91
ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ
УДК: 616.216+616-08:615.322
ЎТКИР РИНОСИНУСИТ МИКРОБИОЦЕНОЗИНИНГ ҚИЁСИЙ
ХАРАКТЕРИСТИКАСИ
Арифов С.С., Қурбонов Ж.А.
Тиббий ходимлар касбий малакасини ошириш маркази
EPOS 2020 да келтирилган риносинуситлар
(РС) таснифида ўткир риносинусит (ЎРС)
ўткир вирусли риносинусит, вирусдан кейинги
риносинусит ва ўткир бактериал риносинуситга
бўлинади. Ушбу нозологик шакллар патогенетик
жиҳатдан бир-бирига боғлиқ, клиник белгилари
ўхшаш, бурун бўшлиғи ва бурун ёндош
бўшлиқларининг (БЁБ)г ўткир яллиғланиш
босқичлари ҳисобланиб, кетма-кет ривожланади.
Респиратор вирусларнинг цитопатик таъсири -
юқори нафас йўллари шиллиқ қаватида ўз-ўзини
тозалаш жараёнлари бузилишига олиб келади ва
БЁБда бактериал суперинфекция ривожланиши
учун зарур шароитни яратади [1,4,7,10,15,24].
EPOS 2012 ва EPOS 2020 маълумотларига
кўра [10,15,24], БЁБ бактериал яллиғланишининг
сурункали
шаклга
ўтишига
мукоцилиар
транспорт бузилишлари, бактериал инфекция,
аллергия, бурун бўшлиғи ва БЁБ ўсмалари,
аспиринга
сезгирлик,
генетик
мойиллик,
ҳомиладорлик
ва
эндокрин
касалликлар,
биопленкалар, чекиш, ятроген омиллар (тешик
стенози, рециркуляция синдроми), Helicobacter
pylori ва гастроэзофагеал рефлюкс касаллиги,
бурун ёндош бўшлиқлари суяк деворларининг
остеомиелити, Вегенер гранулематози, ороантрал
тешилиш сабаб бўлади. Бундан ташқари, CРС
шаклланишига
қуйидаги
иммунтанқислик
ҳолатлари: Х-боғланган агаммаглобулинемия,
умумий ўзгарувчан иммунтанқислик, IgG
синфларининг етишмовчилиги, IgАнинг селектив
етишмовчилиги, гипер IgМ-синдром, ОИТС
сабаб бўлади. Омилларнинг яна бир гуруҳи - бу
бурун ичи тузилишидаги анатомик ўзгаришлар:
бурун тўсиғининг деформациялари (C шаклли,
8-симон, тикан, қирра, орқа-юқори қисмларнинг
пневматизацияси, остиомеатал комплексдаги
concha septalis, tuberculum septi), бурун пастки
чиғаноғи
гипертрофияси
(шу
жумладан,
буллезли), бурун ўрта чиғаноғи тузилишидаги
аномалиялар (буллёзли гипертрофия, суяк
гипертрофияси, гипогенезия, парадоксал букилма,
икки баравар кўпайиш, асосий пластинканинг
пневматизацияси),
илмоқсимон
ўсимтада
тузилишидаги аномалиялар, agger nasi гуруҳи
ҳужайраларининг гипертрофияси, ғалвирсимон
булланинг
аномалиялари,
Халлернинг
этмомаксилляр ҳужайралари (agger nasi),
қўшимча тешик, Оноди ҳужайралари, аденоидли
вегетациялар.
Бурун ёндош бўшлиқлари яллиғланиш
касалликлари ташхисоти ва давосининг янги
усуллари амалиётга киритилганига, тиббиётнинг
профилактика
йўналиши
яхшиланганганига
қарамай,
бурун
ёндош
бўшлиқларининг
яллиғланиш касалликлари даражаси юқори
ва сезиларли даражада ошиб бормоқда. Бу
аҳоли орасидаги умумий ЛОР касалликлари
таркибида ушбу патологиянинг мутлақ сонларда
ҳам, солиштирма оғирлигида ҳам акс этади
[2,3,6,8,11,16]. Риносинуситлар уларга ташхис
қўйилганидан кўра кўп учрайди, чунки баъзи
ҳолларда ўткир синуситнинг клиник манзараси
ўткир вирусли инфекциялар белгилари билан
яширинган бўлади. Бироқ, синуситни грипп ва
ЎРВИда нафақат уларнинг асоратлари, балки
уларнинг намоён бўлиши деб ҳисоблаш керак
[4,9,13,17,22]. Синусит туфайли юзага келадиган
бузилишлар
нафақат
беморларнинг
азоб
чекишига, иш қобилияти йўқолишига, давлат
миқёсида иқтисодий харажатларнинг кўпайишига,
балки баъзида оғир асоратларга олиб келади
[12,14,18,20,25]. Шунга асосан, синуситнии
ташхислаш ва даволаш оториноларингологиянинг
долзарб муаммоси бўлиб қолмоқда [4,11,21,26].
Шиллиқ қават ҳимоясининг асосий тўсиқларидан
92
бири бу мукоцилиар клиренс ва иммун ҳимоянинг
мавжудлиги ҳисобланади [1,6,11,17,19]. Биринчи
ҳимоя чизиғига кирадиган бурун шиллиқ
қаватининг асосий таркибий қисмларидан бири бу
доимий тозаланиш - клиренсни амалга оширувчи
мукоцилиар транспорт тизими ҳисобланади
[2,5,18,25]. У юқори нафас йўллари ва нафас олиш
органларининг гомеостазини сақлашда етакчи рол
ўйнайди [6,15]. Бурун бўшлиғидаги шиллиқни
ташиш икки омилга – киприкли эпителийнинг
киприклари фаоллиги ва бурун секретини ишлаб
чиқаришга боғлиқ. Бурун ёндош бўшлиқлари
патологиясининг
ривожланишида
киприкли
эпителийнинг дисфункцияси катта аҳамиятга эга,
бу киприклар ҳаракатининг қатъий ритми туфайли
бурун бўшлиғи ва бурун ёндош бўшлиқларидан
шиллиқ қават секрети ва бегона зарраларнинг
ташилишини таъминлайди. Турли хил омилларнинг
таъсири (механик, кимёвий, биологик ва бошқалар)
шиллиқ қаватнинг юпқалашишига, эпителиал
қопламнинг десквамациясига, цилиндрсимон
киприкли эпителийнинг кўп қатламли ясси
эпителийга айланишига, шунингдек шиллиқ
безлар сонининг камайишига, улар каналларининг
облитерациясига олиб келади. Мерцател фаоллик
сусайган жойларда, айниқса метаплазияда,
шиллиқ қават бегона зарраларни ва секреция
маҳсулотларини чиқариб ташиш қобилиятини
йўқотади, унинг инфекцияга чидамлилиги
пасаяди, кўпинча ёпишқоқ консистенцияли ва
яллиғланиш марказида узоқ вақт бўладиган
шиллиқнинг димланиши юзага келади, патологик
жараённинг ривожланиши учун қулай шароитлар
яратилади, бу эса ўз навбатида организм иммун
реактивлигининг пасайишига олиб келади
[5,8,10,20].
Антибиотиклар,
антисептиклар,
антигистаминлар, маҳаллий анестетиклар ва
деконгестанлар каби дориларни нотўғри дозалаш
мукоцилиар клиренсни сусайтиради [7,9]. Бу
билан синусит патогенезидаги мукоцилиар
транспорт тизими дисфункцияларининг аҳамияти
тушунтирилади.
БЁБ ва ўрта қулоқ яллиғланиш касалликларини
даволашнинг
муваффақияти,
авваламбор,
патологик секретни эвакуация қилишнинг
етарлилигига боғлиқ. Экссудатни бир маротаба
олиб ташлаш синус шиллиқ қаватининг
нормаллашишига ёрдам беради [8,16]. Бунда
шиллиқ қават шишини синусларнинг табиий
тешиги соҳасида бартараф қилиш, секретни
суюлтириш муҳим омил ҳисобланади [11,23].
Аммо кўпинча механик усул етарли бўлмайди,
шунинг учун ёпишқоқ, қуюқ секретни суюлтириш
синусит, секретор ва йирингли отитларни
даволашда катта аҳамиятга эга [16,25].
Синуситни даволаш учун тавсия этилган
воситалар ва усулларнинг катта арсеналига эга
бўла туриб, улар орасидан энг самарали воситани
танлаб олиш ҳам муҳимдир. Ушбу патология учун
кўпинча нотўғри танланган, самарасиз терапия
даволаниш муддатининг узайишига, асоратларнинг
шаклланишига ва одатда, жараённинг сурункали
шаклга ўтишига олиб келади [18,24].
Тадқиқотнинг мақсади
Ўткир
риносинусит
бўлган
беморлар
бурун бўшлиғининг микробиологик текширув
натижаларини қиёсий баҳолаш ҳисобланади.
Материал ва усуллар
Тадқиқот доирасида 20 ёшдан 60 ёшгача бўлган
ЎРС билан касалланган 150 нафар (уларнинг 72
таси аёл ва 78 таси эркак) беморлар комплекс
клиник-микробиологик текширувдан ўтказилди.
ЎРС бўлган беморларнинг ўртача ёши 33,45±9,75
ёшни ташкил этди. Назорат гуруҳига 20 ёшдан
55 ёшгача (ўртача ёши 33,5±7,2 ёш) бўлган, ЎРС
билан касалланганлар гуруҳи билан таққосласа
бўладиган 25 нафар (12 та аёл ва 13 та эркак)
соғлом одам киритилди.
ЎРС ташхиси риносуинусит ва бурун полипози
бўйича Европа келишувининг 2020 йилдаги
нашрида белгиланган мезонларга мувофиқ
қўйилди [10,15,24]. Ушбу келишув ҳужжатига
кўра, ўткир риносинусит қуйидаги симптомлардан
камида 3 таси бўлиши билан тавсифланади:
бурун бўшлиғида рангсиз ва йирингли ажралма,
асосан бир томонлама бўлиши; қаттиқ маҳаллий
оғриқ, асосан бир томонлама; иситма >38°C
ва ундан юқори бўлиши; ЭЧТ ва C-реактив
оқсилнинг кўпайиши; клиник яхшиланишдан
сўнг “касалликнинг иккинчи тўлқини” бўлиши.
Текширилган беморларни даволаш 2018-2020
йилларда Тошкент шаҳар эшитиш ва нутқни
тиклаш ҳамда овоз реабилитация марказида
амалга оширилди.
Тадқиқот натижалари ва уларни муҳокамаси
Ўрганилган беморларда, бир қатор ҳолларда,
ЛОР-аъзоларининг ёндош касалликлари қайд
этилди. Кўпинча бурун тўсиғи қийшайиши 38
нафар (25,3%), ўрта қулоқнинг яллиғланиши 14
нафар (9,3%), ўткир фарингит 8 нафар (5,3%),
ўткир тубоотит 8 нафар (5,3%), сурункали
фарингитнинг қўзиши 3 нафар (2,0%), ўткир
93
ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ
ларингит 3 нафар (2,0%) беморда кузатилди.
ЎРСнинг энг кенг тарқалган эндоскопик
белгиси ўрта бурун йўли шиллиқ қаватининг
шишиши бўлиб, иккала гуруҳ беморларнинг
барчасида кузатиш мумкин бўлди. ЎРС билан
касалланган беморларда ўрта бурун йўлида
йирингли ажралма фақат беморларнинг 52,5%ида,
сфеноэтмоидал чўнтак соҳасидаги йирингли
ажралма эса беморларнинг 12,5%ида аниқланди.
Бурун бўшлиғи анатомик тузилишининг ЎРС
ривожланишига ва сурункали шаклга ўтишига
мойил бўлган турли хил вариантлари орасида
бурун тўсиғининг қийшиқлиги устунлик қилди,
яъни беморларнинг 27,5%ида аниқланди.
ЎРС билан касалланган беморлар рентгенологик
текширилганда бурун ёндош бўшлиқлари
яллиғланишининг тарқалган шакли изоляцияланган
(тарқалмаган) гайморитга нисбатан устунлик
қилди. Юқори жағ бўшлиқларидан биттасининг
зарарланиши 44 нафарида (29,3%) қайд этилди.
Шундан 24 нафарида (16,0%) бир томонлама
экссудатив гайморит, 18 нафарида (12,0%) юқори
жағ бўшлиғининг биттасида тотал қорайиш
кузатилди. Рентгенологик маълумотларга кўра,
106 та беморида (70,7%) яллиғланиш жараёни
бир нечта синусларда: икки томонлама гайморит
- 49 та беморида (32,7%), гемисинусит - 11 та
беморида (7,3%), полисинусит - 46 та беморида
(30,7%) аниқланди.
ЎРС билан касалланган барча беморларни
микробиологик текшириш Тошкент тиббиёт
академиясининг бактериологик лабораториясида
ўтказилди. ЎРС билан касалланган барча беморлар
ўрта бурун йўлидан олинган суртма озиқ муҳитларга
экиш орқали бактериологик текширилди.
Материал олдинги риноскопия назорати остида
ўрта бурун йўлидан стерил пахтали тампон билан
олинди. Тампонни бурун бўшлиғига киритиш
ва чиқариб олишда тери ва бурундаги тукларга
тегиб кетишини истисно қилиш учун материални
олаётганда бурун ойнаси жағлари қаноти
колумелладан иложи борича узоқлаштирилди. Шу
билан биз, бурун даҳлизи терисидан ва тукларидан
экиш учун олинган материалга микрофлора
тушиш эҳтимолини камайтиришга ҳаракат
қилдик. Олинган материал стерил пробиркага
солинди. Сўнгра бактериологик лабораторияда
ўрта бурун йўлидан олинган ажралма озиқ
муҳитига экилди ва амоксициллин клавуланат,
амикацин, ампициллин, ванкомицин, гентамицин,
имипенем,
левофлоксацин,
линкомицин,
цефепим, цефиксим, цефотаксим, цефтриаксон,
цефуроксим, ципрофлоксацин, эритромицин
каби антибактериал дори воситалар тўпламига
сезгирлик аниқланди. Озиқ муҳитда ўсган
култураларни таҳлил қилишда, микроорганизмлар
турини сифат жиҳатдан аниқлаш билан бир
қаторда, бир миллилитр экссудат таркибидаги
колония ҳосил қилувчи бирликлар (КҲҚБ) сони
кетма-кет суюлтириш усули билан ҳисоблаб
чиқилди. Материалда 10
4
КҲҚБ/мл ва ундан кўп
миқдорда топилган микроорганизмлар ҳисобга
олинди, чунки материалда бактерияларнинг кам
бўлиши “йўловчи” (транзит) микрофлоранинг
контаминацияси билан боғлиқ бўлиши мумкин.
10
4
КҲҚБ/мл дан ортиқ миқдорда ажратилган
микроорганизмлар орасида граммусбат кокклар
– Staphylococcus epidermidis ва Staphylococcus
aureus монокултура сифатида ҳам, бактериялар
ассоциацияси
таркибида
ҳам
устунлик
қилди. Материал текширилганда ЎРС билан
касалланган беморларнинг 60,0%и Staphylococcus
epidermidis ажратиб олинди. У монокултура
шаклида беморларнинг 43,7%ида, бактериялар
ассоциацияси шаклида беморларнинг 16,2%ида
аниқланди. Беморларнинг 28,7%ида Staphylococcus
aureus ажратиб олинди, жумладан монокултура
шаклида - беморларнинг 12,5%ида, ассоциация
шаклида – беморларнинг 16,2%ида аниқланди.
Ушбу бактериялар беморларнинг 23,7%ида
барча микроблар ассоциацияларида топилди:
Staphylococcus epidermidis + Staphylococcus
aureus; Staphylococcus aureus + Klebsiella
pneumoniaе; Staphylococcus aureus + Streptococcus
pneumoniae; Staphylococcus epidermidis +
γ-ногемолитик
стрептококк;
Staphylococcus
epidermidis
+
Streptococcus
pneumoniae,
Staphylococcus
epidermidis
+
Citrobacter
amalonatficus, Staphylococcus epidermidis +
Enterobacter aeruginosa, Staphylococcus epidermidis
+ Streptococcus pneumoniae + Corynebacterium
sens. Бундан ташқари, Streptococcus pneumoniae,
Enterobacter agglomerans, Enterobacter aeruginosа
монокултура шаклида иккала гуруҳда ҳам кам
ҳолларда учради. Текширувда беморларнинг
26,2%ида озиқ муҳитларда микрофлоранинг
ўсиши кузатилмади.
Антибиотикларга сезгирликни аниқлашда, кўп
ҳолларда, нафас олиш йўллари инфекцияларини
даволашда анъанавий равишда ишлатиладиган
дори
воситаларнинг
асосий
гуруҳларига
чидамлилик аниқланди. Бундан ташқари, аксарият
94
ҳолларда респиратор антибиотикларнинг икки ёки
учта асосий гуруҳларига чидамлилик аниқланди.
Staphylococcus epidermidis нинг антибактериал
дориларга сезгирлигини аниқлашда 4 та
ҳолатда (ушбу микроорганизм барча олинган
култураларининг
8,0%)
пенициллинлар,
цефалоспоринлар
ва
фторхинолонларга
чидамлилик; 8 та ҳолатда (16,0%) – пенициллинлар
ва цефалоспоринларга чидамлилик; 3 ҳолатда
(6,0%) – фақат пенициллин қаторидаги дори
воситаларга ва 1 та ҳолатда (2,0%) – цефалоспорин
ва фторхинолон антибиотикларига чидамлилик
қайд этилди.
Staphylococcus
aureus
културасининг
антибиотикларга чидамлилигини таҳлил қилиш
8 та экилмада пенициллинлар, цефалоспоринлар
ва левофлоксацинга нисбатан чидамлилик
борлигини кўрсатди (33,3%); 8 та ҳолатда (33,3%)
пенициллинлар ва цефалоспоринларга нисбатан
чидамлилик; 1 та ҳолатда (4,2%) пенициллинлар
ва фторхинолонларга нисбатан полирезистентлик
аниқланди; битта културада ҳимояланмаган
пенициллинларга
қарши
изоляцияланган
чидамлилик аниқланди.
ЎРСни
даволашда
ишлатиладиган
антибактериал
дори
воситаларнинг
учта
етакчи гуруҳига нисбатан ажратиб олинган
микрофлоранинг
чидамлилиги
тўғрисидаги
маълумотлар умумлаштирилаганда, биз қуйидаги
натижаларни олдик: β-лактамаза ингибиторлари
бўлган
полисинтетик
пенициллинларга
чидамлилик
33,7%ни,
ҳимояланмаган
пенициллинларга чидамлилик 22,5%ни ташкил
этди. Микроорганизмларнинг цефалоспоринларга
чидамлилиги
28,7%га,
фторхинолонларга
чидамлилиги 17,4%га тенг бўлди.
Шундай қилиб,
хулоса
қилиб айтганда, олинган
кўрсаткичлар Европа мамлакатларида юқори нафас
йўллари микрофлорасининг антибиотикларга
чидамлилиги тўғрисидаги ўртача қийматлардан
ошмади [10,15,24].
Адабиётлар
1.
Almutairi A.F.N. et al. Acute and Chronic
Sinusitis Causes and Management // Egypt. J. Hosp.
Med. – 2017. – Vol. 68, №3. – P. 1513-1519.
2.
Babar-Craig H., Gupta Y., Lund V.J. British
Rhinological Society audit of the role of antibiotics
in complications of acute rhinosinusitis: a national
prospective audit // Rhinology. – 2010. – Vol. 48, №3.
– P. 344-347.
3.
Barry A., Fahey T. Clinical Diagnosis of
Acute Bacterial Rhinosinusitis // Amer. Fam. Physic.
– 2020. – Vol. 101, №12. – P. 758-759.
4.
Chen Z. et al. Injectable and Self Healing
Hydrogel with Anti Bacterial and Anti Inflammatory
Properties for Acute Bacterial Rhinosinusitis with
Micro Invasive Treatment // Adv. Health Care Mat. –
2020. – Vol. 20, №9. – P. 2001032.
5.
Cho S.H., Ledford D., Lockey R.F. Medical
management strategies in acute and chronic
rhinosinusitis // J. Allergy Clin. Immunol. Pract. –
2020. – Vol. 8. – №. 5. – P. 1559-1564.
6.
Cottrell J. et al. Quality Indicators for the
Diagnosis and Management of Acute Bacterial
Rhinosinusitis // Amer. J. Rhinol.Allergy. – 2020. –
Vol. 34, №4. – P. 519-531.
7.
Dankbaar J.W., van Bemmel A.J.M., Pameijer
F.A. Imaging findings of the orbital and intracranial
complications of acute bacterial rhinosinusitis //
Insights into Imaging. – 2015. – Vol. 6Э, №5. – P.
509-518.
8.
Dikhtyaruk O. Acute rhinosinusitis: european
standart for examination and treatment // Укр. науч.-
мед. молодежный
журн. – 2015. – №2. – С. 31-36.
9.
Ebell M. H. et al. Accuracy of signs and
symptoms for the diagnosis of acute rhinosinusitis
and acute bacterial rhinosinusitis // Ann. Fam. Med. –
2019. – Vol. 17, №2. – P. 164-172.
10.
Fokkens W.J., Lund V.J., Mullol J. et al.
European position paper on rhinosinusitis and nasal
polyps 2012 // Rhinology Suppl. – 2012. – Vol. 23. –
P. 39-42.
11.
Hamilos D.L. Pediatric chronic rhinosinusitis
// Amer. J. Rhino. Allergy. – 2015. – Vol. 29, №6. – P.
414-420.
12.
Hopkins C. Medical Management For
Rhinosinusitis //Scott-Brown’s Otorhinolaryngology
Head and Neck Surgery. – CRC Press, 2018. – P.
1059-1069.
13.
Imre A., Ozturkcan S., Kalogjera L. Acute
Bacterial Rhinosinusitis: Pediatric and Adult // All
Around the Nose. – Springer, Cham, 2020. – P. 203-
211.
14.
Ito C.J. et al. Microbiology of acute
rhinosinusitis in immunosuppressed patients //
Infectious Diseases in Clinical Practice. – 2017. – Vol.
25, №5. – P. 260-263.
15.
Kalogjera L. EPOS 2020-New Classification
and Rhinosinusitis Treatment Guidelines // Med.
Jadertina. – 2020. – Vol. 50, Suplement. – P. 22-22.
16.
Karpishchenko S.A., Fatalieva A.F. Modern
concept of acute rhinosinusitis treatment // RMJ Med.
95
ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ
Rev. – 2019. – Vol. 9. – P. 93-96.
17.
Lee H. Diagnosis and treatment of acute
rhinosinusitis in children // J. Korean Med. Assoc. –
2018. – Vol. 61, №2. – P. 125-129.
18.
Makarenko O., Solomko D., Solomko Y.
Medico-social and gender and age-related features
of acute sinusitis pharmacotherapy // Modern Sci.
Moderní věda. – 2018. – Vol. 6. – P. 114-119.
19.
Miah M.S. et al. Microbial causes of
complicated acute bacterial rhinosinusitis and
implications for empirical antimicrobial therapy // J.
Laryngol. Otol. – 2016. – Vol. 130, №2. – P. 169-175.
20.
Mustafa M. et al. Acute and chronic
rhinosinusitis, pathophysiology and treatment // Int. J.
Pharm. Sci. Invent. – 2015. – Vol. 4, №2. – P. 30-36.
21.
Orlandi R.R. et al. International consensus
statement on allergy and rhinology: rhinosinusitis
2021 // Int. Forum Allergy Rhinol. – 2021. – Vol. 11,
№3. – P. 213-739.
22.
Patel Z.M., Hwang P.H. Acute Bacterial
Rhinosinusitis // Infect. Ears, Nose, Throat, and
Sinuses. – 2018. – P. 133-143.
23.
Scaglione F., Petrini O. Mucoactive agents in
the therapy of upper respiratory airways infections:
fair to describe them just as mucoactive? // Clin. Med.
Insights: Ear, Nose and Throat. – 2019. – Vol. 12. – P.
1179550618821930.
24.
Seresirikachorn K. et al. EPOS2012 has better
specificity compared to IDSA2012 for diagnosing
acute bacterial rhinosinusitis // Rhinology. – 2018. –
Vol. 56, №3. – P. 241-244.
25.
Smith S.S. et al. The prevalence of bacterial
infection in acute rhinosinusitis: a systematic review
and meta‐analysis // Laryngoscope. – 2015. – Vol.
125, №1. – P. 57-69.
26.
Tan K.S. et al. Impact of respiratory virus
infections in exacerbation of acute and chronic
rhinosinusitis // Curr. Allergy Asthma Rep. – 2017. –
Vol. 17, №4. – P. 24.
Цель:
сравнительная
характеристика
результатов микробиологического исследования
полости носа больных острым риносинуситом.
Материал и методы:
150 больных острым
риносинуситом в возрасте от 20 до 60 лет (72
женщины и 78 мужчин) прошли комплексное
клинико-микробиологическое
обследование.
Средний возраст пациентов – 33,45±9,75 года. В
контрольную группу включены 25 здоровых лиц
(12 женщин и 13 мужчин) сопоставимого возраста.
Результаты:
у большинства пациентов с
острым риносинуситом были изолированы
Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus aureus,
а также различные бактериальные ассоциации.
Выводы:
полученные показатели не превышали
средних значений по резистентности микрофлоры
верхних дыхательных путей к антибиотикам в
странах Европы.
Ключевые слова:
острый риносинусит,
микробиоценоз, эндоскопическое исследование,
микробиологическое исследование.
Maqsad:
o’tkir rinosinusit bilan og’rigan
bemorlarning burun bo’shlig’ini mikrobiologik
tekshirish natijalarining qiyosiy tavsifi.
Material va usullar
: 20 yoshdan 60 yoshgacha
bo‘lgan o‘tkir rinosinusit bilan og‘rigan 150 nafar
bemor (72 nafar ayol va 78 nafar erkak) keng
qamrovli klinik va mikrobiologik tekshiruvdan
o‘tkazildi. Bemorlarning o’rtacha yoshi 33,45±9,75
yoshni tashkil etdi. Nazorat guruhiga taqqoslanadigan
yoshdagi 25 nafar sog’lom odam (12 ayol va 13 erkak)
kiritilgan.
Natijalar:
Staphylococcus
epidermidis,
Staphylococcus aureus va turli bakterial assotsiatsiyalar
o’tkir rinosinusitli bemorlarning ko’pchiligidan
ajratilgan.
Xulosa:
olingan
ko’rsatkichlar
Evropa
mamlakatlarida
yuqori
nafas
yo’llarining
mikroflorasining antibiotiklarga chidamliligi bo’yicha
o’rtacha qiymatlardan oshmadi.
Kalit so’zlar:
o’tkir rinosinusit, mikrobiotsenoz,
endoskopik tekshirish, mikrobiologik tekshirish.
Objective:
Comparative characteristics of the
results of microbiological examination of the nasal
cavity of patients with acute rhinosinusitis.
Material and methods:
150 patients with acute
rhinosinusitis aged 20 to 60 years (72 women and
78 men) underwent a comprehensive clinical and
microbiological examination. The average age of the
patients was 33.45±9.75 years. The control group
included 25 healthy individuals (12 women and 13
men) of comparable age.
Results:
Staphylococcus
epidermidis,
Staphylococcus aureus, and various bacterial
associations were isolated from the majority of
patients with acute rhinosinusitis.
Conclusions:
The obtained indicators did not
exceed the average values for the resistance of the
microflora of the upper respiratory tract to antibiotics
in European countries.
Key words:
acute rhinosinusitis, microbiocenosis,
endoscopic examination, microbiological examination.