Замечания о выражении копулятивных единиц в персидском языке

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
44-48
24
4
Поделиться
Нуриддинов, Н. (2018). Замечания о выражении копулятивных единиц в персидском языке. Восточный факел, 1(1), 44–48. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/eastern-torch/article/view/10634
Надир Нуриддинов, Ташкентский государственный институт востоковедения

Учитель

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Данная статья посвящается изучению теоретических представлений о персидских копулятивных единицах и анализу взглядов лингвистов-иранистов по данному вопросу. Также в статье рассматриваются копулятивные сложные слова, копулятивные фразеологизмы, свободные копулятивные словосочетания и их взаиморазграничение.

Похожие статьи


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

44

ФОРС

ТИЛИДА

КОПУЛЯТИВ

БИРЛИКЛАРНИНГ

ИФОДАЛАНИШИГА

ОИД

МУЛОҲАЗАЛАР

НУРИДДИНОВ

НОДИР

Ўқитувчи

,

ТошДШИ

Аннотация

.

Мазкур

мақола

форс

тилидаги

копулятив

бирликларга

оид

назарий

фикрлар

тадқиқи

,

тилшунос

-

эроншунос

олимларнинг

мавзу

юзасидан

билдирган

фикрлари

таҳлилига

бағишланган

.

Шунингдек

,

мақолада

копулятив

қўшма

сўзлар

,

копулятив

фразеологик

бирликлар

ва

эркин

копулятив

сўз

бирикмалари

,

ҳамда

уларни

ўзаро

фарқлаш

ҳақида

фикр

юритилади

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

копулятив

қўшма

сўз

,

копулятив

фразеологик

бирлик

,

эркин

копулятив

сўз

бирикмаси

.

Аннотация

.

Данная

статья

посвящается

изучению

теоретических

представлений

о

персидских

копулятивных

единицах

и

анализу

взглядов

лингвистов

-

иранистов

по

данному

вопросу

.

Также

в

статье

рассматриваются

копулятивные

сложные

слова

,

копулятивные

фразеологизмы

,

свободные

копулятивные

словосочетания

и

их

взаиморазграничение

.

Опорные

слова

и

выражения

:

копулятивные

сложные

слова

,

копулятивная

фразеологическая

единица

,

свободное

копулятивное

словосочетание

.

Abstract.

This article is dedicated to study theoretical ideas about copulative combinations and the

analysis of the opinions of linguists on this theme. Also, in this article are considered

с

opulative

compounds, copulative phraseological combinations, free copulative phrases and their differentiation.

Keywords and expressions:

с

opulative compounds, copulative phraseological combinations and free

copulative phrases.

Ҳозирги

замон

форс

тилида

барча

адабий

жанрлар

ва

оғзаки

нутқда

бир

сўзнинг

такрорла

-

ниши

ва

синонимик

сўзларнинг

ёнма

-

ён

келиши

ўзига

хос

бадиий

-

стилистик

усул

сифатида

кенг

ишлатилмоқда

.

К

опулятив

бирликларнинг

турли

семантик

типларини

ўз

ичига

олувчи

сўз

ясали

-

шининг

бу

тури

лексик

параллелизмнинг

турли

кўринишларини

акс

эттиради

. “

К

опулятив

бир

-

ликлар

бир

бўлакнинг

бошқасига

тобе

бўлмай

эркин

синтактик

муносабатни

ва

тенг

ҳуқуқли

синтактик

элементларни

ифодалайди

1

.

Бошқа

турдаги

сўз

бирикмаларидан

фарқли

равишда

копулятив

сўз

бирикмаларида

бош

ва

эргаш

сўз

-

лар

яъни

атрибутив

муносабат

мавжуд

бўлмайди

.

Повтор

ы

и

однородн

ы

е

парн

ы

е

сочетания

в

современном

турецком

яз

ы

ке

2

(

Аганин

1959),

1

Ахманова

О

.

С

.

Словарь

лингвистических

терминов

.

М

., 1966,

С

. 208.

2

Аганин

Р

.

А

.

Повтор

ы

и

однородн

ы

е

парн

ы

е

сочета

-

ния

в

современном

турецком

яз

ы

ке

. –

М

., 1959.

Словообразование

в

хинди

3

(

Бархударов

1963), “

Сочетания

слов

и

современная

термино

-

логия

4

(

Бертагаев

1971)

каби

асарларда

, “

Пар

-

н

ы

е

слова

в

современном

литературном

пушту

и

их

роль

в

словообразовании

5

(

Сикоев

1976),

Парн

ы

е

словосочетания

в

современном

пер

-

сидском

яз

ы

ке

6

(

Меликян

1984)

номли

номзод

-

лик

диссертацияларида

фақат

икки

таркибли

(

компонентли

)

копулятив

сўз

бирикмалари

тадқиқ

этилади

ва

улар

жуфт

сўзлар

”, “

жуфт

сўз

бирикмалари

”, “

жуфт

бирликлар

”, “

бинома

-

лар

каби

терминлар

билан

аталади

.

Эрон

тилшунослигида

компонентлари

семантик

жи

-

ҳатдан

тенг

ҳуқуқли

қўшма

сўзлар

учун

3

Бархударов

А

.

С

.

Словообразование

в

хинди

. –

М

., 1963.

4

Бертагаев

Т

.

А

.

Сочетания

слов

и

современная

терми

-

нология

. –

М

., 1971.

5

Сикоев

Р

.

Р

.

Парн

ы

е

слова

в

современном

литературном

пушту

и

их

роль

в

словообразовании

//

Индийская

и

иранская

филология

.

Вопрос

ы

грамматики

. –

М

., 1976.

6

Меликян

Г

.

В

.

Парн

ы

е

словосочетания

в

совре

-

менном

персидском

яз

ы

ке

.

Тбилиси

. 1984.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

45

копулятив

термини

ишлатилиб

,

улар

нафақат

و

va/o

ва

интерфикси

(

ёки

унинг

фонетик

ва

-

риантлари

e, vo, yo

билан

)

балки

ا

ā

(

alef-e

vasl

боғловчи

алиф

”)

ва

be,

bar,

ﺎﺗ

t

ā

,

رد

dar

предлоглари

ёки

умуман

интерфикссиз

боғла

-

нади

.

Л

екин

1990

йилда

нашр

этилган

лингвис

-

тик

-

энциклопедик

луғатда

жуфт

сўзлар

”,

жуфт

сўз

бирикмалари

”, “

жуфт

бирликлар

”,

ҳатто

копулятив

”, “

копулятив

қўшма

сўзлар

каби

терминлар

ишлатилмайди

1

(

Л

ЭС

1990).

О

.

С

.

Ахманова

жуфт

сўзларга

қуйидагича

таъ

-

риф

беради

: “

Парн

ы

е

слова

англ

. Alliterating

words,

это

два

слова

в

составе

фразеоло

-

гической

единиц

ы

с

соотнесенн

ы

м

значением

и

ярко

в

ы

раженн

ы

м

звуков

ы

м

подобием

2

.

Эрон

-

лик

дастурнавис

Мирза

Жаъфар

томонидан

келтирилган

ع

ا

ظ

ﻔﻟا

alf

ā

z-e etb

ā

термини

ва

у

томонидан

келтирилган

қуйидаги

мисоллар

юқоридаги

таърифга

мос

келади

:

رﻮﺗورﺎﺗ

t

ā

rotur

тим

қоронғилик

”, “

зулмат

”,

ب

ﺎﺘ

ب

ﺎﺘ

ket

ā

b-

met

ā

b

қандайдир

китоб

”,

ت

و

ت

lutoput

яланғоч

”,

نﺎ

و

نﺎ

x

ā

nom

ā

n

уй

-

рўзғор

буюм

-

лари

”, “

мол

-

мулк

”,

رﺎ

و

رﺎﺗ

t

ā

rom

ā

r

тор

-

мор

қилиш

”, “

вайронага

айлантириш

3

.

М

.

Баҳор

4

(

Баҳор

1337),

Х

.

Фаршидвард

5

(

Фаршидвард

1348),

М

.

Дж

.

Машкур

6

(

Машкур

1349),

Ҳ

.

Анва

-

ри

ва

Ҳ

.

Аҳмади

-

Гиви

7

(

Анвари

ва

Аҳмади

-

Гиви

1384)

каби

эронлик

тилшунослар

ҳам

ع

ا

ظ

ﻔﻟا

alf

ā

z-e etb

ā

термини

орқали

ўзаро

оҳангдош

яъни

мисралар

,

ундаги

сўзлар

бошида

бир

хил

ундош

товушларнинг

такрор

қўлланиши

8

дан

юзага

келувчи

аллитерациялашган

бирликларни

тушунадилар

.

1

Л

ингвистический

энциклопедический

словарь

.

Под

ред

.

В

.

Н

.

Ярцевой

. –

М

., 1990.

2

Ахманова

О

.

С

.

Словарь

лингвистических

терминов

.

М

., 1966,

с

. 312.

3

Жаъфар

М

.

Грамматика

персидского

яз

ы

ка

. 2-

е

издание

.

(

с

участием

акад

.

Ф

.

Е

.

К

орша

). –

М

., 1901.

С

. 64.

4

اﺮﻌﺸﻟا

ﮏﻠﻣ

رﺎ

ﺪﻤﺤﻣ

.

ﯽﺳﺎ

ﻨﺸﮑﺒ

.

ن

اﺮﮭ

1337

ص

58

.

5

درو

ﺪﯿﺷﺮ

و

ﺮﺴﺧ

.

ﯽﺑد

ا

ﺪﻘﻧ

و

ت

ﯿ

ﺑد

ا

ه

رﺎﺑ

رد

.

م

ود

و

ل

و

ا

ی

ھﺪﻠﺟ

.

ن

اﺮﮭ

1367

ص

240

.

6

رﻮ

ﮑﺸﻣ

د

ا

ﺪﻤﺤﻣ

.

ﯽﺳرﺎ

نﺎﺑز

ﺤﻧ

و

فﺮ

رد

ﮫﻣ

رﻮﺘﺳد

.

ن

اﺮﮭ

1349

ص

126

.

7

ی

ﯿﮔ

یﺪﻤﺣا

ﻦﺴﺣ

،ی

رﻮ

ﻧا

ﻦﺴﺣ

.

ﯽﺳرﺎﻓ

نﺎﺑز

رﻮﺘﺳد

.

اﺮﮭ

ن

1384

ص

99

-

98

.

8

Ҳожиев

А

.

Тилшунослик

терминларининг

изоҳли

луғати

.

Т

., 2002.

Б

.12.

А

.

С

.

Бархударов

сўз

ясалишида

жуфт

бир

-

ликларнинг

таҳлилини

амалга

оширади

.

У

ўз

ишида

лексикализация

жараёнида

бўлган

қатор

семантик

гуруҳларни

ажратади

9

.

Муаллифнинг

ёзишича

, “

жуфт

бирликлар

нафақат

синтактик

,

балки

стилистик

характерга

ҳам

эгадирлар

”.

А

.

С

.

Бархударов

қачонки

жуфт

сўзлар

қўшиб

ёзиладиган

мустақил

сўзларнинг

белгиларига

эгалик

қилса

,

у

ҳолда

сўз

ясалиш

ҳодисасига

оид

бўлишини

таъкидлаб

, “

грамматик

ва

семантик

жиҳатдан

эркин

синтактик

бирлик

-

лардан

то

қўшма

сўзларгача

бўлган

сўз

қўллаш

-

нинг

турли

босқичларини

ўзида

акс

эттирувчи

оралиқ

жараён

деган

хулосага

келади

.

Шунингдек

,

жуфт

сўзларнинг

катта

қисми

мустақил

семантик

характерга

эга

ва

маълум

услубий

вазифани

(

қиёслаш

,

зидлаш

,

ўхшатиш

,

кучайтириш

ва

б

.)

бажарувчи

бирликлар

эканлигини

таъкидлайди

10

.

Р

.

Сикоевнинг

тадқиқотида

сўзларни

жуфт

ҳолда

қўллаш

ҳам

семантик

,

ҳам

грамматик

сатҳ

(

аспект

)

да

ўзига

хос

ва

бошқа

-

бошқа

жараён

эканлиги

ва

пушту

тилида

сўз

қўллаш

-

нинг

бу

усули

қўшма

сўз

ясаш

учун

асос

(

база

)

бўлиб

хизмат

қилиши

таъкидланади

11

.

Г

.

В

.

Меликян

томонидан

ҳимоя

қилинган

номзодлик

диссертациясида

ع

ا

ظ

ﻔﻟا

alf

ā

z-e etb

ā

термини

остида

ўрганилган

қўшма

сўзлар

Ж

.

Ас

-

Суюти

,

Х

.

Моайед

,

Ас

-

Сабки

,

Ибн

ад

-

Духан

,

Ибн

Фарис

,

Абу

У

байд

,

Ж

.

Шо

(

у

)

ар

,

А

.

Хумоюн

Фаррух

каби

араб

ва

форс

филологларининг

фикрлари

асосида

таҳлилга

тортилади

.

Муал

-

лиф

жуфт

сўз

бирикмалари

ва

қўшма

сўзларни

ўзаро

қиёслаб

,

такрорий

сўзларни

жуфт

сўз

бирикмалари

сифатида

таҳлил

қилган

12

.

Рус

эроншуноси

Л

.

С

.

Пейсиков

лексикали

-

зация

жараёнига

учраб

,

бир

тушунчани

ифода

-

лаган

ҳолда

қўшма

сўзларга

хос

белгиларни

9

Бархударов

А

.

С

.

Словообразование

в

хинди

. –

М

.,

1963.

С

. 38.

10

Ўша

китоб

.

Б

. 39.

11

Сикоев

Р

.

Р

.

Парн

ы

е

слова

в

современном

литератур

-

ном

пушту

и

их

роль

в

словообразовании

//

Индийская

и

иранская

филология

.

Вопрос

ы

грамматики

. 1976,

с

. 192

12

Меликян

Г

.

В

.

Парн

ы

е

словосочетания

в

современном

персидском

яз

ы

ке

.

Диссертация

на

соискание

уч

.

степени

канд

.

филол

.

наук

.

Тбилиси

. 1984.

С

. 30-70.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

46

ўзида

акс

эттирувчи

қуйидаги

копулятив

бир

-

ликларни

келтиради

:

ا

ھ

و

بآ

ā

bohav

ā

иқлим

(

сув

ва

ҳаво

),

ﺪﮭﺟ

و

ﺪﺟ

jed(d)ojahd

ҳаракат

,

ғайрат

қилиш

”, “

қунт

” (

ҳаракат

ва

интилиш

),

ﻞﻘﻧ

و

ﻞﻤﺣ

hamlona

γ

l

транспорт

” (

кўчириш

ва

ташиш

),

و

ﺮﺿ

h

ā

zero

γ

ā

yeb

йуқлама

(

бор

ва

йўқ

),

م

ﻮﺑوز

ﺮﻣ

marzobum

территория

(

чегара

ва

мамлакат

-

ер

)

ва

бошқалар

.

Л

.

С

.

Пейсиков

Очерки

по

словообразованию

персидского

яз

ы

ка

”, “

Л

ексикология

современ

-

ного

персидского

яз

ы

ка

каби

асарларида

катта

миқдордаги

баҳсли

копулятив

бир

-

ликларни

ўзаро

бир

-

биридан

фарқлаш

қийин

масала

эканлиги

ни

таъкидлаб

,

форс

тилида

копулятив

қўшма

сўзлардан

ташқари

о

эле

-

менти

билан

боғланувчи

кенг

тарқалган

копу

-

лятив

бирликлар

мавжудлигини

қайд

этади

1

.

Бу

муаммони

таҳлил

қилган

муаллиф

копуля

-

тивларнинг

пайдо

бўлиш

манбаларига

ҳам

му

-

рожаат

қилиб

, “

тадқиқотчилар

томонидан

ҳо

-

зирги

форс

тилида

кенг

тарқалган

копулятив

-

ларнинг

ўрта

форс

тилида

ҳам

бир

неча

модел

-

лари

қайд

этилганини

таъкидлайди

2

.

Эронлик

тилшуносларнинг

асарларида

ҳам

копулятив

бирликлар

етарли

даражада

ёритил

-

маган

.

П

.

Н

.

Хонларий

жуфт

синонимларнинг

ишлатилишига

эътибор

қаратиб

,

фақат

улар

-

нинг

тўғри

ўқилишига

урғу

беради

.

Муаллиф

томонидан

копулятив

бирликдаги

биринчи

компонент

унли

ҳарф

билан

тугаса

و

va

боғловчиси

vo/yo,

ундош

ҳарф

бўлса

o

деб

ўқилиши

таъкидланади

3

.

Эронда

нашр

этилган

форс

тили

грамма

-

тикаларида

бу

мавзу

,

одатда

,

қўшма

сўзлар

бў

-

лимида

ўрганилади

.

Айнан

бир

турдаги

сўзлар

-

нинг

ҳам

қўшма

сўз

ﻠﮐ

ﮐﺮﻣ

ت

kalam

ā

t-e

morakkab

,

ҳам

сўз

бирикмаси

ت

ﺒﯿﮐﺮ

tarkib

ā

t

сифатида

ўрганилиши

тез

-

тез

кўзга

ташланади

.

Баъзи

муаллифлар

копулятив

бирликларни

ج

ود

ﺰﻣ

ت

ﻤﻠﮐ

kalam

ā

t-e mozdavaj

4

иккиланган

,

1

Пейсиков

Л

.

С

.

Очерки

по

словообразованию

персид

-

ского

яз

ы

ка

. –

М

., 1973.

С

. 166.

2

Пейсиков

Л

.

С

.

Л

ексикология

современного

персид

-

ского

яз

ы

ка

. –

М

., 1975.

С

. 100.

3

ﺰﯾ

و

ﺮﭘ

یﺮﻠﻧ

ﺗﺎ

.

ﯽﺳرﺎﻓ

نﺎﺑز

و

ﯽﺳﺎ

ﻨﺸﻧ

ﺎﺑز

.

،

ن

اﺮﮭ

1373

.

ص

.

247

.

4

درو

ﺪﯿﺷﺮ

و

ﺮﺴﺧ

.

زو

ﺮﻣا

رﻮﺘﺳد

.

،

ن

اﺮﮭ

1348

.

ص

.

110

.

жуфт

сўзлар

”,

ﮫﯿﻟا

ف

ﻌﻣ

و

ف

ﻌﻣ

ت

ﺒﯿﮐﺮ

tarkib

ā

t-e ma’tuf-o ma’tufon eleyh

5

боғланувчи

ва

боғловчи

билан

боғланган

бирликлар

”,

ت

ﻤﻠﮐ

ﺖﻔﺟ

kalam

ā

t-e joft

6

жуфт

сўзлар

каби

тер

-

минлар

билан

аташади

.

М

.

Ж

.

Шариат

қўшма

сўзларнинг

ясалиш

шаклларини

таҳлил

қилиб

,

ﺪﻧ

ﯿﻣ

miy

ā

nvand

интерфикс

ларга

алоҳида

тўхталади

,

жум

-

ладан

و

v

ā

v

ва

ни

ҳам

улар

таркибида

ўрга

-

нади

7

. “

Форс

тилида

аффикслар

луғатида

و

v

ā

v

ва

нинг

функциялари

саналиб

,

қўшма

сўз

-

ларда

ﺪﻧ

ﯿﻣ

miy

ā

nvand-e

a’tf

боғловчи

интерфикс

сифатида

келиши

таъкидланади

8

.

Ҳ

.

Анварий

ва

Ҳ

.

Аҳмадий

-

Гивийлар

Форс

ти

-

ли

грамматикаси

да

v

ā

v

ва

ни

ﺑر

فﺮﺣ

harf-e rabt-e

a’tf

бириктирувчи

боғловчи

деб

атайдилар

9

.

Ю

қорида

таъкидланганидек

,

эронлик

муал

-

лифлар

копулятив

бирликларни

қўшма

сўзлар

,

эркин

ва

турғун

сўз

бирикмалари

каби

турларга

ажратмайдилар

.

Сўзнинг

структур

таҳлилидан

келиб

чиққан

ҳолда

уларни

мураккаб

бирликлар

сифатида

таҳлил

қиладилар

.

Л

екин

ی

ور

و

هﺮﮭﭼ

č

ehre-vo ruy

қиёфа

”, “

ташқи

кўриниш

” (

айнан

.

юз

ва

юз

”),

ﮫﺸﯾﺪﻧا

و

ﺮﮑ

fekr-o andi

š

e

ният

”,

ўй

”, “

фикр

” (

айнан

. “

фикр

ва

фикр

”)

каби

ўзаро

синоним

сўзлар

бирикувидан

ҳосил

бўлган

бирликларни

ва

шунингдек

,

زور

و

š

ab-o

ruz

бир

кеча

-

кундуз

”, “

сутка

” (

айнан

.

кеча

ва

кундуз

”),

ﻦﻤﺷ

د

و

ﺳود

dust-o

do

š

man

дўст

-

душман

” (

айнан

. “

дўст

ва

душман

”)

каби

антоним

сўзлар

бирикувидан

ҳосил

бўлган

бирликларни

ажратадилар

10

.

Француз

эроншуноси

Ж

.

Л

азар

сўз

ясали

-

шининг

ўзига

хос

,

конкрет

усулларини

таклиф

қилиб

,

копулятив

қўшма

сўзларни

juxtaposition

(

битта

бўлиб

,

қўшилиб

кетиш

)

номли

гуруҳ

таркибида

ўрганади

11

.

5

ﺖﻌﯾﺮﺷ

د

ا

ﺪﻤﺤﻣ

.

ﯽﺳرﺎﻓ

نﺎﺑز

رﻮﺘﺳد

.

،

ن

اﺮﮭ

1370

.

ص

.

57

.

6

ﻦﯿﻌﻣ

ﺪﻤﺤﻣ

.

ﯽﺳرﺎﻓ

ﮓﻨھﺮ

.

ﺶﺨ

ﻞﻣ

:

،ت

رﺎ

،ت

ﺒﯿﮐﺮ

.

ﺪﻠﺟ

6

-

1

.

،

ن

اﺮﮭ

1375

.

ص

.

380

.

7

Ўша

китоб

.

Б

. 192.

8

،

ن

اﺮﮭ

1377

.

ص

.

240

.

یﺮﺟ

ھ

ﻦﯾﺪﻟا

ﯿﺿ

.

ی

ھﺪﻧ

و

ﮓﻨھﺮ

ﯽﺳرﺎﻓ

نﺎﺑز

)

ھﺪﻧ

ﺴﭘ

،

ھﺪﻧ

ﯿﻣ

،

ھﺪﻧ

ﺸﯿﭘ

(

9

،ی

رﻮ

ﻧا

ﻦﺴﺣ

ی

ﯿﮔ

یﺪﻤﺣا

ﻦﺴﺣ

.

ﯽﺳرﺎﻓ

نﺎﺑز

رﻮﺘﺳد

.

،

ن

اﺮﮭ

1375

.

ص

.

109

.

10

Ўша

асар

.

Б

. 184.

11

Lazard G. Grammaire du persan contemporain. Paris,

1957. P.255.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

47

Форс

тилида

турли

типдаги

исмий

қўшма

сўзларни

ўрганган

М

.

Шокий

ҳам

копулятив

бирликлар

ичидан

қўшма

сўзларни

ажратади

.

У

копулятив

қўшма

сўзлар

ва

копулятив

ФБлар

орасидаги

оралиқ

позицияни

эгалловчи

бир

-

ликларни

асл

копулятивлардан

фарқлаш

маса

-

ласига

алоҳида

эътибор

қаратади

1

.

Ю

.

А

.

Рубинчикнинг

Основ

ы

фразеологии

персидского

яз

ы

ка

номли

асари

эркин

ва

тур

-

ғун

сўз

бирикмалари

,

хусусан

,

копулятив

ФБлар

ҳақидаги

тасаввурларни

ойдинлашти

-

ришга

туртки

беради

.

Муаллиф

копулятив

ФБларга

бир

грамматик

категорияга

мансуб

бўлган

турғун

бинар

бирликларни

киритади

.

Шунингдек

,

эроншуносликда

ишлатиладиган

копулятив

ФБлар

копулятив

қўшма

сўзлар

тер

-

минига

мос

келмаслигини

таъкидлайди

.

К

опуля

-

тив

қўшма

сўзларда

семантик

жиҳатдан

тенг

ҳуқуқли

қисмлар

нафақат

و

о

(

v

ā

v

ёки

унинг

фо

-

нетик

вариантлари

vo/yo

)

балки

унинг

бошқа

шакллари

(

alef-e vasl

боғловчи

алиф

”,

be

,

رﺑ

bar

,

ﺎﺗ

t

ā

,

ر

dar

предлоглари

)

билан

ёки

умуман

интерфикссиз

боғланади

:

ﺴﺷ

š

osto

š

u,

š

oste

š

u,

š

ost

š

u

ювиш

”, “

чўмилиш

”, “

кир

ювиш

” (

نﺗﺳ

š

ostan

ювмоқ

феълининг

ҳозирги

ва

ўтган

замон

негизидан

)

2

.

Рус

эроншуноси

С

.

Э

.

Тал

ы

бова

томонидан

копулятив

алоқа

мавжуд

бўлган

бирликлар

қу

-

йидаги

уч

гуруҳга

бўлиб

ўрганилади

: 1.

К

опуля

-

тив

қўшма

сўзлар

(

КҚ

С

); 2.

К

опулятив

фразео

-

логик

бирликлар

(

К

ФБ

) 3.

Эркин

копулятив

сўз

бирикмалари

(

Э

К

СБ

)

3

.

К

опулятив

бирликлар

-

нинг

учала

турида

ҳам

و

va

/

о

ва

ишлатилади

.

КҚ

С

таркибида

интерфикс

сифатида

ишлатил

-

са

,

К

ФБ

ва

Э

К

СБ

таркибида

бириктирувчи

боғловчи

вазифасида

келади

.

1.

Копулятив

қўшма

сўзлар

(

КҚС

).

КҚ

С

ўзининг

ташқи

белгиларига

кўра

қўшма

сўз

вазифасини

бажарувчи

бирликлардир

.

Бундай

1

Shaky M. A Study on Nominal Compound in Neo-Persian.

Praha. 1964, C.54

2

Рубинчик

Ю

.

А

.

Основ

ы

фразеологии

персидского

яз

ы

ка

.

М

., 1981.

С

. 75.

3

Талыбова С.Э. Копулятивные словосочетания в

персидском языке. – М., 2002. С. 30-31.

бирликларнинг

КҚ

С

таркибига

киритилиши

-

нинг

асосий

ва

бош

мезони

бир

ёки

иккала

таркибий

қисмнинг

лексик

номустақиллиги

-

дир

;

ўзаро

боғланувчи

қисмлар

орасида

син

-

тактик

ва

фразеологик

алоқанинг

мавжуд

эмас

-

лиги

.

Бу

турдаги

копулятив

бирликларда

و

va

/

о

ва

боғловчиси

форс

грамматикасида

و

ا

و

ﺪﻧ

ﯿﻣ

v

ā

v-e miy

ā

nvand

деб

аталувчи

интер

-

фиксга

айланиб

кетади

.

2.

Копулятив

фразеологик

бирликлар

(

КФБ

).

К

ФБ

таркибига

таркибий

қисмлари

мустақил

маънога

эга

,

бир

хил

сўз

туркумидан

иборат

(

кўпинча

от

ва

сифат

)

турғун

сўз

бирикмалари

киради

.

Ҳар

қандай

ФБ

каби

К

ФБ

ҳам

нутқда

намоён

бўлади

.

К

ФБ

таркибидаги

و

va

ва

бириктирувчи

боғловчиси

va

/

о

деб

талаффуз

қилинади

.

К

опулятив

характердаги

турғун

ибо

-

ралар

(

К

ФБ

)

синтактик

сўз

бирикмалари

каби

ўз

просодик

структурасига

эга

:

бирикма

тарки

-

бидаги

ҳар

бир

компонентнинг

ўз

мустақил

урғуси

мавжуд

бўлиб

,

иккинчи

компонентдан

аввал

кичик

пауза

юзага

келади

.

3.

Эркин

копулятив

сўз

бирикмалари

(

ЭКСБ

).

Э

К

СБ

икки

ёки

ундан

ортиқ

мустақил

маъноли

сўзлардан

иборат

синтактик

сўз

бирикмалари

-

дан

ташкил

топади

.

Э

К

СБда

таркибий

қисмлар

орасидаги

бириктирувчи

боғловчи

одатда

-

о

-,

баъзида

ҳолатларда

эса

-

va-

деб

талаффуз

қи

-

линади

.

Сўз

бирикмасининг

ҳар

бир

компо

-

ненти

фонетик

мустақилликка

эга

бўлиб

,

бу

турдаги

бирликларда

турғун

бирикмаларда

бўлгани

каби

мустақил

урғу

ва

иккинчи

компо

-

нентнинг

кичик

паузадан

сўнг

талаффуз

қили

-

ниши

кузатилади

.

Л

екин

нутқ

жараёнида

инто

-

национ

манзара

ўзгаради

:

биринчи

компонент

урғули

бўғини

таркибидаги

унли

товушнинг

талаффузи

қисқаради

ва

сўнги

компонентнинг

охирги

бўғинига

бир

бош

урғу

тушаётгандек

тасаввур

ҳосил

бўлади

.

Бу

каби

сўз

бирик

-

малари

гап

тузишда

қурилиш

материали

сифа

-

тида

хизмат

қилади

.

К

опулятив

бирликларга

оид

илмий

адабиёт

-

лар

таҳлили

компонентлари

семантик

жиҳат

-

дан

тенг

ҳуқуқли

бўлган

бирликлар

турли

ном

-

лар

билан

аталишини

кўрсатди

.

К

опулятив

бирликларни

тавсифлашда

С

.

Э

.

Тал

ы

бова

то

-

монидан

қўлланган

КҚ

С

,

К

ФБ

ва

Э

К

СБ

каби

терминлар

мавзу

моҳиятини

тўлақонли

очиш


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

48

ва

копулятив

бирликларни

ўзаро

фарқлашда

муҳим

аҳамият

касб

этиши

аниқланди

.

Хулоса

қилиб

шуни

айтиш

мумкинки

,

копу

-

лятив

бирликларнинг

учала

турида

ҳам

و

va

/

о

ва

нинг

ишлатилиши

мазкур

бирликлар

учун

умумий

хусусиятдир

.

КҚ

С

таркибий

қисмла

-

рида

лексик

номустақиллик

кузатилса

,

К

ФБ

ва

Э

К

СБ

таркибий

қисмлари

эса

ўз

мустақил

маъ

-

носига

эга

бўлади

.

Ҳозирги

кунда

копулятив

бирликларни

ўзаро

фарқлаш

,

уларни

фарқлов

-

чи

аниқ

мезонларни

яратиш

эрон

тилшунос

-

лигидаги

долзарб

масалалардан

биридир

.

АЛИШЕР

НАВОИЙНИНГ

ҲАЙРАТ

УЛ

-

АБРОР

ДОСТОНИДАГИ

ЎЗЛАШМА

ФОРСИЙ

ФЕ

Ъ

ЛИЙ

ЯРИМАФФИКСЛАР

АСОСИДА

СЎЗ

ЯСАЛИШИ

НИШАНБАЕВА

АЗИЗА

Ўқитувчи

,

ТошДШИ

Аннотация

.

Ушбу

мақолада

Алишер

Навоийнинг

Ҳайрат

ул

-

аброр

достонида

учрайдиган

-

ka

š

, -s

ā

z, -nam

ā

y, -x

ā

h, -pa

ẕī

r

каби

феълий

яримаффикслар

тавсифланади

.

Туркий

тилда

ҳосил

қилинган

янги

сўзлар

таҳлилга

тортилди

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

исмий

яримаффикс

,

феълий

яримаффикс

,

сўз

ясаш

,

феълнинг

ҳозирги

замон

негизи

,

қўшма

феъл

,

модел

асосида

сўз

ясаш

.

Аннотация

.

В

данной

статье

описываются

глагольные

полуаффиксы

,

такие

как

,

-ka

š

, -s

ā

z, -

nam

ā

y, -x

ā

h, -pa

ẕī

r,

которые

встречаются

в

поэме

«

Хайрат

аль

-

аброр

»

Алишера

Навои

.

Анализиру

-

ются

новообразования

с

данными

полуаффиксами

в

тюркском

языке

.

Опорные

слова

и

выражения

:

именной

полуаффикс

,

глагольный

полуаффикс

,

словообразование

,

основа

настоящего

времени

глагола

,

сложный

глагол

,

модельное

словообразование

.

Abstract.

In this article, there are described verbal semi afiixes as

-ka

š

, -s

ā

z, -nam

ā

y, -x

ā

h, -pa

ẕī

r

,

which

are met in the words of the poem “Khayrat al-abror” by Alisher Navoi. New built words with these semi
affixes in the Turkic language is analyzed.

Keywords and expressions:

nominal semi affix, verbal semi affix, word-building, verb root of present

time, compound verb, model word-building.

Ҳозирги

замон

форс

тилида

яримаффикс

-

ларнинг

икки

тури

,

яъни

исмий

ва

феълий

яримаффикслар

бўйича

бир

қатор

тадқиқотлар

олиб

борилган

.

Ўзбек

эроншунос

олимлари

А

.

Қ

уронбеков

1

,

Г

.

У

.

Мираипова

2

,

рус

эроншу

-

нос

олимлари

Ю

.

А

.

Рубинчик

3

,

Л

.

С

.

Пейсиков

4

,

1

Quronbekov A. Fors tili leksikologiyasi. –T., 2009.

2

Мираипова

Г

.

У

.

Развитие

лексики

современного

персид

-

ского

яз

ы

ка

в

период

после

исламской

революции

(

на

ма

-

териалах

газетно

-

журнальной

периодики

).

К

Д

. –

Т

., 1994.

3

Рубинчик

Ю

.

А

.

Грамматика

современного

литератур

-

ного

персидского

яз

ы

ка

. –

М

.2001.

С

.

А

.

Алиев

5

,

О

.

М

.

Сотова

6

,

эрон

олими

И

.

К

албосий

7

ларнинг

ишлари

шулар

жумласи

-

дандир

.

Аммо

классик

форс

тилида

яримаф

-

4

Пейсиков

Л

.

С

.

Очерки

по

словообразованию

персид

-

ского

яз

ы

ка

. –

М

.,

Из

-

во

Московского

университета

, 1973.

5

Алиев

С

.

А

.

Полуаффиксация

в

системе

словообразова

-

ния

современного

персидского

яз

ы

ка

.

А

К

Д

. –

М

.,1985.

6

Сотова

О

.

М

.

Основн

ы

е

структурно

-

семантические

особенности

терминообразования

в

современном

персидском

яз

ы

ке

.

К

Д

. –

М

., 2008.

7

Kalb

ā

si Ir

ā

n. S

ā

xt-e e

š

te

γāγ

i-ye va

ž

e dar zab

ā

n-e f

ā

rsi-ye

emruz. –Tehr

ā

n,1992.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов