Ушбу мақолада рақамли банк технологиялари ва уларнинг таркиби ҳамда элементлари кенг ёритиб берилган. Банк технологиялари бўйича хорижий ва маҳаллий олимларнинг илмий қарашлари чуқур ўрганилган, таҳлил қилинган ва муаллифлик фикрлар билдирилган. Шунингдек, бугунги кунда дунё банкларида фойдаланиб келинаётган банк технологиялари келтирилган ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳамда афзалликлари очиб берилган. Бундан ташқари, банк технологияларидан самарали фойдаланиш ва уларнинг самарадорлигини янада ошириш бўйича илмий асосланган таклифлар ишлаб чиқилган.
Блокчейн технологияси - бу "ўзаро кесиш", яъни иқтисодиёт, бошқарув, шу жумладан давлат, муниципал ва ижтимоий соҳаларда қўлланилиши мумкин бўлган технология. Блокчейн технологиясини амалга ошириш тажрибасини таҳлил қилишнинг долзарблиги қоидалар билан белгиланади ва ушбу технологияни миллий ва халқаро миқёсда амалга ошириш оқибатларини истиқболли баҳолаш учун асос яратади. Ушбу мақолада биз бу технологияни логистик жараёнлардан бўлмиш етказиб бериш ҳалқасида қўлланишининг ҳалқаро тажрибаси ўрганиб, керакли тавсиялар берамиз.
Мақолада коррупсияга қарши курашишда рақамли технологиялардан фойдаланиш бўйича хорижий мамлакатларнинг тажрибаси таҳлил қилинади. Ўрганишла кўрсатганидек бир қатор хорижий мамлакатларда қўлланиладиган технологиялар билан бир қаторда (електрон ҳукумат, ахборот ва краудорсинг платформалари) замонавий ахборот технологиялари фаол равишда жорий этилаётгани аниқланди, масалан: катта ҳажмдаги маълумотларни қайта ишлаш технологиялари (Big Data), тарқатилган китоб (DLT), блокчейн, маълумотлар қазиб олиш (Data Mining), давлат харидларида коррупсияга қарши кураш соҳасидаги интеллектуал таҳлил, аудиторлар учун аналитик воситалар (суд-тиббиёт воситалари), давлат хизматчиларининг даромадлари, харажатлари, активлари ва манфаатлари тўғрисидаги декларацияларни электрон текшириш тизимлари, сайлов жараёнини амалга оширишда коррупсияга қарши электрон технологиялар ва бошқалар.
Рақамлаштиришнинг афзалликлари фақат тегишли инфратузилмалар, қоидалар, молиявий ресурслар ва АКТ бўйича ўқитилган ходимлар ёрдамида амалга оширилиши мумкинлиги аниқланди.
Ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари фаолиятини рақамлаштириш жараёнлари коррупсияга қарши сиёсат самарадорлигини оширишга, унинг самарадорлигини, объективлигини таъминлашга, қонунийлик ва тартибни сақлаш харажатларини камайтиришга, инсон омили таъсирининг ушбу соҳадаги таъсирини минималлаштиришга ёрдам беради, деб исботланди.
Таъкидланишича, нейрон тармоқлари ва марказлашмаган, синхронлаштирилган маълумотлар базаларига асосланган технологиялар давлат бошқарувининг моҳиятини тубдан ўзгартиради ва келажакда коррупсияга оид ҳуқуқбузарликлар хавфини сезиларли даражада камайтириши мумкин
Тадкиқог объектлари: компьютсрда ўқитиш технологияси; автоматлаштирилган тренажер-ўқитиш тизимлари; мураккаб технологии жараёнлар ва ишлаб чиқаришни бошкаришнинг технологии объектлари.
Ишнинг максади: ўқитиладиганларнинг индивидуал хусусиятларига ва таълим стандартларининг талабларига мослашиш самарадорлигини оширадиган узлуксиз технологии жараёнли ишлаб чиқариш иорхоналарининг опсратив-диспстчер ходимларини тайёрлаш учун ахборотни тестли назорат қилиш, тахлил қилиш ва тавсифлашнинг иенгайтирилган фунициялари бўлган иогнитив автоматлаштирилган тренажер-ўқитиш тизимларини куриш принциплари, мстодлари ва усулларни ишлаб чикиш.
Тадкиқот методлари: иимё-технологии жараёнлар ва аппаратларни математик" моделлаштириш аппарата, автоматик бошкарувнинг замонавий назарияси, когнитив инжиниринга ва маълумотларни статистик қайта ишлаш принциплари ва мстодлари.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: Диссертация иши натижаларининг илмий янгилиги “Ишлаб чикариш жараёнларини автоматлаштириш” предметли сохада билимларни тестли назорат қилишнинг кснгайтирилган функциялари бўлган намунавий АТЎТни амалга оширадиган илмий-услубий тренажер платформани ишлаб чиқишнинг мухим халк хўжалиги вазифаларини назарий умумлаштириш ва хал қилишдан иборат.
Амалий аҳамияти: ишнинг амалий аҳамияти шундан иборатки, дисссртацияда кўриб чиқилган вазифалар кимёда, нсфтни қайта ишлашда, саноати ва бошка сохаларда жараёнларнинг кснг класси учун автоматлаштирилган тренажер ўкитиш тизимларини ишлаб чиқиш ва АТУТ замонавий талабларига жавоб бсрадиган амалий жорий қилинишини амалга ошириш самарали утказилиш имконини бсради.
Тагбик лиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: Тадқиқотлар ва ишланмалар натижалари “Кимё автоматика” ОАЖ (Тошкент шахри), Тошкент давлат техника университета фойдаланилади.
Қўлланиш (фондаланиш) сохаси: Техник олий ўкув юртларидаги ва саноат ишлаб чикариш корхоналарининг мутахассисларини тайёрлиш ва кайта тайёрлаш тизимдаги ўкув жараёнлари.
Блокчейн технологияси - бу "ўзаро кесиш", яъни иқтисодиёт, бошқарув, шу жумладан давлат, муниципал ва ижтимоий соҳаларда қўлланилиши мумкин бўлган технология. Блокчейн технологиясини амалга ошириш тажрибасини таҳлил қилишнинг долзарблиги қоидалар билан белгиланади ва ушбу технологияни миллий ва халқаро миқёсда амалга ошириш оқибатларини истиқболли баҳолаш учун асос яратади. Ушбу мақолада биз бу технологияни логистик жараёнлардан бўлмиш етказиб бериш ҳалқасида қўлланишининг ҳалқаро тажрибаси ўрганиб, керакли тавсиялар берамиз.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалигида хориж тажрибаси тахлил қилиниб, ушбу сохага “ақлли” техник қурилмалар ва инновацион технологияларни жорий этиш ва улардан самарали фойдаланиш йўллари кўрсатилган.
In the article, you can see the role and importance of developing Islamic finance in the digital economy through financial technologies. The characteristics of new financial instruments in the Islamic financial system, their connection with modern financial technologies, their place in the world financial market, and efficiency indicators were analyzed. The level and share of the use of financial technologies of the Islamic bank in the digital economy are studied and analyzed by the countries of the world. The results of Islamic finance in the digital economy and the results in several directions were achieved, and which areas of the financial system of our country can be used more effectively were analyzed.
В статье рассматриваются технологии проектирования и моделирования цифровых моделей, а также особенности подготовки будущих учителей технологии к моделированию и проектирования 3D моделей изделий.
В данной статье раскрывается методическая проблема внедрения цифровых технологий в учебный процесс современной школы; характеризуется электронная поддержка учебно-методических комплексов для школьного образования. Особое внимание в статье уделяется мультимедийному учебному контенту и технологии «Перевёрнутый класс».
This scientific paper investigates the role of digital technologies in the development of reading skills among high school students in the Republic of Karakalpakstan. With the increasing prevalence of digital devices and online content, it is crucial to explore how these technologies impact students’ reading abilities, comprehension, and critical thinking. The study utilizes a mixed-methods approach, incorporating surveys, classroom observations, and interviews with students and educators. The findings shed light on the benefits and challenges associated with digital reading, highlighting the potential of digital technologies to enhance reading skills while also addressing potential concerns in the context of Karakalpakstan’s high school education system.