Ushbu maqolada nutqiy akt va uning o‘ziga xos xususiyatlari haqida ma’lumotlar keltirilgan. Minnatdorchilik ma’nolari turli xil asarlar yordamida ochib berilgan. Bu borada tilshunos olimlarning bir qator fikrlari ilmiy ishlari vositasida ochib berilgan. O‘zbek, rus va xitoy tillarida minnatdorchilikni ifodalovchi lisoniy birliklar (so‘zlar) bilan birga qo‘llanidigan noverbal vositalar sezilarli darajada farqlanishi keng yoritilgan. Nutqiy muloqot jarayonida minnatdorchilik bir nechta pragmatik ma’no: suhbatni yakunlash, samimiy munosabat, shukronalik, rozilik kabilarni ifodalab kelishi haqida fikr yuritilgan.
The topic of speech acts and their unique attributes is delved into in this article. Taking inspiration from a variety of sources, the numerous layers of meaning behind gratitude are explored in detail. Linguistic experts have made significant contributions to the scientific understanding of this topic, offering up a range of perspectives on the matter. One fascinating finding that has been thoroughly researched is how nonverbal cues, when combined with verbal expressions of gratitude, can differ greatly across languages such as Uzbek, Russian and Chinese. It's widely accepted that gratitude serves multiple pragmatic purposes in communication, including but not limited to: ending a conversation, expressing genuine emotions or appreciation and reaching mutual agreement.
Мақолада замонавий АКТ ва Интернет тизимини туризм соҳасида қўллаш афзалликлари, жабҳалари ҳамда самарадорлиги кейинги 10 йиллик маълумотлар асосида тадқиқ этилган, уларнинг туризм маҳсулотларини ишлаб чиқаришни ўсишидаги улуши эконометрик усуллар ёрдамида аниқланди.Тадқиқот натижаларига биноан туризм тармоғининг юксалишида АКТ улуши 30 - 45 фоизни ташкил этди. AКТдан фойдаланувчиларига билим ва маълумотларга кириш, янги маълумотларни тўплаш
имкониятини беради. Тадқиқот давомида меҳнат ва AКТга инвестициялар билан тармоқ ўсиши ўртасида ижобий корреляция, аммо меҳмонхоналар сони билан манфий боғлиқлик тасдиқланди. Демак туристларни жойлаштиришдаги камчиликлар тармоқни
ривожланишидаги тўсиқлардан биридир. Соҳа ялпи маҳсулотининг капиталга нисбатан эластиклик коэффициенти 0,794, ишчи кучига нисбатан 0,113 ташкил этди.Бу жаҳонда ўтказилган тадқиқот натижаларига мос; Тармоқда АКТ ни қўллаш натижасида корхоналарнинг трансакцион харажатлари пасаяди, инновациялар тезлашади, фирмаларнинг рақобатбардошлиги ва иқтисодий самарадорлик ортади, бўлғувси сайёҳлар мамлакатимиз туризм имкониятлари ҳақида ахборотга эга бўлишади.
Мақолада «Рақамли иқтисодиёт» категориясининг моҳияти ва хусусиятлари очиб берилган ва рақамли иқтисодиётнинг асоси ахбороткоммуникация технологиялари (АКТ) ёрдамида савдо қилиши алоҳида таъкидланган. Рақамли иқтисодиётнинг инвестиция ва инновацион ўсиш манбаи сифатидаги роли аниқланди. Қозоғистон Республикасининг рақамли иқтисодиётини янада ривожлантириш муаммолари батафсил ўрганилиб унинг асосий услубий концепциялари аниқланиб, уларни амалга ошириш йўллари тавсия этилган. Қозоғистон Республикасини рақамлаштиришнинг ҳозирги ҳолатига баҳо берган халқаро рейтинг кўрсаткичларига мувофиқ таҳлил қилиш бўйича жиддий
тадқиқотлар олиб борилди ва мамлакат иқтисодиётини рақамлаштиришга тўсқинлик қиладиган
муаммолар аниқланди. АКТ бозорининг ҳозирги ҳолатига урғу берилиб, унинг тузилиши танқидий
кўриб чиқилган ва ривожланиш тенденциялари, траекториялари таклиф қилинган. Қозоғистон ІТ
бозорини ривожлантиришнинг асосий йўналишлари бўйича таклифлар берилган.
Мақолада монетар сиёсатнинг ҳуқуқий асосларини такомиллаштиришнинг жорий ҳолати тадқиқ этилган. Хусусан, монетар сиёсатнинг ҳуқуқий базасини инфляцион таргетлашга йўналтирилган стратегик
мақсадларга мослаштириш амалиёти таҳлил қилинган.
Мазкур мақола 2000-2018 йилгача бўлган 19 йиллик давр мобайнида ахборот-коммуникация технологияларидан (АКТ) фойдаланишнинг Марказий Осиё давлатлари иқтисодиётининг иқтисодий ўсишига таъсирини аниқлаш ва ўлчаш масалаларига бағишланган. ИКТнинг турли кўрсаткичларини иқтисодий ўсишга таъсирини эмпирик ўрганиш учун панелли гуруҳ маълумотларидан фойдаланилган. Бунда аҳоли жон бошига тўғри келадиган ЯИМ иқтисодий ривожланиш суръатларини акс эттирувчи самарали кўрсаткич (функция) сифатида майдонга чиқади. Тадқиқотлар ва таҳлиллар АКТнинг иқтисодий ривожланиш кўрсаткичлари Марказий Осиё давлатларидаги иқтисодий ўсишнинг асосий омилларидан бири ҳисобланишини кўрсатди. Олинган натижалар Марказий Осиё давлатларида АКТдан фойдаланиш уларнинг иқтисодий ўсишига ижобий ва салмоқли таъсир кўрсатаётганидан далолат беради.
Мақолада ахборот-коммуникация технологияларидан ҳарбийлашган таълим муассасаларидаги бўлажак офицерларига хорижий тилларнинг коммуникатив малакасини эгаллашга ёрдам бериш воситаси сифатида фойдаланиш таҳлили, назарий асослари ва эмпирик синов натижалари келтирилган. Тил ўргатишда қўлланиладиган АКТнинг кенг кўлами ҳамда курсантларнинг тил ўрганиш жараёнига АКТни интегратсиялашувининг мантиқий асослари келтирилди. Ҳарбий ўқув муҳитида АКТ самарадорлигини текшириш мақсадида педагогик тажриба ўтказилди; унинг топилмалари тасвирланган. Ҳарбий олий таълим муассасасида тил ўрганиш жараёнида АКТдан фойдаланиш самарадорлигини исботлади, натижада курсантларнинг тил билиши, касбий тайёргарлиги ва умумий академик кўникмалари. АКТни татбиқ этиш курсантларнинг тил ўрганишга бўлган муносабатига таъсир кўрсатувчи кучли мотиватсияни таъминлашда ва уларнинг мустақиллиги, ижодий ва когнитив қобилиятларини ривожлантиришда муҳим рол о'йнади. Бўлажак офицерлар она тилида сўзлашувчилар, ҳамкасблари ёки ҳарбий экспертлар билан ўзаро алоқа қилиш ва ҳақиқий алоқани сақлаб қолиш, видео чатлар ва видео қўнғироқлар орқали халқаро лойиҳаларда иштирок этиш қобилиятини айниқса илҳомлантирувчи ва ёқимли тажриба деб топдилар. АКТни интегратсиялашнинг яна бир афзаллиги курсантларнинг индивидуал таълим услубига қараб мавзуни турли йўллар билан тақдим этиш имкониятидир. Расм, видео, мултимедиа тақдимоти, инфографика каби кўргазмали қуроллардан фойдаланиш курсантларни ўқишга қизиқтирди, расмлар, графикалар, иллюстратсиялар, аудио ва видеолар билан тасвирланганда матнларни тушунишни осонлаштиради. Технология курсантларга ўқиш жараёни устидан кўпроқ назорат ва синфда ҳамкорлик қилиш учун кўпроқ эркинлик берди.