Maqolada yoshlar mas’uliyatini oshirish va takomillashtirishda mafkuraviy profilaktika qilishning usullari tahlil qilingan. Shu bilan birga, bugungi murakkab davrda tinch-osoyishta hayotimizni asrab-avaylash va mustahkamlash, xalqimizning kafolatlangan xavfsizligini ta’minlash masalasi yanada dolzarbligiga e’tibor qaratilgan. Yangi O‘zbekiston yoshlarini milliy o‘zligidan begonalashuvini oldini olishda axloqiy, estetik, intellektual madaniyatini yuksaltirish, ayniqsa, ulardagi axborot iste’mol madaniyatini yuksak darajaga olib chiqish muhim hisoblanadi. Bugungi tez o‘zgarayotgan dunyo insoniyat oldida yangi-yangi, buyuk imkoniyatlar ochmoqda. Shu bilan birga, ularni ilgari ko‘rilmagan turli yovuz xavf-xatarlarga ham duchor qilmoqda. Shu boisdan mamlakatimizda yoshlarni globallashuv va axborotlashuv ta’sirida turli yot g‘oyalarga berilib ketmasliklari uchun sog‘lom muhitni yaratish, ularni barkamol inson qilib tarbiyalashda milliy urf-odatlar, an’analardan samarali foydalanish, shuningdek bu borada maqsadli, tizimli ravishda ma’naviy-axloqiy va ma’rifiy tarbiyaviy ishlarni yanada kengaytirish dolzarb ahamiyatga ega.
Араб дунёси ёки минтақаси ғоясини ривожлантириб, мисрлик тадқиқотчилар Р. Ал-Бустани ва Ф. Фаргус замонавий давлатларнинг шаклланишидан бошланган минтақавий жараёнларни таҳлил қилиб, Яқин Шарқ атамасини ишлатмай, араб дунёси ҳақида шундай ёзадилар, Араб давлатлари, Шимолий Африка, Шарқий Африка, Ироқ, Сурия, Ливан, Исроил, Фаластин, Арабистон ярим оролининг "Фертил Ярим Ойи". Яна бир мисрлик олим М.Муаллим Яқин Шарқ - шарқда Эрондан ғарбда Ливияга, шимолда Туркиядан Арабистон ярим оролининг жанубий чегараларига ва Африкада Суданнинг жанубий чегараларига қадар бўлган ҳудуд эканлигини таъкидлайди. Бундай Яқин Шарқ-бу сиёсий контсептсия ва унинг фикрича, Европа, Осиёнинг чорраҳасидаги географик жойлашувидан тортиб, ҳудудларнинг барча ўзига хос хусусиятларини ўз ичига олган "Осиё-Африка минтақаси" атамасини ишлатган маъқул. Африка ва энергия манбалари билан тугайди. Баъзи олимлар "араб баҳори" нинг ҳаддан ташқари ошиши ва унинг оқибатларини Усмонли империясининг қулаши ва Биринчи жаҳон урушидан кейин миллий араб тузилмаларининг пайдо бўлиши каби кучли тарихий катаклизмлар билан солиштиришади. Ҳозирги вазиятда Ўзбекистон дипломатияси низоларни ҳал қилишда ва Яқин Шарқнинг ижобий сиёсий ва иқтисодий ўзгаришига ёрдам бериши ва мустаҳкам таҳлилий асосга эга бўлиши керак. Мақолада режимнинг ўзгариши ва минтақанинг геосиёсий конфигуратсиясининг ўзгариши нуқтаи назаридан Яқин Шарқдаги вазиятни ўрганиш кўзда тутилган. Мақолада Яқин Шарқда (Ироқ, Туркия, Сурия-Ливан-Фаластин зонаси, Миср, Форс кўрфази мамлакатлари, Яман) Эрон Ислом Республикаси (ИРИ) ташқи сиёсатини шакллантириш ва амалга ошириш хусусиятлари таҳлил қилинган. Вашингтоннинг ИРИ "тизимли қамров" стратегиясини амалга ошириш шакллари ва усулларини ўзгартириш контексти. Эроннинг Яқин Шарқ минтақаси этакчиларидан бири сифатида салоҳиятини аниқлашга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Шундай қилиб, мақолада Яқин Шарқ, мамлакатларининг ташқи сиёсатининг асосий йўналишлари кенг қамраб олинган бўлиб Яқин Шарқдаги вазиятга баҳо берилган.
В условиях массированного проникновения компьютерных технологий во все сферы функционирования современного общества для науки уголовно-процессуального права стало актуальным направлением научных изысканий разработка теоретических и нормативных моделей внедрения видеоконференцсвязи и цифрового документооборота в уголовный процесс. Для определения путей эффективной реализации этих достижений научно-технического прогресса, безусловно, необходимо уяснить проблемы, которые на первоначальном этапе указанного объективного процесса препятствовали широкому применению потенциала коммуникационных технологий и цифровизации в уголовнопроцессуальных отношениях.
Мазкур мақолада Миср Араб Республикасида юз берган ва ҳозирда “Араб баҳори” номи билан тилга олинадиган инқилобий давр ҳақида сўз боради. Бу давр муаммоларини ёритишда мақола ёзиш жараёнида Л.Л. Фитуни, Б.Г.Сейранян, А.О. Филоник, А.Д. Богатуровларнинг илмий тадқиқотларидан фойдаланилди. Маълумки, «Араб баҳори» Мисрда, шунингдек, Шимолий Африка мамлакатларида миллий хавфсизликни таъминлашда ёшлар сиёсати билан боғлиқ масалалари билан аҳамиятлидир. Сўз бораётган даврда Мисрнинг юқори сиёсий раҳбарияти бўлиб ўтган воқеалардан сабоқ олди ва ёшлар билан боғлиқ муаммоларни ички сиёсатда асосий масалалардан бири эканлигини англаб, ижтимоий ҳаётга татбиқ этди. Намойишчилар Миср Араб Республикаси Президентининг истеъфосидан ташқари, фавқулодда ҳолатни бекор қилишни, ишсизликка қарши курашни, энг кам иш ҳаққининг кўпайиши, уй-жой танқисилиги муаммоларини ҳал қилишни, озиқ-овқат нархларини кўтарилишини, сўз эркинлиги ва турмуш даражасини яхшилашни, шунингдек, умумий жиҳатдан тўлиқ демократияни талаб қилдилар. Шу билан бирга Миср аҳолиси бу хатти-ҳаракати билан шубҳасиз, адолатли ва эркин сайловда сайланган мамлакатнинг биринчи Президенти ҳаётни яхши томонга ўзгартиради деб кутган. Бироқ Мурсининг такаббурлиги ва исломий бўлмаганлар билан иттифоқ тузишни истамаслиги халқ норозилигига сабаб бўлган. Миср мудофаа вазири, генерал Aбдулфаттоҳ ас-Сиси, бошланиб бораётган можаро "давлатнинг қулашига олиб келиши мумкин", деб очиқчасига огоҳлантирган. Мурсийнинг сиёсий ҳаракатлари шу қадар ноаниқ эдики, ҳатто бошқа исломчиларни ҳам ундан юз ўгиришга мажбур қилди. Масалан, салафийлар 2013 йил 3 июлдаги ҳарбий тўнтаришни қувонч билан кутиб олишди. Мурсий ҳокимиятдан четлатилди ва "Мусулмон Биродарлар" террорчилик ташкилоти сифатида тан олинди, унинг аъзолиги жиноий жавобгарликка тортилди. Минглаб исломчилар ва бошқа сиёсий фаоллар ҳибсга олинди ва улардан юзлаблари ўлим жазосига ҳукм қилинди. Мақолада ушбу жиҳатлар фактик материаллар асосида исботли таҳлил этилади.
Мақолада жиноят процессуал ҳуқуқи нормалар асосида Ўзбекистон Республикасининг суриштирув органларини айрим хорижий давлатларнинг суриштирув органлари билан қиёсий таҳлили берилган. Қонучиликни такомиллаштириш мақсадида, суриштирув органларининг рўйхатига ўзгартишлар киритиш ҳамда ички ишлар ва миллий хавфсизлик хизмати органлари раҳбарларининиг айрим процессуал ваколатларини тақсимлаб бериш билан боғлиқ бўлган таклифлар илгари сурилган
Объектом наследственных правоотношений, наряду с вещами, иным имуществом, является совокупность имущественных и определенных личных неимущественных прав, связанных с имущественными, субъективных прав и обязанностей наследодателя.
Мақолада муаллиф жиноят процесси иштирокчиларининг давлат ҳимоясини тартибга солувчи БМТ умумий ва махсус халқаро-ҳуқуқий асосларининг мазмуни ва аҳамиятини кўриб чиққан. Хулосада жабрланувчилар, гувоҳлар, жиноят судида иш юритувда иштирок этувчи барча шахсларнинг хавфсизлигини таъминлаш бўйича халқаро-ҳуқуқий ҳужжатлар нормаларини имплементация қилиш бўйича фикрлар билдирилган.