Ушбу мақолада ахборот хавфсизлигини таъминлаш ва ахборотни ҳимоя қилиш тизимини такомиллаштириш, ахборот соҳасидаги таҳдидларга ўз вақтида ва мутаносиб равишда қарши ҳаракатларни ташкил этиш бўйича аҳолининг ҳуқуқий маданиятини ошириш масалалари кўрилган.
Бозор иқтисодиёти ва жаҳон иқтисодий тизимида глобаллашув жараёнлари жадаллашган шароитида иқтисодий хавфсизлик муаммоларини илмий тадқиқ этиш жараёни кучайган. Шу боисдан, кичик бизнес фаолиятининг иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш узлуксиз жараён бўлиб, ҳаётий аҳамият касб этади. Шуни таъкидлаш жоизки, тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш зарурати фақат инқирозлар таъсири билангина ифодаланмайди.Ушбу мақолада тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлиги, ҳамда ташкилий-иқтисодий механизмларини такомиллаштириш ва самарадорлигини ошириш йўналишлари кўрсатиб ўтилган.
Бозор иқтисодиёти ва жаҳон иқтисодий тизимида глобаллашув жараёнлари жадаллашган шароитида иқтисодий хавфсизлик муаммоларини илмий
тадқиқ этиш жараёни кучайган. Шу боисдан, кичик бизнес фаолиятининг иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш узлуксиз жараён бўлиб, ҳаётий аҳамият касб этади. Шуни
таъкидлаш жоизки, тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш зарурати фақат инқирозлар таъсири билангина ифодаланмайди.Ушбу мақолада тадбиркорлик фаолияти иқтисодий хавфсизлиги, ҳамда ташкилий-иқтисодий механизмларини такомиллаштириш ва самарадорлигини ошириш йўналишлари кўрсатиб ўтилган.
Мазкур мақолада бугунги энергетик вазият ва халқаро энергетика хавфсизлигини таъминлаш масалалари, замонавий босқичда энергетика хавфсизлиги муаммоларининг хусусиятлари ва унинг халқаро муносабатларга таъсири, энергетика хавфсизлигини таъминлашнинг сиёсий-ҳуқуқий, институционал асослари, давлатларнинг энергетика ҳамкорлиги ва дипломатияси, энергия ресурслари манбаларини диверсификациялаш масалалари, бугунги кунда энергетика хавфсизлиги олдида турган долзарб масалалар ёритилган. Шунингдек, яқин ўн йиилликларда халқаро майдонда кечадиган энергетик вазият борасида таҳлилий прогнозлар келтирилган.
Ушбу мақолада мамлакатимиз тўқимачилик саноатида молиявий хавфсизликни таъминлашнинг назарий ва амалий жиҳатлари ёритиган. Муаллиф томонидан тўқимачилик корхоналари молиявий хавфсизлигини таъминлашга таъсир этувчи омиллар аниқланиб, уларни бартараф этиш бўйича илмий-амалий тавсиялар ишлаб чиқилган. Шунингдек, тўқимачилик корхоналарида молиявий хавфсизликни таъминлашнинг муҳим вазифалари белгилаб берилган.
Mақолада корхона молиявий хавфсизлиги тушунчасининг илмий-назарий жиҳатлари тадқиқ этилган. Акциядорлик жамияти молиявий хавфсизлигини тавсифловчи кўрсаткичлар тизими ишлаб чиқилган ва ушбу кўрсаткичлар асосида “Кварц” акциядорлик
жамияти молиявий хавфсизлик ҳолати баҳоланган ва таҳлил қилинган. Шунингдек, “Кварц” акциядорлик жамиятининг молиявий хавфсизлиги билан боғлиқ бўлган муаммолар аниқланган ва уларни бартараф этиш бўйича илмий-амалий таклифлар шакллантирилган.
Республика иқтисодиётининг муҳим драйвери сифатида қаралаётган кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятининг барқарор ривожланиши унинг иқтисодий хавфсизлигига чамбарчас боғлиқдир. Шу нуқтаи назардан макур мақолада кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятининг иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш масалалари кенг миқёсда таҳлил қилиб чиқилган. Ушбу муаммо бўйича хорижий ҳамда маҳаллий олимларнинг илмий тадқиқотлари, фикр ва муносабатлари атрофлича ўрганиб чиқилиб, улар орасидаги турли хилма-хилликлар, шунингдек, муштарак фикрлар ўзаро таққосланган. Натижада муаллифлар томонидан хулоса ва таклифлар ишлаб чиқилган.
This article is about information security and its legal approaches to the territory of Uzbekistan. Also, the article covers the legal documents within the framework of information security and the legal documents in them aimed at cybercrime and the opinions on compliance with international standards.
2010-yil 9-noyabrda Belarus Respublikasi Prezidenti “Belarus Respublikasining milliy xavfsizlik konsepsiyasini tasdiqlash to‘g‘risida”gi farmonni imzoladi. Farmon bilan tasdiqlangan Konsepsiyaga muvofiq, milliy xavfsizlik deganda Belarus Respublikasining milliy manfaatlarini ichki va tashqi tahdidlardan himoya qilish holati tushuniladi. Prezidentning 2001-yil 17-iyuldagi 390-son qarori bilan tasdiqlangan avvalgi tahririda milliy xavfsizlik tushunchasi shaxs, jamiyat va davlatning hayotiy muhim manfaatlarini siyosiy hayotdagi ichki va tashqi tahdidlardan himoya qilish holati sifatida tushunilgan edi. , iqtisodiy, harbiy, ekologik, axborot va gumanitar sohalar.