Узбекистон тинчлик ва тараққиёт сари дунёдаги ривожланган мамлакатлар ва халқаро ташкилотлар билан кенг ҳамкорлик алоқаларини олиб бормоқда. Мамлакатимизда 1994 йилдан буён БМТ нинг болалар ЮНИСЕФ халқаро жамгармасининг Узбекистондаги ваколатхонаси фаолият кўрсатмоқда. Ҳозирги даврда дунёда инсон ҳуқуқларини халқаро даражада ҳимоя қилиш масалалари асосан БМТ Устави, Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси, Инсон ҳуқуқлари тўғрисидаги халқаро пактлар каби қарийб 80 та ҳужжатда ўз аксини топтан бўлса, Узбекистан инсон ҳуқуқлари соҳасига доир 60 дан зиёд кўптомонлама халқаро шартномаларга қўшилган [1. 36-бет].
Maqolada insonlarning emotsional – psixologik tomomlarini ya’ni shaxsning individual xususiyatlarini, insonlarning o’z o’zini tushunishi, anglashi, o’zgalarning hissiy intellektini va o’z imkoniyatlarini xizmatlarini to’g’ri baholash, odamlarning o’zini xohlaganicha tutish huquqini tan olish, ziddiyatli vaziyatlarni ko’p oylar davomida ularning muammolarig aylanmasdan, manfaatlar to’qnashuvida hal qilish qobiliyatini anglatishi haqida fikr yuritiladi.
XXI асрда дунёнинг турли ҳудудларида “ислом омили’нинг давлатлар ички ва ташқи сиёсатидаги таъсир доираси ортиб бораётганлиги очиқ намоён бўлди. Бу таъсир “совуқ уруш”нинг якунланиши, икки қутбли тизимнинг йўқ бўлиши, жаҳонда бир қутбли ривожланиш жараёнининг бошланиши, турли давлатлар манфаатларининг бузилиши, янги мустақил давлатлар нинг пайдо бўлиши ҳамда уларнинг умумжаҳон сиёсати ва иқтисодиётида фаол субъект сифатидаги иштироки натижасида рўй берган глобал геосиёсий ўзгаришлар билан узвий боғлиқдир. Исломнинг жамият ва сиёсатдаги ролининг глобаллашуви нафақат мусулмон давлатлари ва ҳудудлари, балки мусулмон бўлмаган, ғарб давлатларини ҳам қамраб олди.
Employment of the population is one of the key government tasks. Achieving a high level of employment is one of the main goals of macroeconomic policy in any country, and primarily in such as Uzbekistan. The ideology of universal employment of the entire able-bodied population, supported by the obligation of a person to participate in social production, is being replaced by the concept of ensuring the desired employment and free choice of the form and type of employment.
Мақолада хорижий ва миллий тадқиқотчиларнинг илмий тадқиқотлари асосида хизмат кўрсатиш атамаларига аниқлик киритилиб, хизмат кўрсатиш хусусиятлари таснифланди, хизмат кўрсатиш фаолиятидан фойдаланиш йўналишлари ҳамда имкониятлари аниқланди. Шу билан бирга хизматлар ҳажмининг 2010-2019 йиллардаги динамик қаторига асосланган ҳолда кўрсаткичларнинг ўзгариш қонуниятлари аниқланди ҳамда аниқланган қонуниятлар асосида кўрсаткичларнинг 2023 йилгача ўзгариш даражаси прогноз қилинди.