Роль симуляционного обучения в подготовке врачей детских анестезиологов и реаниматологов

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
122-125
3
3
Поделиться
Сатвалдиева, Э., Хайдаров, М., Маматкулов, И., & Бекназаров, А. (2022). Роль симуляционного обучения в подготовке врачей детских анестезиологов и реаниматологов. in Library, 22(1), 122–125. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/18891

Аннотация

В статье рассмотрена актуальность симуляционного обучения в практической подготовке врачей детских анестезиологов-реаниматологов. Обоснованы теоретические и практические предпосылки включения симуляционного образования в траекторию образовательного процесса с целью снижения числа врачебных ошибок в одной из самых высокотехнологичных специальностей современной медицины.

Похожие статьи


background image

122

НОВОСТИ МЕДИЦИНЫ, НАУЧНЫЕ ОБЗОРЫ

ЎЗБЕКИСТОН ВРАЧЛАР АССОЦИАЦИЯСИНИНГ БЮЛЛЕТЕНИ

УДК:616.8-009.614:3637.012.3

БОЛАЛАР АНЕСТЕЗИОЛОГ ВА РЕАНИМАТОЛОГИ ШИФОКОРЛАРИНИ ТАЙЁРЛАШДА

СИМУЛЯЦИОН ТАЪЛИМНИ ЎРНИ

Сатвалдиева Э.А., Ҳайдаров М.Б., Маматкулов И.Б., Бекназаров А.Б

Тошкент педиатрия тиббиёт институти

Мақолада болалар анестезиолог ва реаниматологи шифокорларини амалий тайёрлашда симуляцион

таълимнинг долзарблиги кўриб чиқилади. Замонавий тиббиётнинг энг юқори технологияли мутахассисли-

клардан бирида тиббий хатолар сонини камайтириш мақсадида симуляцион ўқитишни таълим жараёнига

киритиш учун назарий ва амалий фикрларга асосланган.

Калит сўзлар:

симуляцион таълим, болалар анестезиолог ва реаниматологи, амалий кўникмалар.

РОЛЬ СИМУЛЯЦИОННОГО ОБУЧЕНИЯ В ПОДГОТОВКЕ ВРАЧЕЙ ДЕТСКИХ АНЕСТЕЗИОЛОГОВ И

РЕАНИМАТОЛОГОВ

В статье рассмотрена актуальность симуляционного обучения в практической подготовке врачей дет-

ских анестезиологов-реаниматологов. Обоснованы теоретические и практические предпосылки включе-

ния симуляционного образования в траекторию образовательного процесса с целью снижения числа вра-

чебных ошибок в одной из самых высокотехнологичных специальностей современной медицины.

Ключевые слова:

симуляционное обучение, детский анестезиолог-реаниматолог, практический на-

вык.

THE ROLE OF SIMULATION TRAINING IN THE TRAINING OF DOCTORS OF CHILDREN'S

ANESTHESIOLOGISTS AND RESEANIMATORS

The article describes the topicality of simulation-based technologies as a part of the practical training of an-

esthesiologists and emergency physicians. It validates the theoretical and practical background for inclusion of

simulation-based technologies into the training in order to decrease the number of medical errors in one of the

most highly technical fields of modern medicine.

Key words:

simulation-based training, anesthesiologist and emergency physician, practical skills.

Бугунги кунда шифокорларни касбий фа-

олиятига бўлган талаблар 15-20 йил олдин

содир бўлган воқеаларга нисбатан сезиларли

даражада ошди. Шифокор, етарли даражада

амалий кўникмаларга эга бўлмаган бўлса, у

ҳолда касбий фаолиятга йўл қўйилмайди. Му-

айян даражада узлуксиз тиббий таълимни за-

монавий амалиёти бу муаммони ҳал қилишга

имкон беради. Шунгақарамай, шифокор фао-

лиятида юқори ишончлилик тизимини яратиш

учун нафақат назарий билимлар даражасини

доимий равишда ошириш, балки уни даволаш

клиник тавсияларига мувофиқ техник жиҳат-

дан мураккаб ишларни тўғри ва ишончли ба-

жаришга ўргатиш муҳимдир. Тиббий мутахас-

сисликлар орасида болалар анестезиолог ва

реаниматологи энг мураккабларидан бири

ҳисобланади [2]. Клиник тиббиётнинг ушбу

бўлимида ишлатиладиган илмий маълумот-

ларни миқдори доимий равишда тўпланиб,

замонавий юқори технологияли диагности-

ка ва даволаш усулларини амалиётга татбиқ

этишда давом этмоқда. Бу ҳолатлар, ўз на-

вбатида, шифокор томонидан касбий хатолар

қилиш хавфини келтириб чиқаради ва булар

оқибатида кўпинча беморларни ўлимига олиб

келади. АҚШда, ўлимни пухта таҳлил қилиб,

шундай ҳулосага келишганки, тиббий хатолар

ҳар йили 50-100 мингтагача беморлар ўлими

ташкил этади. Йўл қўйилган тиббий хато «ин-

сон омили ёки тизимни бузилиши» сифатида

талқин этилади. Болалар анестезиолог ва ре-

аниматологи шифокорларни касбий тайёрлаш

фаолиятида психологик жиҳатларини ҳисобга

олиш керак бўлади.

Номаълум воқеаларни рўй беришини ол-

диндан барча эҳтиёткорлик ва тайёргарлик

билан болалар анестезиолог-реаниматологи

доимий равишда режада бўлмаган вазиятга

дуч келиши мумкин. Зерикиш соатлари ва даҳ-

шатли лаҳзалар [8] - шаклланишида аниқ иш

табиатини тавсифловчи ва қандайдир касбга

доир сабабларни тушунтириб беради. Критик

ҳолатларда шифокор ёлғиз ишламайди, балки

жамоада ва мураккаб ташкил этилган тизимда

ишлайди. «Ўз хатоларидан ўрганган» шифо-

корлар ўрнига ҳали ҳам қийинчиликларга дуч

келадиганлари келади. Қўрқувнинг янги оми-

ли пайдо бўлади-хатолардан қўрқиш, бемор

учун ноқулай бўлган суд жараёнига тортилиш

қўрқуви. Беморлар саломатлиги ва ҳаёти учун

жамоа ичидаги масулиятни бўлишиш зарур

бўлган шароитда низолар сезиларли даража-

да ошади. Буларнинг барчаси болалар ане-

стезиолог ва реаниматологи шифокорларни

касбий фаолиятга тайёрлашга сифат жиҳат-

дан янги ёндашувларни талаб қилади. Замо-

навий шароитда бундай ёндашувлардан бири

симуляцион таълим (СТ), айниқса, мутахас-

сисликнинг ўзига хос хусусиятлари туфайли

клиникада реанимация ёрдамини кўрсатишда-

ги амалий кўникмаларни ўзлаштириш мумкин


background image

123

ИЛМИЙ-АМАЛИЙ ТИББИЁТ ЖУРНАЛИ, 1/2022

ТИББИЁТ ЯНГИЛИКЛАР, ИЛМИЙ МУШОХАДАЛАР

эмас ва фақат уларни манекенларда амалга

ошириш мумкин бўлади.

Симуляцион тренинг – билим, кўникма, ва

ижтимоий муносабатларни ривожлантириш-

га қаратилган фаол таълим усулидир [9]. Бу

таълим олувчининг интеллектуал салоҳиятини

оширишга, ўқитиш қобилиятини фаоллашти-

ришга, муайян ишлаб чиқариш фаолиятини

ривожлантиришга, ушбу фаолият давомида

ҳамкасблар ва ўрта тиббий ходимлар билан

мулоқот қилишни этарли шакллантиришга

ёрдам беради. СТ энг муҳим афзалликлари

– беморга жисмоний ва психологик зарар эт-

казмасдан амалий кўникмаларни ўрганиш, шу-

нингдек, ҳар бир мутахассис томонидан касбий

тайёргарлик сифатини объектив баҳолаш за-

рур. Яқин вақтгача қўлланилган классик таъ-

лим тизими аниқ тартибга солинган ўқув фан-

лари ва фанларни ривожлантиришни назарда

тутади. Бу ўқув жараёнини амалга оширишда

тингловчиларни рағбатлантириш ва уларни

мъсулиятни тушиниш фаолияти даражасини

таъминламайди. Касбий тайёргарликни си-

муляция шаклида уларни таълим жараёнига

фаол билим ва ҳиссий алоқаси мавжуд бўла-

ди. Бу моделлаштирилган клиник вазиятни тў-

лиқлиги ва амакга ошириш жараёнида улар то-

монидан ўзлаштирилган саволлар назарияси,

шунингдек, амалий кўникмаларини сезиларли

даражада ошириш имконини беради [1, 10, 11,

15]. СТ замонавий стандартлар ва шошилинч

ёрдам кўрсатиш протоколларига мувофиқ му-

тахассисларни ишлашга ўргатиш, шифокорлар

ва ўрта тиббиёт ходимлари жамоасида жамо-

авий ҳамкорлик кўникмаларини ривожланти-

риш, мураккаб тиббий муолажалар сифатини

ошириш ва фаолият натижаларини холисона

баҳолаш имконини беради. Бунинг учун пато-

физёлогия, критик ҳолатлар клиникасини таш-

хислаш, уларни даволашда замонавий тамой-

илларига эга бўлиш, симуляцион манекенда

шошилинч ёрдам ва реанимация кўрсатишни

мукаммал бажариш ва жамоада ишлаш қоби-

лиятини мустаҳкамлаш ва назарий билимлар

базасини ривожлантириш зарур [13].

Юқоридагилардан келиб чиқиб, 4 та асосий

вазифалар аниқланди: 1) махсус симулятор-

лар бўйича критик ҳолатларда тезкор реани-

мация ёрдами бўйича амалий касбий кўникма-

ларни ўзлаштиришни малакали даражасини

таъминлаш; 2) турли муҳим вазиятларда ўз

билим ва амалий кўникмаларини қўллашга

қодир ва тайёр бўлган профессионал шифо-

корни тайёрлаш; 3) амалга оширилаётган ре-

анимация чора-тадбирлари самарадорлиги

ва сифатини назорат қилиш; 4) болалар ане-

стезиолог ва реаниматологи шифокорларини

тиббий фаолияти сифатини оширишда замо-

навий усулларни ўрганиш ва амалиётга жорий

этиш, уларни касбий стандартлар ва прото-

колларга мувофиқлигини баҳолаш. Таълим

ва тест синови жараёни босқичлари сифатида

И. З. Ялонецкий ва бошқалар ўзгартирилган

жумлалардан фойдаланамиз. [5]. Ўқитиш уч

босқичда амалга оширилади.

1.Назарий масофа босқичи. Амалий

кўникмаларни назарий асосларини ўрганиш

Моодле платформасида жойлаштирилган ўқув

материалларига масофадан туриб амалга

оширилади.

2.Амалий масофавий босқич. Визуал

автоматизмлар Моодле платформасида видео

филмларни томоша қилиш орқали (юрак-ўпка

реанимацияси, нафас олиш йўли қийинлиги,

суяк ичига йўл топиш, коникотомия, марказий

томирлар катетеризацияси, эпидурал ва

субарахноидал анестезия ва б.) ишлаб

чиқилган. Босқич Моодле платформасида ора-

лиқ баҳолаш билан якунланади.

3.Симуляция коммуникатив босқичи. Ама-

лий кўникмаларни ишлаб чиқиш симуляцион

марказда манекен, тренажёр, асбоб-ускуна-

лар ва сарф материаллари ёрдамида амал-

га оширилади. Амалий машғулотни аввалги

босқичини ўзлаштирмаган тингловчилар кей-

инги босқичга йўл қўйилмайди. Амалий кў-

никмаларга ўргатиш Европа реабилитация

кенгаши (ЕРК) тавсияларига мувофиқ амалга

оширилади, улар барча турдаги тренингларда

қўлланилади. ЕРК симуляторлар ёрдамида 4

босқичли усул шаклида амалий кўникмаларни

ўрганишни тавсия қилади:

1 ‒ босқич - ўқитувчи гуруҳни барча тин-

гловчилари учун ҳақиқий вақтда симуляторда

маълум бир малака қанчалик тўғри бажарил-

ганлигини кўрсатади;

2 ‒ босқич - ўқитувчи маҳоратни барча эле-

ментларини очиб тушунтиради ва саволларга

жавоб беради;

3 – босқичи - ўқитувчи тингловчиларга қан-

дай қилиб кўникмани бажаришни айтади ва

ўқувчи нотўғри кўрсатмалар берган бўлса ҳам,

симуляторда унинг кўрсатмаларини бажаради.

Ушбу босқичда тингловчи мумкин бўлган хато-

ларни кўриши ва уларни тузатиши керак;

4 ‒ босқичи - тингловчилар мустақил ра-

вишда малакани бажаради ва унинг бажарили-

шини шарҳлаб беради. Бу малака элементла-

ри таркибий қисмларини яхшироқ эслаб қолиш

имконини беради. Ҳақиқий клиник ҳолатлар

асосида тайёрланган сценарийлар ёрдамида

юқори даражадаги ишончлилик билан клиник

муҳит яратилади: реанимация палатаси ёки

операция хонаси, замонавий техник ускуна-


background image

124

НОВОСТИ МЕДИЦИНЫ, НАУЧНЫЕ ОБЗОРЫ

ЎЗБЕКИСТОН ВРАЧЛАР АССОЦИАЦИЯСИНИНГ БЮЛЛЕТЕНИ

лар, симуляторни клиник топшириқларга му-

вофиқлиги текширилади. Барча муолажалар-

ни бажариш (ампулаларни очиш, инфузион

терапия, суяк ичига йўл топиш, юрак-ўпка ре-

анимацияси, коникотомия, марказий томирлар

катетеризацияси, эпидурал ва субарахноидал

анестезия ва б.) тўлиқ моделлаштирилади.

Критик вазиятда шифокор эътиборини бе-

морга қаратади. Шунга қарамай, ишни турли

жиҳатларини, шу жумладан инқироз ҳолати-

ни тўғри ҳужжатлаштиришни ҳисобга олиш

муҳимдир.

Клиник моделлаштириш жараёнида тиб-

биёт муассаса маъмурий тузилиши ҳисобга

олинади. Соғлиқни сақлаш амалиётида ва-

зифалар тизимини моделлаштириш худди

касбий муносабатлардагидек бир хил бўлади.

Бу симуляцион таълим жараёнида мутахас-

сислар ва шифокорлар ва тиббиёт ҳамшира-

лари томонидан қўлланиладиган ҳужжатларни

(анестезия картаси, буюртма варақалари, қон

қуйиш протоколи ва б.) тартибга солинади.

Симуляция аудиторияларда дарслар кичик гу-

руҳларда ўтказилади. Тренингда ўқитувчи-кур-

сант нисбати қўлланилади (1:2 дан 1:4 гача).

Синчиклаб ишлаб чиқилган сценарийлардан

фойдаланганда, ёрдамчи техник ходимлар

(техник-дастурчилар) иштирокида мустақил

таълим доирасида ўқитувчи-инструктор ишти-

рокисиз жамоа томонидан амалга оширилиши

мумкин. Ўқитувчиларни етарлича штати қисқа

вақт ичида кўплаб вазифаларни ҳал қилиш-

дан тортиб ‒ то янги кўникмаларни эгаллаш-

дан бошлаб, ҳар бир киши жамоа аъзолари

билан муваффақиятли ҳамкорлик қилиб, ўз

ҳаракатларини амалга оширадиган инқироз

ҳолатини ҳал қилиш учун турли мутахассис-

ларни бирлаштиришгача имкон яратади. Си-

муляция иши давомида тингловчилар келиб

чиқаётган муаммоларни мустақил равишда

кўришлари, вазиятни ривожланиш сценария-

сини қабул қилишлари, ечимини топиши, кли-

ник муҳит ўзгариши билан янги мақсадларни

белгилашлари керак. Бундай шароитда ко-

ординаторнинг вазифалари тингловчилар гу-

руҳи аъзоси томонидан амалга оширилиши

мумкин. Йўриқчи территориал принципга риоя

қилган ҳолда алоҳида хонадан масофадан ту-

риб назорат қилади. Ссенарий тугагандан сўнг

дарҳол клиник вазиятни батафсил муҳокама

қилиш амалга оширилади, ҳар бир тингловчи

ўз ҳаракатларини таҳлил қилади. Турли мута-

хассисликлар (акушерлар, анестезиолог-реа-

ниматологлар, неонатологлар) иш жараёнида

уларни ўзаро муносабатлари баҳоланади [14,

16]. Клиник амалиёт муаммоларини муҳока-

ма қилиш, амалий машғулотларни заиф то-

монларини аниқлаш ва тузатиш натижасини

беради [17]. Тингловчиларни аттестациядан

ўтказиш ҳар бир ўрганилаётган амалий кў-

никма учун ўқитувчи томонидан ўқитилишига

жавобгардир. Тест синовини муваффақиятли

топширилган деб ҳисобланади ва агар талаба

уни 70% ёки ундан ортиқ натижа билан бажар-

ган бўлса, ушбу малакани топширган бўлади.

Амалий кўникмаларни сертификатлаш жара-

ёнида ўқитувчи саволлар бера олмайди ва

имтиҳоннинг ҳаракатларига изоҳ бера олмай-

ди. Истисно-бу ўқувчи қўпол хатога йўл қўйган

ҳолатлар бўлиб, у маҳоратни тўғри бажариш

имкониятини истисно қилади. Бундай ҳолда,

ушбу малакани аттестациядан ўтказиш тўх-

татилади ва аттестациядан ўтказилмайдиган

баҳо берилади. Шу билан бирга, агар талаба

аттестация дастурида назарда тутилган бўл-

са, талаба бошқа амалий кўникмаларга эга бў-

лиш имкониятидан маҳрум эмас. Сотилмаган

амалий кўникмалар қўшимча тайёргарликдан

сўнг қайта аттестациядан ўтказилиши керак.

Ҳар йили кафедрада сертификация цикллари

доирасида 100 га яқин болалар анестезиолог

ва реаниматологи шифокорлари таҳсил оли-

ши мумкин бўлади.

Шундай қилиб, тўпланган тажриба шуни

кўрсатдики, СТ анестезиолог-реаниматоло-

гларни касбий тайёргарлик сифатини ошириш-

га имкон беради, шу жумладан, курсантларни

якуний таълим натижаларига эришишдаги мо-

тивациясини кучайтиради. Критик ҳолатдаги

беморларга тиббий ёрдам кўрсатиш бўйича

СТ жорий этилиши нафақат шифокорларни

касбий тайёргарлигининг дастлабки даражаси-

ни объектив баҳолаш, балки уни таълим жара-

ёнидаги динамикасини ҳам баҳолаш имконини

беради, шу билан кафедрада ўқув жараёни-

ни ташкил этиш сифатини белгилайди. Ушбу

амалиётга йўналтирилган таълим тизимига

ўтишнинг кутилаётган натижаси инсон оми-

лига боғлиқ бўлган профессионал хатолар

хавфини сезиларли даражада камайтириш ва

беморлар хавфсизлигини оширишдир. Яқин

вақтдаги вазифалардан бири мамлакатимиз-

да реанимация ёрдамини кўрсатиш сифатини

оширишда симуляцион таълимнинг ролини хо-

лисона баҳолаш заруратини кўрсатади.

Адабиётлар.

1. Габа Д. М., Фиш К. Дж., Хауард С. К. Критические ситуации в анестезиологии / пер. с англ. – М.:

Медицина, 2000. – 440 с.: ил.


background image

125

ИЛМИЙ-АМАЛИЙ ТИББИЁТ ЖУРНАЛИ, 1/2022

ТИББИЁТ ЯНГИЛИКЛАР, ИЛМИЙ МУШОХАДАЛАР

2. Евдокимов Е. А., Пасечник И. Н. Оптимизация образования в области неотложной медицины: роль

симуляционных технологий // Медицинский алфавит. Неотложная медицина. – 2013. – № 3 (17). – С.

8–13.

3. Прасмыцкий О. Т., Кострова Е. М. Симуляционные технологии обучения студентов в медицинском

университете по ведению пациентов в критических ситуациях // Медицинский журнал. – 2015. – № 2. –

С. 34–41.

4. Симуляционное обучение по анестезиологии и реаниматологии / сост. М. Д. Горшков; ред. В. В. Мороз,

Е. А. Евдокимов. – М.: ГЭОТАР-Медиа: РОСОМЕД, 2014. – 312 с.

5. Ялонецкий И. З., Грачев С. С., Прасмыцкий О. Т. Особенности современного симуляционного обучения

анестезиологии и реаниматологии // Молодой ученый. – 2017. – № 24 (158). – С. 80–82.

6. Barsuk J. H., Cohen E. R., Feinglass J. Use of simulation-based education to reduce catheter-related

bloodstream infections // Arch. Intern. Medicine. – 2009. – Vol. 169. – P. 1420–1423.

7. Burden A. R., Torjman M. C., Dy G. E. et al. Prevention of central venous catheterrelated blood stream

infections is it time to add simulation training to the prevention bundle? // J. Clin. Anesthesia. – 2012. – Vol. 24,

№ 7. – P. 555–560.

8. Cooper J. B., Taqueti V. R. A brief history of the development of mannequin simulators for clinical education

and training // Postgraduate Medical J. – 2008. –Vol. 84. – P. 563–570.

9. Gaba D. M. Dynamicdecision-makingin anesthesiology: cognitive models and training approaches, p. 122. In:

Evans D. A., Patel V. L. (eds): Advanced Models

of Cognition for Medical Training and Practice. SpringerVerlag, Berlin, 1992.

10. Holcomb J. B. et al. Evaluation of trauma team performance using an advancedhuman patient simulator for

resuscitation training // J. Trauma. – 2002. – Vol. 52. – № 6. – P. 1078–1086.

11. Howard S. К., Gaba D. M., Fish К. J. et al. Anesthesia crisis resource management training: teaching

anesthesiologists to handle critical incidents // Aviat. Space Environ. Med. – 1992. – Vol. 63. – Р. 763.

12. Ma I. W. Y. et al. Use of simulation-based education to improve outcomes of central venous catheterization: a

systematic review and meta-analysis // Acad. Medicine. J. Association of American Medical Colleges. – 2011.

– Vol. 86,

№ 9. – P. 1137–1147.

13. Mah J. W. et al. Mannequin simulation identifies common surgical intensive care unit teamwork errors long

after introduction of sepsis guidelines // Simul. Healthc. J. Soc. Simul. Healthc. – 2009. – Vol. 4, № 4. – P.

193–199.

14. Makary M. A., Daniel M. Medical error – the third leading cause of death in the US // BMJ. – 2016. – Vol. 353.

– P. i2139.

15. McGaghie W. C., Issenberg S. B., Cohen E. R. et al. Does simulation-based medical education with deliberate

practice yield better results than traditional clinical education? A meta-analytic comparative review of the

evidence // Acad. Med. – 2011. – Vol. 86, № 7. – P. 706–711.

16. Morgan P. J. et al. Efficacy of high-fidelity simulation debriefing on the performance of practicing anaesthetists

in simulated scenarios // Br. J. Anaesth. –2009. – Vol. 103, № 4. – P. 531–537.

17. Rodgers D. L., Securro S. J., Pauley R. D. The efect of high-fdelity simulation on educational outcomes in an

advanced cardiovascular life support course // Simul. Healthcare. – 2009. – Vol. 4. – P. 200–206.

УДК: 616.-009.1-005.3

СОВРЕМЕННЫЙ

ВЗГЛЯД

НА

ЭТИОЛОГИЮ

ВЕРТЕБРАЛЬНО-БАЗИЛЯРНОЙ

НЕДОСТАТОЧНОСТИ У БОЛЬНЫХ С ГОЛОВОКРУЖЕНИЕМ

Нурмухамедова М.А., Ниязова М.Ш.
Ташкентский педиатрический медицинский институт

В статье рассмотрены основные этиопатогенетические факторы вертебрально-базилярной недоста-

точности у больных с головокружением. Актуальным является изучение этиологии и патогенеза вертебро-

базилярной недостаточности для повышения эффективности ее лечения. Распознавание причин даёт

возможность предупреждения повторных острых нарушений в вертебрально-базилярном бассейне.

Ключевые слова:

вертебрально-базилярная недостаточность, этиология, стеноз позвоночной

артерии.

БОШ АЙЛАНИШИ БИЛАН БЕМОРЛАРДА ВЕРТЕБРОБАЗИЛЯР ЕТИШМОВЧИЛИК ЭТИОЛОГИЯСИГА

ЗАМОНАВИЙ ҚАРАШ

Мақолада бош айланиши билан беморларда вертебробазиляр етишмовчиликнинг этиопатогенетик

омиллари кўриб чиқилган .Вертебробазиляр етишмовчилик этиологияси ва патогенезини ўрганиш уни да-

волаш самарадорлигини ошириш учун долзарб саналади. Унингсабабларини аниқлаш вертебробазиляр

ҳавзада такрор ўткир бузилишларнинг олдини олиш имконини беради.

Калит сўзлар:

вертебробазиляр етишмовчилик, этиология, умуртқа артерияси стенози.

A CONTEMPORARY VIEW ON THE ETIOLOGY OF VERTEBROBASILAR INSUFFICIENCY IN PATIENTS

WITH DIZZINESS

Библиографические ссылки

Габа Д. М., Фиш К. Дж., Хауард С. К. Критические ситуации в анестезиологии / пер. с англ. – М.: Медицина, 2000. – 440 с.: ил.

Евдокимов Е. А., Пасечник И. Н. Оптимизация образования в области неотложной медицины: роль симуляционных технологий // Медицинский алфавит. Неотложная медицина. – 2013. – № 3 (17). – С. 8–13.

Прасмыцкий О. Т., Кострова Е. М. Симуляционные технологии обучения студентов в медицинском университете по ведению пациентов в критических ситуациях // Медицинский журнал. – 2015. – № 2. – С.34–41.

Симуляционное обучение по анестезиологии и реаниматологии / сост. М. Д. Горшков; ред. В. В. Мороз, Е. А. Евдокимов. – М.: ГЭОТАР-Медиа: РОСОМЕД, 2014. – 312 с.

Ялонецкий И. З., Грачев С. С., Прасмыцкий О. Т. Особенности современного симуляционного обучения анестезиологии и реаниматологии // Молодой ученый. – 2017. – № 24 (158). – С. 80–82.

Barsuk J. H., Cohen E. R., Feinglass J. Use of simulation-based education to reduce catheter-related bloodstream infections // Arch. Intern. Medicine. – 2009. – Vol. 169. – P. 1420–1423.

Burden A. R., Torjman M. C., Dy G. E. et al. Prevention of central venous catheterrelated blood stream infections is it time to add simulation training to the prevention bundle? // J. Clin. Anesthesia. – 2012. – Vol. 24, № 7. – P. 555–560.

Cooper J. B., Taqueti V. R. A brief history of the development of mannequin simulators for clinical education and training // Postgraduate Medical J. – 2008. –Vol. 84. – P. 563–570.

Gaba D. M. Dynamicdecision-makingin anesthesiology: cognitive models and training approaches, p. 122. In: Evans D. A., Patel V. L. (eds): Advanced Models of Cognition for Medical Training and Practice. SpringerVerlag, Berlin, 1992.

Holcomb J. B. et al. Evaluation of trauma team performance using an advancedhuman patient simulator for resuscitation training // J. Trauma. – 2002. – Vol. 52. – № 6. – P. 1078–1086.

Howard S. К., Gaba D. M., Fish К. J. et al. Anesthesia crisis resource management training: teaching anesthesiologists to handle critical incidents // Aviat. Space Environ. Med. – 1992. – Vol. 63. – Р. 763.

Ma I. W. Y. et al. Use of simulation-based education to improve outcomes of central venous catheterization: a systematic review and meta-analysis // Acad. Medicine. J. Association of American Medical Colleges. – 2011. – Vol. 86, № 9. – P. 1137–1147.

Mah J. W. et al. Mannequin simulation identifies common surgical intensive care unit teamwork errors long after introduction of sepsis guidelines // Simul. Healthc. J. Soc. Simul. Healthc. – 2009. – Vol. 4, № 4. – P. 193–199.

Makary M. A., Daniel M. Medical error – the third leading cause of death in the US // BMJ. – 2016. – Vol. 353. – P. i2139.

McGaghie W. C., Issenberg S. B., Cohen E. R. et al. Does simulation-based medical education with deliberate practice yield better results than traditional clinical education? A meta-analytic сomparative review of the evidence // Acad. Med. – 2011. – Vol. 86, № 7. – P. 706–711.

Morgan P. J. et al. Efficacy of high-fidelity simulation debriefing on the performance of practicing anaesthetists in simulated scenarios // Br. J. Anaesth. –2009. – Vol. 103, № 4. – P. 531–537.

Rodgers D. L., Securro S. J., Pauley R. D. The efect of high-fdelity simulation on educational outcomes in an advanced cardiovascular life support course // Simul. Healthcare. – 2009. – Vol. 4. – P. 200–206.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов