“Ҳиммат ва саботи бўлмаган миллатнинг ҳақи ҳаёти йўқдир”. Бундан роппароса бир юзу беш йил олдин “Ойна” журналида босилган мақоласига улуғ маърифатпарвар Абдурауф Фитрат ана шундай сарлавҳа қўйган эди. Ҳиммат – Ватан ва миллат учун, зарур бўлганда, молу жондан кеча олмоқ. Сабот – Ватан ва миллатнинг шаъни-шарафи, ор-номусини ҳимоя қилиш йўлида метин иродани намоён эта билмоқдир. Биз тарихий илдизлари қадимият булоқларидан сув ичган, дунё тамаддунининг, инсониятнинг илму ирфон бешигини тебратган миллатмиз. Башариятга маърифат ва ахлоқдан, ҳиммат ва саботдан дарс берган буюк мутафаккирлар ворисимиз. Лекин ворислик ҳақи бу ҳақда жар солиш, оғиз йиртиш билангина адо этилмас. Ворислик ҳуқуқига қуруқ даъволар билан эришилмас. Бунинг учун аждодларни мукаммал танимоқ, улар меросини қунт билан ўрганмоқ, тафаккур ва тадаббур этмоқ, илму ирфонда улар эришган оламшумул ютуқларни янгилари билан бойитмоқ зарур.
Мақолада адабиётимизнинг оғзаки ва ёзма томонларига ҳисса қўшган қадимий Нахчиван минтақасининг маданий меросини ўрганиш қанчалик муҳим эканлиги, адабий ва маданий муҳит горизантал ва вертикал равишда таҳлил қилинган. Муаллиф Нахчивинда истиқомат қилиб, ижод қилган халқ шоири Улулу Карим мисолида олиб борилган таҳлилнинг моҳияти чуқур илдиз отганига ҳамда атрофлича қандай образни шакллантирганига яна бир бор эътибор қаратган. У анъананинг ҳаётийлигини, Буюк Карим шахсидаги узатиш ва ҳимоя қилиш миссиясини таъкидлайди, мазмуни Дада Қўрқуднинг юзидан бери бўлган (эҳтимол ундан ҳам илгари), гопуз, урфодатлар билан боғлиқ бўлган муҳитни таҳлилга тортган. Мақолада Нахчиваннинг Зангазур туманида туғилгани ва Нахчиваннинг Шаҳбуз вилоятида истиқомат қилгани нахчиваний тарафдорларидан бири Улулу Карим Зангнинг ижоди ҳақида ҳикоя қилинади. Муаллиф халқ шоири Улулу Каримнинг шеърлари бир нечта тўплам ва китобларда нашр этилганлигини ва унинг шеърлари бошқа шоирларнинг адабий мероси билан боғлиқлигини, унинг ҳаёти ва ижоди ҳақида маълумот берилмаганлигини тушунтиради. Мақолада Буюк Каримнинг ҳаёти ва ижодини биринчи марта аниқлаб берган тадқиқотчи олим Али Шомилнинг ушбу соҳада олиб борган ишлари ҳақида сўз боради. Бунда Буюк Каримнинг ҳаёти ва ижодини ўрганиш билан бир қаторда, рассомнинг ҳақиқий “ашуғи” масаласи ҳам унутилмаганлиги унинг асосий йўналишини аниқлаштириб берган.Мақолада таъкидланишича, Буюк Каримнинг адабий мероси озарбайжон аşıқ санъати ривожига ва аşıқ шеъриятининг ривожланишига ҳисса қўшган шахс сифатида катта аҳамиятга эга. Мақолада Буюк Каримнинг фаолияти ва шеърияти ундан келган ашуғлар ва халқ шоирлари учун намуна ва манба эканлиги кўрсатилган.
Буюк озарбайжон шоири шайх Низомий Ганжавий жаҳон адабиётидаги ноёб поэтик ҳодиса – хамсачиликни бошлаб берди. Гарчи форсийда битган бўлса ҳам, улуғ шоирнинг “Панж ганж”ида туркий тафаккур, туркий руҳ акс этгани маълум . Улуғ ўзбек мутафаккири ҳазрат Алишер Навоий эса “Хамса”си билан Низомий Ганжавий бошлаган поэтик анъанани янгилаш баробарида юксак тараққиёт босқичига кўтарди. Озарбайжонўзбек адабий алоқаларига доир эътиборга молик илмий тадқиқотлар муаллифи профессор Алмаз Улвийнинг ёзишича, Алишер Навоий Низомий анъаналарини изчил давом эттириш билан чекланмай, туркий адабиётнинг тараққиёт даражасини янада юксалтирди . Зеро, буюк салафига бўлган эҳтиром, унинг поэтик тафаккур такомилидаги беназир хизматлари эътирофи ҳазрат Алишер Навоий “Хамса”сининг ҳар бир достонида яққол сезилиб туради. “Хамса” достонларининг алоҳида боблари унинг васфига бағишлангани ҳам буни тасдиқлайди.
The article focused on the importance and benefits of learning English literature, especially Charles Dickens` great cultural heritage. The goal of this article is motivate language learners acquaint pupils with the lives and works of important individuals in English literature and to explore his works. His fame stemmed from his ability to incorporate fascinating characters and stories with significant propaganda commentary about Victorian society's disenfranchised.
Мақолада Алишер Навоий асарларида “маъни” ва “аҳли маоний” истилоҳларининг қўлланиши ва бадиий талқини масаласи таҳлилга тортилган. Буюк мутафаккир ижодида ушбу тушунчалар талқини қуйидаги тасниф асосида тадқиқ қилинган: 1) “маъни”, “маоний” истилоҳларининг моҳиятини очувчи фикрлар ифодаси; 2) маоний аҳлининг даражаси баландлиги ва уларнинг қарашлари жамият ҳаёти ҳамда миллат бадиий-эстетик тафаккури учун мезон бўла олиши; 3) маоний аҳлига мансуб салафлар ва замондошлар васфи; 4) аҳли маъни ва аҳли сурат муносабати масаласи. Мазкур тушунчалар Алишер Навоий асарларининг ботиний моҳиятини, ирфоний-эстетик мазмунини теранроқ англаш имконини бериши жиҳатидан қимматлидир. Буюк мутафаккир лирик шеърлари ҳамда “Хамса” достонларини “маъни” ва “аҳли маоний” истилоҳлари контекстида текшириш уларнинг янги маъно қирраларини кашф этишда алоҳида аҳамиятга эга. Мақолада Навоий асарлари биринчи марта айни тушунчалар асосида таҳлилга тортилган. Ушбу мақолада илмий муаммо Алишер Навоийнинг “Бадойиъ ул-бидоя”девони, “Хазойину-л-маоний” куллиёти, “Хамса” достонлари, “Мажолису-н-нафоис” тазкираси, “Лисону-т-тайр”, “Муҳокамату-л-луғатайн”, “Маҳбубу-л-қулуб”, “Хамсату-л-мутаҳаййирин”, “Насойиму-л-муҳаббат”, “Ҳолоти Саййид Ҳасан Ардашер” каби асарлари мисолида ўрганилган. Зарур ўринларда Алишер Навоий қарашлари буюк салафи Низомий Ганжавий фикрлари билан қиёсий таҳлил этилган. Таҳлил жараёнида илмий қарашларни асослаш учун Давлатшоҳ Самарқандийнинг “Тазкирату-ш-шуаро”, Деҳхудонинг “Луғатнома”, Ғиёсиддин Хондамирнинг “Макориму-л-ахлоқ” асарларига мурожаат қилинган. Тадқиқот натижасида Алишер Навоий ижодида “маъни” истилоҳи “сурат”нинг зидди бўлиб, зоҳирий мазмунни эмас, ботиний моҳиятни ифода этиши, “маоний” тушунчаси эса фикрни бадиий ифодалаш асоси ҳисобланган маоний илмини англатиши аниқланган. “Аҳли маоний” бирикмаси янада кенгроқ моҳиятни ифодалаши, мажоз воситасида Ҳақни англагувчи ҳақиқат ва маърифат аҳли мазмунида талқин этилиб, буюк шоир ижод концепцияси билан боғлиқ тушунча экани ҳақидаги хулосага келинган.
Maqolada buyuk shoir va mutafakkir Alisher Navoiy ijodiy kamolotining ijtimoiy-ma’rifiy va badiiy-estetik omillari, birinchidan, Qur’on va Sunnatni mukammal o‘rganib, butun hayoti davomida islom shariatining bu ikki mo‘tabar manbasiga og‘ishmay amal qilgani, ikkinchidan, buyuk islom mutafakkirlari, tasavvuf allomalari asarlarini mutolaa qilgani hamda ulardagi g‘oyalarni muttasil rivojlantirib, asarlarida yuksak badiiy talqin etgani, uchinchidan, o‘zi mansub turkiy xalq tarixini mukammal bilgani, butun ijodiy-ilmiy salohiyatini millatning oru nomusi, shonu sharafini himoya qilish, yuksaltirish yo‘liga safarbar eta olganida namoyon bo‘lishi tadqiq qilingan.
Alisher Navoiyning e’tiqod, shariat arkonlariga qanday amal qilgani, buyuk mutafakkir o‘qib o‘rgangan tafsir va hadis kitoblari, tasavvuf allomalarining asarlari haqida so‘z yuritiladi. Diniy-ma’rifiy va falsafiyirfoniy g‘oyalarni yuksak darajada badiiy talqin etgani asarlarining tahlili orqali dalillanadi. “Xamsa” asarining hamd, munojot va na’t qismlari mohiyati tadqiq qilinadi. Buyuk shoirning ijod konsepsiyasi islom ma’rifatiga tayanishi asarlarining milliy ruhni ifodalashiga monelik qilmasligi aksincha, islomiylik va milliylik bir-birini to‘ldirishiga doir tahliliy qarashlar ilgari suriladi. Tahlillar natijasida nazariy umumlashmalar chiqariladi.
Maqolada ulug‘ shoir va mutafakkir Alisher Navoiy ijodiy kamolotining ijtimoiy-ma’rifiy va badiiy-estetik omillari, birinchidan, uning Qur’oni karim va sunnatni puxta o‘rgangani, mana shu ikki qudratli manbaga og‘ishmay amal qilganligi ko‘rib chiqiladi. buyuk islom mutafakkirlari, so‘fiylik bilimdoni va ularning g‘oyalarini tinimsiz rivojlantirib borganligi, o‘z asarlarida yuksak badiiy talqinlar berganligi, uchinchidan, o‘zi mansub bo‘lgan turkiy xalqlar tarixini mukammal bilganligi, o‘z tarixini mukammal bilganligi, tasavvuf ilmining mutafakkirlari asarlarini o‘qiganligi, o‘z asarlarida yuksak badiiy talqinlar berganligi, xalq sha’ni va sha’nini himoya qilish va yuksaltirish uchun butun ijodiy va ilmiy salohiyatini safarbar etish. Unda Alisher Navoiyning iymon va shariat tamoyillariga qanday amal qilganligi, buyuk mutafakkir o‘qigan tafsir va hadislar, so‘fiy allomalarning asarlari haqida so‘z boradi. Uning diniy-ma’rifiy va falsafiy-tasavvufiy g‘oyalarni yuksak saviyada badiiy talqin qilgani ijodi tahlili bilan ham tasdiqlanadi. “Xamsa”ning “hamd” (Allohga hamd), “munojot” (Allohga iltijo) va “nat” (payg‘ambarga hamd) kabi qismlarining mohiyati o‘rganilmoqda. Islomiylik va millatchilikning bir-birini to‘ldirishi, buyuk shoirning islom ma’rifatiga bag‘ishlangan ijodi kontseptsiyasini qo‘llab-quvvatlash, uning asarlarida milliy ruhni ifodalashga to‘sqinlik qilmaganligi haqida tahliliy qarashlar ilgari suriladi. Tahlil natijasida nazariy umumlashtirishlar amalga oshiriladi.
Maqola buyuk o‘zbek shoiri va mutafakkirining qarashlari tahliliga bag‘ishlangan Alisher Navoiy qomusiy olim, temuriylar hukmdori Mirzo Ulug‘bek davridagi adabiyot haqida. Muallif Navoiy ijodidagi bu mavzudagi g‘oya va talqinlarni quyidagi tasnif asosida o‘rgangan: 1) buyuk shoir ijodida Mirzo Ulug‘bekni madh etish; 2) Mirzo Ulug‘bek davrida vujudga kelgan adabiy muhit va uning namoyandalari ijodiga munosabat; 3) bu hukmdor davrida adabiy-estetik tafakkurning rivojlanishi. Alisher Navoiyning “Farhod va Shirin” dostonining yakuniy qismida hamda “Majolis un-nafois” (“Tozli majlislar”)da Mirzo Ulug‘bek Qur’oni Karimni yetti qiroat bilan yod olgan va o‘rgangan betakror hofiz sifatida ta’riflanadi va madh etiladi. , “Ziji jadidi Ko‘ragoniy”ni yozgan buyuk astronom, shuningdek, u zo‘r didga ega shoir sifatida tilga olingan. Abdullatif Mirzo misolida Mirzo Ulug‘bekning she’riyatga bo‘lgan tabiiy moyilligi uning farzandlariga ham o‘tganligi ko‘rsatilgan. Bundan tashqari, maqola muallifi o‘z fikrlarini isbotlash uchun Abdurazzoq Samarqandiyning “Matla’i sadayn va majmai bahrayn” va Davlatshoh Samarqandiyning “Tazkirat ush-shuaro” asarlaridagi ma’lumotlardan ham foydalangan. Bu manbalardagi ma’lumotlar Alisher Navoiyning “Majolis un-nafois”da keltirilgan fikr-mulohazalarini to‘ldirish, yangi fakt va dalillar bilan boyitish jihatidan qimmatli ekanligi ilmiy jihatdan isbotlangan. O‘z navbatida V.V.Bartoldning “Ulug‘bek va uning davri”, Ergash Rustamovning “XV asr birinchi yarmi o‘zbek she’riyati” monografiyalaridagi qarashlar ham tahlil qilindi.
Мазкур илмий мақолада, Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан 2018 йилнинг 28 декабрь куни Парламентга тақдим этилган Муро-жаатномада илгари сурилган ва тарихий аҳамиятга молик бўлган янги концептуал ғоялар ҳамда уларнинг юртимизда Ҳаракатлар стратегияси заминида амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотларни янги сифат босқичига кўтарилишидаги беқиёс катта роли билан боғлиқ таҳлилий фикрлар баён қилинган. Жумладан, жаҳонда рўй бераётган глобаллашув жараёнларининг чуқурлашуви ва унинг таъсири туфайли вужудга келган мураккаб халқаро вазият, халқаро вазиятнинг мустақил сиёсий тараққиётни амалга ошириш жараёнида эътиборга олиниши зарурати, юртимизда ислоҳотларнинг ҳозирги кундаги босқичида жамият сиёсий тизимини янада демократлаштириш, самарадорлигини оширишга доир етакчи вазифалар сифатида қўйилиши билан боғлиқ масалалар ёритилган. Президент Мурожаатномасида асослаб берилган парламентнинг қарорлар, қонунлар қабул қилиш ва, айни пайтда, ижросини назорат этиш фаолиятини кучайтириш, парламентнинг фаолиятида демократик механизмларни қўллаш амалиётини такомиллаштириш масалаларига ҳам алоҳида катта эътибор қаратил ган. Мақолада, Президент Мурожаатномасида асослаб берилган ижро ҳокимияти тизимини оптималлаштириш, Вазирлар Маҳкамаси фаолияти самарадорлигини ошириш билан боғлиқ долзарб масалалар ҳақида ҳам фикрлар юритилган. Мақола муаллифи, шу ўринда, мамлакатимизда замонавий демократиянинг энг илғор моделлари амалга оширилаётганлиги ҳақида фикр юритган. Жумладан, “Мониторинг демократияси”, “Делибератив демократия”, “Электрон демократия”, “Ҳаракатчан демократия” каби замонавий тушунчалар ва демократиянинг янги моделлари ҳақида таҳлилий фикрларни баён қилган. Мақолада Президент Мурожаатномасида илгари сурилган ҳозирги даврнинг энг етакчи талаблари асосида мамлакатимизни тараққий эттириш ва янгилашнинг долзарб эҳтиёжларини ўзида мужассам этган инновацион давлат сиёсатини амалга ошириш ва бунда демократиянинг замонавий механизмлари ва принципларига таянилган ҳолда, улкан самарага эришиш билан боғлиқ улуғвор вазифалар таҳлил қилинган. Айни пайтда инновацион сиёсатни ҳаётга тадбиқ қилишнинг етакчи тамойиллари, фалсафаси халқимизнинг орзу умидлари, қарашларига монанд эканлиги кўрсатиб берилди. Шу муносабат билан замонавий инновацион демократик тараққиётнинг жамиятмиз ҳаётида амалга оширилишининг аҳамияти билан боғлиқ хулосалар баён этилган.
Uchinchi Renessans vorislari - yoshlar tarbiyasida Xorazm Ma’mun akademiyasi allomalari merosining o‘rni ilmiy jihatdan arab, fors, ingliz va rus tillaridagi manbalar asosida tahlil etilgan. Jahon sivilizatsiyasiga katta hiisa qo‘shgan Xorazm Ma’mun akademiyas allomalarining merosi na faqat O‘zbekistonda, balki butun dunyo miqyosida o‘rganilgan va bugungi kunda muhim ahamiyat kasb etadi. Mamlakatimizda ajdodlar merosidagi olam va odam, tabiat, ijtimoiy hayot, shaxs ma’naviyati, ta’lim va tarbiyaga oid qarashlarni tadqiq etish, ularning zamon ruhiga mos g‘oyalaridan yosh avlodni munosib vorislar qilib tarbiyalashda foydalanishga alohida e’tibor qaratilmoqda. Biz o‘z oldimizga mamlakatimizda Uchinchi Renessans poydevorini barpo etishdek ulug‘ maqsadni qo‘ygan ekanmiz, buning uchun yangi Xorazmiylar, Beruniylar, Ibn Sinolar, Ulug‘beklar, Navoiy va Boburlarni tarbiyalab beradigan muhit va sharoitlarni yaratishimiz kerak. Shu jihatdan olganda, Xorazm Ma’mun akademiyasi allomalarining umuminsoniy qadriyatlar asosida shakllangan falsafiy, tabiiy-ilmiy qarashlarini, inson kamoloti uchun konstruktiv ahamiyatga ega bo‘lgan ekzistensial g‘oyalarini har tomonlama ilmiy-nazariy tadqiq etish zarurati yuzaga kelmoqda.
Мақолада япон ва хитой адабий алоқаларининг муштараклиги ҳақида фикр юритилади. Хитой адабиёти япония адабиётига жанрлари, адабий турлари, адабий асарлардаги композиция, сюжети ва мотивлари орқали ўзининг улкан таъсирини кўрсатганлиги таҳлил қилинган. Машҳур хитой шоирлари Ли Бай, Ду Фу, Ван Вэйлар ижодидаги меҳр-мухаббат, гўзаллик ва нафосат, табиат тасвири япон шоирлари шеърларида ҳам кузатилиши, япон адабиётидаги Вака назмий жанри ва бу жанр орқали айнан япон адабиётидаги илк мамлакат шеъриятининг пайдо бўлиш даври мақолада қайд этилади. Шу билан бирга япон адабиётидаги айрим ижодкорлар, жумладан Ясунари Кавабата, Санэасу Мусянокодзиларнинг япон адабиёти ривожига қўшган ҳиссаси, Японияда “Хэйан” даври ва мазкур давр ижодкорлари ҳақида сўз боради. Хитой адабиёти япон адабиётидан анча илгари пайдо бўлишига қарамай, япон мумтоз адабиётини дунёга машҳур қилган “Кодзики” ва муаллифлик, ҳамда халқ шеъриятининг машҳур намунаси ҳисобланмиш “Манъёсю” каби япон адабиёти дурдоналарини япон ва хитой адабиёти тадқиқотчиларининг илмий ишларида ёритилганлиги солиштириб ўрганилган. Шарқ цивилизациясида Япония ва Хитойнинг алоҳида ўринга ва мавқега эгалиги, аввало бу икки мамлакатнинг буюк ва қадимий тарихга эга эканлигидан, ҳамда мамлакатлар адабиётининг шарқ адабиётига қўшган улкан ҳиссаси ва машҳурлигидан. Россиялик академик Н. И. Конрад айнан япон ва хитой адабиётларини ўрганган машҳур олим сифатида япон ва хитой адабиётини ўрганишдаги алоҳида ўрни эътироф этилади Бу икки халқ одатлари, анъаналари, маданияти, тарихи, тили, адабиёти ва кўплаб бошқа соҳаларида муштараклик борлиги аниқланган. Мақола сўнгида япон ва хитой халқларига хос яна бир фазилат бўлган меҳнатсеварликнинг ҳар икки халқнинг мақолларида кузатамиз. Бадиий адабиётнинг бош ғояларидан бири ҳам айнан ана шу ҳақиқатга кўпроқ эътибор қаратганлигидадир.Мазкур мақолларнинг ёш авлодни меҳнатга ўргатишда тарбиявий аҳамияти катта. Хулосаларда япон ва хитой халқларининг адабиёт, маданият соҳаларидаги муштараклик жиҳатлари эътироф этилади.
Maqolada Yunus Emro turkiy she’riyatda Xoja Ahmad Yassaviy ijodiy an’analarini munosib davom ettirgani ikki shoir asarlari qiyosiy tahlili asosida dalillangan. Ikki buyuk shoir asarlari uch yo‘nalishda qiyoslangan: 1) irfoniy mazmunning badiiy talqini; 2) badiiy obraz yaratishdagi an’ana va o‘ziga xoslik; 3) badiiy asar tili va ifoda usuli. Qiyosiy tahlil natijasida, birinchidan, Yunus Emroning ulug‘ bir irfon shoiri ekani, ikkinchidan, badiiy ijodda hazrat Xoja Ahmad Yassaviy an’analarini munosib davom ettirgani, uchinchidan, turkiy xalqlar adabiy-estetik tafakkuri yuksalishiga katta hissa qo‘shgani haqidagi xulosaga kelingan.