S H A R Q M A S H ’ A L I
44
ФОРС
ТИЛИДА
КОПУЛЯТИВ
БИРЛИКЛАРНИНГ
ИФОДАЛАНИШИГА
ОИД
МУЛОҲАЗАЛАР
НУРИДДИНОВ
НОДИР
Ўқитувчи
,
ТошДШИ
Аннотация
.
Мазкур
мақола
форс
тилидаги
копулятив
бирликларга
оид
назарий
фикрлар
тадқиқи
,
тилшунос
-
эроншунос
олимларнинг
мавзу
юзасидан
билдирган
фикрлари
таҳлилига
бағишланган
.
Шунингдек
,
мақолада
копулятив
қўшма
сўзлар
,
копулятив
фразеологик
бирликлар
ва
эркин
копулятив
сўз
бирикмалари
,
ҳамда
уларни
ўзаро
фарқлаш
ҳақида
фикр
юритилади
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
:
копулятив
қўшма
сўз
,
копулятив
фразеологик
бирлик
,
эркин
копулятив
сўз
бирикмаси
.
Аннотация
.
Данная
статья
посвящается
изучению
теоретических
представлений
о
персидских
копулятивных
единицах
и
анализу
взглядов
лингвистов
-
иранистов
по
данному
вопросу
.
Также
в
статье
рассматриваются
копулятивные
сложные
слова
,
копулятивные
фразеологизмы
,
свободные
копулятивные
словосочетания
и
их
взаиморазграничение
.
Опорные
слова
и
выражения
:
копулятивные
сложные
слова
,
копулятивная
фразеологическая
единица
,
свободное
копулятивное
словосочетание
.
Abstract.
This article is dedicated to study theoretical ideas about copulative combinations and the
analysis of the opinions of linguists on this theme. Also, in this article are considered
с
opulative
compounds, copulative phraseological combinations, free copulative phrases and their differentiation.
Keywords and expressions:
с
opulative compounds, copulative phraseological combinations and free
copulative phrases.
Ҳозирги
замон
форс
тилида
барча
адабий
жанрлар
ва
оғзаки
нутқда
бир
сўзнинг
такрорла
-
ниши
ва
синонимик
сўзларнинг
ёнма
-
ён
келиши
ўзига
хос
бадиий
-
стилистик
усул
сифатида
кенг
ишлатилмоқда
.
К
опулятив
бирликларнинг
турли
семантик
типларини
ўз
ичига
олувчи
сўз
ясали
-
шининг
бу
тури
лексик
параллелизмнинг
турли
кўринишларини
акс
эттиради
. “
К
опулятив
бир
-
ликлар
бир
бўлакнинг
бошқасига
тобе
бўлмай
эркин
синтактик
муносабатни
ва
тенг
ҳуқуқли
синтактик
элементларни
ифодалайди
”
1
.
Бошқа
турдаги
сўз
бирикмаларидан
фарқли
равишда
копулятив
сўз
бирикмаларида
бош
ва
эргаш
сўз
-
лар
яъни
атрибутив
муносабат
мавжуд
бўлмайди
.
“
Повтор
ы
и
однородн
ы
е
парн
ы
е
сочетания
в
современном
турецком
яз
ы
ке
”
2
(
Аганин
1959),
1
Ахманова
О
.
С
.
Словарь
лингвистических
терминов
.
–
М
., 1966,
С
. 208.
2
Аганин
Р
.
А
.
Повтор
ы
и
однородн
ы
е
парн
ы
е
сочета
-
ния
в
современном
турецком
яз
ы
ке
. –
М
., 1959.
“
Словообразование
в
хинди
”
3
(
Бархударов
1963), “
Сочетания
слов
и
современная
термино
-
логия
”
4
(
Бертагаев
1971)
каби
асарларда
, “
Пар
-
н
ы
е
слова
в
современном
литературном
пушту
и
их
роль
в
словообразовании
”
5
(
Сикоев
1976),
“
Парн
ы
е
словосочетания
в
современном
пер
-
сидском
яз
ы
ке
”
6
(
Меликян
1984)
номли
номзод
-
лик
диссертацияларида
фақат
икки
таркибли
(
компонентли
)
копулятив
сўз
бирикмалари
тадқиқ
этилади
ва
улар
“
жуфт
сўзлар
”, “
жуфт
сўз
бирикмалари
”, “
жуфт
бирликлар
”, “
бинома
-
лар
”
каби
терминлар
билан
аталади
.
Эрон
тилшунослигида
компонентлари
семантик
жи
-
ҳатдан
тенг
ҳуқуқли
қўшма
сўзлар
учун
3
Бархударов
А
.
С
.
Словообразование
в
хинди
. –
М
., 1963.
4
Бертагаев
Т
.
А
.
Сочетания
слов
и
современная
терми
-
нология
. –
М
., 1971.
5
Сикоев
Р
.
Р
.
Парн
ы
е
слова
в
современном
литературном
пушту
и
их
роль
в
словообразовании
//
Индийская
и
иранская
филология
.
Вопрос
ы
грамматики
. –
М
., 1976.
6
Меликян
Г
.
В
.
Парн
ы
е
словосочетания
в
совре
-
менном
персидском
яз
ы
ке
.
Тбилиси
. 1984.
S H A R Q M A S H ’ A L I
45
“
копулятив
”
термини
ишлатилиб
,
улар
нафақат
و
va/o
“
ва
”
интерфикси
(
ёки
унинг
фонетик
ва
-
риантлари
e, vo, yo
билан
)
балки
ا
–
ā
(
alef-e
vasl
“
боғловчи
алиф
”)
ва
ﮫ
ﺑ
be,
ﺮ
ﺑ
bar,
ﺎﺗ
t
ā
,
رد
dar
предлоглари
ёки
умуман
интерфикссиз
боғла
-
нади
.
Л
екин
1990
йилда
нашр
этилган
лингвис
-
тик
-
энциклопедик
луғатда
“
жуфт
сўзлар
”,
“
жуфт
сўз
бирикмалари
”, “
жуфт
бирликлар
”,
ҳатто
“
копулятив
”, “
копулятив
қўшма
сўзлар
”
каби
терминлар
ишлатилмайди
1
(
Л
ЭС
1990).
О
.
С
.
Ахманова
жуфт
сўзларга
қуйидагича
таъ
-
риф
беради
: “
Парн
ы
е
слова
–
англ
. Alliterating
words,
это
два
слова
в
составе
фразеоло
-
гической
единиц
ы
с
соотнесенн
ы
м
значением
и
ярко
в
ы
раженн
ы
м
звуков
ы
м
подобием
”
2
.
Эрон
-
лик
дастурнавис
Мирза
Жаъфар
томонидан
келтирилган
ع
ﺎ
ﺒ
ﺗ
ا
ظ
ﺎ
ﻔﻟا
alf
ā
z-e etb
ā
термини
ва
у
томонидан
келтирилган
қуйидаги
мисоллар
юқоридаги
таърифга
мос
келади
:
رﻮﺗورﺎﺗ
t
ā
rotur
“
тим
қоронғилик
”, “
зулмат
”,
ب
ﺎﺘ
ﻣ
ب
ﺎﺘ
ﮐ
ket
ā
b-
met
ā
b
“
қандайдир
китоб
”,
ت
ﻮ
ﭘ
و
ت
ﻮ
ﻟ
lutoput
“
яланғоч
”,
نﺎ
ﻣ
و
نﺎ
ﺧ
x
ā
nom
ā
n
“
уй
-
рўзғор
буюм
-
лари
”, “
мол
-
мулк
”,
رﺎ
ﻣ
و
رﺎﺗ
t
ā
rom
ā
r
“
тор
-
мор
қилиш
”, “
вайронага
айлантириш
”
3
.
М
.
Баҳор
4
(
Баҳор
1337),
Х
.
Фаршидвард
5
(
Фаршидвард
1348),
М
.
Дж
.
Машкур
6
(
Машкур
1349),
Ҳ
.
Анва
-
ри
ва
Ҳ
.
Аҳмади
-
Гиви
7
(
Анвари
ва
Аҳмади
-
Гиви
1384)
каби
эронлик
тилшунослар
ҳам
ع
ﺎ
ﺒ
ﺗ
ا
ظ
ﺎ
ﻔﻟا
alf
ā
z-e etb
ā
термини
орқали
ўзаро
оҳангдош
яъни
“
мисралар
,
ундаги
сўзлар
бошида
бир
хил
ундош
товушларнинг
такрор
қўлланиши
”
8
дан
юзага
келувчи
аллитерациялашган
бирликларни
тушунадилар
.
1
Л
ингвистический
энциклопедический
словарь
.
Под
ред
.
В
.
Н
.
Ярцевой
. –
М
., 1990.
2
Ахманова
О
.
С
.
Словарь
лингвистических
терминов
.
–
М
., 1966,
с
. 312.
3
Жаъфар
М
.
Грамматика
персидского
яз
ы
ка
. 2-
е
издание
.
(
с
участием
акад
.
Ф
.
Е
.
К
орша
). –
М
., 1901.
С
. 64.
4
اﺮﻌﺸﻟا
ﮏﻠﻣ
رﺎ
ﮭ
ﺑ
ﯽ
ﻔ
ﺗ
ﺪﻤﺤﻣ
.
ﯽﺳﺎ
ﻨﺸﮑﺒ
ﺳ
.
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1337
ص
58
.
5
درو
ﺪﯿﺷﺮ
ﻓ
و
ﺮﺴﺧ
.
ﯽﺑد
ا
ﺪﻘﻧ
و
ت
ﺎ
ﯿ
ﺑد
ا
ه
رﺎﺑ
رد
.
م
ود
و
ل
و
ا
ی
ﺎ
ھﺪﻠﺟ
.
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1367
ص
240
.
6
رﻮ
ﮑﺸﻣ
د
ا
ﻮ
ﺟ
ﺪﻤﺤﻣ
.
ﯽﺳرﺎ
ﭘ
نﺎﺑز
ﻮ
ﺤﻧ
و
فﺮ
ﺻ
رد
ﮫﻣ
ﺎ
ﻧ
رﻮﺘﺳد
.
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1349
ص
126
.
7
ی
ﻮ
ﯿﮔ
یﺪﻤﺣا
ﻦﺴﺣ
،ی
رﻮ
ﻧا
ﻦﺴﺣ
.
ﯽﺳرﺎﻓ
نﺎﺑز
رﻮﺘﺳد
.
اﺮﮭ
ﺗ
ن
1384
ص
99
-
98
.
8
Ҳожиев
А
.
Тилшунослик
терминларининг
изоҳли
луғати
.
–
Т
., 2002.
Б
.12.
А
.
С
.
Бархударов
сўз
ясалишида
жуфт
бир
-
ликларнинг
таҳлилини
амалга
оширади
.
У
ўз
ишида
лексикализация
жараёнида
бўлган
қатор
семантик
гуруҳларни
ажратади
9
.
Муаллифнинг
ёзишича
, “
жуфт
бирликлар
нафақат
синтактик
,
балки
стилистик
характерга
ҳам
эгадирлар
”.
А
.
С
.
Бархударов
“
қачонки
жуфт
сўзлар
қўшиб
ёзиладиган
мустақил
сўзларнинг
белгиларига
эгалик
қилса
,
у
ҳолда
сўз
ясалиш
ҳодисасига
оид
бўлишини
”
таъкидлаб
, “
грамматик
ва
семантик
жиҳатдан
эркин
синтактик
бирлик
-
лардан
то
қўшма
сўзларгача
бўлган
сўз
қўллаш
-
нинг
турли
босқичларини
ўзида
акс
эттирувчи
оралиқ
жараён
”
деган
хулосага
келади
.
Шунингдек
,
жуфт
сўзларнинг
катта
қисми
мустақил
семантик
характерга
эга
ва
маълум
услубий
вазифани
(
қиёслаш
,
зидлаш
,
ўхшатиш
,
кучайтириш
ва
б
.)
бажарувчи
бирликлар
эканлигини
таъкидлайди
10
.
Р
.
Сикоевнинг
тадқиқотида
“
сўзларни
жуфт
ҳолда
қўллаш
ҳам
семантик
,
ҳам
грамматик
сатҳ
(
аспект
)
да
ўзига
хос
ва
бошқа
-
бошқа
жараён
”
эканлиги
ва
пушту
тилида
сўз
қўллаш
-
нинг
бу
усули
“
қўшма
сўз
ясаш
учун
асос
(
база
)
бўлиб
хизмат
қилиши
”
таъкидланади
11
.
Г
.
В
.
Меликян
томонидан
ҳимоя
қилинган
номзодлик
диссертациясида
ع
ﺎ
ﺒ
ﺗ
ا
ظ
ﺎ
ﻔﻟا
alf
ā
z-e etb
ā
термини
остида
ўрганилган
қўшма
сўзлар
Ж
.
Ас
-
Суюти
,
Х
.
Моайед
,
Ас
-
Сабки
,
Ибн
ад
-
Духан
,
Ибн
Фарис
,
Абу
У
байд
,
Ж
.
Шо
(
у
)
ар
,
А
.
Хумоюн
Фаррух
каби
араб
ва
форс
филологларининг
фикрлари
асосида
таҳлилга
тортилади
.
Муал
-
лиф
жуфт
сўз
бирикмалари
ва
қўшма
сўзларни
ўзаро
қиёслаб
,
такрорий
сўзларни
“
жуфт
сўз
бирикмалари
”
сифатида
таҳлил
қилган
12
.
Рус
эроншуноси
Л
.
С
.
Пейсиков
лексикали
-
зация
жараёнига
учраб
,
бир
тушунчани
ифода
-
лаган
ҳолда
қўшма
сўзларга
хос
белгиларни
9
Бархударов
А
.
С
.
Словообразование
в
хинди
. –
М
.,
1963.
С
. 38.
10
Ўша
китоб
.
Б
. 39.
11
Сикоев
Р
.
Р
.
Парн
ы
е
слова
в
современном
литератур
-
ном
пушту
и
их
роль
в
словообразовании
//
Индийская
и
иранская
филология
.
Вопрос
ы
грамматики
. 1976,
с
. 192
12
Меликян
Г
.
В
.
Парн
ы
е
словосочетания
в
современном
персидском
яз
ы
ке
.
Диссертация
на
соискание
уч
.
степени
канд
.
филол
.
наук
.
Тбилиси
. 1984.
С
. 30-70.
S H A R Q M A S H ’ A L I
46
ўзида
акс
эттирувчи
қуйидаги
копулятив
бир
-
ликларни
келтиради
:
ا
ﻮ
ھ
و
بآ
ā
bohav
ā
“
иқлим
”
(
сув
ва
ҳаво
),
ﺪﮭﺟ
و
ﺪﺟ
jed(d)ojahd
“
ҳаракат
,
ғайрат
қилиш
”, “
қунт
” (
ҳаракат
ва
интилиш
),
ﻞﻘﻧ
و
ﻞﻤﺣ
hamlona
γ
l
“
транспорт
” (
кўчириш
ва
ташиш
),
ﺐ
ﯾ
ﺎ
ﻏ
و
ﺮﺿ
ﺎ
ﺣ
h
ā
zero
γ
ā
yeb
“
йуқлама
”
(
бор
ва
йўқ
),
م
ﻮﺑوز
ﺮﻣ
marzobum
“
территория
”
(
чегара
ва
мамлакат
-
ер
)
ва
бошқалар
.
Л
.
С
.
Пейсиков
“
Очерки
по
словообразованию
персидского
яз
ы
ка
”, “
Л
ексикология
современ
-
ного
персидского
яз
ы
ка
”
каби
асарларида
“
катта
миқдордаги
баҳсли
копулятив
бир
-
ликларни
ўзаро
бир
-
биридан
фарқлаш
қийин
масала
эканлиги
”
ни
таъкидлаб
,
форс
тилида
копулятив
қўшма
сўзлардан
ташқари
“
о
эле
-
менти
билан
боғланувчи
кенг
тарқалган
копу
-
лятив
бирликлар
”
мавжудлигини
қайд
этади
1
.
Бу
муаммони
таҳлил
қилган
муаллиф
копуля
-
тивларнинг
пайдо
бўлиш
манбаларига
ҳам
му
-
рожаат
қилиб
, “
тадқиқотчилар
томонидан
ҳо
-
зирги
форс
тилида
кенг
тарқалган
копулятив
-
ларнинг
ўрта
форс
тилида
ҳам
бир
неча
модел
-
лари
қайд
этилганини
”
таъкидлайди
2
.
Эронлик
тилшуносларнинг
асарларида
ҳам
копулятив
бирликлар
етарли
даражада
ёритил
-
маган
.
П
.
Н
.
Хонларий
жуфт
синонимларнинг
ишлатилишига
эътибор
қаратиб
,
фақат
улар
-
нинг
тўғри
ўқилишига
урғу
беради
.
Муаллиф
томонидан
копулятив
бирликдаги
биринчи
компонент
унли
ҳарф
билан
тугаса
و
va
боғловчиси
vo/yo,
ундош
ҳарф
бўлса
o
деб
ўқилиши
таъкидланади
3
.
Эронда
нашр
этилган
форс
тили
грамма
-
тикаларида
бу
мавзу
,
одатда
,
қўшма
сўзлар
бў
-
лимида
ўрганилади
.
Айнан
бир
турдаги
сўзлар
-
нинг
ҳам
қўшма
сўз
ﻠﮐ
ﺐ
ﮐﺮﻣ
ت
ﺎ
ﻤ
kalam
ā
t-e
morakkab
,
ҳам
сўз
бирикмаси
ت
ﺎ
ﺒﯿﮐﺮ
ﺗ
tarkib
ā
t
сифатида
ўрганилиши
тез
-
тез
кўзга
ташланади
.
Баъзи
муаллифлар
копулятив
бирликларни
ج
ود
ﺰﻣ
ت
ﺎ
ﻤﻠﮐ
kalam
ā
t-e mozdavaj
4
“
иккиланган
,
1
Пейсиков
Л
.
С
.
Очерки
по
словообразованию
персид
-
ского
яз
ы
ка
. –
М
., 1973.
С
. 166.
2
Пейсиков
Л
.
С
.
Л
ексикология
современного
персид
-
ского
яз
ы
ка
. –
М
., 1975.
С
. 100.
3
ﺰﯾ
و
ﺮﭘ
یﺮﻠﻧ
ﺎ
ﺧ
ﻞ
ﺗﺎ
ﻧ
.
ﯽﺳرﺎﻓ
نﺎﺑز
و
ﯽﺳﺎ
ﻨﺸﻧ
ﺎﺑز
.
،
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1373
.
ص
.
247
.
4
درو
ﺪﯿﺷﺮ
ﻓ
و
ﺮﺴﺧ
.
زو
ﺮﻣا
رﻮﺘﺳد
.
،
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1348
.
ص
.
110
.
жуфт
сўзлар
”,
ﮫﯿﻟا
ف
ﻮ
ﻄ
ﻌﻣ
و
ف
ﻮ
ﻄ
ﻌﻣ
ت
ﺎ
ﺒﯿﮐﺮ
ﺗ
tarkib
ā
t-e ma’tuf-o ma’tufon eleyh
5
“
боғланувчи
ва
боғловчи
билан
боғланган
бирликлар
”,
ت
ﺎ
ﻤﻠﮐ
ﺖﻔﺟ
kalam
ā
t-e joft
6
“
жуфт
сўзлар
”
каби
тер
-
минлар
билан
аташади
.
М
.
Ж
.
Шариат
қўшма
сўзларнинг
ясалиш
шаклларини
таҳлил
қилиб
,
ﺪﻧ
ﻮ
ﻧ
ﺎ
ﯿﻣ
miy
ā
nvand
“
интерфикс
”
ларга
алоҳида
тўхталади
,
жум
-
ладан
و
v
ā
v
“
ва
”
ни
ҳам
улар
таркибида
ўрга
-
нади
7
. “
Форс
тилида
аффикслар
”
луғатида
و
v
ā
v
“
ва
”
нинг
функциялари
саналиб
,
қўшма
сўз
-
ларда
ﻒ
ﻄ
ﻋ
ﺪﻧ
ﻮ
ﻧ
ﺎ
ﯿﻣ
miy
ā
nvand-e
a’tf
“
боғловчи
интерфикс
”
сифатида
келиши
таъкидланади
8
.
Ҳ
.
Анварий
ва
Ҳ
.
Аҳмадий
-
Гивийлар
“
Форс
ти
-
ли
грамматикаси
”
да
v
ā
v
“
ва
”
ни
ﻂ
ﺑر
فﺮﺣ
ﻒ
ﻄ
ﻋ
harf-e rabt-e
a’tf
“
бириктирувчи
боғловчи
”
деб
атайдилар
9
.
Ю
қорида
таъкидланганидек
,
эронлик
муал
-
лифлар
копулятив
бирликларни
қўшма
сўзлар
,
эркин
ва
турғун
сўз
бирикмалари
каби
турларга
ажратмайдилар
.
Сўзнинг
структур
таҳлилидан
келиб
чиққан
ҳолда
уларни
мураккаб
бирликлар
сифатида
таҳлил
қиладилар
.
Л
екин
ی
ور
و
هﺮﮭﭼ
č
ehre-vo ruy
“
қиёфа
”, “
ташқи
кўриниш
” (
айнан
.
“
юз
”
ва
“
юз
”),
ﮫﺸﯾﺪﻧا
و
ﺮﮑ
ﻓ
fekr-o andi
š
e
“
ният
”,
“
ўй
”, “
фикр
” (
айнан
. “
фикр
”
ва
“
фикр
”)
каби
ўзаро
синоним
сўзлар
бирикувидан
ҳосил
бўлган
бирликларни
ва
шунингдек
,
زور
و
ﺐ
ﺷ
š
ab-o
ruz
“
бир
кеча
-
кундуз
”, “
сутка
” (
айнан
.
“
кеча
”
ва
“
кундуз
”),
ﻦﻤﺷ
د
و
ﺖ
ﺳود
dust-o
do
š
man
“
дўст
-
душман
” (
айнан
. “
дўст
”
ва
“
душман
”)
каби
антоним
сўзлар
бирикувидан
ҳосил
бўлган
бирликларни
ажратадилар
10
.
Француз
эроншуноси
Ж
.
Л
азар
сўз
ясали
-
шининг
ўзига
хос
,
конкрет
усулларини
таклиф
қилиб
,
копулятив
қўшма
сўзларни
juxtaposition
(
битта
бўлиб
,
қўшилиб
кетиш
)
номли
гуруҳ
таркибида
ўрганади
11
.
5
ﺖﻌﯾﺮﺷ
د
ا
ﻮ
ﺟ
ﺪﻤﺤﻣ
.
ﯽﺳرﺎﻓ
نﺎﺑز
رﻮﺘﺳد
.
،
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1370
.
ص
.
57
.
6
ﻦﯿﻌﻣ
ﺪﻤﺤﻣ
.
ﯽﺳرﺎﻓ
ﮓﻨھﺮ
ﻓ
.
ﺶﺨ
ﺑ
ﮫ
ﺳ
ﻞﻣ
ﺎ
ﺷ
:
،ت
ﺎ
ﻐ
ﻟ
ﯽ
ﺟ
رﺎ
ﺧ
،ت
ﺎ
ﺒﯿﮐﺮ
ﺗ
.
ﺪﻠﺟ
6
-
1
.
،
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1375
.
ص
.
380
.
7
Ўша
китоб
.
Б
. 192.
8
،
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1377
.
ص
.
240
.
یﺮﺟ
ﺎ
ھ
ﻦﯾﺪﻟا
ﺎ
ﯿﺿ
.
ی
ﺎ
ھﺪﻧ
و
ﮓﻨھﺮ
ﻓ
ﯽﺳرﺎﻓ
نﺎﺑز
)
ﺎ
ھﺪﻧ
ﻮ
ﺴﭘ
،
ﺎ
ھﺪﻧ
ﻮ
ﻧ
ﺎ
ﯿﻣ
،
ﺎ
ھﺪﻧ
ﻮ
ﺸﯿﭘ
(
9
،ی
رﻮ
ﻧا
ﻦﺴﺣ
ی
ﻮ
ﯿﮔ
یﺪﻤﺣا
ﻦﺴﺣ
.
ﯽﺳرﺎﻓ
نﺎﺑز
رﻮﺘﺳد
.
،
ن
اﺮﮭ
ﺗ
1375
.
ص
.
109
.
10
Ўша
асар
.
Б
. 184.
11
Lazard G. Grammaire du persan contemporain. Paris,
1957. P.255.
S H A R Q M A S H ’ A L I
47
Форс
тилида
турли
типдаги
исмий
қўшма
сўзларни
ўрганган
М
.
Шокий
ҳам
копулятив
бирликлар
ичидан
қўшма
сўзларни
ажратади
.
У
копулятив
қўшма
сўзлар
ва
копулятив
ФБлар
орасидаги
оралиқ
позицияни
эгалловчи
бир
-
ликларни
асл
копулятивлардан
фарқлаш
маса
-
ласига
алоҳида
эътибор
қаратади
1
.
Ю
.
А
.
Рубинчикнинг
“
Основ
ы
фразеологии
персидского
яз
ы
ка
”
номли
асари
эркин
ва
тур
-
ғун
сўз
бирикмалари
,
хусусан
,
копулятив
ФБлар
ҳақидаги
тасаввурларни
ойдинлашти
-
ришга
туртки
беради
.
Муаллиф
копулятив
ФБларга
бир
грамматик
категорияга
мансуб
бўлган
турғун
бинар
бирликларни
киритади
.
Шунингдек
,
эроншуносликда
ишлатиладиган
копулятив
ФБлар
копулятив
қўшма
сўзлар
тер
-
минига
мос
келмаслигини
таъкидлайди
.
К
опуля
-
тив
қўшма
сўзларда
семантик
жиҳатдан
тенг
ҳуқуқли
қисмлар
нафақат
و
о
(
v
ā
v
ёки
унинг
фо
-
нетик
вариантлари
vo/yo
)
балки
унинг
бошқа
шакллари
(
alef-e vasl
“
боғловчи
алиф
”,
ﮫ
ﺑ
be
,
رﺑ
bar
,
ﺎﺗ
t
ā
,
ر
ﺪ
dar
предлоглари
)
билан
ёки
умуман
интерфикссиз
боғланади
:
ﻮ
ﺸ
ﺘ
ﺴﺷ
š
osto
š
u,
š
oste
š
u,
š
ost
š
u
“
ювиш
”, “
чўмилиш
”, “
кир
ювиш
” (
نﺗﺳ
ﺸ
š
ostan
“
ювмоқ
”
феълининг
ҳозирги
ва
ўтган
замон
негизидан
)
2
.
Рус
эроншуноси
С
.
Э
.
Тал
ы
бова
томонидан
копулятив
алоқа
мавжуд
бўлган
бирликлар
қу
-
йидаги
уч
гуруҳга
бўлиб
ўрганилади
: 1.
К
опуля
-
тив
қўшма
сўзлар
(
КҚ
С
); 2.
К
опулятив
фразео
-
логик
бирликлар
(
К
ФБ
) 3.
Эркин
копулятив
сўз
бирикмалари
(
Э
К
СБ
)
3
.
К
опулятив
бирликлар
-
нинг
учала
турида
ҳам
و
va
/
о
“
ва
”
ишлатилади
.
КҚ
С
таркибида
интерфикс
сифатида
ишлатил
-
са
,
К
ФБ
ва
Э
К
СБ
таркибида
бириктирувчи
боғловчи
вазифасида
келади
.
1.
Копулятив
қўшма
сўзлар
(
КҚС
).
КҚ
С
–
ўзининг
ташқи
белгиларига
кўра
қўшма
сўз
вазифасини
бажарувчи
бирликлардир
.
Бундай
1
Shaky M. A Study on Nominal Compound in Neo-Persian.
Praha. 1964, C.54
2
Рубинчик
Ю
.
А
.
Основ
ы
фразеологии
персидского
яз
ы
ка
.
–
М
., 1981.
С
. 75.
3
Талыбова С.Э. Копулятивные словосочетания в
персидском языке. – М., 2002. С. 30-31.
бирликларнинг
КҚ
С
таркибига
киритилиши
-
нинг
асосий
ва
бош
мезони
бир
ёки
иккала
таркибий
қисмнинг
лексик
номустақиллиги
-
дир
;
ўзаро
боғланувчи
қисмлар
орасида
син
-
тактик
ва
фразеологик
алоқанинг
мавжуд
эмас
-
лиги
.
Бу
турдаги
копулятив
бирликларда
و
va
/
о
“
ва
”
боғловчиси
форс
грамматикасида
و
ا
و
ﺪﻧ
ﻮ
ﻧ
ﺎ
ﯿﻣ
v
ā
v-e miy
ā
nvand
деб
аталувчи
интер
-
фиксга
айланиб
кетади
.
2.
Копулятив
фразеологик
бирликлар
(
КФБ
).
К
ФБ
таркибига
таркибий
қисмлари
мустақил
маънога
эга
,
бир
хил
сўз
туркумидан
иборат
(
кўпинча
от
ва
сифат
)
турғун
сўз
бирикмалари
киради
.
Ҳар
қандай
ФБ
каби
К
ФБ
ҳам
нутқда
намоён
бўлади
.
К
ФБ
таркибидаги
و
va
“
ва
”
бириктирувчи
боғловчиси
va
/
о
деб
талаффуз
қилинади
.
К
опулятив
характердаги
турғун
ибо
-
ралар
(
К
ФБ
)
синтактик
сўз
бирикмалари
каби
ўз
просодик
структурасига
эга
:
бирикма
тарки
-
бидаги
ҳар
бир
компонентнинг
ўз
мустақил
урғуси
мавжуд
бўлиб
,
иккинчи
компонентдан
аввал
кичик
пауза
юзага
келади
.
3.
Эркин
копулятив
сўз
бирикмалари
(
ЭКСБ
).
Э
К
СБ
икки
ёки
ундан
ортиқ
мустақил
маъноли
сўзлардан
иборат
синтактик
сўз
бирикмалари
-
дан
ташкил
топади
.
Э
К
СБда
таркибий
қисмлар
орасидаги
бириктирувчи
боғловчи
одатда
-
о
-,
баъзида
ҳолатларда
эса
-
va-
деб
талаффуз
қи
-
линади
.
Сўз
бирикмасининг
ҳар
бир
компо
-
ненти
фонетик
мустақилликка
эга
бўлиб
,
бу
турдаги
бирликларда
турғун
бирикмаларда
бўлгани
каби
мустақил
урғу
ва
иккинчи
компо
-
нентнинг
кичик
паузадан
сўнг
талаффуз
қили
-
ниши
кузатилади
.
Л
екин
нутқ
жараёнида
инто
-
национ
манзара
ўзгаради
:
биринчи
компонент
урғули
бўғини
таркибидаги
унли
товушнинг
талаффузи
қисқаради
ва
сўнги
компонентнинг
охирги
бўғинига
бир
бош
урғу
тушаётгандек
тасаввур
ҳосил
бўлади
.
Бу
каби
сўз
бирик
-
малари
гап
тузишда
қурилиш
материали
сифа
-
тида
хизмат
қилади
.
К
опулятив
бирликларга
оид
илмий
адабиёт
-
лар
таҳлили
компонентлари
семантик
жиҳат
-
дан
тенг
ҳуқуқли
бўлган
бирликлар
турли
ном
-
лар
билан
аталишини
кўрсатди
.
К
опулятив
бирликларни
тавсифлашда
С
.
Э
.
Тал
ы
бова
то
-
монидан
қўлланган
КҚ
С
,
К
ФБ
ва
Э
К
СБ
каби
терминлар
мавзу
моҳиятини
тўлақонли
очиш
S H A R Q M A S H ’ A L I
48
ва
копулятив
бирликларни
ўзаро
фарқлашда
муҳим
аҳамият
касб
этиши
аниқланди
.
Хулоса
қилиб
шуни
айтиш
мумкинки
,
копу
-
лятив
бирликларнинг
учала
турида
ҳам
و
va
/
о
“
ва
”
нинг
ишлатилиши
мазкур
бирликлар
учун
умумий
хусусиятдир
.
КҚ
С
таркибий
қисмла
-
рида
лексик
номустақиллик
кузатилса
,
К
ФБ
ва
Э
К
СБ
таркибий
қисмлари
эса
ўз
мустақил
маъ
-
носига
эга
бўлади
.
Ҳозирги
кунда
копулятив
бирликларни
ўзаро
фарқлаш
,
уларни
фарқлов
-
чи
аниқ
мезонларни
яратиш
эрон
тилшунос
-
лигидаги
долзарб
масалалардан
биридир
.
АЛИШЕР
НАВОИЙНИНГ
“
ҲАЙРАТ
УЛ
-
АБРОР
”
ДОСТОНИДАГИ
ЎЗЛАШМА
ФОРСИЙ
ФЕ
Ъ
ЛИЙ
ЯРИМАФФИКСЛАР
АСОСИДА
СЎЗ
ЯСАЛИШИ
НИШАНБАЕВА
АЗИЗА
Ўқитувчи
,
ТошДШИ
Аннотация
.
Ушбу
мақолада
Алишер
Навоийнинг
“
Ҳайрат
ул
-
аброр
”
достонида
учрайдиган
-
ka
š
, -s
ā
z, -nam
ā
y, -x
ā
h, -pa
ẕī
r
каби
феълий
яримаффикслар
тавсифланади
.
Туркий
тилда
ҳосил
қилинган
янги
сўзлар
таҳлилга
тортилди
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
:
исмий
яримаффикс
,
феълий
яримаффикс
,
сўз
ясаш
,
феълнинг
ҳозирги
замон
негизи
,
қўшма
феъл
,
модел
асосида
сўз
ясаш
.
Аннотация
.
В
данной
статье
описываются
глагольные
полуаффиксы
,
такие
как
,
-ka
š
, -s
ā
z, -
nam
ā
y, -x
ā
h, -pa
ẕī
r,
которые
встречаются
в
поэме
«
Хайрат
аль
-
аброр
»
Алишера
Навои
.
Анализиру
-
ются
новообразования
с
данными
полуаффиксами
в
тюркском
языке
.
Опорные
слова
и
выражения
:
именной
полуаффикс
,
глагольный
полуаффикс
,
словообразование
,
основа
настоящего
времени
глагола
,
сложный
глагол
,
модельное
словообразование
.
Abstract.
In this article, there are described verbal semi afiixes as
-ka
š
, -s
ā
z, -nam
ā
y, -x
ā
h, -pa
ẕī
r
,
which
are met in the words of the poem “Khayrat al-abror” by Alisher Navoi. New built words with these semi
affixes in the Turkic language is analyzed.
Keywords and expressions:
nominal semi affix, verbal semi affix, word-building, verb root of present
time, compound verb, model word-building.
Ҳозирги
замон
форс
тилида
яримаффикс
-
ларнинг
икки
тури
,
яъни
исмий
ва
феълий
яримаффикслар
бўйича
бир
қатор
тадқиқотлар
олиб
борилган
.
Ўзбек
эроншунос
олимлари
А
.
Қ
уронбеков
1
,
Г
.
У
.
Мираипова
2
,
рус
эроншу
-
нос
олимлари
Ю
.
А
.
Рубинчик
3
,
Л
.
С
.
Пейсиков
4
,
1
Quronbekov A. Fors tili leksikologiyasi. –T., 2009.
2
Мираипова
Г
.
У
.
Развитие
лексики
современного
персид
-
ского
яз
ы
ка
в
период
после
исламской
революции
(
на
ма
-
териалах
газетно
-
журнальной
периодики
).
К
Д
. –
Т
., 1994.
3
Рубинчик
Ю
.
А
.
Грамматика
современного
литератур
-
ного
персидского
яз
ы
ка
. –
М
.2001.
С
.
А
.
Алиев
5
,
О
.
М
.
Сотова
6
,
эрон
олими
И
.
К
албосий
7
ларнинг
ишлари
шулар
жумласи
-
дандир
.
Аммо
классик
форс
тилида
яримаф
-
4
Пейсиков
Л
.
С
.
Очерки
по
словообразованию
персид
-
ского
яз
ы
ка
. –
М
.,
Из
-
во
Московского
университета
, 1973.
5
Алиев
С
.
А
.
Полуаффиксация
в
системе
словообразова
-
ния
современного
персидского
яз
ы
ка
.
А
К
Д
. –
М
.,1985.
6
Сотова
О
.
М
.
Основн
ы
е
структурно
-
семантические
особенности
терминообразования
в
современном
персидском
яз
ы
ке
.
К
Д
. –
М
., 2008.
7
Kalb
ā
si Ir
ā
n. S
ā
xt-e e
š
te
γāγ
i-ye va
ž
e dar zab
ā
n-e f
ā
rsi-ye
emruz. –Tehr
ā
n,1992.