Ушбу мақолада рус тилидаги “челнок” ва ўзбек тилидаги “моки” тушунчалари, жамият ҳаётида савдогарлик фаолияти билан шуғулланувчиларнинг тутган ўрнига аҳамият қаратилган. Тижорат фаолияти бозорни моллар билан тўлдиришга, ахоли талабини қондиришга хизмат килганлиги кўрсатилган. Савдогарларнинг ижтимоий ҳолати, турлари, фаолияти, савдогарларнинг жинси ва ёш таркиби ҳақида маълумот берилган. Шунингдек тадқиқотда кейинги йиллардги моки савдо фаолиятига киритилган ўзгариш ва янгиликлар ёритилган.
The study of the issue of child socialization is one of the current problems of ethnology. Because through the upbringing of children, one can learn a lot about the lifestyle, spiritual outlook, psychological image and socio-economic history of the people. This article aims to study the features of child socialization in a modern Uzbek village on the example of a village. The information in the article was collected during the author's expeditions to the village of Mindon in 2012-2014.
Research methods: direct observation, in-depth interview-based interviews and questionnaires. Theoretically, it was based on T. Parsons' structural functional theory on the study of socialization [26, p.58.]. In this theory, the family is shown as the first major stage of socialization.
The study shows that the traditional method of upbringing in the family depends on the lifestyle of the people and is based on the experience of the people in child psychology, taking into account the mental and physical aspects of the mother from pregnancy to childbirth and adulthood.
The data presented in the study can be used to study the culture, ethnography, spiritual and moral characteristics of the Uzbek people and to theoretically enrich such areas as ethnopsychology, ethnopedagogy, gender socialization, sociology of education.
Ушбу мақола ХИХ аср охири ХХ аср бошларида Туркистон жадид маърифатпарварларининг хотин қизлар масаласида қарашлари, хусусан жамият ҳаётида хотин-қизлар ўрни ва роли, уларнинг саводхонлик даражаси, бу борада жадидларнинг олиб борган саъйи ҳаракатлари, , хотин–қизлар билимли қилиш, янги усул мактабларига уларни жалб этиш каби қарашлари таҳлил этилган.
Касалликнинг клиник вариантига,ёшига,жинсига қараб, болаларда ичак таъсирланиш синдромининг ривожланишида хавф омилларни аниқлаш учун 7-14 ёшда ичак синдроми билан оғриган асосий гурухнинг 56 боласи (ўртача 10.0+_ 0,69 ёш) текширилди,улардан 30 таси кизлар ва 26 таси уғил болалар. Таққослаш гуруҳи юқори ошқозон ичак тракти касалликлари билан ИТСсиз 100 беморни ташкил этди.7 -14 ёшдаги 56 болада ўтказилган сўровномада олинган маълуматларга кура,болаларда ичак таъсирланиш синдроми ёши,жинси ва клиник вариантига боғлик эканлиги аниқланди.Касаллик ёшроқ ўғил болаларда (57,4%) ва катта мактаб ёшдаги қизларда(68.1%) купроқ учрайди. Касалликнинг оғир клиник кўринишилари юқори мактаб ёшидаги болаларда (57,8%) ва диарея устун бўлган (30,6%) ичак таъсирланиш синдромининг клиник варианти бўлган беморлар кўзатилади.
Ўзбекистон Республикасининг жаҳон бозорига чиқиши, халқаро алоқаларнинг кенгайиши талабаларнинг тил маданиятини чет тилларда, хусусан дунё тилларига кирган рус тилида шакллантиришни тақозо этади. Ушбу мақолада рус тилини чет тили сифатида ўқитиш масалалари ёритиб берилган. Ўқитиш самарадорлигига таъсир этувчи омиллар таҳлил қилинган. Улар орасида: ўқитишнинг мақсад ва вазифаларини аниқ белгилаш; талабаларнинг она тилини, билим даражасини шу билан бирга таълим босқичларини ҳисобга олиш; лексик ва грамматик материалларни танлаш ва тақдим этиш; кўргазма ва тарқатма материаллар таъминоти, дарслик ва ўқув қўлланмаларнинг танланиши ва бошқалар кўрсатилган. Чет тилини ўрганишда бир неча омилларга боғлиқ равишда юзага келган қийинчиликлар ёритиб берилган. Жумладан она тили ва рус тиллари тизимларидаги фарқлар кўрсатилади: маълум грамматик категорияларнинг йўқлиги, улар функцияларининг номувофиқлиги, маълум грамматик маъноларни турлича ифода этилиши, шунингдек, истиснолар мавжудлиги ва хк. Муаллиф рус тилидаги род, келишик, замон, вид грамматик категорияларида алоҳида тўхталиб ўтган. Тадқиқотнинг мақсад ва вазифалари белгиланган. Мисоллар асосида ўқитишнинг бир қатор инновацион усуллари ва технологияларидан фойдаланиш имкониятлари ёритиб берилган.
Узбекистонда жамиятнинг барча соҳаларида аёл ва эркаклар тенгҳуқуқлигини таъминлашни мақсад қилувчи 2020-2030 йилларда Гендер тенгликка эришиш стратегияси қабул қилинади. Стратегиядан кўзланган асосий мақсад - барча аёллар ва қизлар, эркаклар ва болалар учун уларнинг ирқи, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, ижтимоий мавқеидан қатъи назар ижтимоий, иқтисодий, сиёсий ҳаётдаги фундаментал инсон ҳуқуқларининг таъминланишига эришиш ҳисобланади. «Мамлакатда барча соҳаларда аёл ва эркакларнинг тенг ҳуқуқ ва имкониятларидан фойдаланишига ҳаракат қилинмоқда. Яқинда бўлиб ўтган сайловлар мисолида ҳам буни кўриш мумкин. Ҳозирда Узбекистон соғлиқни сақлаш ва таълим соҳасида гендер тенглигига эришди. Бошқа йўналишларда ҳам шу натижага эришиш учун мазкур стратегия ёрдам беради»
Ушбу мақолада клиник амалиётда оқилона хавфсиз фармакотерапия масалалари кўриб чиқилган, дори воситаларини танлашда организмнинг бемор ёшига оид хусусиятларини ҳисобга олиш, хар бир бошқа препаратнинг ривожланаётган бола ва кекса ёшдаги бемор организмига таъсирини аниқ олдиндан билиш зарурлиги, эрта ёшдаги болаларда дори воситаларини қўллаш, “лицензиясиз” препаратлардан фойдаланиш ва уларни қўллаш бўйича йўриқномага мувофиқ белгиланмаган жиҳатлар, дори воситаларидан клиник заруратга мувофиқ тегишли фойдаланиш, дори воситаларидан фойдаланиш оқилона эканини баҳолаш мезонлари. Дори-дармон терапиясини ўтказишда шифокор препаратларни тайинлашнинг умумий қонуналари тамойилларига мувофиқ бўлиши, шунингдек, ёши, жинси, анамнези, қўшимча касалликлари, метаболизм ва гемодинамика хусусиятларини ҳисобга олган холда олиб бориш зарур
Transverzal okklyuzion anomaliyalarning yetakchi patognomonik alomati - transverzal tekislikdagi juft antagonist tishlarning jipslashuvining nomuvofiqligidir. Transverzal tekislikdagi juft antagonist tishlarning jipslashuvidagi nomuvofiqlik chaynash funksiyasining buzilishiga olib keladi, bu esa funksional chaynov markazining siljishida namoyon bo'ladi. Yoshlikda bu buzilishlar chaynashning yangi dinamik stereotipini rivojlanishiga olib keladi, o'sayotgan suyak to'qimalariga bosim kontsentratsiyasini o'zgartiradi va tish yoylarining shakli va konfiguratsiyasining buzilishining tezroq namoyon bo'lishiga olib keladi. [AP Kibkalo, V.A. Pereverzev, 1985]. . Bundan tashqari, ko'p hollarda artikulyatsiyaning buzilishi funktsional o'zgarishlar fonida bruksizmning ham rivojlanishiga sabab bo’ladi. [A.N. Elovikova, 1964 yil; E.I. Gavrilov, 1984].