Glaserit ajratilgandan keyin eritmalarning tarkibi va reologik xususiyatlarini, shuningdek kaliy sulfat ishlab chiqarishda kaliy xlorid flotatsiyasini mirabilitga aylantirish orqali ona suyuqliklarni bug'lanish jarayoniga texnologik parametrlarning ta'sirini o'rganish natijalari. Tumryuk koni taqdim etilgan. Glaserit ajratilgandan so'ng, ona suyuqlikning bug'lanishining eng intensiv jarayoni 100 ° S haroratda davom etadi. Bunday holda, 60 daqiqadan so'ng, eritmaning hajmi 50% dan ko'proq kamayadi, 80 va 60 ° S da bu ko'rsatkichlar mos ravishda 20 va 5% ni tashkil qiladi. Bug'langan suyuqlik hajmining 5% dan 40% gacha ko'tarilishi bilan cho'kma natriy xlorid miqdori boshlang'ich ona suyuqlik massasining 3,1% dan 22,9% gacha ko'tariladi: K2O-6,86; Na2O-11,67; SO4-2-3.46, CI--16.02; H2O-66,26 20 ° C da. Bug'langan eritma hajmining oshishi bilan ona suyuqliklarining zichligi 20 ° C haroratda 1,250 g / sm3 dan 1,358 g / sm3 gacha va 80 ° C da 1,210 g / sm3 dan 1,330 g / sm3 gacha, yopishqoqlik 40% namlik bug'langanda 2,126 mPa s dan 2,007 mPa s gacha va harorat 20 ° C dan 80 ° C gacha ko'tarilganda 0,914 mPa s gacha kamayadi.
Производители жидких мыл, косметики, лекарственных средств и других продуктов в Узбекистане нуждаются в дешёвом гидроксиде калия, который можно производить из местного хлорида калия, производимого в АO “Дехканабадский калийный завод”
Oʻzlashtirilgan kaliy rudalari, jumladan, Oʻrta Osiyo rudalari asosan silvinitlar (KCI+NaCl) bilan ifodalanadi, ular kaliyli oʻgʻitlarning asosiy turi kaliy xloridni olish uchun xom ashyo boʻlib xizmat qiladi.
Mamlakatda sut ishlab chiqarishning past darajasi, sutga bo‘lgan talab va ta’minot o‘rtasidagi tafovut quruq sut importi orqali bartaraf etiladi. Chaqaloq uchun ona sutidan yaxshi narsa yo‘q. Onaning sutida barcha hayotiy va zarur komponentlar, moddalar va vitaminlar mavjud. Biroq, biron bir sababga ko‘ra tabiiy ovqatlanish mumkin bo‘lmagan holatlar mavjud. Masalan, onaning yuqumli kasalliklari bo‘lishi mumkin. Bolani sun’iy oziqlantirishga o‘tkazishga qaror qilishdan oldin, siz albatta pediatringiz bilan bog‘lanib, maslahatlashingiz kerak. Chunki bunday mahsulotlar tarkibidagi turli moddalar doim ham bolalar uchun foydali bo‘lmasligi ham mumkin
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жахонда сўнгги йилларда травматизмни структураси ўзгарди, оғир ксчадиган кўшма жарохатларнинг сони кескин ортди. Уч ёки тўрг анатомик сохаларнинг биргаликда жароҳатга учраши, юз скелета суякларининг қўшма жароҳати (ЮССҚЖ) олган беморларга ёрдам кўрсатиш тартиби ва жарроҳлик даволаш чораларини аниклашда бир канча кийинчиликлар туғдирмоқда. Ҳар хил анатомик тузилмаларни биргаликдаги жарохатларида бир бирига узвий боғлиқ бўлган оғирлашув синдроми ривожланади. Ушбу турдаги жаро-хатларни хилма хиллиги, патологик жараёнларни жадал ва оғир ксчиши ЮССҚЖга учраган беморларга ташхис кўйишни кийинлаштиради. Жаро-хатнинг клиник белгиларини мураккаблиги, жарохагдан кейинги ривож-ланадиган шокнинг ўзига хос кечишини, жароҳат касаллигининг ривож-ланиши бсморларни текширув жараёнида кийинчиликлар келтириб чиқаради ва мутахассислардан ЮССҚЖда диагностика ал1 оритмларини ва даволашда эрга жаррохлик усулларини ишлаб чикишни такозо этади.
ЮССҚЖлар 34,8 фоиздан 63,3 фоизгача учрайди. Юз скелета суяклари кўшма жароҳатларининг (ЮССҚЖ) аксариятида (98%) кўз косасининг синиши кузатилади. Кўз косаси синиши 66% ҳолларда кўз олмаси ва уни ёрдамчи аъзоларининг жароҳати билан бирга кечади. Кўриш аъзоларининг жароҳати ногиронликнинг асосий сабабларидан бўлиб, 50% ҳолларда кўришнинг батамом йўқолишига олиб келиши мумкин. Аҳоли орасида ўлим сабаби бўйича кўшма жароҳатлар кон томир ва онкологик касалликлардан кейин учинчи ўринни эгаллайди. ЮССҚЖ 12-57% ҳолатда юзни хунук-лаштирувчи нуксон ва шакл бузилишлари, 23% ҳолатда ногиронлик, бош мия жароҳати (БМЖ) қўшилган ҳолатларда эса 60%гача ўлимга сабаб бўлади.
Кўшма жарохатлардан ксйинги салбий оқибатларининг кслиб чиқиш сабаблари ЮССҚЖга учраган бсморларни тскширишда бир нсча мутахас-сисларни ўзаро ва кетма - кет бажарадиган вазифаларини белгилайдиган аник маълумот бсрувчи тскширув усулларини ўз ичига олган диагностик алгоритмларининг мавжуд эмаслигидир. Шу нуқтаи назардан, баъзи холлар-да яъни бир нсча анатомик сохаларни биргаликдаги жарохатларида хаст учун хавф туғдирадиган оқибатларни олдиндан объектив бахолаш мезонларини, жарроҳлик муолажаларини характерный, ҳажмини ва кстма кетлигини, бажариш вақтини белгилашда аникликлар киритиш талаб килинади.
Ушбу илмий-тадқикот иши Узбекистан Рссиубликаси Прсзидснтининг 2011 йил 28 ноябрдаги «Соғлиқни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги №ПҚ-1652 сонли карорида бслгиланган вазифалар, яъни замонавий талаблар ва стандартларга мувофиқ аҳолига юкори сифатли тиббий ёрдам кўрсатишни таъминлашга хизмат килади. Шу жихатдан ЮССҚЖ бсморларни диагностика алгоритмларини ва эрга жарроҳлик даволаш усулларини ишлаб чикиш диссертация мавзусининг заруратини изоҳловчи муҳим омиллардан бири хисобланади.
Тадкикотнинг мақсади: бсморларда юз-жағ суяклари ўткир қўшма жароҳатларининг оғирлиги ва жойлашишига кўра диагностика ва даволаш усулларини такомиллаштириш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
юз скелети кўшма жароҳати бўлган беморларни структураси ва Узбекистан Рсспубликаси шароитида кстма кет кўрсатилган тиббий ёрдам-нинг ўзига хослиги аникланган;
“АДИЛ” компьютер дастури ёрдамида ЮССҚЖ олган беморларнинг умумий холатига боғлиқ холда диагностика ва даво чораларини амалга оши-риш кетма-кетлиги аникланган;
ЮССҚЖларда суяк синикларини эрга репозиция ва фиксация килиш-нинг инновацион усуллари ишлаб чикилган;
ЮССҚЖ олган бсморларда жароҳатни кечишига таъсир килувчи эндоген омиллар таҳлили асосида жароҳатдан кейинги асоратларни ривож-ланиш механизми сритилган;
бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларини иасайиши, яллиғланиш олди цитокинларни ошиб кетиши(огир ахволдаги бсморларда уларни микдорини 2,8 баробар ошиши) ва яллигланишга карши цитокинларни камайиб кстиши исботланди. Яллигланиш олди цитокинларининг ошиб кстиши ва яллигланишга карши цитокинларнинг камайиб кстиши яллигланиш асораглари (суяк жарохатини йиринглаши, жагларнинг остеомиелита, юмшок тўктма абсцссслари) ривожланишининг аниклаб бсрадиган башорат омиллардан эканлиги аникланди;
ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда умумий оксил ва микроэлементлар (кальций, фосфор ва калий) микдорининг ксскин камайиши асоратларнинг ривожланишини башорат омили эканлиги аникланди;
жарохагдан кейинги асоратларни ривожланишига олиб кслувчи эндоген омилларни дори воситалари билан комплекс тузатиш чизмаси ишлаб чикилган.
1. ЮССҚЖ 100% ҳолатда БМЖ, 27,7% тана скелета ва ички аъзолар жарохати билан бирга ксчади. ЮССҚЖ беморларга ташҳис кўйиш ва даво-лашда реаниматолог, юз-жағ жарроҳи, нсйрожаррох, офтальмолог, оториноларинголог иштирок этиши зарур. Умумий холати комиснсацияланган бс-морларга дастлабки 3 соат, субкомпенсация ҳолатадагиларга 1 кун, декомпенсация ҳолатдагиларга эса 3 кун давомида жароҳатни БЖИ, суяк синиқ-ларининг репозицияси ва фиксацияси амалга оширилиши лозим.
2. «АДИЛ» компьютер дастури ердамида киска вақт ичида бсморлар-нинг умумий ҳолатини аниқлаш мумкин. Эс-хуш даражаси, гемодина-миканинг турғунлиги, шок индскси ва ҳарорат 1радиснти беморларнинг умумий ҳолатини аниқлаш имконини бсрувчи энг ахборий диагностик мезон ҳисобланади. Бсмор ҳолатининг оғирлик даражаси юз жарохатларининг жойлашишига тўғридан-тўғри боғлиқцир. Энг оғир жароҳатлар юзнинг юкори ва ўрта кисмини кўп сонли шикастларида кузатилади.
3. ЮССҚЖни олган, умумий ахволи компенсация ва субкомпенсация ҳолатида бўлган беморларга биринчи кунданок суяк синиқлари репозицияси ва фиксациясини камраб олган ҳолда тўлиқ ҳажмда (юз-жаг жарроҳи, травматолог, нсйрожаррох, жаррох, офтальмолог ва оториноларинголог) кечиктириб бўлмайдиган ердам кўрсагилиши лозим. ЮССҚЖ олган умумий ахволи декомпенсация холатида бўлган беморларга минимал даражада диагностик муолажалар бажарилиб, шошилинч ёрдам чегараланган хажмда амалга оширилиши лозим. Суяк синиқларининг репозицияси ва фиксацияси хает учун зарур бўлган аьзо ва тизимларнинг функцияси гиклангандан сўнггина амалга оширилиши ксрак.
4. Юз суякларининг қадалган йирик синиклари репозицияси учун тиган дис зрак гори дан фойдаланиш юкори клиник ва функционал натижаларга эришишни таъминлайди.
5. Ёнок ёйининг кадалган синишларида гаклиф этилган мосламанинг кўлланилиши суяк синикларини эрга (дастлабки биринчи кун) репозиция ва фиксация килиш имконини бсради ва яхши космстик натижаларга эриши-лади.
6. ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги даврда (7-14-кун) СДЗ, СД4 хужайралар. иммун тизимининг гуморал ва сскрстор омилларини чукур пасайиши, CD95 некроз омили микдорининг ошиши, яллигланиш олди (ИЛ-6) цитокинларининг ошиши ва яллигланишга карши (ИЛ-10) цитокин-ларнинг камайиши кузатилади. 9-10-кунлари конда умумий оксид, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши кайд этилади.
7. Ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларининг пасайиши, яллиғланишолди цитокини ва ўсма некроз омили микдорининг оишиши, яллигланишга карши цитокин, конда оксил, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши асорагларнинг ривожланишини башораг омили хисобланади.
8. Дастлабки 1-3-кундан бошлаб даволаш мажмуига иммуннологик (иммуномодулин, рибомунил), фермент (вобэнзим) воситалари, остеопластик материалларни киритиш бузилган гомеостаз кўрсаткичларини тўғирлаш имконини бсради ва асорагларнинг олдини олиш учун хизмат килади.
В данной статье исследовано влияние йодида и перхлората калия, как в отдельности, так и при их совместном введении, на параметры, характеризующие секрецию тиреоидных гормонов. Изучались такие показатели, какуровень циклического аденозинмонофосфата (цАМФ) в ткани железы и количество внутриклеточных капель коллоида в условиях стимуляции тиреотропным гормоном.
В статье приводятся результаты поиска и разработки методов применения новых моллюскоцидов, доступных практическим ветеринарным специалистам и животноводам. Значительно высокий моллюскоцидный эффект против пресноводных моллюсков установлен от применения сульфат аммония, перманганата калия и перекиси водорода, которые показали 100%-ную эффективность. Моллюскоцидным свойством обладают поваренная соль и чайная сода, в концентрациях 1:200-1:250 в соотношении объема воды водоёма
Ko'p jihatdan opioid peptidlarining ta'sirini tartibga solish jarayonlari noaniq bo'lib qolmoqda, ammo opiat retseptorlarining faollashishi tufayli tartibga soluvchi hujayra reaktsiyalari, shuningdek adenilat siklazasini inhibe qilish va hosil bo'lishi ko'rsatilgan. adenozin monofosfat. Natijada kaliy ionlari bilan ta'minlanishning ortishi va boshqa ba'zi jarayonlar kuzatiladi. Dalargin, birinchi navbatda, delta va mu retseptorlari bilan o'zaro ta'sir qiladi, og'riqni yo'qotish va ovqatlanish xatti-harakatlarini nazorat qiladi. Dalargin oshqozon shilliq qavatida ham, miyokardda ham uning ta'sirida vositachilik qiladi. Preparat nuqsonli hududda qon oqimi va limfa oqimini barqarorlashtiradi, shilimshiq va bir qator prostaglandinlar ishlab chiqarishni ko'paytirishni rag'batlantiradi, bu omillar shilliq qavatning yangilanishiga yordam beradi. Miyokarddagi retseptorlar bilan o'zaro ta'sirlashganda, kardiomiotsitlarda siklik adenozin monofosfat va o'ziga xos proteazlar darajasi pasayadi, glikogenez jarayoni kuchayadi, umumiy qon oqimida katexolaminlar kontsentratsiyasi normallashadi, bu gemodinamikani va yurak tezligini yaxshilaydi. Shunday qilib, bu omillar tezlashishiga olib keladi chandiqni davolash.
Сужение зубных рядов - одна из наиболее часто встречающихся патологий зубочелюстной системы, которая относится к аномалиям зубного ряда. Распространенность данной аномалии по данным отечественных авторов составляет в среднем 33,7% [Персин, Л. С 2004], при этом сужение верхнего зубного ряда составляет 63,2% от общего числа зубочелюстных аномалий.
Цель данного клинического исследования состояла в том, чтобы сравнить эффективность препарата на основе нитрат калия (Sensigel, Пьер Фабр, Россия) с фторлаком (Multifluorid, DMG Германия) при лечении гиперестезии зубов у взрослых пациентов после процедуры отбеливания.
Кардиоплегическая защита миокарда является одним из важнейших аспектов кардиохирургических операций у детей. Она заключается во временной остановке сердечной деятельности для создания условий для выполнения операции на открытом сердце. Существует несколько методов кардиоплегии, которые используются в зависимости от возраста пациента и типа операции. Одним из наиболее распространенных методов является холодная кристаллоидная кардиоплегия, которая заключается во введении раствора холодного калия и других препаратов в сердечные камеры.
Aspen Plus dasturidan foydalangan holda sochiluvchan qattiq moddalarni gaz yoki havo tarkibidan ajratish uchun maxsus, siklondan keng foydalanilanib KCl ni quritishdan keyin
chiqadigan turli tutun va issiq havo tarkibidagi qattiq zarrachalarni sanoat miqyosida ajratish orqali havo
iflosligini kamaytirgan holda, qimmatbaho mahsulotlarni ajratib olish yoki texnologiyaga salbiy ta’sir etuvchi zararli, hamda qurilmalarni buzilishga olib keluvchi moddalarni chiqarib tashlashini ta’minlaydigan kompyuter modelini ishlab chiqish.
Ammiakli selitra suyuqlanmasi va kukunsimon tabiiy gips (TG) hamda ammoniy sulfati ((NH4)2SO4) bilan aralashtirish yo‘li orqali olingan NS-o`g`itlar donalarining mustahkamligi, gigroskopik nuqtasi, suv bug‘larini yutish kinetikasi va namlikni yutish sig‘imlarini aniqlash natijalari keltirilgan.
Паст сифатли, юқори карбонатга эга бўлган Марказий Қизилқум (МҚ) фосфоритлари мамлакатимизнинг асосий фосфат хом ашёси ҳисобланади ва улардан турли даражада фосфор тутган оддий ва комплекс ўғитлар ишлаб чиқарилади. Ушбу фосфоритлар асосий компонент (Р2О5) бўйича жуда камбағал. Мазкур фосфат хом ашёси (ФХА) захираларининг катталигига қарамай, ундаги Р2О5 нинг миқдори ўртача 16,2% га тенг. Ҳозирги кунда фосфоритлардан фойдаланишнинг турли усуллари мавжуд: термик бойитиш, тўғридан-тўғри кислотали ва турли реагентлар билан қайта ишлаш ва бошқалар. Бугунги кунда кенг қўлланилаётган усуллардан бири бу фосфоритларни сульфат кислотали қайта ишлашдир.