Клинические особенности сезонного аллергического ринита у детей

ВАК
elibrary
inLibrary
Google Scholar
doi
 
Выпуск:
CC BY f
104-108
23
2
Поделиться
Далиев, А. (2015). Клинические особенности сезонного аллергического ринита у детей. Стоматология, 1(3(61), 104–108. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/stomatologiya/article/view/3025
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Проанализирована частота круглогодичного аллергического ринита у лиц молодого возраста. Клинические признаки. такие как недомогание, возбуждение, головная боль, нарушение сна. потливость, которые указывают на общую интоксикацию организма, свидетельствуют о наличии персистирующей формы круглогодичного аллергического ринита.

Похожие статьи


background image

104

и полости носа.

Элби-СПб, 2009.

192

с.

4. Badia L., Lund V.J., Wei W., Ho

W.K. Ethnic variation in sinonasal anatomy
on CT-scanning // Rhinology.

2005.

Vol.

43, №3.

P. 210-214.

5. Nitinavakarn B., Thanaviratananich

S., Sangsilp N. Anatomical variations of the
lateral nasal wall and paranasal sinuses: A
CT study for endoscopic sinus surgery
(ESS) in Thai patients // J. Med. Assoc.
Thai.

2005.

Vol. 88, №6.

P. 763-768.

6. Razek A.A., Sieza S., Maha B.

Assessment of nasal and paranasal sinus
masses by diffusion-weighted MR imaging
// J. Neuroradiol.

2009.

Vol. 36, №4.

P. 206-211.

7. Zammit-Maempel I., Chadwick C.

L. et al. Radiation dose to the lens of eye
and thyroid gland in paranasal sinus

multislice CT // Brit. J. Radiol.

2003.

Vol. 76, №1.

P. 418-420.

РЕЗЮМЕ

Приводятся

результаты

исследования,

проведенного

у

50

больных с острых и хронических
заболеваний околоносовых пазух. Дана
роль рентгенологических методы при
диагностики острых и хронических
заболеваний околоносовых пазух.

ABSTRACT

Data of the results of research which

are carried out at 50 patients with acute and
chronic a diseases of the paranasal sinuses.
The received results showed role of X-ray
methods in diagnostics of acute and chronic
diseases of the paranasal sinuses.


БОЛАЛАРДА МАВСУМИЙ АЛЛЕРГИК РИНИТ

ШАКЛИНИНГ КЛИНИК КЕЧИШ ХУСУСИЯТЛАРИ

А.Г. Далиев

Андижон давлат тиббиёт институти

Кўп

сонли

илмий-тадқиқот

ишларининг олиб борилиши шуни
кўрсатадики,

учраш

холларининг

юқорилиги, клиник оғир кечиши ҳамда
асоратлари ва нохуш оқибатлари билан
болалардаги

аллергик

ринит

(АР)

касаллиги муоммолигича қолмоқда [1,5].
Ёш болаларнинг мавсумий аллергик
ринит касаллигига чалиниши даражаси
аниқ

худуднинг

худудий

иқлимий

географик

хусусиятлари

таъсирига

бевосита боғлиқ [2,5].

Эьтироф этилишича, мавсумий АР

клиник намоён бўлиши бошланиши
аллергенларнинг 2-3 мавсумда таъсир
этишининг мавжудлиги дея эътироф
этилади. Мавсумий АР касаллигига
чалиниш қишлоқ аҳолисига нисбатан
шаҳар аҳолиси ўртасида кенг тус олган.
Мавсумий АР дан азият чекувчилар
асосан, шаҳар аҳолисини ташкил этади.
АР нинг кенг тарқалиши тезлиги ёш ва
жинсга боғлиқ. Болалалар орасида АР

билан хасталаниш кўпроқ ўғил болаларда
учрайди [3,4].

Маълумки, аллергик касалликлари

клиник кечиши турли-туман омиллар
таъсирига боғлиқ. АР клиник кечиши ҳар
турли таъсир омиллари билан бирга бола
организмининг индивидуал таъсири, ёши,
жинси ва этник мансублиги белгиларига
ҳам боғлиқ. Адабиётларада АР клиник
намоён бўлиши аспеклари касаллик
кечиши мураккаблиги ҳисобга олинган
ҳолда етарли даражада тўла ёритилмаган.

Болаларда

аллергик

ринит

мавсумий шакли клиник кечишининг
таҳлили тадқиқот мақсади бўлиб хизмат
қилди.

Вилоят болалар кўп тармоқли

тиббиёт

маркази

маслахат

паликилиникасида 7 ёшдан 18 ёшгача
бўлган 59 нафар болалар мавсумий
аллергик ринит касаллиги бўйича тиббий
кўрикдан ўтказилди. Уларнинг таркиби:
36 нафари ўғил болаларни ва 23 нафари


background image

105

қизларни ташкил этди. Мазкур болаларда
йўлдош

касалликлар

ремиссия

(касалликнинг енгиллашиши) жараёнида
аниқланган. Мавсумий аллергик ринит
(МАР) касаллиги пайдо бўлишининг
турли даражаларида объектив таъсирот,
касаллик

ривожланиш

тарихи

ва

шикоятлар таҳлили асосида клиник
кечишни баҳолаш жараёни ўтказилди.

Мазкур

ишда

ёнма-ён

2

классификация МКБ-10 ва Бутунжаҳон
соғлиқни сақлаш ташкилотининг “ARIA”
ишчи гуруҳидан фойдаланилган.

Клиник

маълумотнинг

детал

таҳлили учун бемор болалар ва уларнинг
ота-оналарига

махсус

сўровнома

қўлланилди.

Клиник текширув тери, ташқи

кўринувчи

шиллиқ

қават,

таянч-

ҳаракатланиш аппарати, асаб тизими,
ички аъзолари ва ЛОР аъзолари ҳолатини
баҳолаш

отоскопия,

риноскопия,

фарингоскопия, ларингоскопия ўтказиш
йўли билан аниқланди. Риноскопия ва
бурунҳалқум текшируви умумий қабул
қилинган

усул

ва

“BUONCHOFIBERSCOPE

XZ-3”

фиброэндоскопия ёрдамида ўтказилган.
Клиник – лаборатор текшируви умумий
қон ва сийдик таҳлилига, аллергик тест

ўтказилишига,

бурун

секретининг

ҳужайравий таркибига баҳо беришни ўз
ичига

олган

ҳолда

ўтказилган.

Кўрсатмаларга биноан бурун ва бурун
ёндош бўшлиқлари соҳаси рентгенологик
текшируви ўтказилган.

Барча кузатувларда у тўлқинсимон

ҳолатда кечган: касалликнинг клиник
намоён

бўлиши

фонида

ремиссия

(касалликнинг енгилланиши) ва авж
олиш даври қайд этилган. Мавсумий
аллергик ринитнинг авж олиши баҳорда
32 (40%), кузда 27 (33,8%), ёзда 14
(17,5%), қишда 7 (8,8%) ҳолатда
кузатилган.

Йилнинг

белгиланган

даврида

мазкур

фарқни

организм

ҳужайра ва тўқималарни сезгирлиги
ортишининг ўзига ҳослиги, шунингдек
юқори аллергик дозалар таъсирининнг
ортиши билан изоҳланиши мумкин.
Асосий

гуруҳнинг

бир

қатор

беморларида касалликнинг йил давомида
2 ва ундан ортиқ марта авж олиши
таққослаш гуруҳида йил давомида
касалликнинг бир марталик қайталаниши
тез-тез аниқланганлиги қайд этилганда
кузатилган.

1-жадвалда

мавсумий

аллергик

ринит

кечиши

кўрсаткичлари

келтирилган.

1-жадвал

Мавсумий аллергик ринитга чалинган беморларнинг бошланғич кўрсаткичларини

баҳолаш.

Мезонлар

Беморлар сони

Йил давомида касаллик авж олиши эпизодлари сони

1,9±0,08

Касалликларни дори-дармонлар билан даволаш талаб
қилувчи авж олишлар сони

1,9±0,07

Касаллик авж олишининг ўртача давомийлиги, суткалар

34,2±1,2


МАР кечишининг мураккаблигини

ҳисобга олган ҳолда қиёсий гуруҳ
беморлари қуйидаги тартибда гуруҳларга
ажратилган: енгил шакли - 12 (20,3 %),

ўрта оғир – 20 (33,8 %), ўрта оғир шакли
нисбатан кўп ҳажми кўрсаткичига эга
бўлган.


background image

106

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Ўрта оғир 74,4%

оғир 33,8%

енгил 20,3%

МАР нинг клиник аломатлари

шартли равишда 3 гуруҳга бўлинган.

Биринчи гуруҳни касалликнинг

қуйидаги асосий белгилари ташкил
этади:

- 51 (86,6%) ҳолатда кўп карра, тез-

тез содир бўладиган спонтан ҳуружсимон
акса уриш, нисбатан кўп шикоятлар қайд
этилгна;

- 47 (79,6%) ҳолатда бурун битиши

аниқланган;

49 (83,1%) беморда гипосмия

кўпайишида

ҳид

билиш

бузилиши

кузатилган;

- 43 (75,4%) нафар касалда бурунда

қичишиш ва ачишиш ҳолат белгиланган;

-39

(66,1%)

нафар

беморда

бурундан ажралма келишига шикоят
қилинган.

МАР нинг кўрсатилган асосий

клиник белгиларидан фақат биттаси 4
(7,0%) беморда 16 (28,1%) нафарида 2 та
белги, 38 (66,6%) нафарида 3 ва ундан
ортиқ белги кузатилган.

2-жадвалда

қиёсий

гуруҳ

беморларида касаллик белгиларининг
намоён бўлиши кўрсатилган.

2-жадвал

МАР асосий клиник белгиларининг учраб турилиши, абс. (%)

Белгилар

МАР кечишининг оғирлиги

енгил

ўрта оғир

оғир

Ҳуружсимон аксириш

9 (81,8)

24(88,8)

18(94,7)

Бурун битиши

9 (81,8)

22 (81,4)

16 (80,1)

Ҳид билишининг бузилиши

7(58,3)

25 (92,6)

17 (85,1)

Бурундаги қичиш, ачишиши

5 (45,5)

21 (77,8)

17 (89,5)

Бурун оқиши

3 (27,3)

20 (74,1)

16 (80,1)


2-гуруҳнинг

қуйидаги қўшимча

клиник белгилар ташкил қилади:

- 52 нафар беморда бурун девори ва

юқори лабнинг терисида яллиғланиш,
шишинқираш, қизариш аниқланган;

- 48 нафарида кўз бириктирувчи

тўқимасининг

яллиғланишини

кўрсатувчи қичиши, ачишиши, ёш оқиши
кузатилади;

- 42 нафарида йўлдош касаллик

фарингитни

намоён

бўлишини

кўрсатувчи томоқдаги оғриқ, йўталиш
қайд этилган:

- 43 нафар беморда бурун девори

терисида кўндаланг бурмалар борлиги
аниқланиб,

уларнинг

21

тасида

“Аллергик салют” билан уйғунлашган;

- 4 нафар беморда (кўз олди

веналарида бурундан нафас олишнинг
доимий бузулишидан келиб чиққан
стозлар билан пайдо бўлувчи) кўз


background image

107

остидаги айланасимон тўқликлар пайдо
бўлади;

- 12 нафарида бурун қоқишнинг

тезлашишидан келиб чиқувчи қонли
ажралмалар кузатилган;

- 14 нафар беморда аллергик

евстахитнинг белгилари ҳисобланган

ютинишида қулоқда оғриқ ва шовқин,
эшитишнинг сусайиши ҳис қилиш
аниқланган;

2 гуруҳ белгиларини аниқлаш

частотаси 3-жадвалда кўрсатилган.

3-жадвал

Мавсумий аллергик ринитнинг қўшимча клиник белгилари учраши, абс. (%)

Белгилар

Касаллик кечишининг мураккаблиги

енгил

ўрта оғир

оғир

Бурун девори ва юқори лаблар
терисида яллиғланиш, шишинқираш,
кузатиш (52 нафар)

6 (54,5)

25 (92,6)

18 (94,7)

Кўздаги қичишиш, ачишиш, кўз ёши
оқиш 48

4 (33,3)

26 (96,3)

18 (90,1)

Бурун девори терисидаги кўнгдаланг
бурма 43

3 (27,3)

24 (88,9)

16 (84,2)

“Аллергик салют” симптоми 21

2 (16,6)

11 (40,7)

8 (47,4)

Кўз ости айлана мускулларининг тўқ
тус олиши 4

-

1 (1,8)

3 (15,8)

Қулоқдаги оғриқ ва шовқин 14

1 (9,1)

6 (22,2)

7(36,8)

Учунчи

гуруҳнинг

мавсумий

аллергик ринитда кузатиладиган умумий
носпесифик симптомлар ташкил этади:

- 51 (89,5%) беморда ҳолсизлик,

бетоблик, яллиғланиш кузатилади;

- 43 (72,9%) беморда бош оғриғи,

ортиқча

толиқиш,

диққат

концентрациясининг

бузилиши

аниқланган;

- 24 (42,1%) беморда терлаш қайд

этилган;

-

23

(40,4%)

беморда

уйқу

бузилиши, ҳорғин кайфият қайд этилган.

4-жадвалда

3

гуруҳ

касаллик

аломатларини

аниқлаш

частотаси

кўрсатилган.

4-жадвал

Мавсумий аллергик ринитнинг умумий носпецифик клиник белгиларининг учраши, абс.

(%)

Белгилар

Мавсумий АР касаллигининг кечиш

оғирлиги

енгил

ўрта оғир

оғир

Ҳолсизлик, бетоблик, яллиғланиш

8 (72,7)

26 (96,3)

17 (89,5)

Бош оғриғи, ортиқча толиқиш, диққат
концентрациясининг издан чиқиши 45

3 (27,4)

24 (88,8)

16 (80,1)

Уйқунинг бузилиши, хорғин кайфият
23

2 (18,2)

10 (37,)

11 (57,)

Кўп терлаш 24

-

9 (33,)

15 (78,)


Биринчи гуруҳ аломатлари касаллик

кечишининг енгил шаклида ўрта оғир ва
оғир шаклига нисбатан кам ифодаланади.
Қиёсий гуруҳ беморларида барча 3 гуруҳ

белгилари асосий гуруҳга киритилган
шахсларга нисбатан кам учрайди. Учунчи
гуруҳ белгилари МАР нинг енгил
кечишида асосий гуруҳ беморларида


background image

108

қайд этилган барча клиник белгилар
нисбатан тўлиқ ҳолатда, сифатли, тўла
шаклланган кўринишда МАР нинг оғир
кечишида намоён бўлади. МАРнинг
интермиттирловчи

шакли

каби

персистирловчи шаклида ҳам дастлабки 2
гуруҳга оид клиник белгиларининг
учраши

айнан

ўхшаш

ҳолда

такрорланган.

Ҳолсизлик, қўзғалиш, бош оғриғи,

уйқунинг бузилиши, кўп терлаш каби
организм

интоксикациясига

ишора

қилувчи умумий носпецифик аломатлар
МАР

нинг

персистирловчи

шакли

мавжуд шахсларда шаклланган кўриниш
олган. МАР нинг зўрайиши кўпроқ баҳор
ва куз мавсумида кузатилганлиги, АР
кечиш оғирлиги билан барча 3 гуруҳ
белгиларининг

намоён

бўлишига

тўғридан-тўғри, бевосита сон ва сифат
жиҳатдан тобе эканлиги аниқланганлиги
ўз исботини топди.

АР билан хасталанган болаларга

даволаш-ташхисот ёрдамни беришни
режалаштиришда

юқоридагиларнинг

барчасини инобатга олиш махсадга
мувофиқ бўлади.

Адабиётлар

1. Назаров А.А. Клинические

рекомендации по диагностике и лечению
аллергических заболеваний. – Ташкент,
2010. – 84 с.

2. Арифов С.С., Алиева В.Ш.

Анализ результатов лечения больных
сезонной формой аллергического ринита
// Рос. оториноларингол. – 2009. – №3. –
C. 9-13.

3. Алиева В.Ш., Арифов С.С.

Анализ результатов обследование и
лечения больных аллергическим ринитом
(первое сообщение) // Журн. теорет. и
клин. медицины. – 2009. – №2. – C. 3.

4. Хасанов С.А., Мухамеджанов

У.Х.

Клинико-эпидемиологическая

характеристика аллергического ринита у

детей

школьного

возраста

//

Stomatologiya. – 2005. – №1-2. – С. 96.

5. Kantarci O.H., Hebrink D.D.,

Schaefer-Klein J. et al. Interferon gamma
allelic variants: sex-biased multiple sclerosis
susceptibility and gene expression // Arch.
Neurol. – 2008. – Vol. 65. – P. 349-357.

Резюмеси

Мақолада

муалиф

болаларда

доимий аллергик ринитни ёшлар орасида
кўп учраши ҳамда қиз болаларга
нисбатан

ўғил

болаларда

кўп

учрашишига урғу бериб ўтган. Унда
болаларда доимий аллергик ринитни
кечиш ҳусусиятлари кўрсатиб ўтилган.
Ҳолсизлик, қўзғалиш, бош оғриғи,
уйқунинг бузилиши, кўп терлаш каби
организм

интоксикациясига

ишора

қилувчи умумий носпецифик аломатлар
ДАР нинг персистирловчи шакли мавжуд
шахсларда шаклланган кўриниш олган.

Резюме

Проанализирована

частота

круглогодичного аллергического ринита
у лиц молодого возраста. Клинические
признаки,

такие

как

недомогание,

возбуждение, головная боль, нарушение
сна, потливость, которые указывают на
общую

интоксикацию

организма,

свидетельствуют

о

наличии

персистирующей

формы

круглогодичного аллергического ринита.

Summary

In article the author had pointed on

that nowadays more children are suffering
from everyday allergic rhinit .And it is mat
more in boys than girls. In this article had
shown the process and characteristics of
everyday allergic rhinit /Features of EAR
are

tiredness,

excitability,

headache,

insomnia and sweat.





Библиографические ссылки

Назаров А. А. Клинические рекомендации по диагностике и лечению аллергических заболевании. - Ташкент. 2010.-84 с.

Арифов С.С., Алиева В.Ш. Анализ результатов лечения больных сезонной формой аллергического ринита // Рос. оториноларингол. - 2009. - №3. -С. 9-13.

Алиева В.Ш.. Арифов С.С. Анализ результатов обследование и лечения больных аллергическим ринитом (первое сообщение) // Журн. теорет. и клин, медицины. - 2009. - №2. - С. 3.

Хасанов С. А.. Мухамеджанов У.Х. Клинико-эпидемиологическая характеристика аллергического ринита у детей школьного возраста // Stomatologiya. - 2005. — №1-2. - С. 96.

Kantarci ОН.. Hebrink D.D.. Schaefer-Klein J. et al. Interferon gamma allelic variants: sex-biased multiple sclerosis susceptibility and gene expression // Arch. Neurol. - 2008. - Vol. 65. - P. 349-357.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов