Инсон ҳаётига таҳдид соладиган энг хавфли касалликлардан бири бу юрак касаллиги. Юрак касалликларини таҳлил қилиш усулларидан бири бу экокардиёграфия қилишдир. Экокардиёграфик тест натижалари юрак бўшлиғининг майдонини аниқлаш орқали беморнинг юраги нормал ёки йўқлигини кўрсатиши мумкин. Шунинг учун юракни таҳлил қилиш учун кўплаб тадқиқотлар пайдо бўлди. Шунинг учун мен ушбу тадқиқотнинг мақсади билан юракнинг тўртта нуқтаи назарини, яъни 2 парастернал кўринишини (узун ўқ ва қисқа ўқ) ва 2 апикал кўринишини (икки камерали ва тўрт камерали) киритиш орқали тизимни ишлаб чиқишга ундайман.юрак бўшлиғи майдонини сегментлаш. Ушбу тадқиқот юракнинг ҳолатини юракнинг 4 кириш нуқтаи назари билан таҳлил қилишга қаратилган йирик лойиҳанинг бир қисмидир ва лойиҳа бир неча бўлимларга бўлинган. Ушбу тадқиқот учун Конволюцион қатламлардан фойдаланган ҳолда чуқур ўрганиш усули ёрдамида юракнинг 4 кириш нуқтаи назари билан юрак бўшлиғининг тасвирларини олиш учун экокардиёграфик тасвир сегментацияси жараёнига эътибор қаратилади.
Tadqiqotning maqsadi tug'ma yurak nuqsonlari bo'lgan bolalarda, yurak yetishmovchiligida (YY)
natriuretik peptidning (NUP) klinik diagnostik ahamiyatini o'rganish. Usullari. Tadqiqotga YY bilan kasallangan 3 yoshgacha bo'lgan 24 bola kiritilgan. Barcha bemorlarda tug'ma yurak nuqsonlari nisbatan ikkilamchi YY bo'lgan va klinik ma'lumotlar, exokardiyografik malumotlar to'plangan. Bolalardagi YY belgilarini tavsiflovchi
exokardiyografiyaning xarakterli o'zgarishi bilan bnp dagi muhim o'zgarishlarni ko'rsatadigan
ma'lumotlarning qiyosiy tahlili o'tkazildi.
Tadqiqot natijalari: NT-proBNP qiymatlari va YY bilan bog'liq yurak kasalligi turini tahlil qilish.
Bizning guruhimizda NT-proBNP medianasi siyanotik yurak nuqsonlari (248,0 Fmol/ml) bo'lgan bemorlarda eng yuqori bo'lgan, undan keyin kengaygan kardiyomiyopatiya (193,3 Fmol/ml) bo'lgan bemorlar. Eng kichik o'rtacha NT-proBNP asianotik yurak nuqsonlari bo'lgan bemorlarda qayd etilgan. Xulosa. YY bilan og'rigan bemorlarda BNP va exokardiyografiya tekshiruvi yordamida diagnostik va prognostik malumot olish mumkin.
Бириктирувчи тўқима дисплазияси – бу организмнинг ривожланишидаги ноёб онтогенетик аномалия бўлиб, юрак фаолиятидаги функционал ўзгаришларининг морфологик асосидир. У мураккаб, замонавий тиббиётнинг тўлиқ ўрганилмаган масалаларидан бири хисобланади. 115 нафар мактабгача ва мактаб ёшидаги бириктирувчи тўқима дисплазияси ва юрак ривожланишида кичик аномалиялари бўлган болалар ўрганилди. Бириктирувчи тўқима дисплазияси синдроми ва эмбриогенез стигмаларининг ташқи фенотипик белгиларининг юқори учраш частотаси аниқланди. Юрак қон томир патологияси ва юрагида кичик аномалиялари бўлган болаларнинг қон зардобида гидроксипролиннинг ўртача кўрсаткичининг ортиши ва минераллар дисбаланси билан касалликнинг клиник белгиларининг узаро муносабати аниқланди. Дислементозли болаларда патологик жараён ривожланишининг баъзи патогенетик йўналишлари аниқланди. Минераллар ҳолати асосий касалликнинг оғирлигини баҳолаш учун муҳим информатцион мезон эканлиги исботланган.
Врожденные пороки сердца по частоте встречаемости в РБ занимают 2-е место после врожденных пороков ЦНС. Тетрада Фалло составляет 7% от всех врожденных пороков сердца в нашей стране (данные за 2012 год)
Илмий тадқиқотимиз мақсади юрак туғма нуқсони бўлган болаларда жаррохлик амалиётини ўтказишдан олдинги кузатув ва даволаш усулларини ишлаб чиқиш эди. Кузатув 75 та юрак туғма нуқсони бўлган 1 ойликдан 10 ёшгача болаларда жаррохликдан олдинги даврида ўтказилган. Уларга замонавий ташхисот усуллари, педиатр, кардиолог ва кардиохирург диспансер назорати доимий равишда олиб борилган. Юрак туғма нуқсонини турига, юрак етишмовчилигини даражасига ва қўшимча касалликларини инобатга олган холда даволаш муолажаларини буюриш бола ахволини анча яхшиланишига , иммунитетини кўтарилишига, хаётини енгиллашишига ва жаррохлик амалиётини яхши оқибат билан ўтказилишига ёрдам беради.Юрак ва қон томирларни туғма нуқсонлари долзарб муаммо бўлиб, болаларни туғилганидан бошлаб кузатиш ва вақтида даволаш муолажаларини олиб бориш зарурат хисобланади.
Ушбу маколада юракнинг ишемик касаллигини ташхис килишининг янги ноинвазив усулйни ишлаб чикиш буйича олиб борилган тадкикот ишларининг натижалари келтирилган. Усул нафасни анализ килишга асосланган. Сирт ионизациясига асосланган
аминлар датчигини юракнинг ишемик касаллигини ташхис килишда куллаш имкониятлари очилган. Юракнинг ишемик касаллигига учраган беморлар нафаси таркибидаги аминлар микдори соглом одамларники- дан фарк килиши ва бу фарк статистик ахамиятга эга эканлиги аникланган. Усулнинг афзаллиги унинг безарар, тезкор ва етарли ишончликка эга эканлигида булиб, бунга аминларга ута сезгир электрон курилма ва уни амалга оширишнинг янги усули асосида эришилган. Нафас таркибидаги аминларни аниклаш асосида миокард инфарктини бошлангич даврини олдиндан аниклаш имкониятлари курсатилган
Ушбу мақолада болаларда юрак ўтказувчанлиги бузилишига оид ишончли анамнестик, клиник ва инструментал маьлумотлар берилган. Юрак ритми ва ўтказувчанлигининг бузилиши болаларда учрайдиган юрак қон-томир тизими касалликлари таркибида етакчи ўринлардан бирини эгаллайди. Атриовентрикуляр блокада бу бўлмачадан қоринчаларга узатилаётган импулсларни ўтказилишини секинлашиши ёки тўхташини англатади. Ҳар қандай даражадаги юрак ритми ва ўтказувчанлигини бузилиши ҳаёт сифатини ўзгартиради. Касаллик боланинг жисмоний холатига таьсир қилади. Касаллик асоратларини олдини олиш учун ўз вақтида ташхис қўйиш ва даволаш талаб этилади.
Тадқиқотнинг мақсади: реваскуларизациядан кейин юрак ишемик касаллиги билан оғриган беморларда валсартанни сакубитрил билан комбинациясини миокадни ремоделлаштиришига таъсирини ўрганиш. Материал ва тадқиқот усуллари. Тадқиқотда ЮИК билан оғриган ва реэндоваскуляр муолажаларни (РЭМ) ўтказилган 320 нафар бемор жалб этилган. Ўртача креатинин концентрацияси 90.08 ± 1.72 ммол/лни ташкил етди. Барча беморлар 2 гуруҳга бўлинган: валсартан қабул килган беморлар (В гуруҳи, 160 нафар киши), ARNI валсартан ва сакубитрил комбинациясини қабул килган беморлар (C гуруҳи, 160 нафаркиши). Шуниндек, барча беморлар кузатувнинг 3-ойига қадар сКФТ пасайиш даражасига қадар иккита гуруҳга бўлинган: кузутвнинг 3-ойига сКФТ 20% дан ортиқ пасайган беморлар (гуруҳ 1 - 59 бемор) ва сКФТ 20% дан кам пасайган беморлар (гуруҳ 2 – 261 бемор). Динамикада, реваскуларизациядан кейин уч ой сўнг, биринчи ва иккинчи йиллик кузатувнинг охирида барча беморт эхокардиографик текширишдан (ЭхоКГ) ўтдилар. Тадқиқот натижалари. Кузатув жараёнида ҳар иккита терапия вариантининг фонида миокадни ремоделлаштиришни тавсифловчи курсаткишларнинг ижобий динамикаси борлинги аниқланди. Барча босқичларда даволаш гуруҳларидаги кўрсаткичларни нисбий динамикаси таққосланганда бир хил еди. Барча кузатув даврида стандарт терапия фонида ревакуларизациядан кейиги биринчи 3 ойда сКФТ 20% дан юқори бўлган беморларда юракнинг геометрик параметрларнинг сезарли динамикаси кузатилмади. 1 чи гуруҳда ҳам, 2- гуруҳда ҳам сакубитрил қушилши билан стандар терапия олган беморларда янада ижобий геометрик параметрларга эришилди, бу патологик ремоделлаштириш жараёнларининг оғрлиги ва СЮЭ ҳосил бўлишининг псайшининг кўрсатди. Хулоса. Юрак ишемик касаллиги билан оғриган беморларни сакубитрилдан фойдаланиш юрак камераларни янада ижобий ремоделлаштиришга ёрдам беради – бу камералар ҳажми ва чап қоринча сфериклиги индекси пасайши. Сакубитрилнинг таъсири СБКни тез ривожланиш тенденциясига эга беморларда кўпроқ сезилади
В структуре сердечно-сосудистой патологии большое значение имеют функциональные нарушения и состояния, связанные с малыми аномалиями развития сердца (MAPС). МАРС определяют не только внешний фенотип пациентов, но и предрасположенность к возникновению кардиоваскулярной патологии.
Tibbiyot fani va profilaktikasining yutuqlariga qaramasdan iqtisodiy rivojlangan davlatlarda yurak-qon tomir kasalliklari aholining kasallanishi va o'limining asosiy sababi bo'lib kelmoqda. Xozirgi vaqtda yurak-qon tomir kasalliklarida peroral antiagregant terapiya preparatlaridan eng ko'p tayinlanadigan va eng katta isbotlangan bazaga ega preparat atsetilsalitsil kislota (ASK) hisoblanadi.Yurak ishemik kasalligi (YUIK) mavjud bemorlarda yurak-qon tomir asoratlarini oldini olish uchun atsetilsalitsil kislota preparatlarini keng qo'llanilishiga qaramasdan, muntazam tarzda antitrombotik terapiyani olgan bemorlarning ma'lum bir qismida ham ishemik hodisalar yuzaga keladi va bu ASKga nisbatan turg'unlik, ya'ni rezistentlik ko'rinishi sifatida qaraladi. Antiagregant preparatlarga rezistentlik muammosi o'z ahamiyati bo'yicha fundamental hisoblanadi, sababi preventiv terapiyani individuallashtirish va kasallikni oldini olishning ancha samarali usullarini shakllantirish uchun zamin yaratadi. Ushbu maqolada atsetilsalitsil kislotaning yurak ishemik kasalligida qo'llanilishida antiagregant va yallig'lanishga qarshi ta'sirida yuzaga keluvchi muammolari muhokama qilinadi.
В последние годы все большее внимание врачей кардиологов привлекают различные виды аритмии сердца. В ряде научных исследований касающихся проблем аритмией сердца, очень часто обсуждаются преходящих (транзисторных) аритмий. Так как прогноз таких аритмий, также не совсем благоприятен как и прогноз постоянных форм. Кроме того транзиторную аритмию не всегда удается зарегистрировать при обычном ЭКГ обследовании или клиническом обследовании больного.
В настоящее время во всем мире смертность от сердечно-сосудистых заболеваний (ССЗ) начала снижаться, но в Узбекистан до сих пор занимают лидирующее положение в структуре смертности населения. Ежегодно только от ССЗ умирает больше людей, чем от любой другой патологии. Поэтому так важно выявить основные факторы риска в развитии данной патологии у человека. По данным ВОЗ от ССЗ в 2016 году умерло порядка 18 миллиона человек во всем мире. Это составило 31% от всех зарегистрированных случаев смерти. Ишемическая болезнь сердца, сердечный приступ и инсульт – на них приходится порядка 85% от всех смертей. Известно, что одним из факторов риска является мужской пол, это связано с тем, что мужчины до 50-55 лет чаще курят и употребляют алкоголь поэтому они чаще подвержены развитию явлений стенокардии. При этом низкую заболеваемость среди женщин связывают с гормональным фоном, а с наступлением климакса процент заболеваемости выравнивается. У мужчин риск ССЗ увеличивается после 45 лет, а у женщин — после 55 лет. Так же нельзя недооценивать значение наследственности в развитии коронарной болезни сердца, как известно: для людей, чьи родители или другие члены семьи имеют симптоматическую коронарную болезнь сердца, характерна повышенная вероятность развития заболевания. Увеличение относительного риска у лиц с отягощенной наследственностью может быть в 5 раз. Риск особенно высок, если развитие ССЗ у родителей или других членов семьи произошло до 55-летнего возраста. Наследственность способствует развитию гипертензии, сахарного диабета, ожирения и, возможно, определенных структур поведения, приводящих к развитию заболевания сердца.
Синдром Дауна (СД) социально значимое заболевание, не поддающееся лечению или постнатальной коррекции, представляет большую проблему для семьи и общества в целом [R.J. McGrath. 2016).
По данным последних исследований врожденные пороки развития встречаются у 4,0-6,0% новорожденных, а их удельный вес в структуре младенческой смертности составляет более 20,0%. Частота встречаемости врожденных пороков сердца колебается от 0.8 до 1.2% среди всех новорожденных. Врожденные пороки сердца составляют 10-30% всех врожденных аномалий.