Чет эл элементи билан мураккаблашган деликт мажбуриятларни тартибга солишда коллизион тамойиллар

CC BY f
69-71
22
10
Поделиться
Маматкулов A. (2012). Чет эл элементи билан мураккаблашган деликт мажбуриятларни тартибга солишда коллизион тамойиллар. Обзор законодательства Узбекистана, (1), 69–71. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/13907
A Маматкулов, Генеральная прокуратура Республики Узбекистан

Старший преподаватель курсов высшего образования

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Деликт мажбуриятларни тартибга солишда баъзи ҳолларда жавобгарнинг манфаатларини инобатга олиш керак бўлиб қолади ва шунинг учун ҳам “lex actus” коллизион боғловчисини тулиқ четга суриб қўйиш нотўғри бўлар эди . Зарар етказилган жабрланувчининг ҳуқуқларини ҳимоя қилиниши фақатгина мулки ва манфаатлари жойлашган давлатнинг ҳуқуқи қўлланилган тақдирдагина кафолатланади.

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2012

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

70

А

.

М

.

Маматқулов

Ўзбекистон

Республикаси

Бош

прокуратурасининг

Олий

ўқув

курслари

катта

ўқитувчиси

ЧЕТ

ЭЛ

ЭЛЕМЕНТИ

БИЛАН

МУРАККАБЛАШГАН

ДЕЛИКТ

МАЖБУРИЯТЛАРНИ

ТАРТИБГА

СОЛИШДА

КОЛЛИЗИОН

ТАМОЙИЛЛАР

Деликт

мажбуриятларни

тартибга

солишда

баъзи

ҳолларда

жавобгарнинг

манфаатларини

инобатга

олиш

керак

бўлиб

қолади

ва

шунинг

учун

ҳам

“lex

actus”

коллизион

боғловчисини

тулиқ

четга

суриб

қўйиш

нотўғри

бўлар

эди

.

Зарар

етказилган

жабрланувчининг

ҳуқуқларини

ҳимоя

қилиниши

фақатгина

мулки

ва

манфаатлари

жойлашган

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланилган

тақдирдагина

кафолатланади

.

Бу

ҳолатда

жабрланувчининг

олдиндан

кўра

билиш

имкониятининг

кафолатланиши

,

зарар

етказувчига

олдиндан

кўра

билиш

имкониятини

кафолатланишига

нисбатан

кам

булмаган

аҳамиятга

эга

эканлигини

курсатиб

беради

.

Бундан

доимий

яшаётган

чет

эл

фуқаросининг

ҳуқуқлари

мазкур

давлатнинг

бошқа

фуқаролари

билан

бир

ҳилда

ҳимоя

қилинишини

назарда

тутади

,

деган

хулосага

келиш

мумкин

.

Мазкур

ҳолатда

тегишли

шахсга

нисбатан

камроқ

ҳимояни

назарда

тутган

бошқа

давлатнинг

ҳуқуқини

қўллаш

,

ушбу

фуқарони

бошқа

фуқаролар

олдида

тенглик

тамойилига

зид

равишда

ҳуқуқлари

бузилишига

олиб

келади

.

Шунинг

учун

деликт

мажбуриятларни

халқаро

ҳимоя

қилишга

қаратилган

Рим

II

Конвенцияси

қабул

қилиниш

жараёнида

ҳам

қизғин

муҳокама

қилинган

.

Агар

мазкур

давлат

жабрланувчининг

доимий

яшаш

жойи

ҳисобланса

суд

зарар

юзага

келган

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланилишига

афзаллик

бериши

керак

,

деган

таклиф

муҳокама

жараёнида

илгари

сурилади

1

.

Америка

қўшма

штатларнинг

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

бўйича

биринчи

қонунлар

тўплами

да

деликт

билан

боғлиқ

бўлган

охирги

ходиса

руй

берган

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланилиши

керак

деган

норма

белгиланган

.

Интранационал

деликтларда

зарарнинг

келиб

чиқиши

охирги

ҳодиса

бўлганлиги

учун

ушбу

ҳуқуқий

актга

нисбатан

“lex

injuriae”

коллизион

боғловчисини

қўллашни

назарда

тутади

.

Бизнинг

фикримизча

,

масалага

бундай

ёндашув

мантиқан

тўғри

ҳисоблангани

билан

баъзи

ҳолларда

энг

кичик

аҳамиятга

эга

бўлган

ходиса

ҳам

деликт

мажбуриятларни

вужудга

келтирувчи

асос

бўлиши

мумкин

.

Деликт

мажбуриятларни

тартибга

солувчи

коллизион

нормада

энг

аҳамиятли

бўлган

оҳирги

ходиса

тушунчасини

белгиланишининг

ўзи

мазкур

масаланинг

ечими

сифатида

хизмат

қилиши

мумкин

эди

.

Қонунчиликда

энг

аҳамиятли

ходиса

тушунчасини

белгилаб

қўйилиши

ва

ўта

эгилувчан

қоиданинг

амалиётда

қўллаш

мураккаблиги

ҳаракат

содир

этилган

жойнинг

ҳуқуқини

қўллашга

олиб

келиши

мумкин

.

Давлатлар

ўртасида

тузиладиган

икки

тарафлама

халқаро

шартномаларда

ёки

халқаро

конвенцияларда

юқоридаги

масаланинг

адолатли

ечимини

топишга

ҳаракат

қилинган

.

Хусусан

,

Рим

II

Конвенциясининг

4-

моддаси

, 1-

қисмида

назарда

тутилган

қоидада

агар

1

Opinion of the European Economic and Social Committee (note

5). OJ 2004. –P.4.

мазкур

ҳуқуқий

ҳужжатда

бошқача

қоида

назарда

тутилмаган

ҳолатда

шартномадан

ташқари

мажбуриятларга

нисбатан

қўлланиладиган

ҳуқуқ

,

зарар

келиб

чиқишига

олиб

келган

ходисалар

қайси

давлатда

рўй

берганидан

ёки

мазкур

ходисаларнинг

билвосита

оқибатлари

қайси

давлатда

юзага

келганидан

катъий

назар

зарар

келиб

чиққан

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланилади

”.

Ушбу

муносабатларни

тартибга

солишда

халқаро

Рим

II

конвенцияси

ҳам

“lex injuriae”

коллизион

боғловчисини

қўллайди

.

Конвенция

тегишли

муносабатларни

тартибга

солишда

келиб

чиқадиган

оқибатларни

бевосита

ва

билвосита

асосларига

таянади

.

Бизнинг

фикримизча

,

бевосита

ва

билвосита

оқибатлар

сифатида

шахснинг

соғлигига

зарар

етказилиши

(

бевосита

оқибатлар

)

ва

натижада

меҳнат

қобилятини

йўқотишини

(

билвосита

оқибатлар

)

келтириш

мумкин

.

Америка

қўшма

штатларининг

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

биринчи

қонунлар

тўплами

коллизион

омилларнинг

доираси

кенгроқ

бўлишига

қарамай

,

Рим

II

Конвенцияси

қоидалари

гарчи

коллизион

омиллар

доираси

асосий

зарарнинг

келиб

чиқиш

жойи

билан

чекланиб

қолсада

мазкур

конвенция

қоидалари

қўллаш

қулай

ва

аниқлик

касб

этади

.

Рим

II

Конвенциясининг

4-

моддаси

1-

қисмида

назарда

тутилган

норма

ҳуқуқий

табиатига

кўра

зарурат

бўлганида

эгилувчан

қоидани

қўллаш

учун

ишлаб

чиқилган

.

Мазкур

конвенциянинг

3-

моддасида

белгиланишича

,

“4-

модданинг

1-

кисмда

назарда

тутилган

давлатдан

ташқари

бошқа

давлат

билан

боғловчи

бошқа

аҳамиятлироқ

омиллар

мавжуд

бўлган

тақдирдагина

суд

мазкур

давлатнинг

ҳуқуқини

қўллаши

мумкин

”.

Тадқиқотчи

Гразианонинг

фикрича

,

замонавий

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

доирасида

илмий

изланишлар

олиб

борган

муаллифлар

“lex injuriae”

нинг

афзал

эканлигини

таъкидлаб

ўтишади

.

Чунки

,

ҳозирги

вақтда

деликт

ҳуқуқининг

индивидуал

ҳуқуқларни

ҳимоя

қилиш

,

зарарни

қоплаш

ва

ижтимоий

ҳавфларни

самарали

тақсимлаш

каби

мақсадлари

устун

туради

2

.

Мазкур

масалани

ҳал

этиш

бўйича

баъзи

давлатлар

қонунчилиги

ва

тадқиқотчиларнинг

ёндашувларини

таҳлил

этиш

лозим

.

Юқорида

таъкидлаб

ўтканимиздек

Рим

II

Конвенцияси

зарарли

оқибатлар

келиб

чиққан

давлатнинг

ҳуқуқига

афзаллик

беради

.

Бундан

ташқари

,

Европанинг

ижтимоий

ва

иқтисодий

қўмитаси

2004

йил

2

июлда

чиқарган

қарорига

асосан

зарар

етказишдан

келиб

чиқадиган

мажбуриятларни

тартибга

солишда

жабрланувчининг

давлати

ҳуқуқига

афзаллик

беради

ва

бир

пайтда

вақтда

зарар

етказган

тарафнинг

ҳам

манфаатларини

инобатга

олади

3

.

Греция

Фуқаролик

кодексининг

26-

моддасига

кўра

,

зарар

етказиш

оқибатида

келиб

чиққан

мажбуриятларга

нисбатан

ҳаракатлар

содир

этилган

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланилиши

қатъий

белгиланган

.

Испания

Фуқаролик

кодексининг

IV-

боби

10.9-

моддасида

асосан

шартномадан

ташқари

мажбуриятларга

нисбатан

мажбурият

юзага

келишига

сабаб

бўлган

ҳараркатлар

содир

этилган

давлатнинг

ҳуқуқи

билан

тартибга

солинади

.

Шунга

ўҳшаш

2

T.K.Graziano. Europ

ä

isches Internationales Deliktsrecht. – T

ü

b-

ingen, 2003. –P.50.

3

Opinion of the European Economic and Social Committee (note

5), OJ 2004 C241,

.5.1. –P.3.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2012

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

71

қоидалар

Польша

1

,

Люксембург

,

Швеция

2

ва

бошқа

бир

қатор

давлатларнинг

қонунчилигида

назарда

тутилган

.

Мазкур

қоида

Ўзбекистон

Республикаси

қонунчилигида

ҳам

назарда

тутилади

.

Австриянинг

1978

йил

15

июнда

қабул

қилинган

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонунининг

48-

моддасига

кўра

тарафлар

томонидан

шартномада

ҳуқуқни

танлаш

ҳолатлари

мавжуд

бўлмаган

тақдирда

шартномадан

ташқари

мажбуриятлар

ҳаркат

содир

этилган

давлатнинг

ҳуқуқи

билан

тартибга

солинади

3

.

Италиянинг

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўгрисида

ги

қонунинг

62.1-

моддасига

асосан

умумий

қоидаларга

асосан

зарар

келиб

чиққан

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланилсада

,

зарар

етказиш

бўйича

ҳаракатлар

содир

этилган

жойнинг

ҳуқуқининг

қўлланилиши

тўғрисида

жабрланувчи

тараф

фикр

билдириши

мумкин

.

Италия

давлати

халқаро

хусусий

ҳуқуқи

жабрланувчининг

манфаатларини

кўпрок

ҳимоя

қилишга

қаратилганлигини

таъкидлаб

ўтиш

лозим

.

Бундан

ташқари

Германия

Фуқаролик

Тузукларининг

Кириш

қонунидаги

коллизион

нормалар

ҳам

жабрланувчи

тарафнинг

манфаатларини

ҳимоя

қилишни

назарда

тутади

.

Жумладан

,

мазкур

қонуннинг

40-

моддасида

деликтларни

коллизион

тартибга

солишда

деликт

содир

этилган

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланиланилиши

ни

назарда

тутади

.

Бироқ

мазкур

модданинг

кейинги

бандида

жабрланувчи

унинг

ҳуқуқларига

зарар

етказилган

давлатнинг

ҳуқуқини

танлаши

ҳам

мумкин

деган

қоида

назарда

тутилган

.

Германия

ва

Италия

қонунчилигини

таҳлилига

назар

ташлайдиган

бўлсак

,

ушбу

давлатларнинг

қонунчилиги

жабрланувчининг

манфаатларини

ҳимоя

қилишда

бўлган

мойилликга

нисбатан

ёндашувларида

фарқлар

мавжуд

.

Яъни

,

Италия

қонунчилиги

бўйича

жабрланувчи

томонидан

ҳуқуқни

танлаш

имконяти

бўлмаганда

зарар

келиб

чиққан

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланиланилса

,

Германия

қонунчилиги

ҳаракатлар

содир

этилган

жойнинг

ҳуқуқига

ҳавола

қилади

.

Словакия

ва

Чехия

Республикаларида

Халқаро

хусусий

ва

процессуал

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонуннинг

15-

моддасига

асосан

, “

етказилган

зарарни

қоплаш

бўйича

даъволар

зарар

келиб

чиққан

жойнинг

ёки

етказилган

зарарни

қоплашни

талаб

этиш

ҳуқуқини

вужудга

келтирувчи

ходиса

рўй

берган

жойнинг

ҳуқуқи

билан

тартибга

солинади

.

Шартномалар

ва

бошқа

ҳуқуқий

ҳужжатлардан

келиб

чиқадиган

мажбуриятларни

ижро

этмасликдан

келиб

чиқадиган

зарар

бундан

мустаснодир

”.

Нидерландиянинг

Коллизион

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонунининг

3-

моддаси

1-

қисмида

деликтларга

нисбатан

lex

loci

delicti

коллизион

тамойили

қўлланилиши

белгиланган

.

Бироқ

,

Нидерландиянинг

суд

амалиётида

агар

зарар

етказилган

жой

билан

ҳаракатлар

содир

этилган

жой

ҳуқуқи

бир

-

биридан

фарқ

қилса

,

бундай

ҳолда

зарар

келиб

чиққан

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланиланилишига

доир

келишув

амал

қилади

4

.

Словениянинг

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

ва

процесси

1

Параграфы

1

и

2

Закона

«

О

международном

частном

пра

-

ве

»

Польши

.

2

Закон

Швеции

«

О

международном

частном

праве

»

от

12

ноября

1965

г

.

3

IPRG,

Published in the Austrian Official Journal,

BGBI.

No

304/1978

4

District Court of Arnhem, February 14, 1997, NIPR 1997, 247;

Dutch Supreme Court November 19, 1993, NJ 1994, 622.

тўғрисида

ги

қонунининг

30-

моддаси

1-

қисмида

эса

Зарар

етказишддан

келиб

чиқадиган

шартномадан

ташқари

мажбуриятлар

учун

ҳаракатлар

содир

этилган

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланилади

”.

Эстониянинг

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонунининг

50-

моддаси

1-

қисмида

Қонунга

зид

ва

зарар

етказишга

сабаб

бўлган

ҳаракат

ёки

бошқа

ходисалар

руй

берган

мамлакатнинг

қонунчилиги

билан

тартибга

солиниши

белгиланган

.

Мазкур

модданинг

2-

қисмига

кўра

агар

зарарли

оқибатлар

зарар

етказиш

бўйича

харакатлар

амалга

оширилган

ёки

ходисалар

руй

берган

давлатда

юзага

келмаган

бўлса

,

бундай

ҳолда

жабрланувчининг

талабига

кўра

бундай

ҳаракатларнинг

ёки

ходисаларнинг

оқибатлари

юзага

келган

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланилади

”.

Португалия

Фукролик

кодексининг

25-

моддасига

кўра

зарар

етказиш

оқибатида

келиб

чиқадиган

мажбуриятларга

нисбатан

ҳаракатлар

содир

этилган

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланилади

.

Мазкур

модданинг

кейинги

бандларида

зарар

етказишдан

келиб

чиқадиган

мажбуриятларга

нисбатан

ҳуқуқни

қўллаш

асослари

белгилаб

қўйилган

.

Бунга

кўра

,

агар

зарар

етказувчи

ҳаракатларнинг

содир

этилиши

жойи

билан

зарарли

оқибатлар

келиб

чиққан

жой

қонунчилигида

фарқлар

мавжуд

бўлса

ёки

ҳаракатлар

содир

этилиши

жойи

жавобгарликни

назарда

тутмаса

ва

зарарнинг

келиб

чиққан

жойи

жавобгарликни

назарда

тутган

бўлса

бундай

ҳолда

зарар

келиб

чиққан

давлатнинг

ҳуқуқи

қўлланилиши

лозим

.

Юқоридаги

таҳлилга

кўра

кўриб

чиқилган

давлатларнинг

қонунчиликдаги

ёндашувлар

ичида

Португалия

қонунчилигидаги

ёндашув

ўзига

хослиги

билан

ажраб

туради

.

Бунда

жабрланувчининг

манфаатларини

химоя

қилишга

алоҳида

эътибор

берилмасада

,

мазкур

ёндашув

замирида

зарарнинг

қопланишини

таъминлашга

қаратилаган

асослар

мавжуд

.

Япониянинг

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонунининг

17-

моддасига

асосан

зарар

етказишдан

келиб

чиқадиган

даъволарни

шакилланиши

ва

натижаси

зарарли

оқибатлар

келиб

чиққан

жойнинг

ҳуқуқи

билан

тартибга

солиниши

лозим

”.

Юқорида

олиб

борган

таҳлилга

асосланган

ҳолда

ҳозирги

вақтда

интернационал

деликтларни

хал

этиш

бўйича

ягона

ёндашув

мавжуд

эмаслиги

тўғрисида

хулосага

келиш

мумкин

.

Баъзи

давлатлар

мазкур

муаммони

бартараф

этишда

анъанавий

ёндашувни

қўллаган

ҳолда

деликтнинг

содир

этилган

жойи

сифатида

эътироф

этишади

.

Бу

ёндашувнинг

ўзига

хос

афзалликларини

ҳисобга

олган

миллий

қонунчилигимиз

ҳам

ушбу

қоидани

қўллаб

-

қувватлайди

.

Бошқа

баъзи

давлатларда

зарарли

оқибатларнинг

келиб

чиқиши

жойи

деликтнинг

содир

этилиши

жойи

деб

эътироф

этилади

.

Юқорида

амалга

оширилга

таҳлилдан

шунингдек

хулоса

қилиш

мумкинки

“lex actus”

ва

“lex injuriae”

ўртасида

танлашда

бир

қатор

муҳим

омилларни

инобатга

олиш

зарур

.

Тегишли

муносабатларга

нисбатан

“lex actus”

қўлланилгани

тақдирда

деликтларнинг

олдини

олувчи

функциясига

алоҳида

урғу

берилади

.

Чунки

,

бир

давлатда

ноқонуний

содир

этилган

ҳаракатлар

юзасидан

иккинчи

давлатда

уларнинг

оқибатлари

вужудга

келса

“lex actus”

ни

қўллаш

деликтнинг

олдини

олиш

функциясини

мустаҳкамлашдан

иборат

.

Бу

ерда

деликт

жавобгарлиги

зарар

етказганлик

учун

эмас

,

балким

қонунни

бузгалик

учун

қўлланилади

.

Аксинча

,

давлат

lex injuriae

-

ни

қўллашга

интилса

,


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2012

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

72

бундай

холда

деликтнинг

компенсацион

функцияси

таъминланади

,

чунки

харакатлар

бу

ерда

содир

этилмаганлиги

учун

,

қонуннинг

реакцияси

фақатгина

етказилган

зарарга

нисбатан

хисобланади

.

Лекин

,

кўриб

чикилганидек

,

зарар

етказиш

учун

жавобгарликни

олдиндан

кўра

билиш

имкониятининг

таъминланиши

ҳам

жуда

мухим

аҳамият

касб

этади

.

Шундай

холат

бўлиши

мумкинки

,

зарар

етказувчи

истикомат

қиладиган

давлати

худудида

ноқонуний

булмаган

харакатларни

содир

этиши

,

ва

уланинг

оқибатлари

бошқа

давлатда

ноқонуний

сифатида

курилиши

мумкиндир

.

Бундай

холда

,

зарар

етказувчи

томонидан

содир

этилаетган

харакатларга

нисбатан

lex

injuriae

-

нинг

қўлланилиши

унга

нисбатан

адолатсизликга

олиб

келиши

мумкиндир

,

чунки

ўз

хараркатларини

истикомат

қиладиган

давлатининг

худудида

содир

этган

,

ваш

у

давлатнинг

ҳуқуқига

таянган

.

Шунинг

учун

,

бизнинг

фикримизча

,

хозирги

замон

ҳуқуқий

доктринасида

делкитларда

компенсацион

функция

устун

туришини

инобатга

олган

холда

,

Ўзбекистон

Республикаси

халқаро

хусусий

ҳуқуқида

деликт

содир

этилган

жой

сифатида

зарарли

оқибатларнинг

келиб

чиккан

жойи

сифатида

белгилаш

зарурдир

.

Лекин

,

бунда

инобатга

олиш

зарурки

,

алохида

холларда

бундай

холат

зарар

етказувчининг

қонуний

манфаатларига

зарар

етказиши

мумкиндир

.

Шунинг

учун

,

деликт

содир

этилган

жой

сифатида

lex injuriae

белгиланар

экан

,

бунда

истисно

сифатида

,

агар

зарар

етказувчи

унинг

хараркатларининг

оқибатлари

бошқа

давлатда

вужудга

келишини

билмаган

бўлса

,

бундай

холда

зарарли

хараркатлар

содир

этилган

жойнинг

ҳуқуқи

қўлланилиши

лозим

эканлигини

кўрсатиш

керакдир

.

Юқорида

қилинган

хулосаларни

инобатга

олган

холда

,

ЎзР

ФК

-

нинг

1194-

моддаси

1-

қисмини

қуйидагича

ўзгартириш

киритишни

таклиф

киламиз

:

«

Зарар

етказилганлиги

оқибатида

келиб

чиқадиган

мажбуриятлар

бўйича

ҳуқуқ

ва

мажбуриятлар

зарар

юз

берган

мамлакатнинг

ҳуқуқи

бўйича

белгиланади

».

Ундан

ташқари

, 1194-

моддага

,

юқорида

назарда

тутилган

нормадан

кейинги

ўринда

шунингдек

қуйидаги

нормани

киритишни

таклиф

этамиз

: «

Агар

,

зарар

етка

-

зувчи

харакатлар

бир

мамлакатда

,

ва

зарарли

оқибатлар

иккинчи

мамлакатда

руй

берган

бўлса

,

ва

зарар

етказувчи

бундай

зарарли

оқибатларнинг

иккин

-

чи

мамлакатда

руй

беришини

билмаган

,

ва

билиши

лозим

булмаган

бўлса

,

бундай

холда

мазкур

ҳуқуқ

ва

мажбуриятлар

ҳаракат

ёки

бошқа

ҳолат

юз

берган

мамлакатнинг

ҳуқуқи

бўйича

белгиланади

».
















Ш

.

Батиров

Соискатель

ТГЮИ

ПОНЯТИЕ

ПУБЛИЧНЫЙ

ПОРЯДОК

РЕСПУБЛИКИ

УЗБЕКИСТАН

И

ЕГО

СОДЕРЖАНИЕ

Понятие

публичного

порядка

(ordre public, public policy)

отличается

в

судебной

практике

и

доктрине

многих

госу

-

дарств

крайней

неопределенностью

;

более

того

,

некоторые

юристы

утверждают

что

неопределенность

основной

характерный

признак

этого

понятия

.

Суды

используют

ого

-

ворку

о

публичном

порядке

с

целью

ограничения

,

а

иногда

и

полного

отрицания

применения

иностранного

права

.

Оп

-

ределение

пределов

применения

этой

оговорки

во

многих

государствах

полностью

предоставляется

судейскому

ус

-

мотрению

.

В

результате

центр

тяжести

переносится

на

правоприменительную

деятельность

судов

,

справиться

с

горой

помогает

накопленный

мировой

опыт

применения

оговорки

и

высокая

квалификация

судей

.

Несмотря

на

то

,

что

термин

"

публичный

порядок

"

име

-

ет

двухвековую

историю

,

наука

не

дает

единого

универ

-

сального

определения

,

например

под

публичным

порядком

понимают

:

важнейшие

интересы

государства

или

фунда

-

ментальные

юридические

основы

,

на

которых

основывает

-

ся

экономический

и

моральный

порядок

в

обществе

(

Де

Паж

);

совокупность

правил

,

являющихся

достаточно

важ

-

ными

для

того

,

чтобы

было

позволено

поставить

их

выше

индивидуальной

воли

(

Де

Арваи

);

принципы

,

лежащие

в

основе

построения

всей

социальной

структуры

государст

-

ва

1

;

положения

,

которые

частные

лица

никогда

не

должны

нарушать

,

т

.

к

.

общественная

природа

стоит

на

их

страже

(

Альтлав

);

совокупность

общественных

институтов

,

кото

-

рые

нельзя

нарушать

и

которые

необходимы

для

жизни

в

обществе

;

основные

принципы

морали

или

концепция

,

которую

человек

воспринимает

в

обществе

2

;

правила

для

защиты

интересов

,

даже

частных

,

рассматриваемых

как

самые

важные

для

мира

и

благосостояния

общества

3

;

за

-

коны

,

сохранение

которых

необходимо

в

материальных

или

моральных

общих

интересах

общества

4

.

К

публичному

порядку

относятся

законы

,

которые

изданы

для

удовлетво

-

рения

общего

экономического

,

нравственного

,

религиозно

-

го

интереса

;

или

законы

,

устанавливающие

фундамен

-

тальные

основы

,

на

которых

базируется

организация

об

-

щества

5

О

rdre public

подразумевает

наличие

неких

установ

-

ленных

правил

,

норм

,

требований

,

которые

являются

осно

-

вополагающими

для

существования

и

поддержания

всей

социальной

структуры

данного

общества

.

Эти

правила

не

только

выступают

в

роли

некоторых

регуляторов

,

но

и

вос

-

производят

некие

устойчивые

связи

,

позволяющие

в

про

-

цессе

социального

взаимодействия

продуцировать

цело

-

стность

социальной

общности

,

которую

мы

можем

иден

-

тифицировать

,

например

,

как

государство

.

В

этом

случае

государство

возможно

рассматривать

как

динамичную

са

-

морегулятивную

систему

,

действующую

во

внешней

среде

,

1 Lewi W. The international ordre public II Revue de Droit interna-
tional prive. - 1994,

1, p.58.

2 Fadlaliah I, L'ordre public dans les sentences arbitrates. - Paris,
1996,p.408-417. Parra-Aranguren G. General Course of Private
International Law. - 210 Recueil des Cours, Akademie de Droit
International de la Haye. - 1988-

Ш

, pp.92-96.

3 Malaurie Ph. L'ordre public et le contrat. T.l ed. Matot-Braine
Reims.Paris, 1953, pp.261-263.
4

Гойхбарг

А

.

Международное

право

. - M., 1928,

с

.45.

5

Брун

М

.

И

.

Публичный

порядок

в

международном

частном

праве

. -

Петроград

, 1916,

с

. 22.

Библиографические ссылки

Opinion of the European Economic and Social Committee (note 5). OJ 2004. -P.4.

Т.К.Graziano. EuropSisches Internationales Deliktsrecht. - Tubingen, 2003. -P.50.

Opinion of the European Economic and Social Committee (note 5). OJ 2004 C241, №.5.1.-P.3.

Параграфы 1 и 2 Закона «О международном частном праве» Польши.

Закон Швеции «О международном частном праве» от 12 ноября 1965г.

IPRG. Published in the Austnan Official Journal. BGBI. No 304/1978

District Court of Arnhem. February 14. 1997. NIPR 1997, 247;Dutch Supreme Court November 19. 1993. NJ 1994. 622.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов