The use of intraosseous dental implants is one of the most distinctive features of modern dentistry. Implant-based prosthetic constructions are more physiological in comparison with traditional prosthetic techniques, since they transfer the chewing load directly to the alveolar bone of the jaw, besides, they do not require the preparation of neighboring teeth. Therefore, it is not surprising that in recent years, their use has become quite well known and appreciated by practitioners and patients alike. However, despite all the advantages, there are a number of contraindications and limiting factors to the use of implants [5,11].
Несмотря на преимущества дентальной имплантации, имеются некоторые сложности в использовании этого метода у пациентов с заболеваниями, возникшими после перенесенной коронавирусной инфекции. Количество и качество костной ткани является важным фактором, который может отразиться на исходе лечения дефектов зубных рядов методом дентальной имплантации. Установлено, что с общим снижением костной массы в иериимплантационной зоне больных, страдающих хроническими заболеваниями и перенесенной инфекцией Кавид-19, уменьшаются темпы физиологической и репаративной регенерации, уменьшается удельный вес непосредственно костных структур и параллельно увеличивается доля губчатого компонента, а также отличается нарастанием примитивной грубоволокнистой кости и хондроидной зоны в имплантационной зоне.
В последнее время развитием возможностей и расширением показаний имплантологического лечения операция удаления зуба приобрела особое значение в практике хирурга стоматолога и имплантолога. Удаление зуба — наиболее часто выполняемая в хирургической стоматологии процедура, вследствие которой происходят естественные процессы атрофии альвеолярной кости и окружающих мягких тканей. Среднее значение атрофии альвеолы через 1 год после удаления составляет 4 мм по горизонтали и 1,8 мм по вертикали. При этом максимальная потеря 3 мм по горизонтали происходит в первые 3 месяца после удаления, что составляет 60% всей горизонтальной резорбции.
Мазкур мақолада Афғонистон мустақиллиги учун кураш олиб борилиши, мустақилликни қўлга киритилиши ва ундан сўнг амалга оширилган сиёсий, ижтимоий, иқтисодий ва маданий ислоҳотлар жараёнида афғон етакчиси Омонуллахоннинг ўрни ва роли тўғрисида сўз юритилади.
Маълумки, ХХ аср дунё тарихига таълим асри бўлиб кирди ва бу жараён бетўхтов XXI асрда ҳам давом этмоқда. Жаҳон бўйлаб кезаётган глобаллашув жараёни таълим тизими олдига ҳам янгиянги муаммоларни, талабларни қўймоқда. Ҳозирги кунда таълим тизимида унинг самарадорлигини таъминлашда дифференциал ёндашув ва ихтисослашиш масаласи етакчи омил сифатида майдонга чиқди. Битта шахс ҳозирги замон таълимида бир вақтнинг ўзида ҳамма нарса, ҳамма мутахассис бўла олмайди. Шу боис, шахснинг бир тўхтамга келиб, маълум бир мутахассисликни танлаши ва шу мутахассислик бўйича ўз билимни тизимли равишда ошириб бориши муайян соҳанинг тараққий этишини кафолатлаши аниқ. Таълим тизимида кадрларни саралаш ва дифференциациялаш (табақалаштириш) қонун-қоидалари амалда бўлган дунёнинг ривожланган давлатларида мутахассис тайёрлаш масаласи, асосан, уч жиҳатга таянади: истеъдод, энг юқори малакали профессионаллик ва учинчиси – интеллектуал қудрат, яъни салоҳият. Айни шу уч жиҳат ҳозирги замонавий таълимни ташкил қилишда асосий маёқ сифатида танланган.
Ўзбекистонда Шарқшуносликнинг ХХ аср 60-йилларидан кейинги тараққиёт даврлари ҳақида гап кетганда кўз олдимизда энг аввало, аллома устоз, улкан шарқшунос олим, моҳир педагог, истеъдодли таржимон, шоир ва адиб, юксак салоҳиятли ташкилотчи-раҳбар Шоислом Маҳмудович Шомуҳамедовнинг (1921-2007) табаррук сиймолари гавдаланади. Устознинг шарқшунослик дунёсига илк қадамлари Ўрта Осиё давлат университети (Ҳозирги Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети)нинг Шарқ факультетига ўқишга кирган 1947 йилдан бошланади.
Изучение проявления ХБП в полости рта у пациентов в Узбекистане
Боқи Зокирович Холидовни мамлакатимизнинг аксарият кекса ва ўрта ёш арабшунослари аввало у кишининг барчага яхши маълум ва машҳур бўлган “Араб тили дарслиги”муаллифи сифатида яхши билишади. Бу олим Ўрта Осиё давлат университети (ҳозирги Ўзбекистон Миллий университети)нинг Шарқшунослик факультети қошидаги Араб филологияси кафедрасининг салоҳиятли раҳбари, ажойиб илм-фан ташкилотчиси ва араб тилини ўрганаётган талабалар учун меҳрибон, ғамхўр устоз эди. Мадраса талабаси ўлароқ Б.Холидов араб тили билан бирга форс тилини ҳам мукаммал эгаллаган эди. Тилларни яхши билиши боис у 1942-1947 йилларда Эронда Совет Армияси офицери даражасида форс тили таржимони вазифасини ҳам адо этди.
Изучение проявления ХБП в полости рта у пациентов в Узбекистане
Воспалительный инфильтрат мягких тканей появляется на одной из ранних стадий острого гнойного лимфаденита, когда наступили значительные гемодинамические сдвиги в микроциркуляторном русле, которые сопровождаются парезом капилляров, гипоксией, ацидозом и предшествуют фазе экссудации. Основная нозологическая форма заболевания в данном случае - лимфаденит или периаденит. Задача врача в данной ситуации - предупреждение развития аденофлегмоны.
Афғон (паштун) халқи оғзаки лирик шеъриятининг ўзига хос ва энг оммабоп тури, маиший қўшиқларнинг энг типик намунаси ландэй ҳисобланади. Бу шеър тури халқ орасида шунчалик кенг тарқалганки, паштунларнинг оғзаки ижодини ландэйсиз тасаввур қилиш мумкин эмас. Бу икки мисралик қофиясиз шеър ҳажман ниҳоятда қисқа бўлишига қарамай, муайян фикр ва кечинмани ёрқин, ажойиб бадиий чизгиларда ифодалаб бера олиши билан машҳур. Ландэй атамаси пашту (паштў, пахтў) тилидаги " ﺪﻨﻟ " (“ланд”) – “қисқа, лўнда” маъноларини англатувчи сўздан ясалган бўлиб, таржимада “қисқагина, кичик шеър” маъносини беради. Халқ ландэйлари аноним асар бўлиб, ўз шеърий тузилиши, композицияси ихчам, бор йўғи қофияланмаган икки мисрадан иборат бўлиши билан бирга, кенг мавзу қамрови, рўй бераётган воқеаларга, ҳаёт тарзига муносабатини бетакрорлик билан ифодалашини сақлаб қолган. Омманинг жамоавий ижод намунаси бўлган ландэй, аксарият ҳолларда, ҳеч бир тайёргарчиликсиз инсон қалбининг тубидан чиқиши, омма орасида пайдо бўлиб, омма орасига сингиб кетиши, омма орасида ниҳоятда тез тарқалиши, тезкорлик билан узоқ туманларга етиб бориши ва қисқа вақтда умумпаштун миллий қадриятига айланиши билан характерли ва у паштун фольклорининг авж нуқтаси бўлиб, бу фольклорнинг ҳеч бир бошқа жанри оддий халқ учун ландэйчалик тушунарли ва ниҳоятда кенг истеъмолда эмас. Паштунлар орасида тарқалган ландэйларнинг умумий сонини аниқлаш мушкул. Фольклоршунослар томонидан ҳозирги кунгача буларнинг салмоқли қисми ёзиб олинган ва эълон қилинган. Аммо тадқиқотчиларнинг фикрича, халқ хотирасида яна ўн минглаб бундай шеърий миниатюралар яшаб келмоқда. Ландэйларнинг нисбатан тўлароқ тўплами бўлган “Паштун қўшиқлари” 1 да 7 мингдан зиёдроқ ландэй жамланган. Улар, кўпинча, қўшиқлар ижроси чоғида оғзаки ижоднинг бадиҳа (экспромт) усули натижасида юзага келади. Баъзан бундай ландэйлар икки суҳбатдош ва гуруҳлар орасида ўзига хос ақлий ва топқирлик беллашуви чоғида, қиз ва йигит ўз туйғулари хусусида гаплашганида ёки севишганларнинг ҳислари қўшиқда ўз ифодасини топганда, дил изҳорида тўқилади.
Ушбу мақолада Афғонистонда давлат тилларидан бири бўлган пашту тилида яратилган халқ оғзаки ижодиётининг насрий турлари сирасига кирадиган ишқий-романтик эртак-қиссалар ҳақида сўз юритилади.
2014 йил 15–16 май кунлари Президентимиз Ислом Каримов ташаббуслари билан Самарқанд шаҳрида бўлиб ўтган “Ўрта асрлар Шарқ алломалари ва мутафаккирларининг тарихий мероси, унинг замонавий цивилизация ривожидаги роли ва аҳамияти” мавзуидаги халқаро конференция ўтмиш авлодларимиздан қолган улкан маданий-илмий мероснинг оламшумул аҳамияти, уни ўрганиш масалаларини ўртага қўйиш билан бирга, мамлакатимизда буюк меросимизни замонавий методлар асосида тадқиқ ва тарғиб қилувчи ёшларимизни тарбиялашга ҳам қаратилган эди.
Mazkur maqolada mamlakatimizda so‘nggi yillarda olib borilayotgan biznesning rivojlanish jarayonlarini statistik tahlil qilish usullarini takomillashtirish, yangi biznes tendensiyalari modellari va prognoz natijalarini statistik baholash, biznesning rivojlanish jarayonlarini ekonometrik modellashtirish va prognoz variantlari ishlab chiqilgan.
Целью настоящего исследования явилось определение особенностей комплексного лечения ретенции клыков на верхней челюсти у детей.
Целью настоящего исследования явилось определение особенностей комплексного лечения ретенции клыков на верхней челюсти у детей.
Dental implantatsiyada qisman va to'liq adentiyali tishlarni ortopedik davolash bu protezlashdir. Usullarning rivojlanishi - shikastlanishni kamaytirish, harajatlarni kamaytirish, davolanish muddatini qisqartirish va tuzilmalarning xizmat muddatini uzaytirish yo'li bilan amalga oshiriladi. Ushbu tadqiqotning maqsadi qisman va to'liq adentiyada implantlarda protez samaradorligini tahlil qilishdir. Tadqiqot ob'ektida qisman yoki to'liq adentiyaga ega bo'lgan 42ta bemor olindi. Protezlash bir bosqichli yoki ikki bosqichli usulda implantlar qo`yilganidan keyin amalga oshirildi. Implantlarda protezlashda - usullarini ishlab chiqish, shikastlanishni kamaytirish, harajatlarni kamaytirish, kutish vaqtini qisqartirish samaradorligi amalga oshiradi.