

аномалиялар (буллёзли гипертрофия, суяк

гипертрофияси, гипогенезия, парадоксал букилма,

икки баравар кўпайиш, асосий пластинканинг

пневматизацияси),

илмоқсимон

ўсимтада

тузилишидаги аномалиялар, agger nasi гуруҳи

ҳужайраларининг гипертрофияси, ғалвирсимон

булланинг

аномалиялари,

Халлернинг

этмомаксилляр ҳужайралари (agger nasi),

қўшимча тешик, Оноди ҳужайралари, аденоидли

вегетациялар.

Бурун ёндош бўшлиқлари яллиғланиш

касалликлари ташхисоти ва давосининг янги

усуллари амалиётга киритилганига, тиббиётнинг

профилактика

йўналиши

яхшиланганганига

қарамай,

бурун

ёндош

бўшлиқларининг

яллиғланиш касалликлари даражаси юқори

ва сезиларли даражада ошиб бормоқда. Бу

аҳоли орасидаги умумий ЛОР касалликлари

таркибида ушбу патологиянинг мутлақ сонларда

ҳам, солиштирма оғирлигида ҳам акс этади

[2,3,6,8,11,16]. Риносинуситлар уларга ташхис

қўйилганидан кўра кўп учрайди, чунки баъзи

ҳолларда ўткир синуситнинг клиник манзараси

ўткир вирусли инфекциялар белгилари билан

яширинган бўлади. Бироқ, синуситни грипп ва

ЎРВИда нафақат уларнинг асоратлари, балки

уларнинг намоён бўлиши деб ҳисоблаш керак

[4,9,13,17,22]. Синусит туфайли юзага келадиган

бузилишлар

нафақат

беморларнинг

азоб

чекишига, иш қобилияти йўқолишига, давлат

миқёсида иқтисодий харажатларнинг кўпайишига,

балки баъзида оғир асоратларга олиб келади

[12,14,18,20,25]. Шунга асосан, синуситнии

ташхислаш ва даволаш оториноларингологиянинг

долзарб муаммоси бўлиб қолмоқда [4,11,21,26].

Шиллиқ қават ҳимоясининг асосий тўсиқларидан


background image

92

бири бу мукоцилиар клиренс ва иммун ҳимоянинг

мавжудлиги ҳисобланади [1,6,11,17,19]. Биринчи

ҳимоя чизиғига кирадиган бурун шиллиқ

қаватининг асосий таркибий қисмларидан бири бу

доимий тозаланиш - клиренсни амалга оширувчи

мукоцилиар транспорт тизими ҳисобланади

[2,5,18,25]. У юқори нафас йўллари ва нафас олиш

органларининг гомеостазини сақлашда етакчи рол

ўйнайди [6,15]. Бурун бўшлиғидаги шиллиқни

ташиш икки омилга – киприкли эпителийнинг

киприклари фаоллиги ва бурун секретини ишлаб

чиқаришга боғлиқ. Бурун ёндош бўшлиқлари

патологиясининг

ривожланишида

киприкли

эпителийнинг дисфункцияси катта аҳамиятга эга,

бу киприклар ҳаракатининг қатъий ритми туфайли

бурун бўшлиғи ва бурун ёндош бўшлиқларидан

шиллиқ қават секрети ва бегона зарраларнинг

ташилишини таъминлайди. Турли хил омилларнинг

таъсири (механик, кимёвий, биологик ва бошқалар)

шиллиқ қаватнинг юпқалашишига, эпителиал

қопламнинг десквамациясига, цилиндрсимон

киприкли эпителийнинг кўп қатламли ясси

эпителийга айланишига, шунингдек шиллиқ

безлар сонининг камайишига, улар каналларининг

облитерациясига олиб келади. Мерцател фаоллик

сусайган жойларда, айниқса метаплазияда,

шиллиқ қават бегона зарраларни ва секреция

маҳсулотларини чиқариб ташиш қобилиятини

йўқотади, унинг инфекцияга чидамлилиги

пасаяди, кўпинча ёпишқоқ консистенцияли ва

яллиғланиш марказида узоқ вақт бўладиган

шиллиқнинг димланиши юзага келади, патологик

жараённинг ривожланиши учун қулай шароитлар

яратилади, бу эса ўз навбатида организм иммун

реактивлигининг пасайишига олиб келади

[5,8,10,20].

Антибиотиклар,

антисептиклар,

антигистаминлар, маҳаллий анестетиклар ва

деконгестанлар каби дориларни нотўғри дозалаш

мукоцилиар клиренсни сусайтиради [7,9]. Бу

билан синусит патогенезидаги мукоцилиар

транспорт тизими дисфункцияларининг аҳамияти

тушунтирилади.

БЁБ ва ўрта қулоқ яллиғланиш касалликларини

даволашнинг

муваффақияти,

авваламбор,

патологик секретни эвакуация қилишнинг

етарлилигига боғлиқ. Экссудатни бир маротаба

олиб ташлаш синус шиллиқ қаватининг

нормаллашишига ёрдам беради [8,16]. Бунда

шиллиқ қават шишини синусларнинг табиий

тешиги соҳасида бартараф қилиш, секретни

суюлтириш муҳим омил ҳисобланади [11,23].

Аммо кўпинча механик усул етарли бўлмайди,

шунинг учун ёпишқоқ, қуюқ секретни суюлтириш

синусит, секретор ва йирингли отитларни

даволашда катта аҳамиятга эга [16,25].

Синуситни даволаш учун тавсия этилган

воситалар ва усулларнинг катта арсеналига эга

бўла туриб, улар орасидан энг самарали воситани

танлаб олиш ҳам муҳимдир. Ушбу патология учун

кўпинча нотўғри танланган, самарасиз терапия

даволаниш муддатининг узайишига, асоратларнинг

шаклланишига ва одатда, жараённинг сурункали

шаклга ўтишига олиб келади [18,24].

Тадқиқотнинг мақсади

Ўткир

риносинусит

бўлган

беморлар

бурун бўшлиғининг микробиологик текширув

натижаларини қиёсий баҳолаш ҳисобланади.

Материал ва усуллар

Тадқиқот доирасида 20 ёшдан 60 ёшгача бўлган

ЎРС билан касалланган 150 нафар (уларнинг 72

таси аёл ва 78 таси эркак) беморлар комплекс

клиник-микробиологик текширувдан ўтказилди.

ЎРС бўлган беморларнинг ўртача ёши 33,45±9,75

ёшни ташкил этди. Назорат гуруҳига 20 ёшдан

55 ёшгача (ўртача ёши 33,5±7,2 ёш) бўлган, ЎРС

билан касалланганлар гуруҳи билан таққосласа

бўладиган 25 нафар (12 та аёл ва 13 та эркак)

соғлом одам киритилди.

ЎРС ташхиси риносуинусит ва бурун полипози

бўйича Европа келишувининг 2020 йилдаги

нашрида белгиланган мезонларга мувофиқ

қўйилди [10,15,24]. Ушбу келишув ҳужжатига

кўра, ўткир риносинусит қуйидаги симптомлардан

камида 3 таси бўлиши билан тавсифланади:

бурун бўшлиғида рангсиз ва йирингли ажралма,

асосан бир томонлама бўлиши; қаттиқ маҳаллий

оғриқ, асосан бир томонлама; иситма >38°C

ва ундан юқори бўлиши; ЭЧТ ва C-реактив

оқсилнинг кўпайиши; клиник яхшиланишдан

сўнг “касалликнинг иккинчи тўлқини” бўлиши.

Текширилган беморларни даволаш 2018-2020

йилларда Тошкент шаҳар эшитиш ва нутқни

тиклаш ҳамда овоз реабилитация марказида

амалга оширилди.

Тадқиқот натижалари ва уларни муҳокамаси

Ўрганилган беморларда, бир қатор ҳолларда,

ЛОР-аъзоларининг ёндош касалликлари қайд

этилди. Кўпинча бурун тўсиғи қийшайиши 38

нафар (25,3%), ўрта қулоқнинг яллиғланиши 14

нафар (9,3%), ўткир фарингит 8 нафар (5,3%),

ўткир тубоотит 8 нафар (5,3%), сурункали

фарингитнинг қўзиши 3 нафар (2,0%), ўткир


background image

93

ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ

ларингит 3 нафар (2,0%) беморда кузатилди.

ЎРСнинг энг кенг тарқалган эндоскопик

белгиси ўрта бурун йўли шиллиқ қаватининг

шишиши бўлиб, иккала гуруҳ беморларнинг

барчасида кузатиш мумкин бўлди. ЎРС билан

касалланган беморларда ўрта бурун йўлида

йирингли ажралма фақат беморларнинг 52,5%ида,

сфеноэтмоидал чўнтак соҳасидаги йирингли

ажралма эса беморларнинг 12,5%ида аниқланди.

Бурун бўшлиғи анатомик тузилишининг ЎРС

ривожланишига ва сурункали шаклга ўтишига

мойил бўлган турли хил вариантлари орасида

бурун тўсиғининг қийшиқлиги устунлик қилди,

яъни беморларнинг 27,5%ида аниқланди.

ЎРС билан касалланган беморлар рентгенологик

текширилганда бурун ёндош бўшлиқлари

яллиғланишининг тарқалган шакли изоляцияланган

(тарқалмаган) гайморитга нисбатан устунлик

қилди. Юқори жағ бўшлиқларидан биттасининг

зарарланиши 44 нафарида (29,3%) қайд этилди.

Шундан 24 нафарида (16,0%) бир томонлама

экссудатив гайморит, 18 нафарида (12,0%) юқори

жағ бўшлиғининг биттасида тотал қорайиш

кузатилди. Рентгенологик маълумотларга кўра,

106 та беморида (70,7%) яллиғланиш жараёни

бир нечта синусларда: икки томонлама гайморит

- 49 та беморида (32,7%), гемисинусит - 11 та

беморида (7,3%), полисинусит - 46 та беморида

(30,7%) аниқланди.

ЎРС билан касалланган барча беморларни

микробиологик текшириш Тошкент тиббиёт

академиясининг бактериологик лабораториясида

ўтказилди. ЎРС билан касалланган барча беморлар

ўрта бурун йўлидан олинган суртма озиқ муҳитларга

экиш орқали бактериологик текширилди.

Материал олдинги риноскопия назорати остида

ўрта бурун йўлидан стерил пахтали тампон билан

олинди. Тампонни бурун бўшлиғига киритиш

ва чиқариб олишда тери ва бурундаги тукларга

тегиб кетишини истисно қилиш учун материални

олаётганда бурун ойнаси жағлари қаноти

колумелладан иложи борича узоқлаштирилди. Шу

билан биз, бурун даҳлизи терисидан ва тукларидан

экиш учун олинган материалга микрофлора

тушиш эҳтимолини камайтиришга ҳаракат

қилдик. Олинган материал стерил пробиркага

солинди. Сўнгра бактериологик лабораторияда

ўрта бурун йўлидан олинган ажралма озиқ

муҳитига экилди ва амоксициллин клавуланат,

амикацин, ампициллин, ванкомицин, гентамицин,

имипенем,

левофлоксацин,

линкомицин,

цефепим, цефиксим, цефотаксим, цефтриаксон,

цефуроксим, ципрофлоксацин, эритромицин

каби антибактериал дори воситалар тўпламига

сезгирлик аниқланди. Озиқ муҳитда ўсган

култураларни таҳлил қилишда, микроорганизмлар

турини сифат жиҳатдан аниқлаш билан бир

қаторда, бир миллилитр экссудат таркибидаги

колония ҳосил қилувчи бирликлар (КҲҚБ) сони

кетма-кет суюлтириш усули билан ҳисоблаб

чиқилди. Материалда 10

4

КҲҚБ/мл ва ундан кўп

миқдорда топилган микроорганизмлар ҳисобга

олинди, чунки материалда бактерияларнинг кам

бўлиши “йўловчи” (транзит) микрофлоранинг

контаминацияси билан боғлиқ бўлиши мумкин.

10

4

КҲҚБ/мл дан ортиқ миқдорда ажратилган

микроорганизмлар орасида граммусбат кокклар

– Staphylococcus epidermidis ва Staphylococcus

aureus монокултура сифатида ҳам, бактериялар

ассоциацияси

таркибида

ҳам

устунлик

қилди. Материал текширилганда ЎРС билан

касалланган беморларнинг 60,0%и Staphylococcus

epidermidis ажратиб олинди. У монокултура

шаклида беморларнинг 43,7%ида, бактериялар

ассоциацияси шаклида беморларнинг 16,2%ида

аниқланди. Беморларнинг 28,7%ида Staphylococcus

aureus ажратиб олинди, жумладан монокултура

шаклида - беморларнинг 12,5%ида, ассоциация

шаклида – беморларнинг 16,2%ида аниқланди.

Ушбу бактериялар беморларнинг 23,7%ида

барча микроблар ассоциацияларида топилди:

Staphylococcus epidermidis + Staphylococcus

aureus; Staphylococcus aureus + Klebsiella

pneumoniaе; Staphylococcus aureus + Streptococcus

pneumoniae; Staphylococcus epidermidis +

γ-ногемолитик

стрептококк;

Staphylococcus

epidermidis

+

Streptococcus

pneumoniae,

Staphylococcus

epidermidis

+

Citrobacter

amalonatficus, Staphylococcus epidermidis +

Enterobacter aeruginosa, Staphylococcus epidermidis

+ Streptococcus pneumoniae + Corynebacterium

sens. Бундан ташқари, Streptococcus pneumoniae,

Enterobacter agglomerans, Enterobacter aeruginosа

монокултура шаклида иккала гуруҳда ҳам кам

ҳолларда учради. Текширувда беморларнинг

26,2%ида озиқ муҳитларда микрофлоранинг

ўсиши кузатилмади.

Антибиотикларга сезгирликни аниқлашда, кўп

ҳолларда, нафас олиш йўллари инфекцияларини

даволашда анъанавий равишда ишлатиладиган

дори

воситаларнинг

асосий

гуруҳларига

чидамлилик аниқланди. Бундан ташқари, аксарият


background image

94

ҳолларда респиратор антибиотикларнинг икки ёки

учта асосий гуруҳларига чидамлилик аниқланди.

Staphylococcus epidermidis нинг антибактериал

дориларга сезгирлигини аниқлашда 4 та

ҳолатда (ушбу микроорганизм барча олинган

култураларининг

8,0%)

пенициллинлар,

цефалоспоринлар

ва

фторхинолонларга

чидамлилик; 8 та ҳолатда (16,0%) – пенициллинлар

ва цефалоспоринларга чидамлилик; 3 ҳолатда

(6,0%) – фақат пенициллин қаторидаги дори

воситаларга ва 1 та ҳолатда (2,0%) – цефалоспорин

ва фторхинолон антибиотикларига чидамлилик

қайд этилди.

Staphylococcus

aureus

културасининг

антибиотикларга чидамлилигини таҳлил қилиш

8 та экилмада пенициллинлар, цефалоспоринлар

ва левофлоксацинга нисбатан чидамлилик

борлигини кўрсатди (33,3%); 8 та ҳолатда (33,3%)

пенициллинлар ва цефалоспоринларга нисбатан

чидамлилик; 1 та ҳолатда (4,2%) пенициллинлар

ва фторхинолонларга нисбатан полирезистентлик

аниқланди; битта културада ҳимояланмаган

пенициллинларга

қарши

изоляцияланган

чидамлилик аниқланди.

ЎРСни

даволашда

ишлатиладиган

антибактериал

дори

воситаларнинг

учта

етакчи гуруҳига нисбатан ажратиб олинган

микрофлоранинг

чидамлилиги

тўғрисидаги

маълумотлар умумлаштирилаганда, биз қуйидаги

натижаларни олдик: β-лактамаза ингибиторлари

бўлган

полисинтетик

пенициллинларга

чидамлилик

33,7%ни,

ҳимояланмаган

пенициллинларга чидамлилик 22,5%ни ташкил

этди. Микроорганизмларнинг цефалоспоринларга

чидамлилиги

28,7%га,

фторхинолонларга

чидамлилиги 17,4%га тенг бўлди.

Шундай қилиб,

хулоса

қилиб айтганда, олинган

кўрсаткичлар Европа мамлакатларида юқори нафас

йўллари микрофлорасининг антибиотикларга

чидамлилиги тўғрисидаги ўртача қийматлардан

ошмади [10,15,24].

Адабиётлар

1.

Almutairi A.F.N. et al. Acute and Chronic

Sinusitis Causes and Management // Egypt. J. Hosp.

Med. – 2017. – Vol. 68, №3. – P. 1513-1519.

2.

Babar-Craig H., Gupta Y., Lund V.J. British

Rhinological Society audit of the role of antibiotics

in complications of acute rhinosinusitis: a national

prospective audit // Rhinology. – 2010. – Vol. 48, №3.

– P. 344-347.

3.

Barry A., Fahey T. Clinical Diagnosis of

Acute Bacterial Rhinosinusitis // Amer. Fam. Physic.

– 2020. – Vol. 101, №12. – P. 758-759.

4.

Chen Z. et al. Injectable and Self Healing

Hydrogel with Anti Bacterial and Anti Inflammatory

Properties for Acute Bacterial Rhinosinusitis with

Micro Invasive Treatment // Adv. Health Care Mat. –

2020. – Vol. 20, №9. – P. 2001032.

5.

Cho S.H., Ledford D., Lockey R.F. Medical

management strategies in acute and chronic

rhinosinusitis // J. Allergy Clin. Immunol. Pract. –

2020. – Vol. 8. – №. 5. – P. 1559-1564.

6.

Cottrell J. et al. Quality Indicators for the

Diagnosis and Management of Acute Bacterial

Rhinosinusitis // Amer. J. Rhinol.Allergy. – 2020. –

Vol. 34, №4. – P. 519-531.

7.

Dankbaar J.W., van Bemmel A.J.M., Pameijer

F.A. Imaging findings of the orbital and intracranial

complications of acute bacterial rhinosinusitis //

Insights into Imaging. – 2015. – Vol. 6Э, №5. – P.

509-518.

8.

Dikhtyaruk O. Acute rhinosinusitis: european

standart for examination and treatment // Укр. науч.-

мед. молодежный

журн. – 2015. – №2. – С. 31-36.

9.

Ebell M. H. et al. Accuracy of signs and

symptoms for the diagnosis of acute rhinosinusitis

and acute bacterial rhinosinusitis // Ann. Fam. Med. –

2019. – Vol. 17, №2. – P. 164-172.

10.

Fokkens W.J., Lund V.J., Mullol J. et al.

European position paper on rhinosinusitis and nasal

polyps 2012 // Rhinology Suppl. – 2012. – Vol. 23. –

P. 39-42.

11.

Hamilos D.L. Pediatric chronic rhinosinusitis

// Amer. J. Rhino. Allergy. – 2015. – Vol. 29, №6. – P.

414-420.

12.

Hopkins C. Medical Management For

Rhinosinusitis //Scott-Brown’s Otorhinolaryngology

Head and Neck Surgery. – CRC Press, 2018. – P.

1059-1069.

13.

Imre A., Ozturkcan S., Kalogjera L. Acute

Bacterial Rhinosinusitis: Pediatric and Adult // All

Around the Nose. – Springer, Cham, 2020. – P. 203-

211.

14.

Ito C.J. et al. Microbiology of acute

rhinosinusitis in immunosuppressed patients //

Infectious Diseases in Clinical Practice. – 2017. – Vol.

25, №5. – P. 260-263.

15.

Kalogjera L. EPOS 2020-New Classification

and Rhinosinusitis Treatment Guidelines // Med.

Jadertina. – 2020. – Vol. 50, Suplement. – P. 22-22.

16.

Karpishchenko S.A., Fatalieva A.F. Modern

concept of acute rhinosinusitis treatment // RMJ Med.


background image

95

ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ

Rev. – 2019. – Vol. 9. – P. 93-96.

17.

Lee H. Diagnosis and treatment of acute

rhinosinusitis in children // J. Korean Med. Assoc. –

2018. – Vol. 61, №2. – P. 125-129.

18.

Makarenko O., Solomko D., Solomko Y.

Medico-social and gender and age-related features

of acute sinusitis pharmacotherapy // Modern Sci.

Moderní věda. – 2018. – Vol. 6. – P. 114-119.

19.

Miah M.S. et al. Microbial causes of

complicated acute bacterial rhinosinusitis and

implications for empirical antimicrobial therapy // J.

Laryngol. Otol. – 2016. – Vol. 130, №2. – P. 169-175.

20.

Mustafa M. et al. Acute and chronic

rhinosinusitis, pathophysiology and treatment // Int. J.

Pharm. Sci. Invent. – 2015. – Vol. 4, №2. – P. 30-36.

21.

Orlandi R.R. et al. International consensus

statement on allergy and rhinology: rhinosinusitis

2021 // Int. Forum Allergy Rhinol. – 2021. – Vol. 11,

№3. – P. 213-739.

22.

Patel Z.M., Hwang P.H. Acute Bacterial

Rhinosinusitis // Infect. Ears, Nose, Throat, and

Sinuses. – 2018. – P. 133-143.

23.

Scaglione F., Petrini O. Mucoactive agents in

the therapy of upper respiratory airways infections:

fair to describe them just as mucoactive? // Clin. Med.

Insights: Ear, Nose and Throat. – 2019. – Vol. 12. – P.

1179550618821930.

24.

Seresirikachorn K. et al. EPOS2012 has better

specificity compared to IDSA2012 for diagnosing

acute bacterial rhinosinusitis // Rhinology. – 2018. –

Vol. 56, №3. – P. 241-244.

25.

Smith S.S. et al. The prevalence of bacterial

infection in acute rhinosinusitis: a systematic review

and meta‐analysis // Laryngoscope. – 2015. – Vol.

125, №1. – P. 57-69.

26.

Tan K.S. et al. Impact of respiratory virus

infections in exacerbation of acute and chronic

rhinosinusitis // Curr. Allergy Asthma Rep. – 2017. –

Vol. 17, №4. – P. 24.

Цель:

сравнительная

характеристика

результатов микробиологического исследования

полости носа больных острым риносинуситом.

Материал и методы:

150 больных острым

риносинуситом в возрасте от 20 до 60 лет (72

женщины и 78 мужчин) прошли комплексное

клинико-микробиологическое

обследование.

Средний возраст пациентов – 33,45±9,75 года. В

контрольную группу включены 25 здоровых лиц

(12 женщин и 13 мужчин) сопоставимого возраста.

Результаты:

у большинства пациентов с

острым риносинуситом были изолированы

Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus aureus,

а также различные бактериальные ассоциации.

Выводы:

полученные показатели не превышали

средних значений по резистентности микрофлоры

верхних дыхательных путей к антибиотикам в

странах Европы.

Ключевые слова:

острый риносинусит,

микробиоценоз, эндоскопическое исследование,

микробиологическое исследование.

Maqsad:

o’tkir rinosinusit bilan og’rigan

bemorlarning burun bo’shlig’ini mikrobiologik

tekshirish natijalarining qiyosiy tavsifi.

Material va usullar

: 20 yoshdan 60 yoshgacha

bo‘lgan o‘tkir rinosinusit bilan og‘rigan 150 nafar

bemor (72 nafar ayol va 78 nafar erkak) keng

qamrovli klinik va mikrobiologik tekshiruvdan

o‘tkazildi. Bemorlarning o’rtacha yoshi 33,45±9,75

yoshni tashkil etdi. Nazorat guruhiga taqqoslanadigan

yoshdagi 25 nafar sog’lom odam (12 ayol va 13 erkak)

kiritilgan.

Natijalar:

Staphylococcus

epidermidis,

Staphylococcus aureus va turli bakterial assotsiatsiyalar

o’tkir rinosinusitli bemorlarning ko’pchiligidan

ajratilgan.

Xulosa:

olingan

ko’rsatkichlar

Evropa

mamlakatlarida

yuqori

nafas

yo’llarining

mikroflorasining antibiotiklarga chidamliligi bo’yicha

o’rtacha qiymatlardan oshmadi.

Kalit so’zlar:

o’tkir rinosinusit, mikrobiotsenoz,

endoskopik tekshirish, mikrobiologik tekshirish.

Objective:

Comparative characteristics of the

results of microbiological examination of the nasal

cavity of patients with acute rhinosinusitis.

Material and methods:

150 patients with acute

rhinosinusitis aged 20 to 60 years (72 women and

78 men) underwent a comprehensive clinical and

microbiological examination. The average age of the

patients was 33.45±9.75 years. The control group

included 25 healthy individuals (12 women and 13

men) of comparable age.

Results:

Staphylococcus

epidermidis,

Staphylococcus aureus, and various bacterial

associations were isolated from the majority of

patients with acute rhinosinusitis.

Conclusions:

The obtained indicators did not

exceed the average values for the resistance of the

microflora of the upper respiratory tract to antibiotics

in European countries.

Key words:

acute rhinosinusitis, microbiocenosis,

endoscopic examination, microbiological examination.

Библиографические ссылки

Almutairi A.F.N. et al. Acute and Chronic Sinusitis Causes and Management // Egypt. J. Hosp. Med. – 2017. – Vol. 68, №3. – P. 1513-1519.

Babar-Craig H., Gupta Y., Lund V.J. British Rhinological Society audit of the role of antibiotics in complications of acute rhinosinusitis: a national prospective audit // Rhinology. – 2010. – Vol. 48, №3. – P. 344-347.

Barry A., Fahey T. Clinical Diagnosis of Acute Bacterial Rhinosinusitis // Amer. Fam. Physic. – 2020. – Vol. 101, №12. – P. 758-759.

Chen Z. et al. Injectable and Self Healing Hydrogel with Anti Bacterial and Anti Inflammatory Properties for Acute Bacterial Rhinosinusitis with Micro Invasive Treatment // Adv. Health Care Mat. – 2020. – Vol. 20, №9. – P. 2001032.

Cho S.H., Ledford D., Lockey R.F. Medical management strategies in acute and chronic rhinosinusitis // J. Allergy Clin. Immunol. Pract. – 2020. – Vol. 8. – №. 5. – P. 1559-1564.

Cottrell J. et al. Quality Indicators for the Diagnosis and Management of Acute Bacterial Rhinosinusitis // Amer. J. Rhinol.Allergy. – 2020. – Vol. 34, №4. – P. 519-531.

Dankbaar J.W., van Bemmel A.J.M., Pameijer F.A. Imaging findings of the orbital and intracranial complications of acute bacterial rhinosinusitis // Insights into Imaging. – 2015. – Vol. 6Э, №5. – P. 509-518.

Dikhtyaruk O. Acute rhinosinusitis: european standart for examination and treatment // Укр. науч.-мед. молодежный журн. 2015. – №2. – С. 31-36.

Ebell M. H. et al. Accuracy of signs and symptoms for the diagnosis of acute rhinosinusitis and acute bacterial rhinosinusitis // Ann. Fam. Med. – 2019. – Vol. 17, №2. – P. 164-172.

Fokkens W.J., Lund V.J., Mullol J. et al. European position paper on rhinosinusitis and nasal polyps 2012 // Rhinology Suppl. 2012. – Vol. 23. – P. 39-42.

Hamilos D.L. Pediatric chronic rhinosinusitis // Amer. J. Rhino. Allergy. – 2015. – Vol. 29, №6. – P. 414-420.

Hopkins C. Medical Management For Rhinosinusitis //Scott-Brown’s Otorhinolaryngology Head and Neck Surgery. – CRC Press, 2018. – P. 1059-1069.

Imre A., Ozturkcan S., Kalogjera L. Acute Bacterial Rhinosinusitis: Pediatric and Adult // All Around the Nose. – Springer, Cham, 2020. – P. 203-211.

Ito C.J. et al. Microbiology of acute rhinosinusitis in immunosuppressed patients //Infectious Diseases in Clinical Practice. 2017. – Vol. 25, №5. – P. 260-263.

Kalogjera L. EPOS 2020-New Classification and Rhinosinusitis Treatment Guidelines // Med. Jadertina. – 2020. – Vol. 50, Suplement. – P. 22-22.

Karpishchenko S.A., Fatalieva A.F. Modern concept of acute rhinosinusitis treatment // RMJ Med. Rev. – 2019. – Vol. 9. – P. 93-96.

Lee H. Diagnosis and treatment of acute rhinosinusitis in children // J. Korean Med. Assoc. – 2018. – Vol. 61, №2. – P. 125-129.

Makarenko O., Solomko D., Solomko Y. Medico-social and gender and age-related features of acute sinusitis pharmacotherapy // Modern Sci. Moderní věda. – 2018. – Vol. 6. – P. 114-119.

Miah M.S. et al. Microbial causes of complicated acute bacterial rhinosinusitis and implications for empirical antimicrobial therapy // J. Laryngol. Otol. – 2016. – Vol. 130, №2. – P. 169-175.

Mustafa M. et al. Acute and chronic rhinosinusitis, pathophysiology and treatment // Int. J. Pharm. Sci. Invent. – 2015. – Vol. 4, №2. – P. 30-36.

Orlandi R.R. et al. International consensus statement on allergy and rhinology: rhinosinusitis 2021 // Int. Forum Allergy Rhinol. – 2021. – Vol. 11, №3. – P. 213-739.

Patel Z.M., Hwang P.H. Acute Bacterial Rhinosinusitis // Infect. Ears, Nose, Throat, and Sinuses. – 2018. – P. 133-143.

Scaglione F., Petrini O. Mucoactive agents in the therapy of upper respiratory airways infections: fair to describe them just as mucoactive? // Clin. Med. Insights: Ear, Nose and Throat. – 2019. – Vol. 12. – P. 1179550618821930.

Seresirikachorn K. et al. EPOS2012 has better specificity compared to IDSA2012 for diagnosing acute bacterial rhinosinusitis // Rhinology. – 2018. – Vol. 56, №3. – P. 241-244.

Smith S.S. et al. The prevalence of bacterial infection in acute rhinosinusitis: a systematic review and meta‐analysis // Laryngoscope. – 2015. – Vol. 125, №1. – P. 57-69.

Tan K.S. et al. Impact of respiratory virus infections in exacerbation of acute and chronic rhinosinusitis // Curr. Allergy Asthma Rep. – 2017. – Vol. 17, №4. – P. 24.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов