Бундан атиги бир неча йил олдин Хитойда қандай фантастик асарлар мавжудлиги ҳақида тўлиқ маълумотлар йўқ эди. Осмон остидаги давлатнинг ўз фантастикаси борлигини Хитойдан ташқарида жуда камчилик биларди. Ёзувчи Лю Цисин дунё саҳнасига чиққанда ҳаммаси ўзгарди. 2014 йилда унинг “Уч жисм муаммоси” асари инглиз тилига таржима қилинди ва тез орада Ғарбда машҳурликка эришди. Лю Цисин 1966-1976 йиллардаги маданий инқилоб даврида вояга етади ва бу воқеалар унинг дунёқарашига таъсир ўтказмай қолмайди. Кўплаб репрессия ва таъқиқлар даврида Хитойда Ғарб адабиёти намуналарини ўқиш таъқиқлаб қўйилган эди. Лекин бу ёш Люга яширинча Жюл Верн, Артур Кларк, Айзек Азимов, Джордж Оруэлло каби ижодкорлар асарлари билан танишишга тўсқинлик қилмади. Лю Цисин шундай дейди: “Ижодимга энг катта таъсир ўтказган ёзувчи Артур Кларкдир. Унинг “Фазовий Оддисея” асари мен учун илмий фантастик тасаввур ва тафаккурнинг кенглигини очиб берди. Кларк шунингдек илмий фантастика қандай қилиб, ҳаёлий дунё яратиши мумкинлигини кўрсатиб берди”. Цисин муҳандислик таълимини олди. Лю хитой фантаст ёзувчиси Лао Ше ижодидан таъсирланиб, ўзини ёзувчи сифатида синаб кўради. Қисқа вақт ичида унинг илмий фантастика йўналишидаги асарлари нафақат Хитойда балки, Ғарбда ҳам машҳурликка эришди. Мазкур мақолада адабиёт жанрларидан бири бўлган фантастика жанрига Хитой фантаст ёзувчиси Лю Цисин мисолида муносабат билдирилган. Фантастика бўйича турли хил фаразларнинг мавжудлиги, замонавий хитой адабиётида фантастика жанрининг бошқа йўналишлардан фарқли жиҳатлари, фантаст ёзувчилар сирасига кирган ва жаҳон адабиётида тан олинган ёзувчи Лю Цисин ижоди ҳамда унинг “Уч жисм муаммоси” асарининг моҳияти талқин қилинган. Тадқиқ этилган маълумотлар орасида фантастика тушунчаси таркибида асосий вазифани бажарган мифология ва унинг таркибий кўринишлари, хусусиятлари, ўзига хосликлари ва муаммолари ҳақида маълумотлар баён қилинган ва асослаб берилган. Адабиётшуносларнинг фикрлари ва илмий ёндашувларига мулоҳазалар берилган.
This article is devoted to investigation of the aspects of science fiction. The investigation is done on science fiction sources and analogy of unrealistic portraying
The subject of this article is the identification of the romantic originality of W. Irving’s short stories from the book «The Alhambra» In connection with this, the following characteristic features of the aesthetics of romanticism are clarified: the problem of the romantic hero, his opposition to society, the break of the ideal with reality, the role of folklore, the reception of contrast, etc. In the context of revealing the peculiarity of romanticism W. Irving, the creative evolution of the writer and the artistic structure of his short stories, reminiscent of a fairy tale. The problems and the subject-composition structure of Irving’s
works, based on the motive of adventure, are considered in detail; the uniqueness of the artistic chronotope
with elements of magic, the combination of myth and reality in the depiction of heroes; the plot-forming role
of the reception of contrast, the specificity of cultural, historical and spiritual realities borrowed by the writer
from Arabic and Spanish legends and fairy tales; the importance of fiction and irony as a means of understanding the contemporary writer of reality. All this gives grounds to draw a conclusion about the
romantic context of the works of the writer – the founder of American romanticism
The purpose of this study is to identify and analyze the linguistic and stylistic features of epithets to reveal its both differences and types in English and Uzbek fiction. Moreover, this paper aims to analyze various types of an epithet which is one of the most common types of literary devices and is an artistic definition that creates a figurative, vivid picture of a concept or object.
Ushbu maqolada yoshlarning o‘z kasbining yetuk mutaxassisi sifatida yetishishida madaniyatlararo muloqot qilish muhim ahamiyati o‘rganilgan. Bu til o‘rganishni kommunikativ yondashuvni talab qiladi. Tadqiqotimizning maqsadini ingliz badiiy adabiyotini mutolaa qilish jarayonida talabalarining ijtimoiy-madaniy kompetensiyasini rivojlantirish qanday ahamiyat kasb etishini o‘rganish va baholash edi. Tadqiqotning vazifalarini quyidagi mavzular tashkil etadi: 1) ingliz badiiy adabiyotining talabalarning ijtimoiy-madaniy kompetentsiyasini rivojlantirishdagi ahamiyatini nazariy tekshirish; 2) ijtimoiy-madaniy nutq tahlilining vazifasi va ahamiyatini asoslash; 3) ingliz badiiy adabiyotini ijtimoiy- madaniy kompetentsiya rivojlanishida qo‘llash samaradorligini tahlil qilish.; 4) ingliz badiiy adabiyotini mutolaa qilish orqali talabalarning ijtimoiy-madaniy kompetentsiyasini rivojlantirishga yondashuvni takomillashtirish bo‘yicha takliflar ishlab chiqish.
the article is devoted to the study of the features of expressive syntactic means in modern English-language fiction. Examples of various expressive syntactic means are given, the most frequent of them are analyzed. The conclusion is made about the important contribution of the considered means to the creation of expressiveness of modern English fiction.
Ҳозирги замонда Ўзбекистонда чет эл мамлакатлари билан маданиятлараро ва адабиётлараро муносабатларнинг ривожланиши яққол кўзга ташланмоқда ва шу билан бирга адабиётга бўлган қизиқиш ортмоқдаки, беихтиёр хорижий асарларни ўзбек тилига ва ўзбек адабиёти дурдоналарининг бошқа тилларга таржима қилишга эҳтиёж ортмоқда. Бадиий асар таржимаси жуда мураккаб саналади ва унинг энг асосий вазифаларидан бири асарни адекват шарҳлашдан иборат.таржимон нафақат асарни тўғри таржима қилиши, маънони етказиб бериши , балки аслиятдаги асл маънони, образни ҳам етказиб бера олиши ва китобхонга эстетик завқ бағишлай олиши лозим. Асарни тўғри тушуниш ва эмоционалликни тўлиқ етказиш учун трансформация усули ёрдамга келади. Комиссаровга кўра, таржималардаги ўзгаришлар расмийсемантик хусусиятга эга бўлиб, формулаларни асл бирликлар маъносига ўзгартиради. Яъни, таржима трансформациялари - бу аслиятдаги бирон бир сўзга таржима тилида мос сўзлар мавжуд бўлмаса, ёки мавжуд бўлган сўз ушбу контекстда ишлатилмаса, турли хил асл матнларни таржима қилишда қўлланиладиган таржима усули. Биз ўз мақоламизда таржимашуносликнинг муҳим жиҳатларидан бири –грамматик трансформацияларни кўриб чиқамиз. Уларга грамматик алмашинувлар,сўзма-сўз таржима, гапларни боғлаш усули ҳамда гапларни бўлиш каби усулларни кўриб чиқамиз. Грамматик трансформацияларни ўрганиш учун мисоллар П.Қодировнинг “Юлдузли тунлар. Бобур” ва унинг рус тилига Ю.Суровцев томонидан таржима қилинган ва “Бобур” номи билан нашр этилган ҳамда урду тилига М.Салим томонидан “"نیدلاریہظ ربابноми билан нашр қилинган таржималар манба қилиб олинди. Таъкидлаш лозимки, асар ўзбек тилидан рус тилига ва рус тилидан урду тилига таржима қилинган. Мақола мультисистемали тилларга таржима қилиш жараёнида юз берадиган лексик-грамматик ўзгаришларга аҳамият қаратади ва уларни тизимлаштиради.
Ушбу мақола япон тилидан ўзбек тилига бадиий таржимада фразеологизмларнинг берилиши муаммоларини ўрганишга бағишланган бўлиб, унда япон тилидаги фразеологик бирликларнинг таржима қилишда қандай усуллар қўлланилгани хусусида сўз боради. Қиёс нуқтаи назаридан айрим ўринларда фразеологик бирликларнинг русча ва туркча муқобилларига ҳам мурожаат қилинади. Ибораларнинг маъно нозикликлари, япон халқининг маданияти, миллий ўзига хосликларини қанчалик ўзида акс эттириши ва айнан шу жиҳати билан фразеологизмлар таржимаси айрим ҳолларда таржимон учун қийинчиликлар туғдириши эҳтимоллари таъкидланади. Мақолада илгари сурилган айрим асосли таклиф ва мулоҳазалар, чиқарилган илмий хулосалар истиқболда амалга оширилажак таржима жараёнларида ижодкорларга қўл келиши мумкин. Маълумки, ҳар қандай бадиий асарда миллий ўзгачаликни намоён этувчи унсурлар талайгина ва уларни таржимада бериш кўпинча бир қатор муаммолар юзага келишига сабаб бўлади. Уларни бартараф этиш эса таржимондан муаллифга тенг қобилият ва истеъдод талаб қилганлиги боис бунга эришиш йўли осон кечмайди. Буни, асосан, миллийликни ўзида мужассам этган, халқнинг моддий ва ижтимоий турмуши, урфодат ва анъаналари, дунёқарашини акс эттирувчи фразеологик бирликлар таржимаси мисолида кўриш мумкин. Чунки фразеологизмларнинг ишончли қайта яратилиши таржимондан алоҳида ёндашув талаб этиш билан бирга уларни асардаги мингларча сўз орасидан ажратиб олиш ва оддий йўл билан бошқа тилга ўгириш мумкин эмас. Ўзбек ва япон тилларининг турли тил оиласига мансублиги, кўпчилик фразеологик бирликларнинг келиб чиқиш нуқтаи назаридан фарқлилик касб этиши бадиий асарларни ўгиришда таржимондан ўта эҳтиёткор бўлиш, фразеологик бирликларнинг этимологияси, асл манбаини чуқур ўрганишни талаб қилади. Ушбу мақолада муаллифлар қўйилган масаланинг айнан шу жиҳатларига алоҳида эътибор қаратадилар.
Ушбу мақолада реалистик услуб шаклланишининг ўзига хос хусусиятлари, шунингдек Саудия адабиётида янги турдаги насрда реалистик йўналишнинг ривожланиши ҳақида сўз боради. Таҳлилар орқали ХХ асрнинг иккинчи ярми Саудия реалистик ҳикоя поэтикасининг ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилади. Реалистик услубнинг шаклланишидаги ўзига хос хусусиятлари ва босқичларининг вақт оралиғи кўп жиҳатдан ҳар бир жамиятда бадиий ижоднинг ривожланган тарихий шароитига боғлиқ. Турли мамлакатларда реализмнинг нотекис ривожланишини миллий- тарихий шароит белгилаб беради. ХХ асрнинг биринчи ярмида аксарият араб давлатларида маърифатчилик даври бошланмаган даврда Арабистон ярим оролига туташ Миср адабиётида насрда реалистик услуб ривожлана бошлади. Миср ҳикоя жанрининг асосчиларидан бири Муҳаммад Теймурнинг “Кўзлар нимани кўради” (1917-1918 й) номли илк тўпламида реализмнинг асосий хусусиятлари кўрсатилган: “Ҳаётни унинг зиддиятида кўрсатиш”. Саудия адабиётида янги турдаги насрда реалистик услубнинг ривожланиши маърифатчиликнинг илк босқичларига тўғри келади. Мерос қилиб олинган эски ҳаёт нормаларига қарши курашда ва маърифатчилик адабиёти муаллифларида ўрта аср анъаналари ва ғояларини сақлашга бўлган янги зулм шаклларига қарши норозиликларини кўрсата олдилар. Шунинг учун Саудия маърифатпарварларининг кўплаб асарларида сентиментализм ва романтизмнинг ўзига хос хусусиятлари мавжудлигига қарамай, реализм тенденцияларининг излари кузатилади.
Today, Uzbek literature can be considered one of the most developed and unique in Central Asia. It is a unique phenomenon in the region, the uniqueness of which is explained by the fact that the country is geographically in the heart of Asia, and genetically belongs to the Islamic cultural traditions. Indeed, the translation of the masterpieces of our literature into foreign languages and their worthy place in the treasury of world literature is of special importance today. At the same time, it is difficult to say that at present the translation of works of art from Uzbek into foreign languages is carried out sufficiently. The rich Uzbek culture reflected in the works of art remains a mystery to foreign readers. However, the growing interest of our literature lovers in the rich culture of the Uzbek people, in our classical and modern literature, shows that there is a serious need for the translation of samples of our literature. The issues of scientific study of the problems related to the translation of literary texts and the verification of published translations remain relevant. In the texts of fiction or poetry, language is not only a means of conveying information, but also a means of its artistic reproduction, conveying the aesthetic value of the work. In addition, the literary text is also a source of information about foreign culture. The value of comparative translation studies is that they make a significant contribution to the development of specific translation theories within specific language pairs.
This article is devoted to the study of the theoretical aspects of the problems associated with word choice in literary translation, in which the main focus is on the views of foreign and Uzbek translators on this topic. Some of the comments and conclusions made in the article may be useful to the creators in the future translation process.