Анализ нормативных правовых документов, регулирующих предпринимательскую деятельность, и вопросы их совершенствования

CC BY f
46-52
11
4
Поделиться
Бердикулов M. (2016). Анализ нормативных правовых документов, регулирующих предпринимательскую деятельность, и вопросы их совершенствования. Обзор законодательства Узбекистана, (4), 46–52. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/13557
M Бердикулов, Ташкентский государственный юридический университет

Преподаватель кафедры предпринимательского права (хозяйственное право)

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье про анализированы нормативно-правовые документы, принятые Президентом Республики Узбекистан, регулирующие предпринимательскую деятельность. Раскрыты вопросы по усовершенствованию этих документов с некоторыми предложениями и выводами по экономике Узбекистана в период глобализации.

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

46

тельств

должна

быть

обязательная

мера

ответствен

-

ности

,

в

виде

восстановления

нарушенных

прав

,

ну

а

если

нельзя

восстановить

,

то

должен

работать

меха

-

низм

компенсационных

мер

по

смягчению

последствий

распространения

личной

конфиденциальной

инфор

-

мации

.

Мы

считаем

,

в

договоре

должны

быть

оговорены

условия

обязательного

раскрытия

информации

о

субъекте

информации

.

На

первый

взгляд

в

договорах

связанных

с

использованием

личной

конфиденциаль

-

ной

информации

,

кажется

,

что

нет

договорных

отно

-

шении

.

Но

как

видно

проявляется

очень

широкий

спектр

договорных

отношений

оказание

юридических

услуг

,

медицинских

услуг

,

нотариальных

действий

,

договор

страхования

и

даже

договор

купли

-

продажи

и

др

.,

так

как

нет

гарантий

,

где

и

как

может

распростра

-

ниться

личная

конфиденциальная

информация

.

В

свя

-

зи

с

этим

предлагаем

дополнить

ГК

статьёй

,

нижесле

-

дующего

содержания

«

Личная

конфиденциальная

ин

-

формация

,

полученная

в

связи

с

заключением

испол

-

нения

гражданско

-

правового

договора

не

должна

ис

-

пользоваться

стороной

во

вред

стороне

предоставля

-

ющей

данную

информацию

».

Список

литературы

:

1.

Саркисянц

Г

.

П

.

Адвокатура

Советского

Узбеки

-

стана

. –

Т

.:

Узбекистан

, 1972. – 190

с

.

М

.

Бердиқулов

,

ТДЮУ

Тадбиркорлик

ҳуқуқи

(

бизнес

ҳуқуқи

)”

кафедраси

ўқитувчиси

ТАДБИРКОРЛИК

ФАОЛИЯТИНИ

ТАРТИБГА

СОЛУВЧИ

НОРМАТИВ

-

ҲУҚУҚИЙ

ҲУЖЖАТЛАРНИНГ

ТАҲЛИЛИ

ВА

УЛАРНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ

МАСАЛАЛАРИ

Аннотация

:

ушбу

мақолада

Ўзбекистон

иқтисодиётида

глобаллашув

даврида

тадбиркорлик

фаолиятини

тартибга

солувчи

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

томонидан

қабул

қилинган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

таҳлил

этилган

ва

уларни

такомиллаштириш

юзасидан

айрим

таклиф

ва

хулосалар

каби

масалалар

ёритилган

.

Калит

сўзлар

:

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

,

тадбиркорлик

фаолияти

,

қонунчилик

,

фармон

,

қарор

.

Аннотация

:

в

статье

про

анализированы

нормативно

-

правовые

документы

,

принятые

Президентом

Республики

Узбекистан

,

регулирующие

предпринимательскую

деятельность

.

Раскрыты

вопросы

по

усовершенствованию

этих

документов

с

некоторыми

предложениями

и

выводами

по

экономике

Узбекистана

в

период

глобализации

.

Ключевые

слова

:

нормативно

-

правовые

документы

,

предпринимательская

деятельность

,

законодательство

,

указ

,

постановление

.

Annotation:

the article outlines and analyses the

essence of normative legal documents which are adopted by
the President of the Republic of Uzbekistan regulating the
business activity. Some suggestions with conclusions are
given in order to improve the business legislation in
Uzbekistan’s economy in globalization period.

Key words:

normative legal documents, business

activity, legislation, decree, resolution (decision).

Маълумки

юртимиз

мустақилликка

эришгандан

сўнг

ўтган

25

йил

давомида

мамлакат

ҳаётининг

турли

жабҳаларида

улкан

ишлар

амалга

оширилди

.

Ватанимиз

иқтисодиётини

юксалтириш

,

халқимизнинг

тўқ

ва

фаровон

турмуш

тарзини

кечиришни

янада

юксалтириш

,

ишбилармонлик

ва

тадбиркорлик

билан

эркин

шуғулланишлари

учун

имкониятлар

яратиш

мақсадида

ушбу

соҳада

ҳам

бир

қатор

ислоҳотлар

амалга

оширилди

ва

изчил

давом

этмоқда

.

Демократик

бозор

ислоҳотларини

янада

чуқурлаштириш

жараёнида

тадбиркорлик

фаолиятини

тартибга

солувчи

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

ушбу

йўналишда

асосий

манба

ва

замин

бўлмоқдалар

.

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

томонидан

тадбиркорлик

фаолиятини

тартибга

солувчи

қабул

қилинган

ва

қилинаётган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

,

жумладан

мустақиллик

йилларидан

буён

қабул

қилинган

бир

қатор

Президентнинг

фармон

,

қарор

ва

фармойишлари

қабул

қилинган

.

Маълумот

ўрнида

шуни

таъкидлаш

лозимки

,

бугунги

кунда

ушбу

йўналишда

50

дан

ортиқ

Президент

фармонлари

, 30

дан

зиёд

Президент

қарорлари

ва

10

га

яқин

фармойишлар

қабул

қилинган

ва

юртбошимиз

томонидан

қабул

қилинган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

100

дан

ортиқни

ташкил

этади

.

Юртбошимиз

томонидан

қабул

қилинган

ва

қилинаётган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатларни

биз

шартли

равишда

3-

босқичга

бўлиб

таҳлил

қилишга

ҳаракат

қилдик

.

Биринчи

босқич

– 1991-2000

йиллар

,


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

47

иккинчи

босқич

2001-2010

йиллар

ва

учинчи

босқич

2011

ва

ҳозирги

вақтгача

бўлган

давр

.

Таҳлиллар

шуни

кўрсатадики

,

мустақиллигимизнинг

дастлабки

10

йиллигида

(1991-2000

йиллар

)

Ўзбекистон

Республикаси

Биринчи

Президенти

томонидан

қабул

қилинган

фармонларда

кўпроқ

тадбиркорлик

субъектларини

давлат

йўли

билан

қўллаб

-

қувватлаш

(“

Республикада

деҳқон

(

фермер

)

хўжаликларини

янада

мустаҳкамлаш

ва

тадбиркорлик

фаолиятини

давлат

йўли

билан

қўллаб

-

қувватлаш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

29.11.1991

йилдаги

ПФ

-295-

сон

,

Қишлоқ

хўжалик

ишлаб

чиқаришини

давлат

йўли

билан

қўллаб

-

қувватлаш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

03.04.1996

йилдаги

ПФ

-1416-

сон

,

Деҳқон

ва

фермер

хўжаликларини

давлат

йўли

билан

қўллаб

-

қувватлаш

ҳамда

мамлакатни

озиқ

-

овқат

билан

таъминлашда

уларнинг

ролини

кучайтириш

борасидаги

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

18.03.1997

йилдаги

ПФ

-

1737-

сон

),

давлат

мулки

негизидаги

корхоналар

фаолиятини

ҳимоялаш

(“

Давлат

мулки

бўлган

корхоналарни

акциялаштиришни

жадаллаштириш

ва

қимматли

қоғозлар

бозорини

такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

12.06.1995

йилдаги

ПФ

-1164-

сон

,

Фонд

бозорини

янада

ривожлантириш

ҳамда

давлат

мулки

негизида

ташкил

этилган

акциядорлик

жамиятларини

қўллаб

-

қувватлаш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

04.03.1998

йилдаги

ПФ

-1939-

сон

ва

б

.),

ҳамда

тадбиркорлик

субъектлари

фаолияти

устидан

давлат

назоратини

кучайтиришга

(“

Текширишларни

тартибга

солиш

ва

назорат

қилувчи

органлар

фаолиятини

мувофиқлаштиришни

такомиллаштириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

08.08.1996

йилдаги

ПФ

-1503-

сон

, “

Хўжалик

юритувчи

субъектларни

текширишни

ташкил

қилишни

тартибга

солиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

19.11.1998

йилдаги

ПФ

-2114-

сон

, “

Янги

ташкил

этилаётган

хўжалик

юритувчи

субъектлар

фаолияти

устидан

банк

ва

солиқ

назоратини

кучайтириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

29.03.1999

йилдаги

ПФ

-2276-

сон

ва

б

.)

қаратилган

.

Шу

билан

биргаликда

мулкни

давлат

тасарруфидан

чиқариш

ва

хусусийлаштириш

жараёни

,

хусусий

мулк

манфаатларини

ҳимоя

қилиш

ва

тадбиркорликни

ривожлантиришга

қаратилган

бир

қатор

ҳужжатлар

ҳам

аста

секинлик

билан

босқичма

-

босқич

қабул

қилинганини

таъкидлаш

мумкин

(“

КПССнинг

Ўзбекистон

ССР

ҳудудида

мулки

тўғрисида

Ўзбекистон

ССР

Президентининг

Фармони

29.08.1991

йилдаги

ПФ

-239-

сон

, “

Ўзбекистон

Республикасида

мулкни

давлат

тасарруфидан

чиқариш

ва

хусусийлаштириш

жараёнини

янада

ривожлантиришнинг

устувор

йўналишлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

15.03.1994

йилдаги

ПФ

-

789-

сон

,

Иқтисодий

ислоҳотларни

янада

чуқурлаштириш

,

хусусий

мулк

манфаатларини

ҳимоя

қилиш

ва

тадбиркорликни

ривожлантириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

21.01.1994

йилдаги

ПФ

-

745-

сон

,

Хусусий

тадбиркорликда

ташаббус

кўрсатиш

ва

уни

рағбатлантириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

05.01.1995

йилдаги

ПФ

-1030-

сон

, “

Кичик

ва

ўрта

тадбиркорликни

ривожлантиришни

рағбатлантиришга

оид

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

31.01.1997

йилдаги

ПФ

-

1702-

сон

, “

Хусусий

тадбиркорлик

,

кичик

бизнесни

ривожлантиришни

янада

рағбатлантириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

09.04.1998

йилдаги

ПФ

-

1987-

сон

ва

б

.).

Ўзбекистон

Республикаси

Президенти

томонидан

2-

босқичда

,

яъни

2001

йилдан

бошлаб

қабул

қилинган

қарор

ва

фармонларнинг

таҳлили

шуни

кўрсатадики

,

авваламбор

кўпгина

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

мамлакат

иқтисодиётида

хусусий

секторнинг

улуши

ва

аҳамиятини

тубдан

оширишга

(“

Ўзбекистон

иқтисодиётида

хусусий

секторнинг

улуши

ва

аҳамиятини

тубдан

ошириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

24.01.2003

йилдаги

ПФ

-

3202-

сон

, “

Иқтисодиётнинг

стратегик

тармоқлари

корхоналарини

хусусийлаштириш

жараёнларини

чуқурлаштиришга

доир

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

20.07.2007

йилдаги

ПФ

-

3897-

сон

,

Иқтисодиётнинг

реал

сектори

корхоналарини

қўллаб

-

қувватлаш

,

уларнинг

барқарор

ишлашини

таъминлаш

ва

экспорт

салоҳиятини

ошириш

чора

-

тадбирлари

дастури

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

28.11.2008

йилдаги

ПФ

-4058-

сон

ва

б

.)

тадбиркорлик

субъектларига

давлат

назорати

сусайтирилиб

,

эркин

тадбиркорлик

фаолияти

билан

шуғулланишга

(

Тадбиркорлик

субъектларини

текширишни

янада

қисқартириш

ва

унинг

тизимини

такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

05.10.2005

йилдаги

ПФ

-3665-

сон

,

Тадбиркорлик

субъектларининг

хўжалик

соҳасидаги

ҳуқуқбузарликлари

учун

молиявий

жавобгарлигини

эркинлаштириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

24.06.2005

йилдаги

ПФ

-3622-

сон

, “

Тадбиркорлик

субъектларини

ҳуқуқий

ҳимоя

қилиш

тизимини

янада

такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

14.06.2005

йилдаги

ПФ

-3619-

сон

ва

б

.)

ҳамда

тадбиркорлар

манфаатини

ҳимоя

қилувчи

ташкилотлар

фаолиятига

(

Кичик

тадбиркорлик

субъектларини

молиявий

қўллаб

-

қувватлаш

механизмини

такомиллаштириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

23.12.2003

йилдаги

ПФ

-3367-

сон

, “

Хўжалик

бошқарув

органлари

тизимини

такомиллаштириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

22.12.2003

йилдаги

ПФ

-3366-

сон

, “

Ўзбекистон

савдо

-

саноат

палатасини

ташкил

этиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

07.07.2004

йилдаги

ПФ

-3453-

сон

, “

Улгуржи

савдо

корхоналари

уюшмаси

фаолиятини

ташкил

этиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

қарори

06.03.2006

йилдаги

ПҚ

-300-

сон

, «2005-2007

йилларда

фермер

хўжаликларини

жадал

ривожлантиришга

қаратилган

таклифлар


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

48

тайёрлаш

бўйича

махсус

комиссия

тузиш

тўғрисида

»

ва

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармойиши

04.11.2004

йилдаги

Ф

-2069-

сон

ва

б

.)

тадбиркорлик

фаолиятини

рўйхатдан

ўтказиш

ва

рухсат

олишга

(“

Тадбиркорлик

фаолияти

юритиш

учун

рухсатнома

турларини

қисқартириш

ва

уларни

бериш

тартиб

-

қоидаларини

соддалаштириш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

21.09.2005

йилдаги

ПҚ

-186-

сон

, “

Тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатига

олиш

ва

ҳисобга

қўйишнинг

хабардор

қилиш

тартибини

жорий

этиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

24.05.2006

йилдаги

ПҚ

-357-

сон

ва

б

.)

қаратилганлиги

билан

ажралиб

туради

.

2011

йилдан

бошлаб

эса

мамлакатимизда

олиб

борилаётган

иқтисодий

ислоҳотлар

натижасида

тадбиркорларимиз

учун

том

маънода

янгиланиш

даври

бошланди

.

Авваламбор

2011

йилнинг

мамлакатимизда

Кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорлик

йили

деб

Ўзбекистон

Республикасининг

Биринчи

Президенти

И

.

А

.

Каримов

томонидан

эълон

қилиниши

ва

шу

билан

боғлиқ

ушбу

соҳада

Кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорлик

йили

давлат

дастури

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

7

февралдаги

2011

йилдаги

ПҚ

-1474-

сонли

қарори

қабул

қилинди

.

Ушбу

босқичда

қабул

қилинган

ҳужжатларни

бевосита

3

та

йўналишга

бўлиш

мумкин

:

1)

тадбиркорлик

фаолиятига

янада

эркинлик

бериш

ва

улар

фаолиятига

аралашганлар

учун

қатъий

чоралар

кўриш

(“

Тадбиркорлик

субъектларини

текширишларни

янада

қисқартириш

ва

улар

фаолиятини

назорат

қилишни

ташкил

этиш

тизимини

такомиллаштириш

борасидаги

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

04.04.2011

йилдаги

ПФ

-4296-

сон

, “

Хусусий

мулк

,

кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорликни

ишончли

ҳимоя

қилишни

таъминлаш

,

уларни

жадал

ривожлантириш

йўлидаги

тўсиқларни

бартараф

этиш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

15.05.2015

йилдаги

ПФ

-

4725-

сон

)

2)

Республикада

инвестиция

иқлими

ва

ишбилармонлик

муҳитини

янада

такомиллаштириш

ва

хорижий

инвесторларни

жалб

қилиш

(“

Кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорликни

янада

ривожлантириш

учун

қулай

ишбилармонлик

муҳитини

шакллантиришга

доир

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

24.08.2011

йилдаги

ПФ

-4354-

сон

, “

Кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорлик

субъектлари

экспортини

қўллаб

-

қувватлаш

борасидаги

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

қарори

08.08.2013

йилдаги

ПҚ

-2022-

сон

, “

Ўзбекистон

Республикасида

инвестиция

иқлими

ва

ишбилармонлик

муҳитини

янада

такомиллаштиришга

доир

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

07.04.2014

йилдаги

ПФ

-

4609-

сон

)

ҳамда

3)

акциядорлик

жамиятлари

фаолиятини

янги

босқичга

олиб

чиқиш

(“

Акциядорлик

жамиятларида

замонавий

корпоратив

бошқарув

услубларини

жорий

этиш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Фармони

24.04.2015

йилдаги

ПФ

-

4720-

сон

)

билан

боғлиқ

масалалар

Президентимиз

қарор

ва

фармонларида

ўз

аксини

топган

.

Мамлакатимизда

миллий

иқтисодиётни

ривожлантириш

,

жумладан

,

ишбилармонлик

муҳитини

тубдан

яхшилаш

,

тадбиркорликка

кенг

эркинлик

бериш

ва

уларнинг

хуқуқий

ҳимоясини

таъминлаш

,

ишлаб

чиқаришда

кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорликнинг

ролини

ошириш

,

соҳага

инвестицияларни

жалб

этиш

ва

экспортга

кўмаклашиш

,

шунингдек

,

саноат

корхоналарини

модернизация

қилиш

юзасидан

келгусида

амалга

оширилиши

лозим

бўлган

чора

-

тадбирлар

,

юқорида

келтириб

ўтилган

маълумотларга

асосланган

ҳолда

тадбиркорлик

фаолиятини

тартибга

солувчи

Президент

томонидан

қабул

қилинган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатларни

такомиллаштириш

бўйича

қуйидаги

таклиф

ва

мулоҳазаларни

келтиришимиз

мумкин

.

Авваламбор

,

тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатидан

ўтказиш

билан

боғлиқ

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатларни

тартибга

келтириш

таклиф

этилади

.

Маълумки

,

ушбу

йўналиш

бўйича

ўнга

яқин

Президент

ва

ҳукуматимизнинг

фармон

ва

қарорлари

қабул

қилинган

ва

уларга

тегишли

тартибда

ўзгартиришлар

киритилган

.

Тадбиркорлик

субъектларига

ягона

дарча

тамойили

бўйича

давлат

хизматлари

кўрсатиш

тартибини

янада

такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

2015

йил

28

сентябрдаги

ПҚ

-2412-

сон

қарори

қабул

қилиниши

эса

ушбу

соҳада

қабул

қилинган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатларни

такомиллаштириб

тартибга

солиш

зарурати

борлигини

яна

бир

бор

таъкидлайди

.

Масалан

,

Тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатига

олиш

ва

ҳисобга

қўйишнинг

хабардор

қилиш

тартибини

жорий

этиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

24.05.2006

йилдаги

ПҚ

-357-

сон

,

Тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатига

олиш

ва

ҳисобга

қўйишнинг

хабардор

қилиш

тартиби

тўғрисидаги

низомга

қўшимча

киритиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

05.01.2009

йилдаги

ПҚ

-1030-

сон

,

Тадбиркорлик

субъектларини

ташкил

этиш

ва

давлат

рўйхатидан

ўтказиш

тартибини

янада

такомиллаштириш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

12.05.2011

йилдаги

ПҚ

-1529-

сон

,

Тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатига

олиш

ва

ҳисобга

қўйишнинг

хабардор

қилиш

тартиби

тўғрисидаги

низомга

ўзгартиш

ва

қўшимчалар

киритиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

28.03.2011

йилдаги

ПҚ

-1513-

сон

,

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатига

олиш

ва

ҳисобга

қўйишнинг

хабардор

қилиш

тартибини

жорий

этиш

тўғрисида

” 2006

йил

24

майдаги

ПҚ

-357-

сонли

қарорига

ўзгартишлар

киритиш

тўғрисида

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Қарори

20.03.2007

йилдаги

ПҚ

-606-

сон

қарорларини

бекор

қилиб

уларнинг

барчасини

яхлит

тарзда

Президент

қарори

,

ёки

Ўзбекистон

Республикаси

Қонуни

билан

янги

таҳрирда

қабул

қилиш

таклиф

этилади

.

Тадбиркорларга

янада

қулай

шарт

-

шароитлар

яратиш

учун

2014

йилнинг

1

январидан

бошлаб

тадбиркорлик

субъектларини

давлат

рўйхатидан

ўтказишни

интернет

тармоғи

орқали

амалга

ошириш

тизими

йўлга

қўйилди

.

Ушбу

тизимдан

фойдаланиш

тартиби

ва

қулайликлари

бўйича

тушунтириш


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

49

ишларини

доимий

тарзда

олиб

бориш

ҳам

таклиф

этилади

.

Маълумки

, 2011

йилдан

буён

Қорақалпоғистон

Республикаси

Вазирлар

Кенгаши

,

вилоят

,

туман

(

шаҳар

)

ҳокимликлари

томонидан

ҳафтанинг

жума

куни

Тадбиркорлар

куни

ташкил

этилмоқда

.

Мазкур

тадбирларда

иштирок

этган

тадбиркорларнинг

мурожаатлари

белгиланган

тартибда

ва

муддатларда

кўриб

чиқиши

устидан

қатъий

назорат

олиб

бориш

лозимлиги

мақсадга

мувофиқдир

.

Шунингдек

,

тадбиркорликка

кенг

эркинлик

бериш

ва

уларнинг

ҳуқуқий

ҳимоясини

таъминлаш

мақсадида

судларга

даъво

аризаларини

киритиш

ва

қаноатлантириш

тартиби

,

даъво

талаблари

бўйича

ишлар

суд

қарори

чиққунга

қадар

келишув

билан

якунлашга

қаратилган

чора

тадбирларни

белгилаб

берувчи

ва

тартибга

солувчи

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжат

қабул

қилиш

зарурати

мавжуд

.

Кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорликнинг

ишлаб

чиқаришдаги

ролини

ошириш

бўйича

Савдо

-

саноат

палатаси

туман

(

шаҳар

)

тузилмалари

томонидан

ягона

дарча

марказлари

билан

ҳамкорликда

тадбиркорлик

субъектларига

ва

тадбиркорлик

фаолиятини

бошламоқчи

бўлган

жисмоний

шахсларга

таъсис

ҳужжатлари

тайёрлаш

,

бухгалтерия

ҳисобини

юритиш

,

бизнес

-

режа

тайёрлаш

,

ахборот

,

консультация

,

юридик

ва

суғурта

хизматлари

кўрсатишни

янада

ривожлантириш

чора

-

тадбирларини

ишлаб

чиқиш

мақсадга

мувофиқ

.

Бундан

ташқари

,

ташкил

этилаётган

Менинг

бизнес

ғоям

”, “

Ёш

тадбиркор

юртга

мададкор

”, “

Ёш

тадбиркор

келажакка

пойдевор

”, “

Тадбиркор

аёл

каби

бир

қатор

лойиҳалари

доирасида

тегишли

тавсиянома

асосида

танловларнинг

туман

,

вилоят

ва

республика

босқичи

ғолибларига

ҳамда

хорижий

сармоядорлар

билан

тадбиркорлик

фаолиятини

олиб

бораётган

тадбиркорлик

субъектларига

ҳамда

экспортбоп

маҳсулот

ишлаб

чиқарадиган

корхоналарга

уларнинг

салоҳиятини

кучайтириш

мақсадида

бир

қатор

имтиёзлар

бериш

.

Жумладан

,

тадбиркорлик

фаолиятини

бошлаши

учун

тижорат

банклари

томонидан

имтиёзли

кредитлар

ажратиш

,

давлат

органлари

томонидан

солиқ

ва

божхона

имтиёзлари

,

преференциялар

берилишини

таъминлаш

бўйича

ишларни

янада

такомиллаштириш

тавсия

этилади

.

Хулоса

ўрнида

шуни

таъкидлаш

жоизки

,

мамлакатимзда

ушбу

соҳада

олиб

борилаётган

ислоҳотлар

самараси

ўлароқ

,

Ўзбекистон

Республикаси

бугунги

кунда

турли

нуфузли

халқаро

ташкилотлар

ва

давлатлар

томонидан

кенг

эътироф

этилмоқда

.

Биргина

,

Жаҳон

банки

томонидан

ҳар

йили

рейтинг

тарзида

эълон

қилинадиган

Doing Business

(

Бизнесни

юритиш

)

да

Ўзбекистон

Республикаси

янада

юқори

поғоналарни

эгаллаб

бораётгани

бунга

яққол

мисол

бўлади

. 2014

йил

июнь

ойидан

2015

йил

июнь

ойи

оралиғида

Ўзбекистон

Республикасининг

тадбиркорларга

,

инвестиция

муҳитига

янада

енгилликлар

ва

қулайликлар

бериш

бўйича

олиб

борган

ислоҳотлари

кучли

ўнлик

давлатлар

қаторида

Жаҳон

Банки

томонидан

алоҳида

эътироф

этилган

.

Шундай

экан

,

ушбу

соҳада

қабул

қилинадиган

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

янада

халқимизнинг

фаровонлигини

оширишга

,

ишбилармонлик

ва

тадбиркорлик

фаолиятини

ривожлантиришга

ҳуқуқий

замин

бўлиб

хизмат

қилади

.

Н

.

Азизов

,

ТДЮУ

мустақил

изланувчиси


ТАДБИРКОРЛИК

ФАОЛИЯТИНИНГ

ЖАДАЛ

РИВОЖЛАНИШИНИ

ТАЪМИНЛАШДА

ХЎЖАЛИК

СУДЛАРИНИНГ

ЎРНИ

Аннотация

:

мазкур

мақолада

тадбиркорлик

фаолиятининг

айрим

масалалари

,

молиявий

санкцияларни

қўллаш

,

хўжалик

судларининг

тадбиркорлик

субъектлари

ҳуқуқларини

ҳимоя

қилишдаги

ўрни

ҳамда

қонунчиликдаги

ўзгартиш

ва

қўшимчалар

таҳлил

қилинган

,

шунингдек

таклифлар

билдирилган

.

Калит

сўзлар

:

хўжалик

процесси

,

молиявий

санкция

,

тадбиркорлик

фаолияти

.

Аннотация

:

в

данной

статье

рассматриваются

не

-

которые

вопросы

предпринимательской

деятельности

,

применения

финансовых

санкций

,

роли

хозяйствую

-

щих

судов

по

защите

прав

хозяйствующих

субъектов

,

а

также

дам

анализ

изменений

и

дополнений

в

законо

-

дательство

,

выдвинуты

предложения

.

Ключевые

слова

:

хозяйственный

процесс

,

финан

-

совая

санкция

,

предпринимательская

деятельность

.

Annotation:

this article discusses some of the issues

of business activity, the application of financial sanctions,
the role of economic courts to protect the rights of eco-
nomic entities, as well as the analysis of the changes and
additions to the legislation, and made the proposals to
amendment to the legislation.

Key words:

economical process, financial sanctions,

entrepreneurial activity.

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

2016

йил

5

октябрда

қабул

қилинган

Тадбиркорлик

фаолиятининг

жадал

ривожланишини

таъминлашга

,

хусусий

мулкни

ҳар

томонлама

ҳимоя

қилишга

ва

ишбилармонлик

муҳитини

сифат

жиҳатидан

яхшилашга

доир

қўшимча

чора

-

тадбирлар

тўғрисида

ги

ПФ

–4848-

сон

Фармони

ўз

олдига

,

энг

аввало

,

кичик

бизнес

ва

хусусий

тадбиркорликнинг

жадал

ривожланишини

таъминлаш

,

хусусий

мулкни

ҳимоя

қилиш

ва

унинг

дахлсизлиги

кафолатларининг

ҳуқуқий

механизмларини

янада

мустаҳкамлаш

,

тадбиркорликни

ривожлантириш

йўлидаги

бюрократик

тўсиқларни

бартараф

этиш

,

республикада

инвестиция

ва

ишбилармонлик

муҳитини

яхшилашни

мақсад

қилиб

олди

.

Хусусан

,

ушбу

Фармонда

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

хўжалик

суди

томонидан

тадбиркорлар

ҳуқуқларининг

суд

орқали

ишончли

ҳимоя

қилинишини

,

шаффофлик

ва

холисликни

таъминлаш

мақсадида

суд

мажлисларига

аудио

ва

видео

қайд

этиш

механизмлари

босқичма

-

босқич

жорий

этилишини

,

шунингдек

,

қабул

қилинган

суд

қарорлари

веб

-

сайтларда

жойлаштирилишини

назарда

тутувчи

дастурнинг

ишлаб

чиқилишини

таъминланиш

каби

долзарб

масалалар

назарда

тутилган

.

Ўзбекистон

Республикаси

Конституциясида

суд

ҳокимиятининг

бир

тармоғи

сифатида

хўжалик

судлари

мақоми

белгиланган

ва

мулкчиликнинг

турли

шаклларига

асосланган

корхоналар

,

муассасалар

,

ташкилотлар

,

шунингдек

,

тадбиркорлар

ўртасида

,

иқтисодиёт

соҳасида

ва

уни

бошқариш

жараёнида

вужудга

келадиган

хўжалик

низолари

хўжалик

судлари

томонидан

ҳал

этилиши

ҳам

назарда

тутилган

.

Шунингдек

,

тадбиркорларнинг

ҳуқуқлари

ва

қонуний


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

50

манфаатларини

ҳимоя

қилишда

қонун

ҳужжатларига

риоя

этиш

,

уларни

тўғри

қўллаш

хўжалик

судларининг

асосий

вазифаси

ҳисобланади

.

Сўнгги

йилларда

хўжалик

юритувчи

субъектлар

,

шу

жумладан

фуқароларнинг

хўжалик

судларига

мурожаатлари

кўпайиб

бормоқда

[1].

Шунингдек

,

хўжалик

судларида

электрон

мурожаатлар

юбориш

имконияти

яратилгани

,

суд

мажлисларини

видеоконференцалоқа

режимида

ўтказиш

жорий

қилингани

низоларни

тез

фурсатларда

,

қонуний

ҳамда

ортиқча

суд

харажатлари

ва

бошқа

харажатларни

тежаган

ҳолда

ҳал

этиш

имконини

бермоқда

.

Шунингдек

,

мазкур

Фармонга

асосан

2017

йилнинг

1

январидан

бошлаб

:

-

молия

-

хўжалик

фаолиятини

амалга

оширишда

биринчи

марта

ҳуқуқбузарликлар

содир

этган

тадбиркорлик

субъектлари

ва

уларнинг

ходимлари

йўл

қўйилган

қонунбузарликларни

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

муддатларда

ихтиёрий

равишда

бартараф

этган

ва

етказилган

моддий

зарарни

қоплаган

тақдирда

,

инсоннинг

соғлиғи

ва

ҳаётига

зарар

етказилган

ҳолатлар

бундан

мустасно

,

маъмурий

ва

жиноий

жавобгарликдан

,

жарималар

ва

молиявий

санкциялар

(

пенядан

ташқари

)

қўлланилишидан

озод

этилиши

;

-

ноқонуний

тадбиркорлик

фаолиятини

амалга

ошириш

билан

боғлиқ

ҳуқуқбузарликларни

биринчи

марта

содир

этган

шахслар

ҳуқуқбузарлик

аниқланган

кундан

эътиборан

бир

ой

муддатда

етказилган

зарарнинг

ўрнини

ихтиёрий

равишда

қоплаган

,

тадбиркорлик

субъекти

сифатида

рўйхатдан

ўтган

ва

рухсат

этувчи

зарур

ҳужжатларни

расмийлаштирган

тақдирда

маъмурий

ва

жиноий

жавобгарликдан

озод

этилиши

;

-

тадбиркорлик

субъектлари

ҳакамлик

судининг

ҳал

қилув

қарорини

мажбурий

ижро

этиш

учун

ижро

варақаси

бериш

тўғрисида

ариза

берган

тақдирда

давлат

божи

тўлашдан

озод

этилиши

каби

механизмлар

жорий

этилиши

белгиланди

.

Биринчи

ҳолатда

,

яъни

молия

-

хўжалик

фаолиятини

амалга

оширишда

биринчи

марта

ҳуқуқбузарликлар

содир

этган

тадбиркорлик

субъектлари

ва

уларнинг

ходимлари

йўл

қўйилган

қонунбузарликларни

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

муддатларда

ихтиёрий

равишда

бартараф

этган

ва

етказилган

моддий

зарарни

қоплаган

тақдирда

,

инсоннинг

соғлиғи

ва

ҳаётига

зарар

етказилган

ҳолатлар

бундан

мустасно

,

маъмурий

ва

жиноий

жавобгарликдан

,

жарималар

ва

молиявий

санкциялар

(

пенядан

ташқари

)

қўлланилишидан

озод

этилиши

муҳим

масала

ҳисобланади

.

Бунда

қонунбузарликларни

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

муддатларда

ихтиёрий

равишда

бартараф

этганлиги

ва

етказилган

моддий

зарарни

қоплагани

бўйича

амалдаги

қонунчиликда

ўз

ечимини

топиши

зарур

бўлган

масалалар

мавжуд

.

Масалан

,

Ўзбекистон

Республикаси

Солиқ

кодексининг

104-

моддасига

асосан

солиқ

тўловчи

давлат

солиқ

хизмати

органи

қарорининг

кўчирма

нусхаси

олинган

кундан

эътиборан

ўттиз

кун

ичида

қарорда

кўрсатилган

солиққа

оид

ҳуқуқбузарликларни

бартараф

этиши

ҳамда

ҳисобланган

солиқлар

,

бошқа

мажбурий

тўловлар

ва

пеня

суммасини

тўлаши

шартлиги

белгиланган

.

Белгиланган

муддатда

солиққа

оид

ҳуқуқбузарликлар

бартараф

этилган

ҳамда

ҳисобланган

солиқлар

,

мажбурий

тўловлар

ва

пеня

суммаси

тўланган

тақдирда

,

давлат

солиқ

хизмати

органи

қарорининг

солиқ

тўловчига

нисбатан

қўлланиладиган

жарима

қисми

бекор

қилинган

ҳисобланади

.

Аммо

мазкур

норма

товарларни

(

ишларни

,

хизматларни

)

реализация

қилишдан

олинган

тушумни

яшириш

(

камайтириш

)

ва

кирим

қилинмаган

товарларни

сақлаш

,

фискал

хотирага

эга

бўлган

назорат

-

касса

машиналарининг

қўлланилиш

тартибини

бузиш

,

шунингдек

лицензиясиз

фаолият

билан

шуғулланиш

ҳолларига

татбиқ

этилмаслиги

ҳам

ушбу

нормада

назарда

тутилган

.

Бироқ

,

бугунги

кунда

фаолият

турлари

билан

лицензиясиз

ва

бошқа

рухсат

берувчи

ҳужжатларсиз

шуғулланганлик

учун

Ўзбекистон

Республикаси

Маъмурий

жавобгарлик

тўғрисидаги

кодекснинг

165,

176

3

-

моддалари

,

фаолият

билан

лицензиясиз

шуғулланиш

учун

эса

Ўзбекистон

Республикаси

Жиноят

кодексининг

190-

моддасига

асосан

жавобгарлик

белгиланган

.

Аввал

, 2013

йил

7

октябр

кунига

қадар

эса

ушбу

ҳуқуқбузарликлар

учун

молиявий

санкция

ҳам

мавжуд

эди

.

Аммо

бугунги

кунда

ушбу

ҳуқуқбузарликлар

учун

молиявий

санкция

мавжуд

бўлмасада

,

ушбу

нормада

лицензиясиз

фаолият

билан

шуғулланиш

тушунчаси

сақланмоқда

.

Бундан

ташқари

,

юқоридаги

Фармонда

келтирилган

қоидаларни

самарали

амалиётга

тадбиқ

этиш

мақсадида

Солиқ

кодексининг

104-

моддасида

белгиланган

чекловни

,

яъни

4

та

ҳолатда

камчиликлар

бартараф

этилса

ҳам

молиявий

санкция

қўлланилиши

каби

қоидаларни

чиқариб

ташлаш

мақсадга

мувофиқ

.

Охирги

қонунчиликка

киритилган

ўзгартиришларга

мувофиқ

Солиқ

кодекси

112-

моддасининг

тўртинчи

қисмига

мувофиқ

қўлланиладиган

молиявий

санкция

ҳуқуқбузарликнинг

оқибатларига

номутаносиб

бўлган

,

жавобгарликни

енгиллаштирувчи

ҳолатлар

аниқланган

тақдирда

,

шунингдек

ҳуқуқбузарнинг

моддий

аҳволини

инобатга

олиб

,

хўжалик

судлари

томонидан

Солиқ

кодексининг

17-

бобида

назарда

тутилган

молиявий

санкциянинг

энг

кам

даражасидан

ҳам

камроқ

,

бироқ

белгиланган

санкция

энг

кам

миқдорининг

25

фоизидан

кам

бўлмаган

миқдорда

,

сабаблар

ва

асосларни

албатта

кўрсатган

ҳолда

молиявий

санкция

қўлланиши

мустаҳкамланди

.

Солиқ

кодексига

киритилган

ўзгартиш

ва

қўшимчаларга

мувофиқ

солиқ

тўловчи

томонидан

солиққа

оид

бир

неча

ҳуқуқбузарлик

содир

этилган

тақдирда

,

жарима

унча

оғир

бўлмаган

молиявий

санкцияни

оғирроқ

жарима

билан

қамраб

олиш

ёхуд

тайинланган

жарималарни

тўлиқ

ёки

қисман

қўшиш

орқали

солиққа

оид

ҳуқуқбузарликлар

мажмуи

бўйича

қўлланилиши

белгиланди

.

Ўзбекистон

Республикаси

Хўжалик

процессуал

кодексида

ҳуқуқий

таъсир

чораси

сифатида

молиявий

жарималарни

қўллаш

ва

ундириш

тартиби

келтирилган

[2].

Бироқ

бу

қоидалар

фақат

Ўзбекистон

Республикаси

Солиқ

кодексида

кўрсатилган

молиявий

санкцияларгагина

амал

қилиб

,

Ўзбекистон

Республикаси

Президентининг

Алкоголли

маҳсулотлар

билан

чакана

савдо

қилишни

янада

тартибга

солиш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

” 2007

йил

16

мартдаги

ПҚ

-605-

сонли

Қарорининг

3-

бандида

,

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

Биржадан

ташқари

валюта

бозорини

янада

ривожлантириш

ва

мустаҳкамлаш

чора

-

тадбирлари

тўғрисида

” 2000

йил

29

июндаги

245-

сонли

қарорининг

4-

бандида

,

Солиқ

кодекси

53-

моддасининг

олтинчи

қисмида

ва

бошқа

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

молиявий

санкцияларни

қўллаш

билан

боғлиқ


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

51

ишларни

кўришда

ушбу

қоидалар

татбиқ

этилмайди

.

Масалан

,

алкоголли

маҳсулотлар

билан

чакана

савдо

қилиш

қоидалари

бузилганлиги

учун

юридик

шахсларга

алкоголли

маҳсулотлар

билан

савдо

қилиш

ҳуқуқидан

маҳрум

этилган

ҳолда

энг

кам

ойлик

иш

ҳақининг

200

бараваридан

300

бараваригача

миқдорда

жарима

солинади

ҳамда

айбдор

ходимлар

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

жавобгарликка

тортилиши

назарда

тутилган

.

Шу

сабабли

,

юқоридаги

Фармонда

кўрсатилган

мақсадларга

эришиш

мақсадида

ушбу

ҳолатларда

ҳам

биринчи

марта

ҳуқуқбузарликлар

содир

этилганда

,

йўл

қўйилган

қонунбузарликларни

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

муддатларда

ихтиёрий

равишда

бартараф

этган

ва

етказилган

моддий

зарарни

қоплаган

тақдирда

молиявий

санкциялар

қўлланилишидан

озод

этилиши

каби

қоидалар

қўлланилиши

мақсадга

мувофиқ

.

Шунингдек

,

Солиқ

кодексининг

114-

моддасида

кирим

қилинмаган

товарлар

қўзғатилган

маъмурий

ҳуқуқбузарлик

тўғрисидаги

иш

ёки

жиноят

иши

доирасида

давлат

даромадига

ўтказилган

тақдирда

ушбу

модданинг

биринчи

қисмида

назарда

тутилган

молиявий

санкция

қўлланилмаслиги

белгиланган

.

Ўзбекистон

Республикаси

Маъмурий

жавобгарлик

тўғрисидаги

кодексининг

338-

моддасига

асосан

мусодара

қилинган

нарсани

сотиш

ёки

йўқ

қилиб

ташлаш

тартиби

белгиланган

бўлиб

,

маъмурий

ҳуқуқбузарлик

содир

этиш

қуроли

ёки

бевосита

шундай

ашё

бўлган

мусодара

қилинган

нарсани

сотиш

ва

йўқ

қилиб

ташлаш

белгиланган

тартибда

амалга

оширилади

.

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

2009

йил

15

июлдаги

200-

сон

Қарори

билан

тасдиқланган

"

Давлат

даромадига

ўтказиладиган

мол

-

мулкни

олиб

қўйиш

,

сотиш

ёки

йўқ

қилиб

ташлаш

тартиби

тўғрисида

"

ги

Низомга

асосан

давлат

даромадига

ўтказиш

ва

йўқ

қилиш

тартиби

алоҳида

тушунчалар

эканлиги

маълум

.

Қонун

ҳужжатларига

киритилган

охирги

ўзгартиш

ва

қўшимчалардан

кўзланган

мақсад

солиққа

оид

ҳуқуқбузарликлар

учун

жавобгарликни

либераллаштиришдан

иборатлигини

англаган

ҳолда

,

тадбиркорлик

субъектларининг

мулкий

аҳволини

янада

оғирлаштирмаслик

мақсадида

йўқ

қилиб

ташлаш

тартиби

ҳам

қўлланилган

тақдирда

ҳам

молиявий

санкция

қўлланилмаслиги

тўғрисидаги

қоиданинг

Солиқ

кодексида

акс

этиши

мақсадга

мувофиқ

.

Иккинчи

ҳолатда

,

яъни

ноқонуний

тадбиркорлик

фаолиятини

амалга

ошириш

билан

боғлиқ

ҳуқуқбузарликлар

бўйича

Ўзбекистон

Республикасининг

Жиноят

кодекси

188-

моддаси

ва

Маъмурий

жавобгарлик

тўғрисидаги

кодексининг

176-

моддасига

(

Ноқонуний

тадбиркорлик

фаолияти

)

биринчи

марта

содир

этган

шахслар

ҳуқуқбузарлик

аниқланган

кундан

эътиборан

бир

ой

муддатда

етказилган

зарарнинг

ўрнини

ихтиёрий

равишда

қоплаган

,

тадбиркорлик

субъекти

сифатида

рўйхатдан

ўтган

ва

рухсат

этувчи

зарур

ҳужжатларни

расмийлаштирган

тақдирда

маъмурий

ва

жиноий

жавобгарликдан

озод

этилиши

каби

қоидалар

киритилиши

мақсадга

мувофиқ

.

Лекин

,

бу

ерда

етказилган

зарар

миқдори

қандай

мезонларга

асосан

аниқланишини

аниқ

ҳуқуқий

механизми

бўлиши

зарур

.

Масалан

,

Давлат

рўйхатидан

ўтмасдан

тадбиркорлик

фаолиятини

амалга

оширувчи

жисмоний

шахслардан

қатъий

белгиланган

солиқни

ундириш

тартиби

тўғрисида

ги

Низомнинг

(

Адлия

вазирлиги

томонидан

31.05.2013

йил

31

майда

2463-

сон

билан

рўйхатга

олинган

) 7-

бандига

асосан

Давлат

солиқ

хизмати

органлари

томонидан

тадбиркорлик

фаолиятини

давлат

рўйхатидан

ўтмасдан

амалга

оширувчи

сифатида

аниқланган

жисмоний

шахс

тадбиркорлик

фаолиятини

давлат

рўйхатидан

ўтмасдан

амалга

ошириш

ҳолати

аниқланган

санадан

бошлаб

ўттиз

кун

ичида

қатъий

белгиланган

солиқнинг

йиллик

суммасини

тўлаши

ёки

ушбу

муддат

давомида

якка

тартибдаги

тадбиркор

сифатида

давлат

рўйхатидан

ўтиши

лозим

.

Агар

давлат

солиқ

хизмати

органлари

томонидан

тадбиркорлик

фаолиятини

давлат

рўйхатидан

ўтмасдан

амалга

оширувчи

сифатида

аниқланган

жисмоний

шахс

давлат

рўйхатидан

ўтмасдан

тадбиркорлик

фаолиятини

амалга

ошириш

ҳолати

аниқланган

санадан

бошлаб

ўттиз

кун

ичида

қатъий

белгиланган

солиқнинг

йиллик

суммасини

тўламаган

ва

ушбу

муддат

давомида

якка

тартибдаги

тадбиркор

сифатида

давлат

рўйхатидан

ўтмаган

бўлса

,

у

ҳолда

қарз

суммаси

Ўзбекистон

Республикаси

Солиқ

кодексида

белгиланган

тартибда

ундирилиши

белгиланган

.

Ушбу

масалада

тўлов

қандай

аҳамиятга

эгалиги

ва

назорат

қилинмайдиган

даромад

олганлиги

етказилган

зарар

бўлиши

мумкинлиги

тўғрисида

қонунчиликда

аниқ

ҳуқуқий

ечимлар

берилиши

лозим

.

Бундан

ташқари

,

ушбу

қатъий

белгиланган

солиқни

фақат

якка

тартибдаги

тадбиркорлар

тўлашини

эътиборга

олиб

,

якка

тартибдаги

тадбиркорлар

шуғулланиши

мумкин

бўлмаган

фаолият

турларини

амалга

ошираётган

жисмоний

шахсларга

татбиқ

этилмаслигига

аҳамият

қаратиш

лозим

.

Учинчи

ҳолатда

,

яъни

тадбиркорлик

субъектлари

ҳакамлик

судининг

ҳал

қилув

қарорини

мажбурий

ижро

этиш

учун

ижро

варақаси

бериш

тўғрисида

ариза

берган

тақдирда

давлат

божи

тўлашдан

озод

этилиши

каби

механизмлар

жорий

этилиши

белгиланди

.

Шу

кунга

қадар

айнан

давлат

божларидан

озод

этиш

бўйича

бир

қатор

ўзгаришлар

бўлган

эди

.

Хусусан

,

Солиқ

кодексининг

330-

моддасига

киритилган

қўшимчаларга

кўра

мулкдорлар

хусусий

мулк

ҳуқу

-

қини

амалга

ошириш

билан

боғлиқ

бўлган

ҳуқуқлари

ҳамда

қонуний

манфаатлари

бузилганлиги

тўғрисида

давлат

органлари

ва

бошқа

органларнинг

,

фуқаролар

ўзини

ўзи

бошқариш

органларининг

қарорлари

,

улар

мансабдор

шахсларининг

ҳаракатлари

(

ҳаракатсизлиги

)

устидан

судга

шикоят

қилиш

ҳақидаги

ишлар

юзасидан

,

шунингдек

,

аризачи

ва

жавобгар

ҳуқуқий

таъсир

чораларини

қўллаш

тўғрисидаги

ишлар

бўйича

хўжалик

судларида

давлат

божини

тўлашдан

бутунлай

озод

қилинди

.

Энди

эса

,

тадбиркорлик

субъектлари

ҳакамлик

судининг

ҳал

қилув

қарорини

мажбурий

ижро

этиш

учун

ижро

варақаси

бериш

тўғрисида

ариза

берган

тақдирда

давлат

божи

тўлашдан

озод

этилиши

ҳам

Солиқ

кодексида

ўз

аксини

топиши

зарур

.

Бундан

ташқари

,

ҳакамлик

судининг

ҳал

қилув

қарорини

бекор

қилиш

тўғрисидаги

ариза

берган

тақдирда

ҳам

давлат

божи

тўлашдан

озод

этилиши

белгиланиши

мақсадга

мувофқи

бўлар

эди

.

Чунки

ҳар

икки

ариза

бўйича

ҳам

энг

кам

ойлик

иш

ҳақининг

икки

баравари

миқдорида

давлат

божи

ундирилади

.

Бундан

ташқари

,

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

1993

йил

19

августдаги

"

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

"

Хорижий

валютадаги

давлат

божлари

,

йиғимлар

ҳамда

солиқ

бўлмаган

бошқа

тўловлар

ставкалари

тўғрисида

"

423-

сон

қарорига

мувофиқ

хўжалик


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

52

судларида

мулкий

низоларни

кўришда

даъво

қийматидан

келиб

чиқиб

3, 2, 1

фоизли

ставкалари

сақланиб

қолмоқда

.

Ваҳоланки

,

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

1994

йил

3

ноябрдаги

"

Давлат

божи

ставкалари

ҳақида

"

ги

533-

сон

Қарорига

асосан

эса

мулкий

тусдаги

даъво

аризаларидан

даъво

баҳосининг

1

фоизи

миқдорида

,

лекин

энг

кам

ойлик

иш

ҳақидан

кам

бўлмаган

миқдорда

давлат

божи

ундирилиши

белгиланган

ва

юқоридаги

хўжалик

судларида

ундириладиган

хорижий

валютадаги

давлат

божлари

ҳам

ушбу

миқдорга

мослаштирилиши

мақсадга

мувофиқ

бўлар

эди

.

Хўжалик

судларининг

фаолиятини

самарадорлигини

ошириш

тадбиркорлик

субъектларининг

ҳуқуқ

ҳамда

қонуний

манфаатларини

янада

ишончли

ҳимоя

қилишда

муҳим

аҳамият

касб

этади

.

Адабиётлар

рўйхати

:

1.

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

хўжалик

судининг

расмий

веб

сайти

. http://oxs.uz

2.

Ўзбекистон

Республикасининг

Хўжалик

процессуал

кодекси

(

ЎзР

30.08.1997

й

. 478-I-

сон

Қонуни

билан

тасдиқланган

),

Ўзбекистон

Республикаси

Олий

Мажлисининг

Ахборотномаси

”,

1997

йил

, 9-

сон

, 234-

модда

(2015

йил

20

августда

энг

сўнгги

киритилган

ўзгартиш

ва

қўшимчалар

ҳисобга

олинган

ҳолда

).

О

.

Дадаходжаев

,

ТДЮУ

мустақил

изланувчиси

ТАШУВЧИНИНГ

ФУҚАРОЛИК

ЖАВОБГАРЛИГИНИ

СУҒУРТА

ҚИЛИШ

ОБЪЕКТЛАРИ

Аннотация

:

мазкур

мақолада

фуқаролик

жавобгарликни

суғурталашнинг

мазмуни

,

унинг

объектлари

,

бу

борадаги

назарий

-

ҳуқуқий

қарашларнинг

таҳлили

,

суғурта

муносабатларида

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилишнинг

ўзига

хослиги

ҳамда

бу

борадаги

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

таҳлил

қилинган

.

Калит

сўзлар

:

суғурта

,

фуқаролик

жавобгарлик

,

суғурта

муносабатлари

,

ташувчи

,

суғурта

қилдирувчи

,

суғурта

ташкилоти

.

Аннотация

:

в

данной

статье

описывается

сущ

-

ность

и

объекты

,

а

также

,

теоретическо

-

правовые

взгляды

,

присущая

характеристика

обязательного

страхования

гражданской

ответственности

перевозчика

и

анализируется

нормативно

-

правовые

акты

в

этой

сфере

.

Ключевые

слова

:

страхование

,

гражданской

от

-

ветственности

,

страхование

отношения

,

страховщик

,

страховой

организации

.


Annotation:

in this article it is explained the meaning

and objects, as well as, theoretic-legal views, appropriate
characteristic of mandatory insurance of civil liability of
carrier and analyzed normative-legal acts in this sphere.

Key words:

insurance, civil liability, insurance rela-

tionships, the insurer, the insurance company.

Фуқароларнинг

ҳаёти

,

фуқаролар

ва

юридик

шахсларнинг

мол

-

мулки

ҳуқуқий

ҳимоя

объекти

сифатида

ҳуқуқнинг

турли

институтлари

томонидан

намоён

бўлади

.

Деярли

барча

ҳуқуқ

соҳаларида

ҳуқуқий

ҳимоянинг

мазкур

объекти

алоҳида

нормалар

орқали

турли

ҳуқуқбузарликлар

ва

ноқонуний

тазйиқларга

учраганда

ҳуқуқий

жавобгарликни

юзага

келишига

сабаб

бўлади

.

Масалан

,

жиноят

ҳуқуқида

фуқаронинг

соғлиғига

тан

жароҳати

етказиш

орқали

ҳуқуқбузарлик

содир

этган

шахсга

нисбатан

жиноий

тақиб

қилиш

орқали

ушбу

объект

ҳимояланади

.

Фуқаролик

ҳуқуқида

эса

фуқаронинг

ҳаёти

ва

соғлиғига

шикаст

етказилганда

эса

унга

етказилган

зарарни

қоплаш

йўли

билан

ҳуқуқий

ҳимоя

амалга

оширилади

.

Ҳуқуқий

ҳимоядан

фарқли

равишда

фуқаронинг

ҳаёти

ва

соғлиғи

,

фуқаролар

ва

юридик

шахсларнинг

мол

-

мулки

турли

воситалар

орқалиҳуқуқий

муҳофаза

этилиши

ва

шу

йўл

билан

уларнинг

ҳуқуқ

ва

манфаатлари

таъминланиши

мумкин

.

Масалан

,

суғурта

инстутини

қўллаш

йўли

билан

фуқаронинг

соғлиғи

ва

мол

-

мулки

муҳофазаланади

ва

ушбу

объектларга

шикаст

етказилиши

натижасида

кўрилган

зарар

суғурта

бадали

ҳисобига

қопланади

.

Шу

сабабли

фуқароларнинг

ҳаёти

ва

соғлиғи

,

фуқаролар

ва

юридик

шахсларнинг

мол

-

мулкини

суғурталаш

йўли

билан

муҳофаза

улар

манфаатларини

таъминлашнинг

самарали

воситаси

саналади

.

Таъкидлаш

ўринлики

,

суғурта

шартномаси

объекти

масаласини

аниқлаштиришдан

олдин

,

фуқаролик

-

ҳуқуқий

муносабат

объекти

тушунчасига

оид

ҳолатларга

эътибор

қаратиш

зарур

.

Мутахассислар

бу

борада

бир

қатор

фикрлар

билдиришган

.

Жумладан

,

И

.

Б

.

Зокировнинг

фикрича

,

фуқаролик

-

ҳуқуқий


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

53

муносабатнинг

объекти

деб

,

фуқаролик

-

ҳуқуқий

муносабатда

қатнашувчи

шахсларнинг

ҳаракатлари

қаратилган

ҳамда

субъектив

ҳуқуқлари

ва

мажбуриятлари

белгиланган

моддий

ва

номоддий

неъматларга

айтилади

[1, 121-

бет

].

Ҳ

.

Р

.

Раҳмонқуловнинг

фикрича

,

фуқаролик

-

ҳуқуқий

муносабат

объекти

бўлиб

,

ушбу

муносабат

қаратилган

нарса

,

субъектларнинг

ҳуқуқ

ва

мажбуриятлари

қаратилган

нарса

ва

ҳуқуқий

муносабат

ҳаракатига

таъсир

кўрсатувчи

нарса

тушунилади

[2, 120-

бет

].

Мазкур

фикрларни

суғурта

шартномасига

нисбатан

ҳам

татбиқ

этиш

мумкин

.

Шу

нуқтаи

назардан

суғурта

шартномасининг

объектини

суғурта

шартномаси

тарафларининг

хоҳиш

иродаси

қаратилган

нарса

ташкил

этишини

қайд

этиш

мумкин

.

Бунда

умумий

маънода

суғурта

объекти

бўлиб

,

суғурта

хавфи

ҳисобланган

воқеа

ва

ҳодиса

ҳисобланади

.

Суғурта

муносабатлари

объектлари

суғуртанинг

турлари

(

мулкий

ва

шахсий

суғурта

)

дан

келиб

чиқади

.

Фуқаролик

кодексининг

915-

моддаси

иккинчи

қисмига

кўра

,

мулкий

суғурта

шартномаси

бўйича

қуйидагилар

суғурталаниши

мумкин

:

муайян

мол

-

мулкнинг

йўқотилиши

(

нобуд

бўлиши

),

кам

чиқиши

ёки

шикастланиши

хавфи

;

фуқаролик

жавобгарлиги

хавфи

-

бошқа

шахсларнинг

ҳаёти

,

соғлиғи

ёки

мол

-

мулкига

зарар

етказилиши

оқибатида

юзага

келадиган

мажбуриятлар

бўйича

жавобгарлик

,

қонунда

назарда

тутилган

ҳолларда

эса

,

шунингдек

шартномалар

бўйича

жавобгарлик

хавфи

;

тадбиркорлик

хавфи

-

тадбиркорнинг

контрагентлари

ўз

мажбуриятларини

бузиши

ёки

тадбиркорга

боғлиқ

бўлмаган

вазиятларга

кўра

бу

фаолият

шарт

-

шароитларининг

ўзгариши

туфайли

тадбиркорлик

фаолиятидан

кутилган

даромадларни

ололмаслик

хавфи

.

Фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталаш

деганда

зарар

ектазувчининг

ғайриқонуний

,

айбли

хатти

-

ҳаракатлари

натижасида

етказилган

зарарни

қоплаш

,

жабрланувчининг

бузилган

ҳуқуқларини

тиклаш

юзасидан

давлат

мажбурлов

чораларини

қўллаш

оқибатида

вужудга

келган

мулкий

жавобгарликни

суғуртаси

тушунилади

.

Фуқаролик

жавобгарлиги

мулкий

хусусиятга

эга

бўлади

.

Зарар

етказган

шахс

жабрланувчи

кўрган

барча

мулкий

ва

бошқа

зарар

суммаларини

учинчи

шахсга

қоплаб

бериши

лозим

бўлади

[3, 101-

бет

].

Фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталашнинг

ўзига

хос

тури

бўлган

ташувчининг

жавобгарлигини

суғурталаш

ҳам

мулкий

тус

касб

этади

.

А

.

В

.

Гарбарнинг

фикрича

,

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталаш

нафақат

учинчи

шахсларга

етказилган

зарарларни

қоплаш

хавфи

билан

боғлиқ

ташувчининг

мулкий

манфаатларини

ҳимоя

қилишнинг

самарали

механизми

ҳисобланади

,

бироқ

ташувчининг

контрагентлар

ва

учинчи

шахсларга

зарар

етказилиши

натижасида

вужудга

келадиган

мажбуриятини

бажаришни

таъминлаш

усулларидан

бири

ҳисобланади

[4, 20-

бет

].

В

.

П

.

Штыков

Россия

Федерациясининг

Ташувчининг

йўловчилар

ҳаёти

,

соғлиғи

,

мол

-

мулкига

етказган

зарари

учун

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурталаш

ва

метрополитенда

йўловчи

ташишда

етказилган

шу

турдаги

зарарларни

қоплаш

тартиби

тўғрисида

ги

Қонунини

таҳлил

қилар

экан

қуйидаги

фикрни

билдиради

:

ушбу

қонун

ташувчининг

йўловчилар

ҳаёти

ва

соғлиғига

етказиши

мумкин

бўлган

зарари

учун

жавобгарлигини

суғурталаш

мажбуриятини

юклайди

[5, 16-

бет

].

С

.

В

.

Дедиков

ошиқча

хавф

манбаи

эгасининг

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномасининг

предметини

ушбу

манбаи

эгаси

томонидан

етказилган

зарар

учун

вужудга

келган

фуқаролик

жавобгарлиги

миқдори

ва

ҳажмидан

келиб

чиқиб

қопланиши

лозим

бўлган

суммани

суғурта

товони

сифатида

тўлаш

ҳисобланишини

қайд

этади

[6,

8-22-

бет

].

А

.

Х

.

Башированинг

фикрига

кўра

,

шартнома

предметини

шартнома

объекти

(

тарафларнинг

эрки

йўналтирилган

моддий

ёки

номоддий

неъматлар

)

бўйича

суғурта

қилдирувчининг

ҳуқуқ

ва

мажбуриятлари

ташкил

этилади

[7, 156-

бет

].

Н

.

Н

.

Абдуллаев

фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталаш

масалаларини

таҳлил

қилиб

,

қуйидаги

фикрга

келади

:

жавобгарликни

суғурталаш

бу

суғурта

соҳаларидан

бири

бўлиб

,

бунда

суғурта

объекти

суғурталанувчининг

қандайдир

ҳатти

-

ҳаракати

учун

учинчи

шахслар

олдидаги

жавобгарлигидир

[8,

10-11-

бет

].

А

.

У

.

Эргашевнинг

фикрича

,

фуқаролик

жавобгарлигини

суғурта

қилишда

суғурта

объекти

бўлиб

,

суғурталанувчининг

ғайриқонуний

хатти

-

ҳаракати

натижасида

учинчи

шахсларга

етказилган

зарарларни

қоплаш

бўйича

жавобгарлиги

ҳамда

шартнома

шартларининг

бажармаслиги

натижасида

вужудга

келадиган

жавобгарлиги

ҳисобланади

[9, 63-

бет

].

Ушбу

фикрларга

қўшилган

ҳолда

фуқаролик

жавобгарликни

суғурта

қилишнинг

объекти

сифатида

суғурта

қилдирувчига

нисбатан

келгусида

юзага

келадиган

мулкий

кўринишдаги

санкциялар

ҳисобланади

ва

бунда

объект

бўлиб

суғурта

қилдирувчининг

айнан

қандай

неъматларга

нисбатан

ғайриҳуқуқий

ҳаракатларидан

юзага

келадиган

жавобгарлик

аниқ

белгиланади

.

Миллий

қонунчиликда

назарда

тутилган

фуқаролик

жавобгарликни

суғурталашнинг

алоҳида

турларига

оид

нормаларда

(“

Транспорт

воситалари

эгаларининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

тўғрисида

ги

,

Иш

берувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

тўғрисида

ги

, “

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

тўғрисида

ги

Қонунлар

)

суғурталаш

объекти

суғурта

қилдирувчининг

мақомидан

келиб

чиқади

ва

унинг

ҳаракатланиш

доирасига

кўра

аниқланади

.

Кўриниб

турибдики

,

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилишда

ҳам

суғуртанинг

бошқа

турлари

каби

объект

мулкий

манфаатлар

ҳисобланади

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилишда

ташувчининг

мулкий

манфаатлари

бевосита

йўловчилар

ҳаёти

,

соғлиғи

ва

(

ёки

)

мол

-

мулкига

етказилган

зарарнинг

ўрнини

қоплаш

бўйича

фуқаролик

жавобгарлик

юзага

келган

пайт

билан

белгиланади

ва

айнан

зарар

кўрган

шахс

йўловчи

эканлиги

билан

транспорт

воситаси

эгасининг

фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталашдан

фарқ

қилади

.

Йўловчи

мақоми

ташувчи

билан

шартномавий

муносабатга

киришган

ва

унинг

хизматларида

фойдаланаётган

жисмоний

шахсда

намоён

бўлади

.

Бунда

йўловчи

ташувчи

билан

ҳуқуқий

муносабатга

муайян

йўналиш

учун

кира

ҳақини

тўлаган

ёки

йўл

чиптасини

сотиб

олган

ва

айни

пайтда

шу

йўналишдаги

транспорт

воситасида

кетаётган

бўлиши


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

54

лозим

.

ФКнинг

710-

моддаси

биринчи

қисмига

кўра

,

йўловчи

ташиш

шартномаси

бўйича

ташувчи

йўловчини

,

йўловчи

багаж

топширган

бўлса

багажни

ҳам

белгиланган

манзилга

элтиб

бериш

ҳамда

багажни

олишга

ваколат

берилган

шахсга

топшириш

мажбуриятини

олади

.

Бунда

йўловчи

белгиланган

йўл

ҳақини

,

багаж

топширган

бўлса

,

багаж

ташиш

ҳақини

ҳам

тўлаш

мажбуриятини

олади

.

Ушбу

шартноманинг

тарафлари

бўлиб

ташиш

хизматидан

фойдаланувчи

йўловчи

ва

ташиш

хизматини

бажарувчи

ташувчи

ҳисобланади

.

Йўловчи

ташиш

шартномасига

кўра

ташувчи

йўловчини

белгиланган

манзилга

етказиб

бориш

вазифасини

олади

.

Шунингдек

,

шартномада

йўловчининг

багажини

ушбу

шартномани

бажариш

доирасида

элтиб

бериш

мумкинлиги

кўзда

тутилади

.

Йўловчи

ташиш

шартномаси

ёзма

шаклда

тузилади

.

Бу

ҳолатда

шартнома

тузилганлиги

чипта

ва

багаж

паттаси

билан

гувоҳлантирилади

.

Шартноманинг

ушбу

тури

ўз

хусусиятига

кўра

оммавий

ҳисобланишини

таъкидлаш

лозим

[10, 650-

бет

].

Ташувчи

томонидан

ўзининг

йўловчиси

бўлмаган

пиёда

йўловчи

ёки

бошқа

транспорт

воситасининг

йўловчиси

бўлган

фуқарога

етказилган

зарари

учун

жавобгарлиги

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурталаш

объекти

бўлмайди

.

Бу

ҳолатларга

нисбатан

транспорт

воситаси

эгасининг

фуқаролик

жавобгарлиги

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

тузилади

.

Бу

эса

айни

пайтда

ташиш

билан

шуғулланаётган

шахслар

иккита

турдаги

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномалари

тузишларини

англатадики

,

бу

ҳолат

бир

қараганда

,

тушунарсиздай

кўринади

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

объекти

ҳисобланган

суғурта

қилдирувчининг

мулкий

манфаатлари

жумласига

етказилган

зарарни

қоплаш

билан

боғлиқ

барча

харажатлар

киради

ва

бу

харажатлар

таркиби

ФКнинг

фуқаронинг

ҳаёти

ва

соғлиғига

етказилган

зарарларни

қоплашга

оид

нормалари

асосида

аниқланади

.

Ўзбекистон

Республикаси

Вазирлар

Маҳкамасининг

2015

йил

15

сентябрдаги

266-

сон

қарори

билан

тасдиқланган

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

қоидалари

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

юзага

келтирса

-

да

,

суғурта

объекти

таркибига

киритилмайдиган

мулкий

манфаатларнинг

турлари

келтириб

ўтилган

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

тўғрисида

ги

Қонуннинг

7-

моддаси

ва

ушбу

қоидаларнинг

7-

бандига

кўра

,

қуйидагилар

оқибатида

ташувчи

фуқаролик

жавобгарлигининг

юзага

келиши

суғурта

ҳодисаси

бўлмайди

:

маънавий

зарар

етказилганлиги

ва

(

ёки

)

бой

берилган

фойданинг

ўрнини

қоплаш

мажбурияти

юзага

келганлиги

;

нодир

ва

бошқа

ноёб

буюмларга

,

қимматбаҳо

ва

ярим

қимматбаҳо

тошлардан

ва

металлардан

ишланган

буюмларга

,

диний

қадриятга

эга

буюмларга

,

санъат

асарларига

,

қўлёзмаларга

,

ноёб

аудиовизуал

асарларга

ҳамда

интеллектуал

фаолиятнинг

бошқа

натижаларига

,

қимматли

қоғозларга

,

нақд

пулларга

,

шу

жумладан

,

чет

эл

валютасига

шикаст

етказилганлиги

ёки

уларнинг

йўқ

қилинганлиги

;

йўловчининг

суғурта

ҳодисасини

юзага

келтиришга

қаратилган

қасддан

қилинган

ҳаракатлари

натижасида

унинг

ҳаёти

,

соғлиғи

ва

(

ёки

)

мол

-

мулкига

зарар

етказилганлиги

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлиги

ушбу

бандда

кўрсатилган

ҳолатларда

юзага

келган

тақдирда

етказилган

зарарнинг

ўрни

ташувчи

томонидан

қопланиши

ва

(

ёки

)

у

ушбу

зарарни

компенсация

қилиши

керак

.

Хулоса

сифатида

айтиш

зарурки

,

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

объекти

сифатида

ташувчининг

жавобгарлик

юзага

келгандаги

мулкий

манфаатлари

доираси

чекланганлиги

ҳамда

фуқаролик

-

ҳуқуқий

жавобгарликнинг

барча

жиҳатларини

қамраб

олмаганлиги

билан

характерланади

.

Бу

эса

ўз

навбатида

,

ташувчиларнинг

манфаатларини

тўлиқ

таъминлаш

имкониятини

йўқотади

.

Фикримизча

,

бу

ўринда

ташувчининг

мулкий

манфаатларига

доир

чеклашларнинг

мавжудлиги

,

яъни

суғурта

ҳодисаси

доирасининг

чекланганлиги

йўловчилар

манфаатини

ҳам

тўлақонли

таъминлаш

имконини

бермайди

.

Шу

сабабли

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлиги

мажбурий

суғурта

қилиш

объекти

доирасига

нисбатан

қонунда

белгиланган

чеклашлар

бекор

қилиш

мақсадга

мувофиқ

бўлар

эди

.

Адабиётлар

рўйхати

:

1.

Зокиров

И

.

Б

.

Фуқаролик

ҳуқуқи

. I

қисм

. –

Т

.:

ТДЮИ

, 2009.

Б

-121

2.

Гражданское

право

.

Общая

часть

.

Учебник

.-

Т

.:

ТГЮИ

, 2010 – .

С

. 120

3.

Ўзбекистон

Республикасининг

Фуқаролик

кодексига

шарҳ

. 3-

жилд

. –

Тошкент

: Baktria press, 2013.

Б

101.

4.

Гарбар

А

.

В

.

Правовое

регулирование

страхова

-

ния

при

осуществлении

перевозок

железнодорожным

транспортом

в

России

:

автореф

.

дис

. ...

канд

.

юрид

.

наук

. –

Владивосток

: 2012. – 20

С

.

5.

Штыков

В

.

П

.

Гражданско

правовая

ответ

-

ственность

перевозчика

по

договору

перевозки

:

автореф

.

дис

. ...

канд

.

юрид

.

наук

. –

Санкт

-

Петербург

,

2015. –

С

16.

6.

Дедиков

С

.

В

.

Обязательное

страхование

ответ

-

ственности

владельца

опасногообъекта

//

Юридиче

-

ская

и

правовая

работа

в

страховании

. 2011. –

1. –

С

. 8-22.

7.

Баширова

А

.

Х

.

Предмет

и

объект

как

элементы

договораоб

обязательном

страхованиигражданской

ответственностивладельца

опасного

объекта

за

при

-

чинение

вредав

результате

аварии

на

опасном

объек

-

те

//

Вестник

Тюменского

государственного

университета

. – 2012. –

3. –

С

. 156.

8.

Абдуллаева

Н

.

Н

.

Правовое

регулирование

страхования

ответственности

:

авто

-

реф

.

дисс

….

канд

.

юрид

.

наук

.-

Т

.: 2006. –

С

. 10-11.

9.

Эргашев

А

.

У

.

Транспорт

воситалари

эгалари

фуқаролик

жавобгарлиги

мажбурий

суғурта

шартномасини

қўллаш

муаммолари

:

юрид

.

фан

.

нозм

.

дис

. –

Т

.: 2012. –

Б

63.

10.

Ўзбекистон

Республикасининг

Фуқаролик

кодексига

шарҳ

. 2-

жилд

. –

Т

.: Baktria press, 2013. –

Б

650.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

55

И

.

Якубова

,

Тошкент

давлат

юридик

университети

мустақил

тадқиқотчиси

,

Ҳуқуқий

тадқиқотлар

маркази

катта

илмий

ходими

ШАХСИЙ

НОМУЛКИЙ

ҲУҚУҚЛАР

ТИЗИМИДА

ШАХСИЙ

ҲАЁТ

ДАХЛСИЗЛИГИ

ҲУҚУҚИНИНГ

ИФОДАЛАНИШИ

:

ЎЗБЕКИСТОН

,

ЯПОНИЯ

ҲАМДА

ЧЕТ

ЭЛ

МАМЛАКАТЛАРИ

ҚОНУНЧИЛИГИНИНГ

ҚИЁСИЙ

ТАҲЛИЛИ

Аннотация

:

ушбу

илмий

мақолада

Ўзбекистон

,

Япония

ҳамда

чет

эл

мамлакатлари

фуқаролик

қонунчилиги

бўйича

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

институтининг

келиб

чиқиши

,

унинг

ҳимоя

қилиниш

асослари

қиёсий

-

ҳуқуқий

тарзда

таҳлил

қилинган

,

шунингдек

цивилист

олимларнинг

бу

борадаги

фикр

-

мулоҳазалари

ўрганилган

.

Калит

сўзлар

:

шахсий

номулкий

ҳуқуқлар

,

шахсий

ҳаёт

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

,

шахсга

тааллуқли

маълумотлар

.

Аннотация

:

в

данной

научной

статье

сделан

сравнительно

-

правовой

анализ

гражданского

законо

-

дательства

Узбекистана

,

Японии

и

зарубежных

стран

в

сфере

возникновения

и

защиты

института

неприкосно

-

венности

личной

жизни

,

а

также

были

изучены

мнения

учёных

цивилистов

по

этим

вопросам

.

Ключевые

слова

:

личные

неимущественные

пра

-

ва

,

личная

жизнь

,

неприкосновенность

личной

жизни

,

личные

данные

.


Annotation:

in this scientific article carried out the ba-

sis comparative legal analysis of civil legislation of Uzbeki-
stan, Japan and other countries in the area of origin and
protection the institute of private life inviolability, as well as
researched the opinions of scientists of civil law on these
issues.

Key words:

non-property rights, private life, privacy,

personal data.

Индивид

шахсий

ҳаётининг

ёпиқлик

даражаси

ижтимоий

-

иқтисодий

муносабатларнинг

ривожланиши

,

фан

,

техника

,

маданият

,

диннинг

ривожланиши

билан

бевосита

боғлиқдир

.

Айнан

мазкур

соҳада

инсон

учун

чегараланиш

,

бошқалардан

холи

бўлиш

,

ўзи

учун

бошқаларга

нисбатан

дахлсиз

бўлган

муайян

ҳудудни

белгилашга

интилиш

хусусияти

хосдир

.

И

.

И

.

Насриевнинг

фикрича

,

эркинлик

ҳуқуқи

айни

эркинликнинг

ўзи

,

яъни

қонун

доирасида

ҳар

қандай

ҳаракатни

содир

этиш

имкониятидир

.

Мазкур

ҳуқуқ

замирида

бошқа

одамларнинг

ва

айниқса

одамларга

нисбатан

мажбурлов

қўллаш

имкониятига

эга

бўлган

мансабдор

шахсларнинг

x

атти

-

ҳаракатига

нисбатан

чекловнинг

мавжудлиги

ётади

.

Инсоннинг

шахсий

дахлсизлиги

ҳуқуқи

эркинлик

ҳуқуқи

билан

чамбарчас

боғлиқ

бўлиб

,

бу

ҳуқуқ

инсоннинг

ҳаёти

,

соғлиғи

,

шаъни

ва

қадр

-

қимматга

ҳам

бевосита

дахлдордир

.

Ҳеч

ким

зўравонлик

ёки

таҳдид

қилиш

орқали

инсонни

бирор

-

бир

ҳаракат

содир

этишга

мажбурлашга

,

қийноққа

солишга

,

тинтишга

ёки

унинг

соғлиғига

зарар

етказишга

ҳақли

эмас

.

Инсон

ўз

тақдирини

ўзи

ҳал

этишга

,

ўз

ҳаёт

йўлини

ўзи

танлашга

ҳақли

[1, 37-

бет

.].

Дарҳақиқат

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигини

кафолатлаш

ва

ҳимоялашга

бўлган

интилиш

ҳамма

замонларда

ҳам

мавжуд

бўлган

.

Бироқ

мазкур

ҳуқуқ

ҳар

доим

ҳам

эътироф

этилавермаган

.

Жамият

ривожланиб

бориши

билан

шахсий

ҳаётнинг

аҳамияти

ҳам

ўзгариб

борди

:

у

индивидуаллик

маъносида

таҳлил

этила

бошлади

,

бунда

кишилар

ўзларининг

оммавий

ҳаётларидан

ташқари

содир

этадиган

ҳар

қандай

ҳаракатлари

уларнинг

ўзидан

бошқа

ҳеч

кимга

тааллуқли

эмаслигини

англай

бошладилар

[2, 48-

бет

.].

Айрим

муаллифларнинг

фикрича

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

институти

ривожланишида

туб

бурилиши

ҳолатига

Европа

ва

Шимолий

Америкадаги

демократик

ўзгаришлар

сабаб

бўлди

[3, 5-

бет

.].

Уйғониш

даврини

бошидан

ўтказган

илғор

мамлакатларда

тенглик

,

адолатлилик

,

шахс

ҳуқуқлари

ва

эркинликлари

эътироф

этилди

.

Бу

ҳолатлар

асосий

қонунлар

Конституцияларда

мустаҳкамланди

.

Ўз

навбатида

,

эътироф

этиш

лозимки

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқнинг

тарихий

вужудга

келиши

ва

шаклланиши

барча

мамлакатларда

ўта

мураккаб

кечган

.

Кишилик

жамиятининг

,

иқтисодий

муносабатларнинг

ривожланиши

билан

инсонлар

ўртасида

муайян

ҳаёти

маконининг

мавжудлиги

тўғрисидаги

тасаввурлар

доимий

равишда

шаклланиб

борган

ва

бу

макон

бошқалар

учун

очиқ

бўлмаган

хусусий

ҳудуд

сифатида

эълон

қилинган

.

Шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

концепцияси

турли

вақтда

турли

ҳудудларда

юзага

келади

,

шунга

қарамасдан

,

бундай

концепцияларнинг

вужудга

келиши

кўпинча

айнан

битта

сабаб

ва

заруриятдан

,

яъни

инсоннинг

ҳеч

ким

билан

ўртоқлашишни

истамайдиган

ўз

индивидуаллигига

,

ички

дунёсига

эга

бўлиш

,

алоҳида

маълумотларни

сир

сақлаш

ва

ошкор

қилиш

мумкин

бўлган

ахборотни

ўзи

мустақил

белгилаш

хоҳиши

билан

асосланади

[4, 6-

бет

.].

И

.

В

.

Балашкинанинг

фикрича

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқнинг

вужудга

келиши

ва

ривожланиши

кўп

жиҳатдан

Ғарбдаги

цивилизация

ва

XVII-XVIII

асрлардаги

буржуа

-

демократик

инқилоблари

билан

боғлиқдир

.

Шахсий

ҳаёт

соҳаси

асосан

позитив

ҳуқуқдан

анча

олдин

шаклланган

маънавий

-

ахлоқий

нормалар

билан

тартибга

солинади

.

Хусусан

,

шахсий

ҳаётнинг

алоҳида

томонлари

диний

нормалар

билан

тартибга

солинган

.

Христианликда

ўнта

мажбурий

ва

алоҳида

қадрланадиган

дуолар

,

мусулмон

ҳуқуқида

шахсий

ҳаёт

сирларини

сақлаш

тўғрисидаги

Аллоҳнинг

марҳамати

сифатида

талқин

этиладиган

Қуръон

қоидаларидир

гумондан

сақланинг

,

зеро

гумон

иймондан

айиради

.

Бошқаларни

ишларига

айғоқчилик

қилманг

ва

кишининг

орқасидан

ғийбат

қилманг

каби

қоидалар

Қуръонда

келтирилган

.

Бироқ

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

ҳуқуқи

илмий

асосланган

ва

норматив

мустаҳкамланган

позитив

ҳуқуқ

категорияси

сифатида

нисбатан

яқинда

вужудга

келган

[5, 4 -

бет

.].

Ўз

навбатида

,

Н

.

Г

.

Беляева

ҳаётнинг

шахсий

соҳаси

асосан

ахлоқ

ва

манавият

нормалари

билан

тартибга

солинади

,

ҳуқуқ

эса

фақат

унинг

дахлсизлик

чегараларини

белгилайди

ва

ўз

навбатида

,

унга

аралашишнинг

йўл

қўйилган

ҳолатларини

назарда

тутади

” [6, 15-

бет

.]

деб

ҳисоблайди

.

Таъкидлаш

лозимки

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

бўлган

ҳуқуқ

инсоннинг

ҳуқуқлари

ва

эркинликларини

ҳимоя

қилиш

соҳасидаги

халқаро

стандарт

бўлиб

,

икки

даражада

:

халқаро

-

ҳуқуқий

ва

давлатнинг

ички

қонунчилик

даражасида

тартибга

солинади

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

56

Шунга

қарамасдан

,

миллий

қонунчилик

ва

халқаро

-

ҳуқуқий

ҳужжатлардаги

замонавий

норматив

-

ҳуқуқий

воқеъликларда

шахсий

ҳаёт

тушунчасининг

аниқ

таърифи

мавжуд

эмас

,

бироқ

унинг

ягона

тушунчасига

бўлган

зарурат

очиқ

ойдин

ва

ниҳоятда

долзарб

тусга

эга

.

Мазкур

институт

дастлаб

халқаро

даражада

1948

йилдаги

Инсон

ҳуқуқлари

умумжаҳон

декларациясида

мустаҳкамланган

бўлиб

,

унинг

12-

моддасига

кўра

:

ҳеч

кимнинг

шахсий

ва

оилавий

ҳаётига

ўзбошимчалик

билан

аралашиш

,

уй

-

жойи

дахлсизлигига

,

унинг

ёзишмалари

сирига

ёки

унинг

номус

ва

шаънига

ўзбошимчалик

билан

тажовуз

қилиниши

мумкин

эмас

.

Ҳар

бир

инсон

худди

шундай

аралашув

ёки

тажовуздан

қонун

орқали

ҳимоя

қилиниш

ҳуқуқига

эга

.

1948

йилдаги

Инсон

ҳуқуқлари

умумжаҳон

декларацияси

ўзига

хос

ҳуқуқий

мўлжал

бўлди

ва

инсон

ҳуқуқлари

,

шу

жумладан

,

шахсий

ҳаёт

сирига

бўлган

ҳуқуқни

стандартлаштиришнинг

бошланишига

асос

солди

.

Кейинчалик

ушбу

ҳуқуқ

халқаро

-

ҳуқуқий

ва

давлатнинг

ички

қонунлиги

билан

тартибга

солина

бошлади

.

Бундан

ташқари

,

Инсон

ҳуқуқлари

умумжаҳон

декларацияси

инсон

ҳуқуқларининг

чегараланиши

асосларини

яратди

ва

қуйидаги

мазмунда

ифодаланди

:

инсонинг

ҳуқуқ

ва

эркинликлари

қандайдир

бошқа

норматив

-

ҳуқуқий

(

қонун

ости

)

ҳужжати

асосида

эмас

,

балки

қонун

асосида

чекланиши

мумкин

.

Инсон

ҳуқуқлари

умумжаҳон

декларациясидан

кейин

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқи

қуйидаги

ҳужжатларда

ўз

ифодасини

топди

.

1966

йилдаги

Фуқаролик

ва

сиёсий

ҳуқуқлар

тўғрисидаги

халқаро

пактнинг

17-

моддасига

кўра

,

ҳеч

ким

ўзининг

шахсий

ва

оилавий

ҳаётига

ўзбошимчалик

ёки

ноқонуний

тарзда

аралашишга

,

ўзининг

уй

-

жойи

ёки

ёзишмалари

сири

дахлсизлигига

ўзбошимчалик

ёки

ноқонуний

тарзда

тажовуз

қилинишига

ёки

унинг

ор

-

номуси

ва

шаънига

ноқонуний

тажовуз

килинишига

дучор

этилиши

мумкин

эмас

.

Ҳар

бир

инсон

худди

шундай

аралашув

ёки

тажовузлардан

қонун

орқали

ҳимоя

этилиш

ҳуқуқига

эга

.

1950

йил

4

ноябрдаги

Инсон

ҳуқуқлари

ва

асосий

эркинликларини

ҳимоя

қилиш

тўғрисида

ги

Конвенциянинг

8-

моддасида

белгиланишича

,

ҳар

ким

ўзининг

шахсий

ва

оилавий

ҳаёти

,

ўзининг

турар

жойи

ва

ўзининг

хат

-

хабарлари

ҳурмат

қилиниши

ҳуқуқига

эга

.

Бу

ҳуқуқнинг

амалга

оширилишида

давлат

маъмурлари

томонидан

аралашувга

йўл

қўйилмайди

,

бундай

аралашув

қонунда

назарда

тутилган

ҳамда

демократик

жамиятда

миллий

хавфсизлик

ва

жамоат

тартиби

,

мамлакатнинг

иқтисодий

фаровонлиги

манфаатларида

,

тартибсизликлар

ёки

жиноятларни

бартараф

этиш

мақсадида

,

соғлиқни

сақлаш

ёки

маънавиятни

муҳофаза

қилиш

ёки

бошқа

шахсларнинг

ҳуқуқ

ва

эркинликларини

ҳимоя

қилиш

учун

зарур

бўлган

ҳоллар

бундан

мустасно

.

Айнан

шундай

қоидалар

МДҲнинг

1995

йилдаги

Инсоннинг

ҳуқуқлари

ва

асосий

эркинликлари

тўғрисидаги

Конвенцияси

9-

моддасида

[7, 15-

бет

.],

1969

йилдаги

Инсон

ҳуқуқлари

тўғрисидаги

Америка

конвенция

[8, 723-

бет

.], 1994

йилдаги

Инсон

ҳуқуқлари

хартиясиниг

17-

моддасида

[9,

71-

бет

.]

назарда

тутилган

.

Бундан

ташқари

,

мазкур

масалада

суд

органларининг

ролини

ҳам

қайд

этиш

лозим

.

Уларнинг

фаолияти

ва

амалиёти

таҳлили

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқни

ҳимоя

қилиш

соҳасини

халқаро

-

ҳуқуқий

тартибга

солишнинг

муҳим

элементи

ҳисобланади

.

Хусусан

,

Инсон

ҳуқуқлари

бўйича

Қўмита

,

инсон

ҳуқуқлари

бўйича

Европа

Комиссияси

ва

инсон

ҳуқуқлари

бўйича

Европа

судининг

қарорлари

алоҳида

ўрин

тутади

[10, 28-

бет

.].

Бугунги

кунда

Европанинг

20

дан

ортиқ

давлатларида

шахсий

маълумотларни

ҳимоя

қилишга

қаратилган

қонунлар

қабул

қилинган

ва

шунингдек

,

шахсий

маълумотларни

ҳимоя

қилиш

бўйича

мустаъқил

Вакилликлар

жорий

қилинган

.

Қолаверса

,

1998

йил

24

октябрдан

бошлаб

Европа

Иттифоқининг

барча

мамлакатларида

шахсий

маълумотларни

ҳимоя

қилишнинг

ягона

бирхиллаштирилган

тизими

жорий

қилинганлиги

ва

у

бир

вақтнинг

ўзида

телекоммуникациялар

соҳасини

ҳам

қамраб

олганлиги

мазкур

соҳа

ҳуқуқий

муҳофазага

нақадар

эҳтиёж

сезганлигидан

далолатдир

[11, 82-83

бет

.].

Ўз

навбатида

, XX

асрнинг

иккинчи

яримидан

бошлаб

инсон

ҳуқуқлари

ва

асосий

эркинликларини

ҳимоя

қилиш

соҳасини

халқаро

-

ҳуқуқий

тартибга

солиш

давлатларнинг

ички

қонунчилигига

ҳам

таъсир

ўтказа

бошлади

.

Бироқ

мазкур

ҳуқуқни

конституциявий

белгилашнинг

хорижий

тажрибаси

турличадир

.

ГФРнинг

Конституциясида

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқ

хусусида

ҳеч

қандай

қоида

белгиланмаган

.

Мазкур

Конституциянинг

10-

моддасида

ёзишмалар

сири

,

почта

ва

телеалоқалар

сири

бузилмаслиги

белгиланган

.

Францияда

шахсга

тааллуқли

маълумотлар

дейилганда

ҳар

қандай

шаклда

ифодаланадиган

,

жисмоний

шахсга

тегишли

бўлганлиги

муносабати

бевосита

ёки

билвосита

уни

идентификациялайдиган

,

жисмоний

ва

юридик

шахслар

томонидан

қайта

ишланадиган

маълумотлар

тушунилиши

белгиланган

[12, 24-

бет

.].

Айрим

давлатлар

,

масалан

,

Испания

моддий

элтувчига

асосий

эътибор

қаратилади

ва

ахборот

моддий

элтувчисиз

юридик

кучга

эга

бўлмаслиги

эътироф

этилади

.

Шахсга

тааллуқли

маълумотларни

муҳофаза

қилишга

қаратилган

Канада

қонуни

шахсга

тааллуқли

маълумотларни

муҳофаза

қилиш

ва

ўзи

ҳақидаги

маълумотларга

рухсатнинг

мавжудлиги

ҳуқуқини

амалга

оширишнинг

реал

механизмларини

белгилайди

.

Ушбу

қонун

ҳужжатига

мувофиқ

,

шахсга

тааллуқли

маълумотлар

деганда

,

ҳар

қандай

шаклда

ифодаланган

аниқ

индивид

тўғрисидаги

маълумотлар

,

шу

жумладан

,

миллати

,

ирқи

,

терисининг

ранги

,

дини

,

ёши

,

маълумоти

,

соғлиги

,

молиявий

аҳволи

,

шахсий

қарашлари

тўғрисидаги

маълумотлар

ва

шу

кабилар

тушунилади

[13, 223-

бет

.].

1989

йилда

Японияда

Маъмурий

органлар

томонидан

сақланадиган

,

қайта

ишланадиган

шахсий

маълумотлар

тўғрисидаги

қонуни

қабул

қилинди

[14,

69-

бет

.].

Ўзбекистон

Республикасида

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқ

дастлаб

Ўзбекистон

Республикаси

Конституциясининг

13-

моддасида

назарда

тутилган

бўлиб

,

унга

кўра

,

Ўзбекистон

Республикасида

демократия

умуминсоний

принципларга

асосланади

,

уларга

кўра

инсон

,

унинг

ҳаёти

,

эркинлиги

,

шаъни

,

қадр

-

қиммати

ва

бошқа

дахлсиз

ҳуқуқлари

олий

қадрият

ҳисобланади

.

Демо

-

кратик

ҳуқуқ

ва

эркинликлар

Конституция

ва

қонунлар

билан

ҳимоя

қилинади

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

57

А

.

А

.

Азизхўжаевнинг

фикрича

,

инсоннинг

шаъни

ва

ор

-

номуси

ҳам

дахлсиз

ҳисобланади

.

Ҳеч

ким

инсоннинг

шахсий

ёки

оилавий

ҳаётига

ўзбошимчалик

билан

аралашиши

,

оилавий

сир

-

асрорларини

ошкор

қилиши

,

инсоннинг

уй

-

жой

дахлсизлигига

тажовуз

қилиши

мумкин

эмас

.

Инсонни

камситиш

,

обрўсизлантириш

,

ҳақорат

қилиш

,

таҳқирлаш

қонунга

хилоф

хатти

-

ҳаракат

ҳисобланади

ва

бундай

ҳаракатлар

учун

қонун

бўйича

тегишли

жавобгарлик

белгиланган

.

Инсон

ҳаётига

тажовуз

қилиш

эса

энг

оғир

жиноят

ҳисобланади

[15, 63-64-

бет

.].

Конституциямизнинг

25-

моддасига

кўра

,

эса

ҳар

ким

эркинлик

ва

шахсий

дахлсизлик

ҳуқуқига

эга

.

Ҳеч

ким

қонунга

асосланмаган

ҳолда

ҳибсга

олиниши

ёки

қамоқда

сақланиши

мумкин

эмас

.

Ш

.

Саъдуллаевнинг

фикрича

,

эркинлик

ва

шахсий

дахлсизлик

ҳуқуқи

бу

ҳар

бир

инсон

туғилиши

билан

қўлга

киритадиган

,

ҳар

ким

эркин

,

ўз

ихтиёри

бўйича

ҳаракат

қилиши

,

ўзганинг

шахсий

эркинлиги

ва

дахлсизлигига

зиён

етмайдиган

тарзда

юриш

-

туришни

танлаш

имконини

берувчи

ҳуқуқдир

.

Шахснинг

эркинлиги

жамиятдаги

ахлоқ

меъёрлари

доирасидан

чиқмаслиги

ва

қонун

асосида

бўлиши

керак

,

яъни

шахс

ҳар

қандай

ҳаракатни

қонун

ва

қонун

ҳужжатларида

ман

этилмаган

ва

ҳуқуқий

кўрсатмаларга

зид

келмаган

тақдирда

,

амалга

ошириши

мумкин

.

Эркинлик

ва

шахсий

дахлсизликлар

қонун

билан

кафолатланади

ва

фақатгина

қонунда

белгиланган

тартибда

ваколатли

давлат

органлари

томонидан

чекланиши

мумкин

[16, 137-

бет

.].

Шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

ҳуқуқининг

тўғридан

-

тўғри

ифодаланиши

Конституциянинг

27-

моддасида

назарда

тутилган

.

Мазкур

нормаган

кўра

,

ҳар

ким

ўз

шаъни

ва

обрўсига

қилинган

тажовузлардан

,

шахсий

ҳаётига

аралашишдан

ҳимояланиш

ва

турар

жойи

дахлсизлиги

ҳуқуқига

эга

.

Ҳеч

ким

қонун

назарда

тутган

ҳоллардан

ва

тартибдан

ташқари

бировнинг

турар

жойига

кириши

,

тинтув

ўтказиши

ёки

уни

кўздан

кечириши

,

ёзишмалар

ва

телефонда

сўзлашувлар

сирини

ошкор

қилиши

мумкин

эмас

.

И

.

И

.

Насриевнинг

фикрича

,

дарҳақиқат

,

ҳеч

кимдан

унинг

келиб

чиқишига

ёки

қариндошларининг

ишчанлик

обрўсига

,

интим

алоқаларига

,

оиласи

аҳволининг

молиявий

таъминлаш

манбаларига

ва

бошқа

шу

кабиларга

дахлдор

маълумотларни

талаб

қилиш

мумкин

эмас

.

Ҳар

бир

одам

ёзишмалар

,

телефон

орқали

сўзлашувлар

,

почта

,

телеграф

хабарлари

ва

бошқа

хабарларни

сир

сақлаш

ҳуқуқига

эга

.

Шунинг

учун

хат

-

хабарларни

ва

бошқа

почта

орқали

жўнатмаларни

очиш

,

телефон

орқали

сўзлашувларни

эшитиш

тақиқланади

[17, 82-83-

бет

.].

Айрим

мутахассисларнинг

таъкидлашича

,

ўзининг

сифатларига

маънавий

-

ахлоқий

баҳо

бериш

доим

шахсий

бўлиб

,

субъектив

характерга

эга

.

Шу

боис

у

ижтимоий

фикр

билан

мос

келиши

ёки

мос

келмаслиги

мумкин

.

Шунга

қарамасдан

,

шахснинг

қадр

-

қиммати

,

шахсни

ички

ўзини

ўзи

баҳолаши

мезони

ва

жамиятнинг

унга

берган

баҳоси

ўзаро

бир

-

бирига

боғланган

мезонлардир

.

Шунинг

учун

ҳам

инсоннинг

шаън

ва

қадр

-

қиммати

катта

ижтимоий

аҳамиятга

эга

бўлиб

,

қонун

томонидан

ҳимоя

қилинади

[18, 146-

бет

.].

Конституциямизнинг

27-

моддаси

2-

қисмида

белгиланган

қоидалар

ҳабеас

корпус

институти

билан

чамбарчас

боғлиқ

.

Зеро

,

қонуний

асосларсиз

тинтув

ўтказиш

ҳар

доим

тақиқланади

.

Маълумки

,

ҳабес

корпус

институти

шахсий

дахлсизликни

таъминлашда

алоҳида

ўрин

тутади

.

Б

.

Абдуллаевнинг

фикрича

,

фуқаронинг

қамоққа

олиниши

қонунийлиги

судлар

томонидан

кўриб

чиқилишини

талаб

қилиш

ҳуқуқи

- “Habeas Corpus Act”

илк

бор

1679

йил

26

майда

Англияда

қабул

қилинган

бўлиб

,

қамоққа

олиш

устидан

шикоят

қилиш

ва

ноқонуний

ушлаб

турилган

шахсни

дарҳол

озод

қилишнинг

дастлабки

кўриниши

эди

.

У

инсоният

тарихида

ўзбошимчалик

билан

ҳибсга

олишни

чеклаган

биринчи

ҳужжатдир

.

Унда

ҳеч

бир

озод

,

эркин

фуқаро

суд

қарорсиз

ушлаб

турилиши

,

қамоққа

олиниши

,

мулкидан

маҳрум

қилиниши

,

қонун

ташқари

деб

эълон

қилиниши

,

қувғинга

олиниши

мумкин

эмас

дейилади

[19, 19-

бет

.].

Шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

ҳуқуқи

белгиланган

қонун

ҳужжатлари

туркумига

Ўзбекистон

Республикасининг

Фуқаролик

кодексини

ҳам

киритиш

мумкин

.

ФКнинг

99-

моддасида

бир

қатор

шахсий

номулкий

ҳуқуқлар

жумласига

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

ҳуқуқи

ҳам

киритилган

.

Номоддий

неъматлар

жумласига

киритилган

ҳаёт

,

саломатлик

,

шахсий

дахлсизлик

,

инсоннинг

жисмоний

ҳолати

билан

боғлиқ

бўлиб

,

туғилган

пайтидан

унга

тегишлидир

.

Ҳаёт

энг

асосий

номоддий

неьмат

сифатида

қолган

барча

ҳуқуқларни

келтириб

чиқаради

[20, 281-

бет

.].

Ўзбекистон

Республикаси

Жиноят

кодексининг

144-

моддасида

фуқароларнинг

шахсий

ҳаётига

доир

маълумотларни

ошкор

этиш

жиноий

жавобгарликка

тортилиши

назарда

тутилган

бўлса

,

Жиноят

процессуал

кодекснинг

бир

қатор

моддалари

(17-19,

88-

моддаси

)

да

шахсий

ҳаёт

дахлсизилигига

оид

нормалар

мустаҳкамланган

.

Масалан

,

ЖПКнинг

17-

моддасига

3-

қисмига

кўра

,

инсон

шаъни

ва

қадр

-

қимматини

камситадиган

,

унинг

шахсий

ҳаётига

тааллуқли

маълумотлар

тарқалиб

кетишига

олиб

келадиган

,

соғлиғини

хавф

остига

қўядиган

,

асоссиз

равишда

унга

жисмоний

ва

маънавий

азоб

-

уқубат

етказадиган

ҳаракатлар

қилиш

ёки

қарорлар

чиқариш

тақиқланади

.

Шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

ва

у

билан

боғлиқ

муносабатларга

оид

нормалар

амалдаги

бир

қатор

қонун

ҳужжатларида

назарда

тутилган

бўлиб

,

улар

жумласига

Ўзбекистон

Республикасининг

Ахборот

олиш

кафолатлари

ва

эркинликлари

тўғрисида

ги

,

Оммавий

ахборот

воситалари

тўғрисида

ги

қонунлар

ва

бошқа

қонун

ҳамда

қонун

ости

ҳужжатлари

киради

.

Таъкидлаш

лозимки

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

бўлган

ҳуқуқни

тартибга

солувчи

мавжуд

норматив

массив

жуда

кенг

,

бироқ

кўплаб

нормалар

бир

-

бирини

такрорлайди

,

айримларини

эса

бугунги

кунда

ўзгартиришни

талаб

қилади

.

Мазкур

муносабатларни

тартибга

солишга

қаратилган

амалдаги

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатларда

шахсий

ҳаёт

”, “

шахсий

ҳаёт

дахлсизлиги

ҳуқуқи

”,

шунингдек

давлат

(

жамоат

)

манфаатлари

каби

муҳим

тушунчаларнинг

ифодаланмаганлиги

қонунчиликдаги

ўзига

хос

бўшлиқ

ҳисобланади

ва

бу

ҳолат

шахсий

ҳаётга

турли

асоссиз

аралашувларни

рўй

беришига

имкон

беради

.

Бу

эса

ўз

навбатида

фуқароларнинг

қонуний

манфаатларини

тўлиқ

таъминлашга

тўсқинлик

қилади

ва

айрим

ўринларда

суиистеъмолликлар

ва

ҳуқуқбузарликларни

келтириб

чиқаради

.

Шу

боис

,

шахсий

ҳаёт

дахлсизлигига

оид

миллий

қонунчиликни

ҳуқуқни

қўллаш

амалиётидаги

муаммолар

ҳамда

халқаро

-

ҳуқуқий

стандартлардан

келиб

чиқиб

такомиллаштириш

долзарб

масаладир

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

58

Адабиётлар

рўйхати

:

1.

Насриев

И

.

Шахсий

номулкий

ҳуқуқларни

амалга

ошириш

ва

муҳофаза

қилишнинг

фуқаролик

-

ҳуқуқий

муаммолари

. –

Т

.

Ғафур

Ғулом

номидаги

нашриёт

-

матбаа

ижодий

уйи

, 2006. –

Б

37.

2.

Урофский

Мелвин

И

.

Права

человека

.

Свобода

личности

и

Билль

о

правах

. –

США

, 2004. –

С

. 48.

3.

Права

человека

:

итоги

века

,

тенденции

,

перспективы

/

Под

общ

.

ред

.

Е

.

А

.

Лукашевой

. –

М

.,

2002. –

С

. 5.

4.

Кадников

Б

.

Н

.

Уголовно

-

правовая

охрана

непри

-

косновенности

частной

жизни

. –

М

., 2008. –

С

.6.

5.

Балашкина

И

.

В

.

Неприкосновенность

частной

жизни

как

объект

конституционно

-

правового

регулирования

//

Право

и

политика

. – 2007. –

7. –

С

.

92 – 105.

6.

Беляева

Н

.

Г

.

Право

на

неприкосновенность

частной

жизни

:

соотношение

международно

-

правовой

и

внутригосударственной

регламентации

:

Дисс

. ...

канд

.

юрид

.

наук

. –

Казань

, 2000. –

С

.4.

7.

Бюллетень

международных

договоров

. – 1995. –

2.

8.

Международные

акты

о

правах

человека

:

Сборник

документов

. –

М

., 1998. –

С

. 723.

9.

Арабская

хартия

прав

человека

//

Вестник

МГУ

.

Серия

11 "

Право

". – 1997. –

5. –

С

. 71.

10.

Европейский

суд

по

правам

человека

, "Case of

Klass and Others: Judgement of 6 September 1978", Se-
ries A N 28 (1979).

Дело

Malone vs. Commissioner of

Police, 2 All E.R. 620 (1979).

См

.

также

"Secret Surveil-

lance and the European Convention on Human Rights",
Stanford Law Review 1113, 1122 (1981

г

.).

11.

Насриев

И

.

Шахсий

номулкий

ҳуқуқларни

амалга

ошириш

ва

муҳофаза

қилишнинг

фуқаролик

-

ҳуқуқий

муаммолари

. –

Т

.

Ғ

.

Ғулом

нашриёти

, 2006. –

Б

.

82-83.

12.

Закон

Франции

Об

информатике

,

картотеках

и

свободах

// http://www.gdf.ru

13.

Михеева

М

.

Р

.

Проблема

правовой

защиты

персональных

данных

(

исследование

по

программе

малых

грантов

).

14.

Иванский

В

.

П

.

Правовая

защита

информации

о

частной

жизни

граждан

.

Опыт

современного

правового

регулирования

.

Монография

. –

М

.:

Изд

-

во

РУДН

, 1999.

С

. 69.
15.

Ўзбекистон

Республикасининг

конституциясига

шарҳ

. –

Т

.

Ўзбекистон

, 2013. –

Б

. 63-64.

16.

Ўзбекистон

Республикасининг

конституциясига

шарҳ

. –

Т

.

Ўзбекистон

, 2013. –

Б

.137.

17.

Насриев

И

.

Шахсий

номулкий

ҳуқуқларни

амалга

ошириш

ва

муҳофаза

қилишнинг

фуқаролик

-

ҳуқуқий

муаммолари

. –

Т

.

Ғ

.

Ғулом

нашриёти

, 2006. –

Б

.

82-83.

18.

Ўзбекистон

Республикасининг

конституциясига

шарҳ

. –

Тошкент

:

Ўзбекистон

, 2013. –

Б

. 146.

19.

Абдуллаев

Б

. “Habeas Corpus Act” –

институти

ва

унинг

тарихий

ривожланиш

босқичлари

//

Ҳуқуқ

ва

бурч

. 2013. -

6. –

Б

19.

20.

Ўзбекистон

Республикаси

Фуқаролик

кодексига

шарҳ

. I-

жилд

. –

Тошкент

: Vektor-Press, 2010. –

Б

. 281.

N. Salaev

Acting Associate Professor of the Department of

«Criminal law and criminology», TSUL

CRIMINAL PUNISHMENT: THE ATTEMPT OF SOCIAL

AND PHILOSOPHICAL UNDERSTANDING

Annotation:

this article is devoted to the study of

criminal punishment, which is one of the topical issues of
criminal law. The article provides an analysis in terms of
scientific, legal, social and philosophical approach such
controversial issues as the purpose, nature, and execution
of the punishment.

Key words:

crime, punishment, prevention, the pur-

pose of the punishment, impositionof a punishment,
execution of punishment, differentiation of responsibility

Аннотация

:

мазкур

мақола

жиноят

ҳуқуқидаги

энг

долзарб

мавзулардан

бири

жиноий

жазо

масаласига

бағишланган

.

Мақолада

жиноий

жазонинг

мақсади

унинг

моҳияти

ва

ижро

этилишига

оид

баҳс

-

мунозараларга

сабаб

бўлиб

келаётган

муаммоли

масалалар

илмий

,

ҳуқуқий

,

ижтимоий

ва

фалсафий

нуқтаи

назардан

таҳлил

этилган

.

Калит

сўзлар

:

ж

иноят

,

жазо

,

олдини

олиш

,

жазо

мақсади

,

жазо

тайинлаш

,

жазони

ижро

этиш

,

дифференциация

Аннотация

:

данная

статья

посвященаизучению

уголовного

наказания

,

которое

является

одной

из

ак

-

туальных

тем

уголовного

права

.

В

статье

проведён

анализ

с

точки

зрениянаучного

,

правового

,

социального

и

философского

подхода

таких

спорных

вопросов

,

как

цели

,

сущность

и

применение

наказания

.

Ключевые

слова

:

Преступление

,

наказание

,

предупреждение

,

цель

наказания

,

назначение

наказания

,

исполнение

наказания

,

дифференциация

ответсвенности

.

Before human civilization stay many issues, pending

its complete and comprehensive solutions. One of the
most complex and cross-cutting problems, for centuries
agitated the minds of ordinary citizens, scientists, politi-
cians, sociologists, philosophers, statesmen and religious
figures, facing the society and the state is the problem of
criminal punishment. At first glance, this problem may
seem outdated, known to everyone that has a fairly simple
solutions. And what is the true situation? No, everything is
not so simple. Even we can say that interest in science of
penology, specializing in the study of this problem is in-
creasing with each passing day. In this sense, we are talk-
ing about the purpose of criminal sanctions (what the state
needs this measure), its content (gravity or “softness”) and
application (appointment and execution of punishment).
These three components in its unity and reflect the true
fundamental value of punishment. In turn, the essence of
criminal punishment has deep philosophical meaning.
Therefore, for its deep understanding it is essential to hold
a philosophical approach.

So, the first question is - the purpose of punishment. In

the legislation of many states the purpose of punishment
carries similarity, though they have some distinctive as-
pects. But in most states and in general, the criminal law
doctrine of punishment is applied in order to re-convict,
obstruction to continue criminal activities, restoration of
social justice, and to prevent the commission of crimes
convicts and others. Unfortunately, these objectives all


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

59

cause well-founded doubts. Ordinary citizens and a group
of researchers are taking this purpose only as fiction, say-
ing that in fact the penalty rewarded the criminal state and
society. Others, in turn, noted that this position is no more
than ignorance and narrow-mindedness. In their view, the
purpose of punishment is rehabilitation of the offender and
return to society. There is also a point of view, according
to which, the criminal punishment in any country is nothing
more than a measure of protection of society from criminal
encroachments. Therefore, what would be a more correct
view? Perhaps, each of them is partially valid? Maybe all
of these ideas are wrong. Questions, questions ... and the
answer, as if not visible!

So, next question - the debate about the existence of

serious or milder punishment. In recent years, increasing
the supporters of the liberalization of criminal penalties as
one of the basic requirements of democracy. The vast
majority of countries around the world consistently
liberalize criminal laws in their system of criminal
penalties. In this sense, the focus is on improving the
efficiency of the educational function of punishment. Other
experts, meanwhile, expressed apprehension that the
liberalization of punishment may inflict serious damage to
the state's ability to provide effective response to crime. In
addition, it is noted that the liberalization of criminal
penalties will cause the birth of a certain irresponsibility in
people who are prone to commit crimes, while certainly
aroused the members of society who have suffered from
the fact of committing a crime of hatred and distrust of the
state. On this occasion, even the world’s religious leaders
stress that the principle of retaliation, “eye for an eye,
blood for blood”, proclaimed in the sacred books, is
wrongful.

In fact, what opinion carries more weight? On the one

hand, the inefficiency of grave, even very serious penalties
in the fight against crime was confirmed in a variety of
examples, there are also many reasons to prove the
effectiveness of liberal punishment to achieve penal
purpose, in recent years, it says that the punishment
should fit your substantiality content, in other words, if it
has no gravity, it loses all meaning.

So, another important issue - it is a question of applica-

tion of criminal punishment, i.e., its purpose and execu-
tion. So as to reflect the true content and nature of pun-
ishment, to achieve their objectives pursued, is of para-
mount importance its correct destination, as well as opti-
mal execution of the punishment. Therefore, no wonder
today, many experts around the world, looking for the rea-
sons for the ineffectiveness of the criminal law policy of
the state is not punishment policy, and prison policy. The
system of criminal penalties may be different, hard or soft,
liberal or oppressive vice versa, etc. But, if the penalty is
not imposed fairly and within the law, the question loses its
meaning. At the same time, if the sentence imposed, re-
gardless of its type, will not run optimally (in each case
provided for the full achievement of criminal sanctions), it
will also inevitably lead to the loss of any logic of punish-
ment.

To clarify the decision of the three groups of problems

it is advisable to use the “Golden Rule” philosophy that “In
the world there is no absolute truth, there is only relative.”
That’s what we want to emphasize that the aforemen-
tioned ideas may be to some extent partially correct and
appropriate.

So, speaking about the purpose of punishment, to ex-

press their ideas more realistically and accurately, we
have to pull back some of the accepted theories and hy-

potheses, bombastic ‘official’ views. The main purpose of
punishment - it faces the punishment of the offender. All
other objectives are hiding under the umbrella of the main
goals. Of course, in modern conditions of life for the more
optimal organization of further punishment states for pur-
poses such as education, training, prevention of criminal
sanctions, the provision of educational effect on others.
This is, in our opinion, correct. At the same time, we can-
not deny the existence of objective “punish” among other
purposes of punishment.

Speaking about the very serious issue of organizing a

discussion or vice versa liberal punishment, it can be ar-
gued endlessly. The system of penalties must be severe
and mild forms of punishment. Because they are, each in
his place may be needed in the interests of the state or
society. In addition, it is important to note that the system
of penalties must constantly be reformed on the basis of
prevailing realities in the life of society, ideological chang-
es taking place in people’s minds. Society and life does
not stand still, it continues indefinitely. What is now true
and useful, tomorrow it could be wrong, useless, in fact -
harmful.

Finally, the last question is the appointment and execu-

tion of punishment.

Again we return to the “relativity” of the theory. It would

not have been perfect system of penalties, if it is assigned
to the wrong, and executed far from optimal way, it will
remain ineffective. In imposing sentence, the basic princi-
ple should be the principle of differentiation. Here we are
talking about the possibility of assigning different punish-
ments for the perpetrators of the same crimes. Compli-
ance with this principle in sentencing is the only guarantee
of a fair punishment. Execution of the punishment - this is
a very delicate and controversial issue. For work with a
person bearing a danger to society, caused the harm to
another person, society or the state, to approach it from
the standpoint of achieving the purposes of punishment,
always recognized fully the complex activities. Its subtlety
is determined precisely by this. During the execution of
penalties the principle of differentiation should be a priori-
ty. The system of differentiated and individualized execu-
tion of punishment, taking into account the type and cate-
gory of the crime, its causes, the identity of the offender
and other circumstances, can be very effective. Most
countries of the world have long taken advantages of this
system for many years with great success using this
method. Full achievement of the objectives of punishment
in the process of its implementation is also considered one
of the most important tasks. In other words, a person who
commits a crime should primarily be punished for what he
did, at the same time to pass the stage of re-education.
The mechanism of execution of punishments should be
such that both can be achieved mutually agreed.

For crime prevention state can use a lot of techniques

and measures. Firstly, all the questions try to dispose the
economic side of the problem. How stable is the economic
situation in the country, so strong is the social situation in
the society. But, this is not a solution to the problem. Be-
cause, even if the prosperous economic situation cannot
do away with the crime. For, in such circumstances re-
ceive their different development, new forms of crime.
Thus, in many industrialized countries (e.g., in the US and
some European countries) is still not possible to put a bar-
rier to corruption offenses. As they say in some cases, the
idea is to do away with the crime - no more than a utopia.
This idea, in a certain part makes sense. The economic
aspect - this is not a complete solution. We want to say


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

60

that regardless of the conditions of life in society (econom-
ic development or lack of development), the punishment
for the state will always be important.

Therefore, it is in such a situation, the state with the

help of a punitive policy fights crime. But we should not
forget that the penalty (regardless of its level of severity or
mildness) can have a definite impact on the crime rate.
Even the pressure of serious penalties is not able to pro-
vide complete crime prevention.

Social punishment function serves to ensure the pros-

perity of society. In modern conditions of life, the focus is
given to enhance the educational value of punishment. As
for any problem leading criterion is the consciousness of
man. Without changing the attitude of people towards a
particular problem to solve it is impossible. An educational
aspect of the penalties is to encourage the person who
committed the crime feelings of regret in his act, achieve-
ment of obstruction and prevent such incidents in the fu-
ture.

In conclusion, we note that to achieve these objectives

in the formation of the criminal law and the penal policy of
the state, as well as the penal system, part of its base, in
the first place, should take into account existing in a par-
ticular society, socio-economic, political, ethno-cultural,
religious, spiritual, moral circumstances, as well as the
development of statehood and public relations, the need
for specific penalties in the social and criminological as-
pects of modern development trends of public opinion, the
level of awareness and compliance with the law, the legal
status of culture, scientific and theoretical achievements
and recommendations, international experience and the
generally recognized international legal standards, the real
social and regulatory capabilities of punishment.

At the same time, the criminal policy (repressive poli-

cies), designed to meet all of these circumstances, and
successfully carried out in life, however, in need of con-
stant reform. At the same time, should focus on its adapta-
tion to modern requirements, improvement of legislation,
the development of the sociology of criminal law. Only the
possibility of achieving the goals can be found under such
conditions.


Х

.

Абзалова

старший

преподаватель

кафедры

Уголовно

право

и

криминология

ТГЮУ

,

к

.

ю

.

н

.

УГОЛОВНО

-

ПРАВОВАЯ

,

КРИМИНОЛОГИЧЕСКАЯ

И

ВИКТИМОЛОГИЧЕСКАЯ

ХАРАКТЕРИСТИКА

УМЫШЛЕННОГО

УБИЙСТВА

Аннотация

:

Ушбу

мақолада

қасддан

одам

ўлди

-

ришнинг

жиноят

-

ҳуқуқий

таҳлили

моҳияти

ёритилган

,

ушюу

жиноятнинг

криминологик

ва

виктимологик

тав

-

сифи

таҳлил

қилинган

.

Калит

сўзлар

:

қасддан

одам

ўлдириш

,

сабаб

ва

шартлар

,

жиноят

-

ҳуқуқий

таҳлил

,

жабрланувчи

.

Аннотация

:

В

данной

статье

были

раскрыты

сущ

-

ность

уголовно

-

правового

анализа

умышленного

убий

-

ства

,

проанализированы

криминологическая

и

викти

-

мологическая

характеристика

данного

преступления

.

Ключевые

слова

:

умышленное

убийство

,

причины

и

условия

,

уголовно

-

правовой

анализ

,

потерпевший

.

Annotation:

In this article are disclosed essence of

the criminal and legal analysis of premeditated murder,
are analysed the criminological and victimological charac-
teristic of this crime.

Key words:

premeditated murder, reasons and condi-

tions, criminal-legal analysis, victim.

Забота

о

человеке

,

его

личных

правах

и

достоин

-

ствах

является

важной

задачей

любого

государства

.

Конституция

Республики

Узбекистан

в

своих

нормах

провозглашает

,

гарантирует

и

защищает

законные

права

и

интересы

личности

,

независимо

от

каких

-

либо

обстоятельств

.

Статья

24

Конституции

закрепляет

,

что

«

право

на

жизнь

есть

неотъемлемое

право

каждого

человека

и

посягательство

на

нее

является

тягчайшим

преступлением

» [1].

Данная

норма

Конституции

нашла

свое

отражение

и

в

уголовном

законодательства

.

Статья

2

УК

Респуб

-

лики

Узбекистан

выделяет

в

качестве

своей

основной

задачей

защиту

от

преступных

посягательств

лично

-

сти

,

ее

прав

и

свобод

.

В

связи

с

этим

УК

предусматри

-

вает

ряд

статьей

,

предусматривающих

ответствен

-

ность

за

противоправное

лишение

жизни

другого

че

-

ловека

статьи

97, 98, 99, 100, 101, 102

УК

.

При

этом

УК

предусматривает

три

вида

убийств

:

простое

(

часть

1

статьи

97),

квалифицированное

,

т

.

е

.

при

отягчающих

обстоятельствах

(

часть

2

статьи

97),

и

привилегиро

-

ванное

,

т

.

е

.

при

смягчающих

обстоятельствах

(

ст

.

ст

.

98 - 101).

При

этом

особое

теоретическое

и

практиче

-

ское

значение

имеет

изучение

простого

умышленного

убийства

.

Важность

уголовно

-

правовой

характеристики

умышленного

убийства

характеризуется

тем

,

что

пер

-

вая

статья

Особенной

части

УК

Республики

Узбеки

-

стан

начинается

именно

со

статьи

97,

предусматрива

-

ющей

ответственность

за

рассматриваемое

преступ

-

ление

,

которая

является

основным

составов

преступ

-

ления

в

отношении

других

видов

преступлений

,

преду

-

сматривающих

противоправное

лишение

жизни

друго

-

го

человека

.

Объектом

умышленного

убийства

явля

-

ются

общественные

отношения

,

которые

складывают

-

ся

по

поводу

реализации

человеком

естественного

,

подтвержденного

международными

и

конституцион

-

ными

актами

права

на

жизнь

,

и

обеспечивающие

без

-

опасность

жизни

.

Жизнь

как

объект

преступления

не


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

61

подлежит

качественной

или

количественной

оценке

.

Уголовный

закон

в

равной

мере

охраняет

жизнь

каждо

-

го

лица

независимо

от

состояния

его

здоровья

,

мо

-

ральных

свойств

и

т

.

д

.

Не

имеет

значения

возраст

,

состояние

здоровья

потерпевшего

или

его

«

социаль

-

ная

значимость

».

Уголовное

законодательство

Рес

-

публики

Узбекистан

не

допускает

лишения

жизни

и

безнадежно

больного

человека

даже

при

наличии

его

согласия

или

просьбы

(

эвтаназия

).

Именно

равноцен

-

ностью

объекта

объясняется

,

почему

причинение

смерти

человеку

,

ошибочно

принятому

за

другого

,

не

рассматривается

как

«

ошибка

в

объекте

»

и

не

влияет

на

квалификацию

содеянного

как

оконченного

убий

-

ства

.

Объективная

сторона

убийства

выражается

де

-

янием

в

форме

действия

или

бездействия

,

послед

-

ствий

в

виде

наступления

смерти

и

причинной

связи

между

ними

.

Как

правило

,

убийство

совершается

пу

-

тем

совершения

активных

физических

действий

,

нарушающих

анатомическую

целостность

органов

и

(

или

)

тканей

человека

.

В

ситуации

,

когда

умысел

на

убийство

возникает

у

виновного

непосредственно

во

время

совершения

иного

преступления

против

здоро

-

вья

потерпевшего

и

таким

образом

преступление

,

начатое

как

менее

тяжкое

,

перерастает

в

более

тяж

-

кое

,

все

содеянное

охватывается

составом

убийства

и

не

требует

дополнительной

квалификации

по

статьям

об

ответственности

за

преступления

против

здоровья

[4, 242-

стр

].

Равным

образом

не

требуется

дополни

-

тельной

квалификации

,

если

в

процессе

лишения

по

-

терпевшего

жизни

избирается

способ

,

связанный

с

причинением

ему

вреда

здоровью

.

Обязательное

условие

ответственности

за

убийство

наличие

при

-

чинной

связи

между

действием

(

бездействием

)

винов

-

ного

и

смертью

потерпевшего

.

Субъектом

умышленного

убийства

является

фи

-

зическое

вменяемое

лицо

,

достигшее

14

лет

(

за

со

-

вершение

умышленного

убийства

при

отягчающих

обстоятельствах

с

13

лет

).

Субъективная

сторона

преступления

характе

-

ризуется

прямым

умыслом

,

потому

что

лицо

,

совер

-

шающее

преступление

осознает

общественную

опас

-

ность

совершенного

деяния

,

предвидит

наступление

последствия

в

виде

смерти

потерпевшего

,

желает

ли

-

шить

его

жизни

.

При

этом

на

квалификацию

не

влияет

,

если

виновный

хотел

убить

одного

человека

,

а

на

са

-

мом

деле

причинил

смерть

другому

.

Уголовный

закон

говорит

о

причинении

смерти

другому

человеку

.

Как

мы

видим

,

умышленное

убийство

является

ос

-

новным

составом

преступления

в

группе

умышленных

преступлений

против

жизни

.

Умышленное

убийство

,

можно

определить

как

неправомерное

умышленное

лишение

жизни

другого

человека

.

В

данном

деянии

право

личности

на

жизнь

считается

непосредственным

объектом

преступления

.

На

наш

взгляд

,

данное

определение

должно

найти

свое

отражение

и

в

диспозиции

части

первой

статьи

97

УК

Республики

Узбекистан

.

Криминологическая

характеристика

умышленно

-

го

убийства

имеет

важное

значение

,

так

как

ее

преду

-

преждение

было

и

остается

одной

из

наиболее

акту

-

альных

задач

криминологической

науки

и

правоохра

-

нительных

органов

.

При

этом

,

важное

значение

имеет

изучение

детерминантов

умышленных

убийств

.

Зна

-

чение

конкретных

детерминантов

в

совершении

пре

-

ступления

заключается

в

том

,

что

она

как

бы

подтал

-

кивает

индивида

на

поступок

,

вызывает

у

него

реши

-

мость

совершить

преступление

.

Такими

условиями

могут

явиться

,

например

,

темная

улица

,

отсутствие

прохожих

-

свидетелей

,

беспомощное

состояние

потер

-

певшего

и

т

.

д

.

Человек

,

который

по

своим

психологи

-

ческим

качествам

и

свойствам

готов

совершить

пре

-

ступление

,

не

будет

его

совершать

при

отсутствии

благоприятной

обстановки

,

с

большим

риском

для

се

-

бя

,

так

как

в

нем

достаточно

велик

заложенный

приро

-

дой

инстинкт

самосохранения

.

Таким

образом

,

можно

сказать

,

что

наличие

у

лица

негативных

нравственно

-

психологических

свойств

,

качеств

и

характеристик

бу

-

дет

являться

причиной

совершения

конкретного

пре

-

ступления

,

а

наличие

конкретной

ситуации

-

условием

.

Причинами

совершения

умышленных

убийств

в

большинстве

случаев

признаны

следующие

факторы

:

Во

-

первых

,

неблагоприятная

экономическая

си

-

туация

.

Если

взглянуть

на

статистику

преступности

,

можно

заметить

,

что

основная

часть

умышленных

убийств

совершаются

по

мотивам

корысти

.

Согласно

статистическим

данным

,

в

2014

году

в

городе

Ташкен

-

те

было

совершено

122

умышленных

убийств

,

в

2015

году

– 107

умышленных

убийств

.

При

этом

около

30%

данных

преступлений

были

совершены

из

корыстных

побуждений

.

Во

-

вторых

,

неблагоприятная

атмосфера

в

семье

.

Основной

причиной

совершения

убийств

являются

бытовые

конфликты

,

состоящие

,

главным

образом

,

в

столкновении

интересов

субъекта

и

потерпевшего

,

интересов

третьих

лиц

,

которые

они

отстаивают

.

Сложная

система

межличностных

отношений

,

взаим

-

ных

воздействий

предопределяет

поведение

людей

в

быту

,

в

то

время

как

пробелы

в

нравственном

воспи

-

тании

и

сформировавшаяся

на

этой

основе

негативная

личностная

установка

способствует

совершению

«

бы

-

товых

»

преступлений

» [5, 5-

стр

].

Статистические

дан

-

ные

об

убийствах

в

США

на

2015

год

показывают

,

что

2801

потерпевших

были

знакомы

с

потерпевшим

, 622

супругом

, 1099 –

одним

из

членов

семьи

, 365 –

дру

-

гом

потерпевшего

[7].

В

-

третьих

,

недостатки

в

воспитании

,

неблагопо

-

лучное

окружение

,

недостатки

системы

социальной

занятости

.

В

последнее

время

в

криминологической

литературе

все

чаще

стало

говориться

о

криминоген

-

ном

значении

неправильной

организации

досуга

.

Ха

-

рактер

потребностей

и

круг

интересов

(

увлечений

)

лица

,

как

известно

,

влияет

на

его

ценностные

ориен

-

тации

.

Стоит

,

однако

,

отметить

,

что

в

одних

случаях

такие

явления

становятся

причиной

преступления

,

воздействуя

на

поведение

лица

через

его

сознание

.

В

других

-

лицо

избирает

иное

,

непреступное

поведение

,

независимо

от

воздействия

того

или

иного

явления

.

Поэтому

невозможно

через

причинность

объяснить

,

например

,

связь

между

возрастом

преступников

(

убийц

),

их

образованием

,

а

порой

даже

такими

явно

антисоциальными

явлениями

,

как

употребление

алко

-

голя

,

наркотиков

-

и

общим

состоянием

преступлений

(

убийств

).

Говоря

об

условиях

совершения

убийств

,

в

первую

очередь

,

следует

отметить

,

что

совершению

данного

преступления

способствуют

пьянство

,

алкоголизм

и

наркомания

.

К

числу

условий

,

способствующих

совер

-

шению

убийств

,

относится

и

помощь

соучастников

.

Совместные

действия

преступников

,

как

известно

,

по

-

вышают

возможности

исполнителя

,

облегчают

осу

-

ществление

намеченного

преступного

плана

.

Также

недостатки

правоохранительной

деятельности

оказы

-

вают

благоприятное

влияние

на

преступность

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2016

3

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

62

Виктимологическая

характеристика

умышленно

-

го

убийства

предопределяется

тем

,

что

нередко

пове

-

дение

самого

потерпевшего

играет

ключевое

значение

при

совершении

преступления

.

Виктимное

поведение

также

является

одним

из

основных

условий

,

облег

-

чающих

совершение

умышленного

убийства

.

Необходимо

отметить

,

что

при

убийстве

жертва

определенным

образом

воздействует

на

преступника

и

формирует

у

последнего

побуждения

к

совершению

преступления

.

Это

особенно

касается

убийств

,

совер

-

шаемых

лицами

,

отбывшими

наказание

в

местах

ли

-

шения

свободы

;

здесь

во

многих

случаях

потерпевший

«

молчаливо

»

соглашается

стать

жертвой

убийства

,

кооперируется

с

преступником

,

провоцирует

его

,

тол

-

кая

на

конкретные

действия

,

не

задумываясь

о

том

,

что

данные

действия

могут

прервать

ее

жизнь

.

Чаще

всего

это

случается

тогда

,

когда

преступник

и

жертва

совместно

употребляют

спиртное

,

злоупотребляя

им

,

совместно

приобретают

и

употребляют

наркотики

,

делят

краденные

деньги

,

ценности

,

вещи

и

т

.

д

.

Имеет

место

,

как

указывается

в

литературе

,

интеракция

,

вза

-

имодействие

и

обмен

элементами

причинности

:

жерт

-

ва

(

если

она

и

преступник

принадлежат

к

одной

и

той

же

субкультуре

)

в

силу

своего

характера

,

поведения

,

взглядов

,

стремлений

,

потребностей

,

мотивов

идет

навстречу

убийству

,

вызывая

его

против

себя

,

нередко

провоцируя

виновного

[3, 207-

стр

].

Очевидно

,

в

таких

случаях

вопрос

следует

решать

с

позиций

уголовного

права

для

справедливого

назначения

уголовного

нака

-

зания

.

Подобные

обстоятельства

должны

быть

по

-

дробно

изложены

в

приговоре

суда

.

В

известной

мере

эта

проблема

связана

с

профилактикой

как

виктимно

-

го

,

так

и

преступного

поведения

.

Некоторые

зарубежные

авторы

,

занимающиеся

виктимологическими

исследованиями

,

относительно

убийств

пишут

так

:

жертвой

убийства

чаще

других

ста

-

новится

тот

,

кто

не

знает

«

правил

игры

»

и

действует

вопреки

этим

«

правилам

»,

у

кого

скверный

характер

,

кто

упрям

,

неуступчив

,

придирчив

и

т

.

д

.

А

кто

знает

«

правила

игры

»,

тот

найдет

выход

из

положения

[6].

Следовательно

,

авторы

утверждают

,

что

жертвам

не

следует

вести

себя

виктимно

.

Во

многих

странах

организованы

институты

по

изу

-

чению

проблем

виктимологии

,

основными

задачами

которых

являются

:

исследование

специфики

связи

и

взаимоотношений

преступника

и

потерпевшего

с

це

-

лью

выделения

соответствующих

типологических

ос

-

нований

классификации

;

получение

информации

о

психоэмоциональных

и

физических

признаках

жертвы

;

выделение

значимых

специфических

черт

,

признаков

и

свойств

,

присущих

потерпевшим

конкретных

пре

-

ступлений

;

выявление

факторов

психологического

и

социально

-

психологического

характера

,

предопреде

-

ляющих

или

влияющих

на

поведение

потенциальной

жертвы

.

На

наш

взгляд

,

проведение

такого

рода

ис

-

следований

имеет

важное

значение

при

предупрежде

-

нии

умышленных

убийств

.

Это

также

соответствует

законодательным

основам

,

согласно

которым

сниже

-

ние

у

физических

лиц

риска

стать

потерпевшими

от

правонарушения

является

одной

из

приоритетных

за

-

дач

профилактики

правонарушений

[2].

Несмотря

на

то

,

что

в

целом

динамика

совершения

умышленных

убийств

имеет

тенденцию

снижения

,

од

-

нако

очевидно

особая

,

чрезвычайная

тяжесть

данного

вида

преступлений

,

ценность

объекта

уголовно

-

правовой

охраны

для

общества

подчеркивает

необхо

-

димость

продолжения

дальнейших

уголовно

-

правовых

и

криминологических

исследований

избранной

темати

-

ки

.

На

наш

взгляд

,

не

вызывает

сомнения

ценность

жизни

даже

одного

человека

,

по

этой

причине

,

пока

сохраняется

опасность

и

возможность

совершения

особо

опасных

криминальных

деяний

,

в

частности

умышленных

убийств

,

общество

не

может

и

не

должно

отказываться

от

поиска

путей

их

нейтрализации

,

улучшения

борьбы

с

ними

.

Список

литературы

:

1.

Конституция

Республики

Узбекистан

. –

Т

.:

«

Узбекистон

», 2014 –

С

. 10.

2.

Закон

Республики

Узбекистан

«

О

профилак

-

тике

правонарушений

»

от

14

мая

2014

года

ЗРУ

-

371.

3.

Абельцев

С

.

Н

.

Личность

преступника

и

про

-

блемы

криминального

насилия

. —

М

.:

ЮНИТИ

-

ДАНА

,

Закон

и

право

, 2000. – 420

с

.

4.

Бриллиантов

А

.

В

.,

Долженкова

Г

.

Д

.,

Иванова

Я

.

Е

.

и

др

.

Комментарий

к

Уголовному

кодексу

Россий

-

ской

Федерации

.

Под

ред

.

А

.

В

.

Бриллиантова

. «

Про

-

спект

», 2010. – 988

с

.

5.

Побегайло

Э

.

Ф

.,

Ревин

В

.

П

.,

Гордуз

Н

.

А

.

Уголовно

-

правовые

и

криминологические

аспекты

борьбы

с

бытовыми

насильственными

преступления

-

ми

. -

М

.: 1983. – 180

с

.

6. Eric W. Hickey. Encyclopedia of Murder and Vi-

olent

Crime.

(https://books.google.com/

books?isbn=076192437X)

7. https://www.statista.com/statistics/195327/murd

er-in-the-us-by-relationship-of-victim-to-offender/

Библиографические ссылки

Конституция Республики Узбекистан. - Т.: «Узбекистон», 2014 - С. 10.

Закон Республики Узбекистан «О профилактике правонарушений» от 14 мая 2014 года № ЗРУ-371.

Абельцев С.Н. Личность преступника и проблемы криминального насилия. — М.: ЮНИТИ-ДАНА, Закон и право, 2000. - 420 с.

Бриллиантов А.В., Долженкова Г.Д., Иванова Я.Е. и др. Комментарий к Уголовному кодексу Российской Федерации. Под ред. А.В. Бриллиантова. «Проспект», 2010. - 988 с.

Побегайло Э.Ф., Ревин В.П., Гордуз Н.А. Уголовно-правовые и криминологические аспекты борьбы с бытовыми насильственными преступлениями. - М.: 1983.- 180 с.

Eric W. Hickey. Encyclopedia of Murder and Violent Crime. (http$://book$.qooqlecom/

books?isbn=076192437X)

https://www.statista.com/statistics/195327/murd er-in-the-us-by-relationship-of-victim-to-offender/

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов