Mazkur maqolada nofilologik ta`lim yo`nalishidagi talabalarning mustaqil faoliyatinin tashkillashtirishda pedagogik sharoitlarni inobatga olgan holda aralash ta`lim muhitini yaratish bilan ta`lim samaradorligini oshishi va talabalarning ingliz tilini o`rganishlariga keng imkoniyatlar ochib beradi. Talabalarning ingliz tilini o`rganishlaridagi mustaqil o`quv-biluv faoliyatini rivojlantirishda to`g`ri tashkillashtirilgan aralash ta`lim muhitining imkoniyatlari yoritilgan. Talabalarning mustaqil o`quv–biluv faoliyati sohaviy chet tili ko`nikmalarini tabaqalashtirilgan umumsohaviy, autentik, differentsial–ijodiy, integrativ–faoliyatli, nofilologik yo`n`lishdagi kontentlar bilan muvofiqlqshtirib tuzish taklifi berilgan. Aralash ta`lim sharoitida talabalarning mustaqil o`quv-biluv faoliyatini rivojlantirish modeli kasbiy kompetentlik va chet tillari ko`nikmalarini loyihalash mexanizmlarini individual, mustaqil, ta`lim subyektlarining manfaatlariga adaptiv sinxronlashtirish asosida takomillashtirishga qaratilgan takliflar ham o`rin olgan. Ijtimoiy soha, hususan, ta`lim va ilm-fan sohalarini rivojlantirish, ta`lim tizimining uzluksizligini yanada takomillashtirish maqsadida sifatli ta`lim xizmatlari imkoniyatlarini oshirish, mehnat bozorining zamonaviy ehtiyojlariga mos yuqori malakali kadrlar tayorlash asosiy vazifalarimizdandir. Jumladan, nofilologik yo`nalishida masofaviy ta`limga o`tish va uning an`anaviy ta`lim bilan integratsiyasini ta`minlash orqali aralash ta`lim (Blended Learning) ni takomillashtirish, oliy ta`limning yagona standartini yaratish va xalqaro diplomlarni tan olish, talabalar va o`qituvchilar mobilligini yo`lga qo`yish yuzasidan ilmiy tadqiqotlar olib borilmoqda.
Мақолада замонавий таълим фаолиятини тизимли илмий-услубий таъминлаш масалалари марказий ўринни эгаллайди.“Мактаб-олийгоҳ” тизимида талабаларнинг касбий ўзини ўзи аниқлаш муаммосини ўрганишга тизимли ёндошиш зарурати бир қатор сабабларга боғлиқ. Тадқиқотнинг турли хил диагностик усулларини танлаш бир қатор ҳолатларга боғлиқ бўлиб, ушбу ёндашув мактаб ва олийгоҳ ўқув жараёнини ташкил этишнинг мазмунли таркибий қисмини белгилайди: фанларни (дисциплинани) танлаш, уларнинг услубий мазмуни ва зарур мавзулараро алоқаларни ташкил этиш, инновацион педагогик технологиялар. Бу тарихий ва маданий ретроспективда ўқувчиларда дунёнинг ягона суратини шакллантиришга ёрдам беради
Замонавий тамил адабиёти ўзининг серқирра ижодкорлари билан ажралиб туради. Ҳиндистон халқлари адабиётига хорижий адабиётнинг таъсири бўлгани каби тамил адабиётига ҳам ҳикоя, эссе, роман каби насрий жанрлар кириб келди. Европа ва Россия ижодкорларининг ижод намуналари тамил тилига таржима қилинди ва реализм руҳида янги асарлар яратилди. Россия ижодкорларининг асарларидан илҳомланган тамил ёзувчиси Чиннаппа Бҳаратининг тамил реалистик адиблар қаторида ўз ўрни бор. Мақолада Чиннаппа Бҳарати ҳаёти ва ижоди, унинг романларининг ғоявий мазмуни, шунингдек, адибнинг тамил романчилигига қўшган ҳиссаси хусусида сўз боради. Мақоланинг кириш қисмида тамил тили ва адабиётининг ривожланиш босқичлари ҳақида мухтасар фикр билдирилса, асосий қисмида Чиннаппа Бҳаратининг ҳаёти ва ижоди йўли, романлари, Чиннаппа Бҳарати ижодининг ўрганилганлик даражасига муфассал тўхталиб ўтилади. Изланишлар шуни кўрсатдики, Чиннаппа Бҳарати нафақат ижодкор, балки жамиятнинг ижтимоий-сиёсий жараёнларида фаол иштирок этувчи шахс ҳамдир. Чиннаппа Бҳарати ўз ижодини назмдан бошлаган бўлса-да, ҳикоя, эссе, мақола, роман каби насрий жанрда ҳам муваффақиятли ижод қила олган серқирра адибдир. Шунингдек, мақолада Яшпал ва Чиннаппа Бҳарати ижоди ҳам қиёсланган. Натижада улар ижодининг муштарак ва тафовут жиҳатлари ҳам ўрганилган. Қиёсий таҳлил натижаларига кўра иккала адибнинг ижодида жуда кўп ўхшаш фикрлар, иқтидор ва яратувчанликка интилиш ғоялари мавжуд эканлиги аниқланган ҳамда улар халқпарвар, адолат учун курашчи адиб бўлганликлари таъкидланган. Чиннаппа Бҳарати ўз замондошлари орасида бадиий ижодда ўз услубига эга бўлган ёзувчи сифатида ажралиб туриши ҳам қайд этилган ва бунга асосий сабаб унинг асарларининг сюжетлари реал воқеликка асосланганлигидандир, деб топилган.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Ахборотлаш-тириш жахон тажрибасида электрон ҳужжат айланиш тизимлари (ЭҲТ), кейинги йилларда нафакат бошкарув жараёнларини автоматлаштирувчи тизимлари, балки ягона ахборот майдонини яратиш учуй тўлақонли платформаси сифатида хам каралмокда ва жорий этилмоқца, бу эса, сўзсиз, улардан фойдаланиш сохаларини кенгайтиришга ва илмий хамжамиягда унта бўлган қизикишнинг ортишига сабаб бўлди. Ахборот-коммуникация тсхно-логиялари сохасининг етакчи олимлари тадкиқотларида ЭҲТ тезкорлиги ва унумдорлигини оширадиган самарали тсхнологияларини яратиш учуй иш юритиш хужжатларини шакллангиришда ахборотни ишончли йиғиш, узатиш, тахлил, кодлаш масалаларининг ечимига бўлган эҳтиёж алохида ажратиб кўрсатилмокда.
Узбекистан Республикаси хукумати томонидан амалга оширилаётган худудий автоматлаштирилган бошкарув тизимларини ривожлантириш хамда ягона ахборот майдонини яратиш бўйича чора-тадбирлар ахборот тизимлари, ЭҲТ, маълумотлар базаларини (МБ) замонавий ахборот-коммуникация технологиялари асосида кенг жорий этишга каратилган. Шу сабабли, электрон ҳужжат айланиш тизимлари тузилмасида минимал даражадаги моддий харажаглар ва вакт сарфи билан хаголарни самарали аниклаш ва тузатиш имконини берадиган, ахборот узатиш сифатини ошириш учун фойдаланадиган ахборот рссурсларига гафаккурли ишлов бсриш усулларини ишлаб чикиш халк хўжалигида жиддий аҳамият касб этиб, хозирга кадар тўлиқ ечимини топмаган назарий ва амалий муаммолар қаторига киради.
Ахборот ресурслари ва маълумотларни узатиш оқимларига қўйиладиган талаблар ЭҲТ самарадорлиги ва ишлаш сифатинининг мухим омили сифатида маълумотлар баркарорлиги, яхлитлиги, бутунлиги ва ишончлилигини таъминлашда уз ифодасини топтан. Бундам омиллар орасида маълумотлар ишончлилиги мсзони, узатиладиган маълумотларда техник воситаларнинг турли узилиш холатлари ва носозликлари, алока каналларига бўладиган ташки таъсирлар, оператор хатолари ва скансрловчи хамда танувчи тизимлар ноаникликлари сабабли хатоликлар пайдо бўлиши туфайли жиддий эътиборга молик.
Шунинтдек, корхона ва ташкилотларда автоматлаштирилган бошкарув ва электрон хужжат айланиш шароитларига хос, маълумотларга ишлов бсришнинг устувор технологияси сифатида ахборотларни узатиш ва уларга ишлов беришнинг ишончлилигини назорат килувчи самарали тизимларини куриш бошкача илмий кизикиш уйғотади.
Мавжуд усуллар маълумотларни узатиш ишончлилигини юкори даражада таъминлашига карамасдан, ўзига хос счилмаган масалалар мавжуд. Асосийлари сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин: электрон хужжат айланиш гсхнологияларини ишлаб чикишда маъумотларни узатиш пакстларида капа хажмдаги моддий манбалар сарлавхаларни узатишга сарфланади, шу билан бирга сарлавха маълумотларнинг кўп кисми кадрни узатиш оқими мобайнида иакетдан-пакетгача ўзгармас бўлади (бу жараснда найдо бўладиган информацией ортикчалик ва узатиш ишонлилигини таъминловчи мсханизмлар. асосан, хос хабарларни ва пакетларни кайта узатишга асосланади, бу эса, ўз навбатида, хатоларни аниклаш ва тузатиш учун қўшимча вақт сарфланишига ва моддий ҳаражатларнинг ортишига олиб кслади); маълумотлар ишончлилигини ошириш учун кодлаш ва аппаратурали усуллар, асосан, пакетнинг бошкарув майдонида содир бўладиган бир ва икки каррали хатоларни тузатади, аммо маълумотларни узатишда ахборот майдонлар хам хатоликларга учрайди ва улар кўп каррали (уч-, гурт-, к-каррали) матнли маълумотлардаги хатолар кўринишида бўлади.
Шу туфайли, ахборотларни узатиш ишончлилигини ошириш масаласи счимини икки соҳада кўриш мақсадга мувофикдир.
Биринчи турдаги масалалар счими маълумотларни киритувчи оператор, скансрлаш ва бошка ускуналар хатоликларини хисобга олади. Шуни алохида таъкидлаш ксрак-ки, бу турдаги хатолар нотўғри кабул килинган матн маълумотларининг капа ҳажмини гашкил этади ва OSI (Open System Interconnection reference model) моделининг Амалий ва Такдимот босқичларида содир бўлади.
Ахборот ишончлилиги назоратига багишланган иккинчи турдаги масалалар OSI моделининг Транспорт, Тармоқ, Физик ва Канал босқичларида иайдо бўладиган хатоликлар эҳтимолларини ҳисобга олади.
Дисссртацияни бажарилишига бўлган зарурият шунинг билан ифодаланадики, электрон хужжат айланиши IP-технологиясининг кснг доирада жорий этилиши хужжатларни тайёрланиш ва расмийлаштириш жараёнида хатоликларни аниклаш ва бартараф этишга жиддий эътибор қаратишни талаб этмокда.
Мазкур тадкикот «Ахборотлаштириш», «Электрон рақамли имзо», «Электрон хужжат айланиш», «Электрон тижорат», «Электрон тўловлар» тўғрисидаги Узбекистан Республикасининг конунлари хамда Узбекистан Рсспубликаси Вазирлар Махкамасининг 2011 йил 4 майдаги «Вазирлар Маҳкамасининг ижро этувчи аппаратида, давлат ва хўжалик бошкаруви, махаллий давлат хокимияти органларида ягона химояланган электрон почтани ва электрон хужжат айланиш тизимини жорий этиш хамда улардан фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги 126-сонли карорини ижросини таъминлашга хизмат килади.
Шу жиҳатдан юкорида санаб ўтилган масалалар счими маълумотларни узатувчи пакетлар таркибида маълумотлар ишончлилигини информацион ортикчаликдан фойдаланишга асосланган назорат килувчи усул ва алгоритмларни, шаклланиб бўлган узатиш мухитида хам ишлайдиган ва мавжуд камчиликларни бартараф этишга каратилган махсус тадкикотни бажариш ва ишланмаларни яратишни талаб килади. Мазкур холат ишлов бсриладиган объект хусусиятига кўра аниқланадиган янги турдаги PR-ортикчалик асосида ахборот ишончлилигини таъминловчи махсус алгоритмлар синфини ажратиб олиш заруриятини асослайди.
Тадкикотнинг максади PR-оргикчаликдан фойдаланишга асосланиб, маълумотларни узатишда ахборот ишончлилигини назорат қилувчи конструктив усул, модел, алгоритм ва тизимларини яратиш, уларни электрон хужжат айланиш тсхнологияларини ишлаб чикишда дастурий-алгоритмик мажмуаларни жорий этишдан иборат.
Диссертация тадкикотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат: электрон хужжат айланиш тизимларида маълумотлар ишончлигини таъминлаш усул, модел ва алгоритмларни яратишнинг концепция, услубияти ва дастурий-алгоритмик асослари ишлаб чикилган, PR-ортиқчаликка эта бўлган объектлар синфлари ЭҲТда ахборот рссурслари аниклиги, яхлитлиги, тезкорлиги, ихчамлиги, мурожаатини таъминлаш учун ажратиб карал!ан;
суньий ортикчаликдан фойдаланувчи чизикли, модулли ва тскислик бўйича йигиндиларни хосил килиш хамда кодланган тўпламларга тегишлиликни аникдаш механизмларига асосланган маълумотлар ишончлилигини назорат килувчи усул ва алгоритмлар таклиф килинган;
матн элементларини статистик, арифметик, иарсингли кодлаш, таркиб-лаштирувчи n-граммалар бўйича тавсифлаш, статистик танит ва хешлаш алгоритмлари асосида табиий ортикчаликдан фойдаланувчи маълумотларни назорат килиш усул ва дастурий мажмуалари ишлаб чикилган;
кўп боскичли морфологик тахлил ва n-граммалар грамматикасининг тавсифи моделлари асосида ўзбск тилида бсриладиган матнлардаги орфографик хатоларни назорат ва тахрир килувчи усул ва алгоритмлари таклиф килинган;
ички ўрнатиладиган эксперт тизимлардаги таркиблашган мантикий мезонлар, маълумотлар ва билимлар базалари асосида таркибий-тсхнологик PR-ортиқчаликдан фойдаланувчи ахборот ишончлилигини назорат килиш модел ва алгоритмлари ишлаб чиқилган;
электрон хужжат айланиш tcxhojioi ияларини ишлаб чикишда хатоларни назорат ва тахрир килувчи интерфаол тизимлар таркибида матнли маълумотлар ишончлилигини назорат килиш алгоритмларини синтсзи усуллари ишлаб чикилган.
Хулоса.
1. дисссртацияда тизимли тахлил, бошкарув ва маълумотларга ишлов бсриш концспцияси асосида pr-ортиқчаликни қўллаш тамойиллари бўйича ишлаб чикилган ахборот ишончлилигини гаъминловчи конструктив усул, модел ва дастурий-алгоритмик мажумалари электрон хужжат айланиши тизимлари самарадорлиги ва унумдорлигини оширишни таъминлайди.
2. ахборот ишончлилигини назорат қилишда кодли, аниара турали ва дастурий усуллари назария ва амалиётининг хозирги ҳолатини бахолаш натижалари эҳт сифагли фаолиятини таъминлаш учун мавжуд оргикчалик турларидан фойдаланиш старли эмаслигини курсатиб бсрди. Ахборотни узатиш ишончлилигини гаъминловчи амалий усул ва дастурий-алгоритмик мажмуаларини ишлаб чикишда электрон хужжаглардаги pr-ортикчаликдан фойдаланиш тамойиллари қўлланаётган технологияларни ривожлан гириш воситаларини лойихалаш имконини ярагади.
3. чизиқли, текислик ва модуллар бўйича йиғинди ҳосил килувчи, хаффман, лемпел-зив-велч, барроуз-вилер қоидалари бўйича ва арифметик кодлаш, статистик таниш, ман гикий назорат усуллари электрон хужжатлари матнларини тузиш, узатиш ва уларга ишлов бсришда маълумотлар ишончлилигини таъминлашнинг алгоритм ва дастурий мажмуалари имкониятларини ошириш учун pr-ортикчаликдан фойдаланишнинг услубий асосларини ташкил килади.
4. ишлаб чикилган алгоритмлар самарадорлиги намойиши бўйича улар 92% хатоларни аниклайди ва бир, икки каррали ва кўшма гранспозицияли хатоларни тузатишга кодир; бундан гашкари, мавжуд услубларга нисбатан назорат мураккаблиги ва жорий этиш харажатларини р ≈ 4 ⋅10-шароитида 2-3 маротаба камайтиради; маълумотлар ишончлилигини эса, уч бароваригача оширади. Ишда самарадорлик бахолари ва маълумот ишончлилигини назорат килиш масалаларининг аналитик ечимларини хаю аниқланмаслиги эҳтимоли мсзони бўйича олишга эришилади.
5. морфологик ва п-граммли таркиблашган моделлар асосида матнли ахборотни узатишда имло хаголарини назорат ва тахрир килувчи усул, алгоритм ва тизимлар ишлаб чикилган. Хатоликларнинг эҳтимолли кўрсаткичлари сгатистикаси асосида ишлаб чикилган пчраммаларнинг частотали таснифларни олиш услубияти хсш-кодларни иарсингли кодлаш учун тизимлаш гиришда кўлланилади.
6. статистик танишда мантикий ва арифметик функцияларни курувчи интерполяция ва экстраполяция усуллари матн элементлари тасвирларини назорат килиш алгоритмларини ишлаб чикишда кўлланилган. Автоматик таниш ва тасвир сигналларни назорат килиш кисмларидан ташкил топган маълумотларга нейротармоқли ишлов бсрувчи тизимида матн элемента тасвирларининг сигнал таснифлари ишончлилигини назорат килиш усуллари таклиф этилган. Усул ва алгоритмлар нотиник семантик гипертармок бўйича эҳт метаматн объектларини синфлаштириш ва таснифлар тегишлилигини аниклаш асосида билан ахборот ишончлилигини назорат килиш тизими таркибида жорий этилади.
7. лугат, статистик ва хеш-кодлаш усулларига асослаган маълумотлар ишончлилигини назорат килиш модел ва алгоритмлари ишлаб чикилган ва улар параллел хисоблаш nvidia дастурий-аппарат муҳитида сонли тахлил стандарт кутубхоналари хамда cpu ва gpu орасида мақбул маълумотлар алмашувини бсрувчи воситаларни кўллаш самарадорлигини таъминлайди.
8. фреймворк сфинкс-4 мухитида п-граммли грамматика тавсифини бсрувчи дарахгеимон модел бўйича имлони назорат килиш тизим кобигининг тавсифланиши идентификацияланган ва архитектураси ишлаб чикилган хамда pr-ортиқчаликдан фойдаланадиган турли тил моделлари учун тизим дастурий модуллари жорий этилган. Тизимнинг яратилган варианги морфологик тахлилга асосланган имлони назорат килувчи тизимга нисбаган аникланмаган хатолар сонини, жорий этиш харажатларини хамда назорат мураккаблигини икки маротаба камайгиришга эришилади.
9. ишлаб чикилган моделлаштирувчи алгоритмлар, дастурий воситалар мажмуалари ва маълумотлар ишончлилигини pr-ортиқчалик асосида назорат килувчи тизимлар оу юнинг автоматлаштирилган ўкув жараёнида, ахборот-коммуникация тармоқларида маълумотларни адаптив узатиш, ишлов бсриш ва тахлил килишда, шунингдек корхоналар эҳт амалиётида кўлланилади.
10. ишлаб чикилган электрон хужжат айланиш тузилмасида маълумотлар ишончлилигини назорат килиши дастурий мажмуалари хамда ахборот-коммуникация тармокларида маълумотларни узатиш, кайга ишлаш ва тахлил килиш тизимлари алока, ахборо глаш гириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитасининг «уз тслском» самарканд филилали ва «лаззат-мева» қўшма корхонасида гатбик этилган, диссертация натижалари бўйича олинган далолатномалар иқтисодий самарадорликни тасдиқлайди.
52 patients with rickets and 10 healthy children were examined. Among patients with rickets, 35 children were born in women with a complicated course of pregnancy (threat of termination, toxicosis of the first and second half). In 12 children, mothers had chronic liver and kidney diseases before giving birth.
The level of 25(OH) vitamin D (25-oxycalciferol) and 24.25 (OH)2 vitamin D (24.25-dioxycalciferol) was determined. The content of calcium-regulating hormones in the blood serum was determined by radioimmunological analysis. To assess the severity of the rickets process, the activity of alkaline phosphatase in the blood serum was determined using a standard kit.
The aim of our study was to determine the effect of specific prevention on the metabolism and course of the clinical form of rickets in young children.
In Uzbek poetry of the independence period, which is a legitimate part of world literature, special attention is paid to the generalization of scientific theoretical views on the creative worldview and creative philosophy of the socio historical period, the artistic perception of reality in poetry and the study of artistic realization. The intensification of the desire for the deep artistic development of the human spiritual world in the poetry of the independence period is associated with the renewal of the period, the historical environment and the artistic thinking of the creators themselves. The harmony of poetry and literary-aesthetic views is a direct result of the synthesis of the principles of creative phenomenon, personality, perception of the world, which is reflected in the author's "I". Image poetics plays an important role in revealing the creative concept and uniting it into a common denominator. The perfection of the product of artistic thinking as a synthesized system is determined by the level of creative thinking and talent. The work of Amir Khudoiberdi is one of such events in the history of national artistic thought, and in the works of the poet created in different genres, he expresses the life, dreams and will of the people in different socio-historical periods. The poet's tendency to create a holistic artistic history of the Uzbek people in the twentieth century is explained by the vast opportunities provided by independence, the end of ideological monopoly, the restoration of national values, the renewal of literary and aesthetic views, the translation of world literature into Uzbek. The transition from the depiction of things to the depiction of ideas has changed the content of artistic creation, while enriching the formal, semantic scale of artistic research.
Close acquaintance with world poetry has long served as one of the important factors in the renewal of our national literature, separated from its spiritual sources- religious and mystical literature, classical and modern literature. The content of the themes of emotional literature is characterized by a focus on the person, not directly on reality. The synthesis of world literary traditions can be seen in the works of Fakhriyor, Ulugbek Hamdam, Bahrom Ruzimuhammad, Farida Afroz, Nodira Afokova, Zebo Mirzaeva, Khosiyat Rustamova, Gozal Begim. Amir Khudoiberdi is also one of the poets of this literary generation who has his own creative credo and works in various genres. Any national literature manifests itself as a systematic, evolving stable phenomenon only in the harmony of different ideologies, styles, views, approaches, ideas, and even contradictions. Only then can it be a true metaphorical representation of being. Amir Khudoiberdi is one of the new generation of artists who lived in a complex and controversial period and saw and understood the subjective approaches to the literature of the Soviet era. A comprehensive scientific study of the creative style, individuality and mastery in the poetry of the independence period on the example of the work of a poet, the generalization of scientific and theoretical views on the poetry of this period gives important conclusions, this scientific research is the product of such a necessary need. In Uzbek literature, the works of Amir Khudoiberdi have not yet been comprehensively studied. The study of the poet’s work is also important in determining the influence, position, and place of local artists in literature. Also, the issue of art and literature, which is one of the means of spiritual and educational environment, education and their formation in our country, has always been in the forefront. Therefore, as the President of Uzbekistan Sh.M.Mirziyoev said: “...attention to literature and art, culture is first of all attention to our people, attention to our future, as our great poet Cholpon said, we have no right to forget that literature, culture and nation can live ”. This fact also determines the relevance of the topic.
Accordingly, this study is based on the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 7, 2017 No. PF-4947 "On the Strategy for further development of the Republic of Uzbekistan", dated September 13, 2017 No. PQ- 3271 "Development of the system of publishing and distribution of books. to a certain extent in the implementation of the tasks set out in the Resolution "On a comprehensive program of measures to improve and promote the culture of reading and reading" and other regulations related to this activity.
Рашод Нури Гунтекин дунёга машҳур турк ёзувчисидир. Унинг кўплаб ҳикоялари, романлари ўзбек тилига таржима қилинган. Мақолада Рашод Нури Гунтекиннинг ҳаёти ва ижоди ҳақида сўз боради. Унинг турк романчилиги тарихида тутган ўрни, романларинг мазмун моҳияти хусусида сўз юритилиб айрим романлари таҳлил қилинади. Ёзувчининг адабиёт оламига кириб келиши, нашр қилинган асарлари ҳақида маълумот берилади. Мақолада “Сирли қўл”, “Чолиқуши”, “Тамға”, “Хазонрезги”, “Ачиниш”,“Яшил кеча”, “Оташ кечаси”, “Оқшом қуёши” романлари таҳлили мисолида ёзувчининг бадиий маҳорати, айниқса қаҳрамонларнинг руҳий ҳолатини тасвирлаш маҳорати яхши кўрсатилган. Рашод Нури Гунтекиннинг ёзувчи сифатидаги ўзига хослиги, асарларида кўтарилган ижтимоий муаммолар мазмуни очиб берилган. Рашод Нури ижоди ҳақидаги бошқа ёзувчиларнинг фикрлари келтирилганлиги (масалан, озарбайжон ёзувчиси Исмоил Шихлининг сўзлари) ўринли бўлиб, Р.Нури Гунтекин ижодининг ўзга ижодкорларга таъсирини билиш мумкин. Умуман мақолада Рашод Нури Гунтекиннинг йирик романнавис эканлиги, унинг романлари ўзбек тилига таржима қилинганлиги ҳақида керакли маълумотлар берилган.
In the late 19th and early 20th centuries, Khorezm's Muhammad Rahimkhan Feruz created a unique literary atmosphere around his palace. Poets and writers who are Tabibi, Mutrib, Bayani, Avaz Otar, and Chokar worked during this period. The works of the poets are in Persian-Tajik and Turkish languages and have their own traditions. The interest in science significantly grew in Khiva. According to the khan's decree, qualified secretaries set up devons, mukhammases, bayozs, tazkirs, and complexes. At present, such works are kept in the manuscript fund of the Institute of Oriental Studies of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan and in the Ichankala Museum in Khiva. The collection "Majmuai mukhammasoti ash-shuaroi Feruzshahiy" is a large source of lyrical works of Khorezm literary environment. The complex was built in the second half of the XIX century and was built by Tabibi by royal decree. It contains samples of poems by contemporary artists. This source, which provides valuable information about the literary environment of its time, is now stored in the main fund of the Institute of Oriental Studies named after Abu Rayhon Beruni of the Academy of Sciences of Uzbekistan under inventory number 1134. The complex differs from other collections in that it consists of poems of the mukhammas genre. Muhammad Hasan Devon Haji Tabib o‗g‗li Mutrib Khonaharab is one of the poets whose works are included in the creative heritage of the poets. The article analyzes the mukhammases of Mutrib Khonaharab, which are connected with the ghazals of the master poets Ogahi and Feruz. The artistic features of Mutrib‘s mukhammases, which are not found in manuscripts, have been studied. It is based on primary sources that the poet‘s ghazal retains aspects such as weight and content, and introduces innovations, focusing on the gradual development of the content. The mukhammas and musaddas included in the collection were studied from the point of view of textual and source studies, comparing them with the poems copied to the manuscript.
The aim of this study was to evaluate some aspects of the pathogenesis and diagnosis of teething in newborns based on the study of the dynamics of estrone in breast milk and the saliva of a newborn. 78 practically healthy lactating women with obesity-38 and 30 who were not obese were examined, as well as their newborns. Object of study, saliva and blood plasma. It was revealed that the hormonal profile of a newborn in saliva with a change in metabolism in lactating women can undergo certain changes. As lactation develops in women with excess body weight, hormone estrone undergo intensive elimination from milk, which leads to a decrease in its content in breast milk, which can affect metabolic processes in the newborn's dentofacial system.